Ово подручје било је насељено разноврсним цивилизацијама попутАсираца,Грка,Трачана, Фригијаца,Урартијаца иЈермена.[6][7][8]Хеленизација је почела у добаАлександра Великог, а наставила се увизантијско доба.[9]Селџуци су почели да се досељавају у 11. веку, а њихова победа над Византинцима убици код Манцикерта 1071. означава почетак и оснивање Турске.[10]Румски султанат управљао је Анадолијом све домонголске најезде 1243. године, када се распадала на мале туркменске кнежевине.[11] Крајем 13. века,Османлије су почеле са уједињавањем тих турских кнежевина. Након што јеМехмед II 1453. освојиоЦариград, наставило се османско ширење за време владавинеСелима I. За време владавинеСулејмана Величанственог,Османско царство обухватало је већи део југоисточне Европе, западне Азије исеверне Африке и постало светска сила.[12][13] У наредним вековима, држава је ушла у период пропадања, постепеним губитком територија и ратовима.[14] У намери да учврсти ослабљене друштвене и политичке темеље царства,Махмуд II је започео период модернизације почетком 19. века, доневши реформе у свим областима државе, рачунајући војску и бирократију, уземанципацију свих грађана.[15]
Године 1913, државни удар делотворно је ставио земљу под контролу три паше. ТокомПрвог светског рата, османска влада починила је геноциде надјерменским,асирским ипонтским грчким поданицима.[а][18] После рата, конгломерација територија и народа који су раније чинили Османско царство подељена је нанеколико нових држава.[19]Турски рат за независност, који су покренулиМустафа Кемал Ататурк и његови сарадници против окупацијесавезничких сила, довео је до укидања монархије 1922. и успостављања Републике Турске 1923, а Ататурк се налазио на челу исте.[20] Спровео је бројне реформе, од којих су многе уградиле различите аспектезападњачке мисли, филозофије и обичаја у нови облик турске владе.[21]Турско-курдски сукоб, оружани сукоб између Републике Турске икурдских побуњеника, на снази је од 1984, првенствено на југоистоку земље. Различите курдске групе захтевајуотцепљење од Турске како би створили независну државуКурдистан или ималиаутономију и већа политичка и културна права Курда у Турској.
Турска је чланицаУН од самог почетка те организације, рана чланицаНАТО-а,ММФ-а иСветске банке и чланица оснивачОЕСР-а,ОЕБС-а,ОЦЕС-а,ОИС-а иГ20. Након што је 1949. постала једна од првих чланицаСавета Европе, Турска је 1963. постала придружена чланицаЕЕЗ, придружила се Царинској унији ЕУ 1995. и започела преговоре о приступању сЕвропском унијом 2005. које је ЕУ зауставила 2018. са Саветом за општа питања ЕУ у коме се наводи да „Савет примећује да се Турска удаљавала од Европске уније. Стога су преговори о приступању Турске у мировању, а поглавља се више не могу разматрати за отварање или затварање, те се не предвиђа даљи рад на модернизацији царинске уније ЕУ и Турске.”[22][23] Привреда и дипломатске иницијативе Турске довеле су до признања за регионалну силу, док јој је локација кроз историју дала геополитички и стратешки значај.[24][25] Турска је секуларна,унитарна, ранијепарламентарна република која је усвојилапредседнички систем на референдуму 2017; нови систем ступио је на снагу председничким изборима 2018. Тренутно се налази на 110. месту од 167 земаља у индексу демократије.[26] Тренутна администрација на челу с председникомРеџепом Тајипом Ердоганом из АКП-а усвојила је мере за повећање утицајаислама и подривање кемалистичке политике ислободе штампе.[27][28]
Турска се географски протеже на два континента.Анадолија, азијски део државе, заузима око 97% површине Турске. Европски део који се налази у источнојТракији заузима око 3% површине државе (23.623 km²).
