Фабрика илитворница (ранијемануфактура) илимануфактурна производна јединица, јеиндустријски објекат у ком радници производе добра (производе иуслуге) или надгледајумашине у процесупроизводње, прераде и дораде. Најмодерније фабрике имају пространепроизводне погоне у којима сематеријали,сировине и средства зарад комбинују у процесудруштвенерепродукције стварајући нову вредност. Уобичајено је да се у фабрикама сусрећу различити облициресурса ради даље одбацивањапрофита као што су:радна снага,капитал, знање итд.
Фабрике су настале увођењем машина токомИндустријске револуције, када сукапитални и просторни захтеви постали превелики закућну индустрију или радионице. Ране фабрике које су садржавале мале количине машина, као што су једна или двемашине за предење, и мање од десетак радника, називане су „глорификованим радионицама“.[1]
Већина модерних фабрика има великаскладишта или складишне објекте који садрже тешку опрему која се користи за производњу намонтажној линији. Велике фабрике су обично лоциране са приступом вишеструким видовима транспорта, а неке имајужелезнички приступ,аутопут и објекте за утовар и истовар пловила. У неким земљама као што је Аустралија, уобичајено је да се фабричка зграда назива „шупа”.[2]
Каналетов улаз у венецијански Арсенал, 1732.Унутрашњост воденицеЛајм Регис, Велика Британија (14. век).
Макс Вебер је сматрао да производња у античко доба никада није оправдавала класификацију као фабрике, са методама производње и тадашњом економском ситуацијом неупоредивим са савременим или чак предмодерним развојем индустрије. У античко доба, најранија производња ограничена на домаћинство, развила се у засебан подухват независан од места становања, при чему је производња у то време тек почела да буде карактеристична за индустрију, названа „индустрија неслободних радњи“, ситуација која је настала посебно у условима владавина египатског фараона, са запошљавањем робова и без диференцијације вештина унутар групе робова упоредивих са модерним дефиницијама каоподела рада.[3][4][5]
Према преводима Демостена и Херодота,Навкратис је била, или једина, фабрика у целом старомЕгипту.[6][7][8] Извор из 1983. (Хопкинс) наводи да је највећа фабричка производња у античко доба била од 120 робова у 4. веку пре нове ере у Атини.[9] Чланак у Њујорк Тајмсу од 13. октобра 2011. наводи:
... откривена у пећиниБломбос, пећини на јужној обали Јужне Африке, где су пронађени 100.000 година стари алати и састојци са којима сурани модерни људи мешалибоју на базиокера.[10]
Иако дефиниција фабрике уКембричком онлајн речнику наводи:
зграда или скуп зграда у којима се машинама праве велике количине робе[11]
другде стоји:
... коришћење машина претпоставља друштвену сарадњу и поделу рада — фон Мизес[12]
Један извор наводи да су прве машине биле замке коришћене за помоћ при хватању животиња, што одговара машини као механизму који ради независно или са врло мало силе интеракцијом од човека, са способношћу да се користи више пута са тачно операцијом истом у свакој прилици функционисања.[13]]Точак је измишљен око 3000. п. н. е., а точак са краковима око 2000. п. н. е.Гвоздено доба је почело отприлике 1200–1000 година пне.[14][15] Међутим, други извори дефинишу машинерију као средство производње.[16]
Археологија даје датум за најранији град од 5000. године п. н. е. као Тел Брак,[17] стога датум за кооперацију и факторе потражње, од стране повећане величине заједнице и становништва како би нешто попут производње на нивоу фабрике постало замислива потреба.[18][19][20]
Археолог Бонет је ископао темеље бројнихрадионица у градуКерми доказујући да је Керма већ 2000. године пре нове ере била велика урбана престоница.[21]
Воденица је први пут направљена уПерсијском царству нешто пре 350. године п. н. е.[22] У 3. веку п. н. е.,Филон Византијски описује точак на водени погон у својим техничким расправама. Фабрике које су производилегарум биле су уобичајене уРимском царству.[23]Барбегалов аквадукт и млинови су индустријски комплекс из 2. века нове ере који се налази у јужној Француској. До времена 4. века нове ере, у Римском царству је постојало постројење за млевење на водени погон са капацитетом млевења од 28 тона житарица дневно,[24] што је била довољна количина да задовољи потребе 80.000 људи.[25][26][27]
Велики пораст становништва у средњовековним исламским градовима, као што јеБагдад од 1,5 милиона становника, довео је до развоја великих фабричких постројења за млевење са већом продуктивношћу за исхрану и подршку великом растућем становништву. Фабрика за прераду житарица из 10. века у египатском градуБилбејсу, на пример, производила је око 300 тона житарица и брашна дневно.[24] Воденице иветрењаче биле су у широкој употреби у исламском свету у то време.[28]
^Landes, David. S. (1969).The Unbound Prometheus: Technological Change and Industrial Development in Western Europe from 1750 to the Present. Cambridge, New York: Press Syndicate of the University of Cambridge.ISBN0-521-09418-6.
