Турски језик (тур.Türkçe) јетуркијски језик којим се говори уТурској,Кипру,Бугарској,Грчкој,Северној Македонији и другим земљама бившегОсманског царства. Турски говоре и милиони турских емиграната уЕвропској унији.[1] Број домаћих говорника је неизвестан, првенствено због помањкања језичких података о мањинама из Турске. Број од 70 милиона који се користи у овом чланку претпоставља да је турски матерњи језик неких 80% турског живља,[2] доккурдски заузима већину преосталог броја.[3] (Лингвистичке мањине у Турској су међутим двојезичне и говоре турски.)
До1928, турски језик је писан модификованом верзијомарапског писма. Од1928. користи селатински алфабет са 29 слова:[4] A, B, C, Ç, D, E, F, G, Ğ, H, I, İ, J, K, L, M, N, O, Ö, P, R, S, Ş, T, U, Ü, V, Y, Z
Турски језик се углавном говори у Турској и међу мањинама у 35 других држава, посебно на територијама које су некада биле део Османског царства, као што је: Бугарска, Румунија, Србија (највише на Косову и Метохији), Македонија, Сирија, Грчка (посебно Западна Тракија) и Израел (турски Јевреји).
Преко 2 милиона људи говори турски језик у Немачкој, а постоји прилично велик број турских заједница у Аустрији, Белгији, Француској, Холандији, Швајцарској и Великој Британији.
Турски језик је званичан језик Турске, као и један од званичних језика на Кипру. Такође има званичан (мада не примаран) статус у неколико општина Македоније, у зависности од концентрације и броја људи који говоре турским језиком.
У Турској, орган који регулише граматику и норму турског језика је „Турска језичка асоцијација“ (Türk Dil Kurumu - TDK) коју је основаоМустафа Кемал Ататурк1932. године под именомTürk Dili Tetkik Cemiyeti.[4]
Нови турски алфабет је званично установила ТДК1928. године, а она је и обликовала турски језик који се користи данас. ТДК је постала независна организација 1951. године, када је престало да важи правило да га мора надгледати Министарство просвете. Овај статус ТДК је трајао до августа1983. године, када је ТДК опет повезан са влашћу после војног преврата1980. године.
Турски језик јеаглутинативни језик и обилујесуфиксима, али практично немапрефиксе. Суфикси служе за творбу речи као и да означе граматичку функцију.
У турском језику постоји „хармонија самогласника“, што је принцип по којем турске речи имају искључиво задње самогласнике (a, i, o, u) или само предње (e, i, ö, ü). На пример, ознака -den може значити -dan или -den, зависно од хармоније самогласника у речи.
Ево примера како се од турских речи суфиксима изводе сложенице, и чак реченице:
Именице у турском језику имају категорију броја ипадежа, али не и рода. Систематизацијом је турски језик сведен на 6 падежа:номинатив,генитив,акузатив,датив,локатив иаблатив. Множинаименица формира се додавањем наставка–лер/-ла на номинатив једнине.
Придеви у турском језику су непромјењива врста речи, немају категорију рода, броја а ни падежа. Углавном стоје испред именице у реченици. Пореде се помоћу речиdaha (још) за компаратив и речиen (нај-) за суперлатив.Примеркомпарације придева у турском језику:
Деклинација личних заменица је приказана у табели:
Једнина
ben (ја)
sen (ти)
o (он, оно, она)
Генитив
benim
senin
onun
Датив
bana
sana
ona
Акузатив
beni
seni
onu
Локатив
bende
sende
onda
Аблатив
benden
senden
ondan
Множина
Номинатив
biz
siz
onlarin
Генитив
bizim
sizin
onlarin
Датив
bize
size
onlara
Акузатив
bizi
sizi
onları
Локатив
bizde
sizde
onlarda
Аблатив
bizden
sizden
onlardan
Локатив личнихзаменица се користи да би се изразио власнички однос. Нпр.:
Bende iki gazete var. / İki gazetem var. - у преводу (Ја) имам двоје новина.
Bizde boya kalemi var. / Boya kalemimiz var - у преводу (Ми) имамо бојице.
