У преступној години се уводи један дан вишка у календар. С обзиром да је фебруар најкраћи месец, свега 28 дана, то се тај дан вишка додаје као 29-ти дан фебруара.
Према Јулијанском календару је свака четврта година преступна, односно она која је дељива са 4. Овај једноставан начин рачунања уводи грешку од приближно једног дана на 100 година. Тако су1980,1900. и2000. година преступне.
Према Грегоријанском календару преступна је она година која је дељива са 4 али ако у исто време није дељива са 100 мада ако је ипак дељива са 400 онда јесте. Према овом је 1980. година преступна, 1900. година није, међутим 2000. година јесте. Тако се 1900. године разлика између Јулијанског и Грегоријанског календара повећала за један дан док 2000. године није.
Фебруар је добио име одгрчког (Φεβρουαριος), илатинског (februarius). Првобитно значење месецафебруариуса је било посвећено очишћењу, те тако уСтаром Риму беше последњи месец у години, у којем су се вршила жртвоприношења за очишћење од грехова.
Фебруар се кодСрба, као и код неких словенских народа назива још „сретењски месец“ и „вељача“, а у старосрпском и „сечко“. Код Бугара назива се и мали „сечко“, код Словенаца „свечан“, код Чеха „унор“, а код Белоруса, Украјинаца и Пољака слично старословенском и српском „љути“. У староруском се назива „бокогреј“.
Преко цркве су у српски народ ушли латински називи за месеце, а њихови гласовни ликови показују да су прошли кроз грчко посредство.[1]