^Douglas, John G.; Douglas, Nancy (15. 4. 2012).Ancient Households of the Americas: Conceptualizing What Households do. University Press of Colorado.ISBN978-1457117442.
^(secondary) (E.Hughes ed) Oxford Companion to Philosophy –techne
^(P Garnsey, K Hopkins, C. R. Whittaker)Garnsey, Peter; Hopkins, Keith; Whittaker, C. R. (јануар 1983).Trade in the Ancient Economy. University of California Press.ISBN0520048032. Приступљено12. 7. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза). University of California Press, 1983,
^Paz, Emilio Bautista; Ceccarelli, Marco; Otero, Javier Echávarri; Sanz, José Luis Muñoz (2. 8. 2010).„A Brief Illustrated History of Machines and Mechanisms”.Springer.12.ISBN978-90-481-2512-8. Приступљено12. 7. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза) May 2010,Paz, Emilio Bautista; Ceccarelli, Marco; Otero, Javier Echávarri; Sanz, José Luis Muñoz (11. 5. 2010).A Brief Illustrated History of Machines and Mechanisms. Springer.ISBN978-9048125111.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Mantoux, Paul (2000).The Industrial Revolution in Eighteenth Century: An Outline of the Beginnings of the Modern Factory System in England. Harper & Row.ISBN978-0061310799.
^WM Sumner –Cultural development in the Kur River Basin, Iran: an archaeological analysis of settlement patterns University of Pennsylvania., 1972[1], Приступљено 12 July 2012
^Adam Lucas (2006),Wind, Water, Work: Ancient and Medieval Milling Technology, Brill Publishers,Lucas, Adam (2006).Wind, Water, Work: Ancient and Medieval Milling Technology. BRILL. стр. 65.ISBN90-04-14649-0.,
Thomas, Dublin (1981),Women at Work: The Transformation of Work and Community in Lowell, Massachusetts, 1826–1860: pp. 86–107, New York: Columbia University Press.
Christian, Gallope, D (1987). „Are the classical management functions useful in describing managerial processes?”.Academy of Management Review.12 (1): 38—51.JSTOR257992.doi:10.2307/257992.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Peterson, T (2004). „Ongoing legacy of R.L. Katz: an updated typology of management skills”.42 (10): 1297—1308.
Mintzberg, H (1975). „The manager's job: Folklore and fact”.Harvard Business Review.53 (4): 49—61., July – August, pp. 49–61
Hales, C (1999). „Why do managers do what they do? Reconciling evidence and theory in accounts of managerial processes”.British Journal of Management.10 (4): 335—50.doi:10.1111/1467-8551.00143.
Rodrigues, Carl A. (2001). „Fayol's 14 principles of management then and now:a framework for managing today's organizations effectively”.Management Decision.39 (10): 880—89.doi:10.1108/EUM0000000006527.
Twomey, D. F (2006). „Designed emergence as a path to enterprise”.Emergence, Complexity & Organization.8 (3): 12—23.
McDonald, Gael (2000). „Business Ethics: Practical Proposals for Organisations”.Journal of Business Ethics.25 (2): 169—85.doi:10.1023/A:1005939232327.