Турска је подељена на седам географских региона:Мраморна,Егејска,Црноморска,Централна Анадолија,Источна Анадолија,Југоисточна Анадолија иМедитеран. Неравни северноанадолски терен који се протеже дуж Црног мора подсећа на дугачак, уски појас. Овај регион чини отприлике једну шестину укупне површине Турске. Као општи тренд, унутрашња анадолска висораван постаје све храпавија како се протеже ка истоку.[29] Подручје је познато по карбонатном минералу који је остао у току термалне воде.[30][31] Налази се у турској регији Унутрашњег Егеја, у долиниреке Мендерес (Меандар), која има умерену климу током већег дела године. Селектована је каоУНЕСКО светска баштина 1988. године саХијераполисом.
Свеукупне границе Турске дугачке су 9.850 km, од чега 7.200 km заузимају морске границе. На западу Турска излази наЕгејско море, на југу има излаз наСредоземно море, те на северу наЦрно море. На копну Турска граничи са осам земаља са укупном дужином копнених граница од 2.648 km. На северозападу граничи сГрчком (206 km границе) иБугарском (240 km), на североистоку сГрузијом (252 km),Јерменијом (268 km),Азербејџаном (ексклавом и аутономном републикомНахичеван, 9 km), на истоку сИраном (499 km) и на југу сИраком (352 km) иСиријом (822 km). Недалеко од обале Турске налази се иКипар који је политички подељен на међународно признату Кипарске Републике иТурску Републику Северни Кипар, коју признаје само Турска.
Север Турске је једно од сеизмички најактивнијих подручја на свету с врло честим земљотресима. Већина Турске је подложназемљотресима.[32] Од већих градова посебно је потресима угроженИстанбул.
Тракија се налази западно одБосфора, на европској страни земље. На трачкој страни рекаМарица представља границу с Грчком. Источно од Босфора налази се Мраморна регија.Мраморно море дели Европу од Азије, те Егејско море од Црног мора. На излазу на Средоземно море налази се теснацДарданели дугачак 60 km. На Босфору се налази Истанбул који је највећи град у Турској. Ова брежуљкаста регија која је привредно средиште Турске прекривена је шумама и грмовитим биљем. Пољопривреда у том подручју је нарочито развијена. Недалеко од градаБурса налази се планинаУлудаг која је популарно туристичко одредиште.
У Егејској регији је такође врло развијена пољопривреда. Изразито брдовити крајолик протеже се уздуж западне обале одЧанакалеа доБодрума. Обално подручје је једно од туристички најразвијенијих у Турској. Узчемпресе имаслине овде се узгаја ивинова лоза. У овој регији налазе се многи градови из старогрчког раздобља, као нпр.Троја,Асос,Пергам,Ефез,Приена,Милет,Дидима иЕуромос.
Црноморска регија заузима северно обално подручје Турске. Ову регију карактерише блага и влажна клима. Планинско подручје ове регије прекривено је шумама. На овом врло плодном тлу узгајају сечај,дуван,кукуруз илешник.
Регија Средишње Анадолије обухвата висораван у унутрашњој Анадолији. Овде се налази слано језероТуз и планине високе до 3.900 m. На истоку се налазиКападокија која је позната по задивљујућим црквама и боравиштима у високим планинским пределима. Унутрашњом Анадолијом доминирајустепе, а то подручје се сматра једним од најсушнијих предела Анадолије. Због тога пољопривреда у том делу земље није толико развијена. Климу ове регије карактеришу врућа и сува лета с хладним ноћима. Зими температура може пасти и испод −20 °C.
Југоисточна Анадолија је најстарија културна регија Турске. Протеже се од планина Таурус. Овде се налазе рекеЕуфрат иТигар. Најзаступљеније пољопривредне културе супшеница,јечам, винова лоза, маслине ипистаћ.
