Најнижа тачка Филаделфије је на обали мора, док је највиша тачка брдоЧестнат, око 136 м изнад нивоа мора у улици Самит близу раскрснице са авенијом Џермантаун и Бетлехемског пута.
Филаделфија се налази на Атлантској приморској линији која раздваја Атлантску приобалну равницу од висоравниПидмонт. Брзаци на Скулкику уИст Фолсу су поплављени завршетком бране код фабрике воде Фермаунт.
Пре доласка Европљана, у области данашње Филаделфије се налазило индијанско село Шакамаксон, народа Ленапе.
Европљани су први пут стигли у Делаверску долину почетком17. века а прве насеобине су створилиХоланђани,Енглези,Шкоти иШвеђани. Након прве шведске експедиције у Северну Америку1637. године, преузели су контролу над земљом на западној обали рекеДелавер испод рекеСкулкил, област која је обухватала данашњу Филаделфију, југоисточну Пенсилванију,Делавер иМериленд. Нова Шведска је подржавала народ Сускеханок у њиховом сукобу са енглескомпровинцијом Мериленд, који су изгубили. Једанаест година касније, Холандија је освојила област око реке Делавер преузимајући власт над колонијом иако је финским и шведским становницима остављено право на милицију, вероисповест, судство и земљу. Енглеска је освојила холандску колонију у1663. али се на терену мало тога променило све до1682. када је ова област укључена у Повељу за Пенсилванију коју је написао Вилијем Пен.
Приликом плаћања дугова1681. енглески краљЧарлс II је издао повељуВилијаму Пену за област која ће постати провинција односноколонија Пенсилванија. И поред краљевске повеље, Пен је платио ову земљу народу Ленапе како би са њима био у добрим односима и сачувао мир за своју колонију.[8] Према легенди Пен је направио договор о пријатељству са поглавицом племена Ленапе Таманијем испод брестовог дрвета у Шакамаксону, које је данас део града који се зове Фиштаун.[9] Пен је биоквекер, због чега је био прогоњен па је желео да његова колонија буде место у ком ће бити загарантована потпуна слобода вероисповести. Пен је назвао град Филаделфија што је изведено изгрчког за братску љубав (φίλος - љубав, αδελφός - брат)[10]
Дворана независности„Пенов договор са Индијанцима“ - Бенџамин Вест
Пен је планирао да град који ће служити као лука и главни град буде на реци Делавер. Надајући се да ће Филаделфија бити попут руралних места Енглеске а не великих градова, Пен је путеве поставио у квадратну мрежу како би раздвојио пословне зграде и куће и омогућио да буду окружени баштама и воћњацима. Становници града нису пратили Пенов план и населили су се уз саму реку а своје плацеве су делили и препродавали.[11] Пре него што је напустио Филаделфију последњи пут1701, Пен је издао повељу којом ју је прогласио за град. Град је ускоро постао важан трговачки центар и лука. Важан допринос развоју Филаделфије у то време је даоБенџамин Френклин. Френклин је помогао да се поправе градске услуге и оформе нове као нпр. прва болница у колонијама Северне Америке.[12]Централни положај града међу колонијама је учинио да град постане природни центарАмеричке револуције: у њему су одржани Први Континентални Конгрес пре рата, Други Континентални Конгрес на ком је потписанаДекларација независности САД током рата као и Уставна Конвенција након рата. Неколико битака је вођено у Филаделфији и њеној околини. Након рата Филаделфија је постала привремени главни град током последње деценије18. века.[13]Жута грозница је1793. погодила град у виду епидемије и тада је умрло око 5.000 људи или 10% градског становништва.[14]
Државна влада је напустила Филаделфију1799. а федерална влада убрзо након тога1800. године али је Филаделфија остала највећи град младе државе као и њен финансијски и културни центар. Након тогаЊујорк ју је убрзо престигао по броју становника али је изградња путева, канала и железница помогла да Филаделфија постане први велики индустријски град САД. Током19. века Филаделфија је имала велики број фабрика и компанија а најважнија је била текстилна индустрија. Велике корпорације из тог доба су биле Болдвинова фабрика локомотива, бродоградилиште Вилијем Кремп и синови као и Пенсилванијске железнице.[15] Индустрија је прослављена на Центенијалној изложби, првом светском сајму одржаном у САД. Највећи број имиграната долазио је из Ирске и Немачке. Повећање броја становника је довело до Акта о консолидацији из1854. којим је Филаделфија проширена на целу област.[16] У другој половини века, имигранти из Русије, источне Европе и Италије као и Афроамериканци са југа САД су насељавали град.[17]
До1950. у граду је живело више од два милиона људи након чега је број становника почео да опада док су се предграђа увећавала. Обнова града је започела 1960-их година и наставља се и у21. веку са највећим развојем у центру града и универзитетском насељу. Након што је затворена већина старих фабрика, град је започео кампању за привлачење нових инвеститора и туриста. Почела је изградња стаклених и камених облакодера у центру града. Старе зоне града су обновљене и данас представљају пожељно место за живот. Овим потезима је заустављено опадање броја становника након губитка готово четвртине становништва у претходном периоду.[18]
^Brookes 2005, стр. 24–25. sfn грешка: no target: CITEREFBrookes2005 (help)
^Brookes 2005, стр. 30–33. sfn грешка: no target: CITEREFBrookes2005 (help)
^Arnebeck, Bob (30. 01. 2008).„A Short History of Yellow Fever in the US”.Benjamin Rush, Yellow Fever and the Birth of Modern Medicine. Архивирано изоригинала 29. 10. 2002. г. Приступљено 04-12-2008.Проверите вредност парамет(а)ра за датум:|access-date= (помоћ)
Brookes, Karin; John Gattuso, Lou Harry, Edward Jardim, Donald Kraybill, Susan Lewis, Dave Nelson and Carol Turkington (2005). Ross, Zoë, ур.Insight Guides: Philadelphia and Surroundings (Second Edition (Updated) изд.). APA Publications.ISBN978-1-58573-026-1.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
.jpg)
.jpg)
![[икона]](/image.pl?url=https%3a%2f%2fsr.wikipedia.org%2f%2fupload.wikimedia.org%2fwikipedia%2fcommons%2fthumb%2f1%2f1c%2fWiki_letter_w_cropped.svg%2f20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png&f=jpg&w=240)
.svg)
