Урук (Арамејском: אֶרֶךְ 'Ерех) је антички град уСумеру и касномВавилону. Налазио се источно од данашњег коритаЕуфрата, на линиј старог канала Нил, у регији мочвара, око 30 километра источно од Ас Самаваха у Ираку. На врхунцу моћи Урук је имао 50.000 до 60.000 становника, који су живели унутар зидина површине 6 km², па је бионајвећи град на свету у то време (око 3000. п. н. е.). Био је један од првих густо насељених градова.
Фрагмент скулптуре бика из Урука, око 3000. п. н. е.
Познат је такође по најстаријем сектору као Кулаб, Кулаба или Унуг Кулаба и био је један од најстаријих и најзначајнијих градоваСумера. Према сумерском списку краљева Урук је основао краљЕнмеркар. У епу Енмеркар господар Арата каже се да је Енмеркар дао да се изгради чувени храм Еана, који је био посвећен божици Инана (каснијеИштар). Преживела је огромна архива храма, која садржи документе из неовавилонског периода. Види се да је храм био центар за редистрибуцију и да су у случају глади породице знале своју децу понудити да буду облати храма.
Био је главни градГилгамеша, хероја епа о Гилгамешу. Према Библији Ерех (Урук) је био други град, кога је основао Нимрод у Шинару.
Урук је био велики град већ 3500. п. н. е. и тај период касног Урука трајао је до 3000. п. н. е.
Урук је играо важну улогу у политичкој историји Сумера од најранијег доба, с обзиром да је вршио хегемонију још пре времена када се појавиоСаргон од Акада. Касније је играо важну улогу у борби Сумера и Вавилона противЕлама до2004. п. н. е., када је тешко страдао. Сећања на неке од тих сукоба уобличена су уепу о Гилгамешу и до нас долазе у тој књижевној форми.
Опенхајм тврди " У Уруку, у јужној Месопотамији сумерска цивилизација је изгледа досегла свој стваралачки врхунац. То се може видети из вишеструких референци на овај град у верским, а поготово у књижевним текстовима, укључујући оне митолошкога садржаја. Историјска традиција сачувана у списку сумерских краљева то потврђује. Изгледа да се центар политичке моћи од Урука преместио у Ур."
Урук је откопао немачки тим под водством Јулиуса Јордана предПрви светски рат. Вратили су се 1928. и наставили су са ископавањима до 1939, па су се поново вратили 1954. под водством Х. Ленцена и вршили су систематска истраживања у годинама после тога. Та ископавања открила су ране сумерске документе и велику колекцију плоча из селеукидског периода, а то је објавио Адам Фалкенштајн и други немачки епиграфисти.
Овај чланак укључује текст из публикације која је сада ујавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911).Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.Недостаје или је празан параметар|title= (помоћ)
A. Leo Oppenheim,Ancient Mesopotamia: Portrait of a Dead Civilization.