Обална подручја Турске која се граниче саЕгејским иСредоземним морем имајуумеренумедитеранску климу, са топлим, сувим летима и благим до хладним, влажним зимама.[41] Обална подручја која се граниче саЦрним морем имају умеренуокеанску климу са топлим, влажним летима и хладним до хладним, влажнимзимама.[41] Турска обала Црног мора прима највишепадавина и једина је регија Турске која прима велике количине падавина током целе године.[41] Источни део обале Црног мора у просеку износи 2.200 mm (87 in) годишње што представља највише падавина у земљи.[41] Обална подручја која се граниче саМраморним морем, које повезује Егејско море и Црно море, имају прелазну климу између умерене медитеранске климе и умерене океанске климе са топлим до топлим, умерено сувимлетима и хладним до хладним, влажним зимама.[41] Скоро сваке зиме на приобалним подручјима Мраморног и Црног мора пада снег, али се обично топи за не више од неколико дана.[41] Међутим, снијег је риједак у обалним подручјима Егејског мора и врло риједак у обалним подручјима Средоземног мора.[41] Посебно су оштре зиме на Анадолској висоравни. Температуре од −30 — −40 °C (−22 — −40 °F) се јављају у североисточној Анадолији, а снег може да лежи на тлу најмање 120 дана у години, а током целе године на врховима највиших планина. У централној Анадолији температуре могу пасти испод −20 °C (−4 °F) док су планине још хладније.
Планине у близини обале спречавају да се утицаји Медитерана протежу у унутрашњости, дајући централној анадолскојвисоравни у унутрашњости Турскеконтиненталну климу са оштро супротстављенимгодишњим добима.[42]
Један од најзначајнијих држава у овој области било јеХетитско краљевство, а трајало је од 18. до 13. века п. н. е. Касније су превласт стеклиФригијци, индоевропски народ, чије су царство су у 7. веку пре н. е уништилиКимеријци. Најзначајније државе наследнице Фригије билеЛидија,Карија иЛикија. Језици којима су говорили Лидијци и Ликијци били су у основи индоевропски, али с много неиндоевропских елемената које су покупили током хетитског и хеленског раздобља.
Мапа Османског царства на врхунцу своје моћи (око 1680. године)
У 10. стољећуСелџуци који су живјели сјеверно одКаспијског иАралског језера, почели су се селити у источна подручја Анадолије. Селџуци су били огранак Турака Оуза, а Анадолија је постала њихова домовина наконбитке код Манцикерта 1071. године. Том победом почиње успон анадолијског селџучког султаната (Иконијског султаната) који је био засебни део великог Селџучког краљевства које је покривало подручје средње Азије, Ирана, Анадолије и југозападне Азије.
Године1243.Монголи су поразили Селџуке, а њихово царство се почело распадати. Турска Анадолија је тада подељена у више мањих независних држава званих гази емирати. До 1300. гази емирати освајају већину анадолијских подручја тада већ ослабљеног Византијског царства. У то време почиње се издизати гази емират којег је водиоОсман I (по њему је названоОсманско царство) који је проширио своју државу све до граница с Византијом.
Османско царство је током своје историје дуге 623. године имало контаката и са западним и с источним културама. Царство је у 16. и 17. веку била најјача политичка сила на свету која се брзо ширила према средишњој Европи прекоБалкана. Уз врло јаки утицај који је царство имало на промјене копнених граница у Европи, велики значај имало је и на мору. Царство је било једно од неколико сила које се борило за контролу над Средоземљем, а уз то често се сукобљавало и с португалском флотом уИндијском океану покушавајући одбранити своју доминацију над трговачким правцима између источне Азије и западне Европе. Важност ових праваца је опао откривањемРта добре наде 1488. године.
У првој половини 19. века почео је опадати утицај царства, а коначан ударац је добило поразом уПрвом светском рату у којег је ушла у савезу с Немачком.Француска иВелика Британија су раније обећале стварање јерменске државе у источном дијелу Анадолије, што је османска власт видела као удар на територијалну целовитост земље. Под изговором пресељења, велики број Јермена је убијен или су умрли од исцрпљености у сиријској пустињи. Свеукупно је између 1915. и 1917. убијено 1,5 милиона Јермена. Турска влада и данас службено поричегеноцид над Јерменима.