Турски језик има и специјалнуличну заменицуkendi, која се користи у комбинацији са другим личним заменицама и поштује њиховепадежне наставке, нпр.ben kendim (само ја),sen kendin (само ти).Показне заменице су: bu, şu и o.Деклинирају се по узору наличне заменице, уколико стоје пред именицом имају улогу придева.
сагенитивом се углавном користе постпозиције када се описују просторни односи:
önünde (пред), altında (под), içinde (у), dışında (u), yanında (близу), etrafında (oko), karşısında (против), ortasında (усред), sağında (десно), solunda (лево), üstünde (на), arkasında (за), arasında (међу)
Турски језик разликујеприлоге места, времена, начина, количине, мере те потврђивања и порицања.
Прилози мјеста су: bura (овде), şura (ту), ora (тамо), aşağı (доле), yukarı (горе), yakın (близу), uzak (далеко), solda (лево), sağda (десно), dışarı (ван), geri (позади), ileri (напријед) и сл.
Прилози временасу: şimdi (сада), geç (послије), sonra (потом), bazan (некада), erken (рано), ozaman (сада), dün (јучер), bugün (данас), yarın (сутра), eskiden (када год), ara sıra (често) итд.
Прилози начина су: güzel (лепо), fena (ружно), iyi (добро), ezberden (напамет), yavaşça (полако), başbaşa (у четири ока) и сл.
Прилози количине и мјере су: az (мало), çok (пуно), oldukça (доста), biraz (мало), fazla (више), iki misli (двократно), hayli (доста) и сл.
Прилози потврђивања и порицања су: evet (да), hay hay (управо тако), muhakkak (сигурно), gene (поновно), sahi (стварно), ok (не) и сл.
Већиномглаголи, главни изузетак је глагол бити, су правилни глаголи, конјугирају се по истим правилима, са уважавањем гласовнехармоније.Глаголску основу, чијим модификовањем настају остали глаголски облици, представља обликимператива другог лица једнине.Инфинитив се формира додавањем наставака -mek тј. -mak при гласовној хармонизацији.Инфинитив може попримити све наставке каоименица, тј. инфинитив седеклинира.
Аорист се у турском језику изражава у више облика, у зависности да ли је постојаност неке радње спорна или није. Глагол пити уаористу, уколико радња није оспорена са „можда“, „изгледа“ и сл. има следећи облик:
1. лице једнинеiçerim
2. лице једнинеiçersin
3. лице једнинеiçer
1. лице множинеiçeriz
2. лице множинеiçersiniz
3. лице множинеiçerler
Уколико је радња оспорена, на горенаведене облике се додаје наставак -şim.
Презент, којим се у турском изражава радња која се дешава тренутно или у блиској будућности такође се јавља у неколико облика. Глагол пити упрезенту, уколико радња није оспорена са „можда“, „изгледа“ и сл. има следећи облик:
1. лице једнинеiçiyorum
2. лице једнинеiçiyorsun
3. лице једнинеiçiyor
1. лице множинеiçiyoruz
2. лице множинеiçiyorsunuz
3. лице множинеiçiçiyorlar
Уколико је радња оспорена или неизвесна, презент глагола пити изгледа овако:
1. лице једнинеiçiyormuşum
2. лице једнинеiçiyormuşsun
3. лице једнинеiçiyormuş
1. лице множинеiçiyormuşuz
2. лице множинеiçiyormuşsunuz
3. лице множинеiçiçyormuşlar
Плусквамперфекат је глаголски облик који је такође нашао место у турском језику, уколико радња није оспорена или упитна плусквамперфект глагола пити изгледа овако:
1. лице једнинеiçmiştim
2. лице једнинеiçmiştin
3. лице једнинеiçmişti
1. лице множинеiçmiştik
2. лице множинеiçmiştiniz
3. лице множинеiçmiştiler
Уколико радња јесте упитна тј. оспорена са можда, мислим и сл. тадаплусквамперфекат глагола пити изгледа овако:
1. лице једнинеiçmişmişim
2. лице једнинеiçmişmişsin
3. лице једнинеiçmişmiş
1. лице множинеiçmişmişiz
2. лице множинеiçmişmişsiniz
3. лице множинеiçmişmişler