Након рата силеАнтанте поделиле су територију царстваспоразумом у Севру 1920. године. Османско царство је изгубило све територије изузевАнадолије иТракије. Територију данашње Турске подејељена је у више делова.Грчкој је обећана Смирна (данашњиИзмир) и део западне Анадолије,Италија је требало да добије подручјеАдане, аФранцуској је узСирију требало да припадне иКиликија. У источном делу данашње Турске где се налазе градовиКарс,Ардахан иЕрзурум требало је да буде основана јерменска држава. Јужно и источно одЕуфрата требало је да буде створена аутономнакурдска регија. Сви ови планови на крају нису остварени.
Мустафа Кемал-паша је19. маја1919. политички и војниустанак против ових планова. Посебно су 1920. вођене жестоке борбе с Грчком. Рат је завршен9. септембра1922. заузимањем Смирне која је тада већински била насељена Грцима, после чега је целокупно грчко становништво Смирне било побијено. Турска победа резултовала јемалоазијском катастрофом, у којој су многи Грци и Турци остали без својих домова.
Након побједе Турака,24. јула1923.споразумом из Лозане промијењен је претходниспоразум из Севра. Овим уговором успостављене су данашње границе Турске. У исто вријеме извршена је и размена становништва са Грчком. Након што су све стране снаге напустиле Анадолију, Мустафа Кемал је29. октобра 1923. прогласио републику.
За време свога мандата Мустафа Кемал је покренуо низ политичких и друштвених реформи широм земље, које су претворили Турску у модерну, секуларну и европски оријентисану државу. Смернице његове политике данас се називајукемализмом. Између осталог 1922. укинут јесултанат, а3. марта1924. икалифат. Исте године укинут јешеријатски закон, а1925. проведена је одевна реформа којом је забрањенфес (традиционална турска мушка капа) ивео за жене, а уведено је заједничко образовање за оба пола. Године1926.исламски календар замењен јегрегоријанским, а уведен је иметрички систем.
Идућих година цели правосудни систем је промењен је по узору на европске земље. Уведена јемоногамија, а 1928. је спроведенасекуларизација и реформа писма у којој јеарапско писмо замењенолатиницом. Овим реформама је1930. уведено право гласа женама, а од1934. даје им се и право учествовања на изборима. Спроведена је и реформа имена грађана у којој су свима додељена презимена. Турски парламент је Мустафи Кемалу додијелио презиме „Ататурк“ (отац Турака) које је проглашено посебним презименом којег је носио само он. Мањи број Ататуркових реформи је након његове смрти укинут, као нпр. реформа којом је у џамијама уместо наарапском молитва уведена натурском.
Након Ататуркове смрти1938, председник Турске је постао његов блиски сарадникИсмет Инени. Инени је наставио модернизацију Турске, а на спољнополитичком плану покушао је одржати неутралност. Године1939. Турској је припојенаРепублика Хатај која је постала турскивилајет.
За времеДругог светског рата Турска је очувала своју спољнополитичку неутралност. У рат на странисавезника ушла је симболички тек23. фебруара1945. Исте године потписала јеповељу УН-а. Године 1946. у Турској је уведено вишестраначје. Демократска странка је под водствомАднана Мендереса је на изборима 1950. освојила већину у парламенту. Тиме је завршена владавина Републиканске народне странке која је трајала од оснивања републике.
Избијањем сукоба између истока и запада, те покушајем утицајаСовјетског Савеза на Турску, завршено је раздобље политичке неутралности за Турску. Године 1950. Турска је учествовала као део УН-овог контингента уКорејском рату, а 1952. је постала чланицаНАТО пакта.