Претерит, у турском језику описује радњу која се већ десила у овом тренутку, глагол пити у турском језику има облик:
1. лице једнинеiçtim
2. лице једнинеiçtin
3. лице једнинеiçti
1. лице множинеiçtik
2. лице множинеiçtiniz
3. лице множинеiçtiler
Својом функцијомпретериту, је и сличан глаголски облик имперфекат.Имперфекат глагола пити, уколико радња није оспорена, нити упитна има следећи облик:
1. лице једнинеiçiyordum
2. лице једнинеiçiyordun
3. лице једнинеiçiyordu
1. лице множинеiçiyorduk
2. лице множинеiçiyordunuz
3. лице множинеiçiyordular
Футур у прошлости, је глаголски облик у турском језику.Футур у прошлости од неког глагола, прецизније би се могао превести наенглески језик него насрпски језик, нпр.футур у прошлости глагола пити за прволицеједнине у турском јеiçmiş olacağım, у преводу на енглески језик: I will have drank. Уколико радња није оспорена или упитна,футур у прошлости глагола пити изгледа овако:
1. лице једнинеiçmiş olacağım
2. лице једнинеiçmiş olacaksın
3. лице једнинеiçmiş olacak
1. лице множинеiçmiş olacağız
2. лице множинеiçmiş olacaksınız
3. лице множинеiçmiş olacaklar
Футур кондиционални је глаголски облик у турском језику, за глагол пити има следећи облик:
Специфичност турског језика је тзв. гласовнахармонија.Самогласници у речи се подређују типусамогласника у првомслогу. Ако је први самогласник нпр. задњи/ предњи/ онда су и сви остали самогласници задњи/ предњи. Веларна/палатална хармонија је надређена лабилној хармонији.
Bütün insanlar hür, haysiyet ve haklar bakımından eşit doğarlar.Akıl ve vicdana sahiptirler ve birbirlerine karşı kardeşlik zihniyetiile hareket etmelidirler.
^Brendemoen, B. (1996). „Phonological Aspects of Greek-Turkish Language Contact in Trabzon; Conference on Turkish in Contact, Netherlands Institute for Advanced Study (NIAS) in the Humanities and Social Sciences, Wassenaar, 5–6 February 1996”.
Bazin, Louis (1975). „Turcs et Sogdiens: Les Enseignements de L'Inscription de Bugut (Mongolie), Mélanges Linguistiques Offerts à Émile Benveniste”.Collection Linguistique, publiée par la Société de Linguistique de Paris (LXX): 37—45.
Brendemoen, B. (5. 2. 1996). „Phonological Aspects of Greek-Turkish Language Contact in Trabzon; Conference on Turkish in Contact, Netherlands Institute for Advanced Study (NIAS) in the Humanities and Social Sciences, Wassenaar”.
Encyclopaedia Britannica, Expo 70 Edition Vol 12. William Benton. 1970.
Lewis, Geoffrey (2001).Turkish Grammar. Oxford University Press.ISBN978-0-19-870036-4.
Lewis, Geoffrey (2002).The Turkish Language Reform: A Catastrophic Success. Oxford University Press.ISBN978-0-19-925669-3.
Özsoy, A. Sumru; Taylan, Eser E., ур. (2000).Türkçe’nin ağızları çalıştayı bildirileri [Workshop on the dialects of Turkish] (на језику: Turkish).Boğaziçi Üniversitesi Yayınevi.ISBN978-975-518-140-0.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Eyüboğlu, İsmet Zeki (1991).Türk Dilinin Etimoloji Sözlüğü [Etymological Dictionary of the Turkish Language] (на језику: Turkish). Sosyal Yayınları, İstanbul.ISBN978975-7384-72-4.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Özel, Sevgi; Haldun Özen; Ali Püsküllüoğlu, ур. (1986).Atatürk'ün Türk Dil Kurumu ve Sonrası [Atatürk's Turkish Language Association and its Legacy] (на језику: Turkish). Bilgi Yayınevi, Ankara.OCLC18836678.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Püsküllüoğlu, Ali (2004).Arkadaş Türkçe Sözlük [Arkadaş Turkish Dictionary] (на језику: Turkish). Arkadaş Yayınevi, Ankara.ISBN978-975-509-053-5.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
_en.jpg)