Године 1960. премијер Мендерес је донео закон који му је омогућио укидање опозиције. Војска је тада организовала државни удар и ухапсила премијера и друге политичаре, који су након суђења обешени у септембру1961. на острвуİmralı. Након што је војска исте године увела нови устав, вратила је власт народу. Инени је поново постао премијер и владао је од 1961. до 1965. године. У то време Турска је постала придружена чланицаЕЕЗ-а. То раздобље обележило је и неефикасност владе и јачање левичарских и десничарских терористичких активности, што је довело до привредног пада. Године1971. власт је поново узела војска која је увела репресивне мере за становништво.
Након дугог низа година међуетничког насиља на Кипру, Грци су организовали војни удар у јулу1974. у којем је свргнут председникМакариос III и постављен грчки националистаНикос Сампсон као диктатор. Турска се тада одлучила за војнуинтервенцију на Кипру у којој је окупирала северни део острва. Девет година касније на том подручју успостављена је нелегитимнаТурска Република Сјеверни Кипар коју је признала само Турска.
Војска је12. септембра1980. трећи пут одузела власт изабраној влади. Узрок је била политичка и привредна нестабилност земље у 1970-им, као и терористички напади екстремне левице и деснице. Војска је под генераломКенаном Евреном увела ратно стање у земљи и забранила све политичке странке. Хунта се пре снажно противила курдским сепаратистима и левој опозицији. Дана7. новембра1982. војска је представила новиустав који је прихваћен референдумом.
Од средине 1980-их најважнијим унутрашњим проблемом земље сматра се сукоб с Курдима. Турска је дотад водила политику асимилације која је резултовала потискивањем курдске културе и идентитета. Као реакција на ову политику1978. основана јеРадничка партија Курдистана) сАбдулахом Оџаланом на челу. Странка је 1984. почелаоружани сукоб на југоистоку Турске с циљем оснивања социјалистичке државеКурдистан. До 2007. године, у сукобима између турске војске и ПКК-а погинуло је око 40.000 особа.
У фебруару 1998. турска тајна служба је ухватила Абдулаха Оџалана уКенији и довела га у Турску где је осуђен на смртну казну (која је укинућем смртне казне промењена у доживотни затвор). Тада је Радничка партија Курдистана прогласила прекид ватре који је прекршен 2004. године.
За време мандата премијераЕџевита (1999.–2002) уведене су нове реформе грађанског права са свеукупним повећањем људских права (као што су нпр. право на окупљања и протесте). Ове реформе су касније настављене, а довеле су између осталог и до укидања смртне казне, забране мучења и увођења културних слобода курдском становништву. Данас је допуштена и употреба курдских дијалеката у школству, као и пренос радијских и телевизијских канала на курдском. Турска државна телевизија данас уз турски емитује и накурдском,арапском,српском и другим језицима. Турска је, након 40 година покушавања приближавања,3. октобра2005. започела преговоре о чланству уЕвропској унији.
Другог јуна 2022, захтев турског министра спољних послова Мевлута Чавушлогуа да се држава ословљава именом „Туркије” у званичним документима и на међународним форумима је одобрен од странеУН.[56][57][58]
Турска је световна парламентарна република заснована на начелу деобе власти на законодавну, извршну и судску. Устав је врховни закон државе.
Председник јешеф државе ишеф владе, бира се најмање двотрећинском већином Велике турске народне скупштине (тур.Türkiye Büyük Millet Meclisi; TBMM), познатије као Меџлис, на једнократни, седмогодишњи мандат. Да би био подобан за ову функцију, кандидат мора бити турски држављанин старији од 40 година, мора бити подобан за избор у TBMM, и мора имати високу стручну спрему. Председник председава Националним саветом за безбедност и врши функцију врховног команданта. У време рата, начелникГенералштаба врши функцију врховног команданта у име председника. Председник је овлаштен проглашавати законе или их слати назад у парламент на поновно разматрање, расписивати јавне референдуме, расписивати парламентарне изборе, ратификовати и објављивати међународне споразуме итд.
Извршна власт је у рукама председника и Савета министара, којим председавапредседник. Председник кандидује министре, чије именовање мора одобритиВелика турска народна скупштина. Пре општих избора, министри правде, унутрашњих послова и комуникација морају се повући из кабинета, а именују се независни и неутрални (без политичких веза) министри. Савет министара издаје правила о примени закона и осталим питањима, уз услов да се не косе са постојећим законима, које тада проверава Државни савет. Велика турска народна скупштина може сменити владу изгласавањем неповерења.
Премауставу из1982, законодавна власт припада Великој турској народној скупштини (Меџлис), која заседа уАнкари. То је једнодомно тело са 550 места које се бира по систему пропорционалне заступљености општим правом гласа одраслих, на петогодишњи мандат. У Скупштини су заступљене само странке које су сакупиле више од 10% гласова у земљи. Велика турска национална скупштина доноси, мења, допуњава и опозива законе; надгледа рад Савета министара и овлашћује га да издаје одлуке о посебним питањима које имају снагу закона; ратификује међународне споразуме и одлуке везане уз штампање новца, објаве ратног стања, те учествовање државних оружаних снага у операцијама у иностранству; одлучује о питањима везаним уз одобравање амнестија и помиловања итд.
Уставом из 1982. проглашена је независност државнихсудова исудија. Турска има јединствени правни систем грађанских и војних судова, од којих сваки има апелациони суд са седиштем у Анкари. Уставни суд преиспитује уставност закона и одлука са снагом закона, као и правила процедуре Велике турске националне скупштине. Његове одлуке се одмах објављују у Службеном листу, па су обавезујуће за све, укључујући законодавну и извршну власт. Судије именује председник. Високи апелациони суд је последњи степен преиспитивања одлука и пресуда које су донели судови. Судије бира Врховни савет судија и тужилаца. Државни савет је највиши управни трибунал. Три четвртине судија именује Врховни савет судија и тужилаца, а једну четвртину председник. Уставом из 1982. прописано је успостављање судова за безбедност који се баве нападима на национални и територијални интегритет Турске, демократски поредак, нападе на унутрашњу и спољашњу безбедност државе итд. Ту је још и много нижих грађанских и војних судова.
Турци су евроазијскинарод, тачније његова посебна група, са око 83,81 милиона припадника,[59] који живе распоређени на дваконтинента. Највећи део их живи уМалој Азији (Турска са око 49 милиона), наБалкану, и то у:Бугарској (815.000),Грчкој (130.000),Македонији (81.000),Румунији (150.000), и непознат број у земљама наследницама бившеЈугославије, као и наКипру (135.000). Већи део Турака живи уИраку (200.000 до 300.000),Сирији (100.000) као и у делу земаљаАзије, где се зовуТуркмени. Више од три милиона Турака живе узападној Европи, од чега само 1,2 милиона уНемачкој. Први пут се спомињу у6. веку, а потомци су туркијских народа, који су у11. веку продрли уАнадолију, мешајући се постепено са осталим народима у том делу света:Грцима назападу,Јерменима иКурдима наистоку, иГрузинима на североистоку, а делом и саСловенима најугоистоку Европе. Данашња Турска признаје све Турке као своје држављане, не само држављане Турске, већ се исто тако дичи својом јакомдијаспором, али и „етничким Турцима“ (Турцима у етничком смислу), који представљају националне мањине у суседним државама.
Привреда Турске или економија Турске је побруто домаћем производу 17. највећа економија света, а попаритету куповне моћи је 13. највећа економија на свету. Турска је један од највећих произвођачасребра,злата,нафте иприродног гаса у југозападној Азији. Турска је велики извозник хране, одеће,накита и пластике, сировина,гума,лепкова, машинских и моторних делова итд. Турска производи и бави се прерадом и даљом производњомпамука,чаја,кафе,дрвета. Велики је извозник и произвођачпистаћа,бадема,ораха,диња,мантија,баклава,ратлука,алве итуне.Истанбул је највећи финансијски и економски центар у Турској.Турска лира је националнавалута Турске.Туризам је веома значајан, позната турска летовалишта суБодрум иАнталија док Истанбул посети скоро милион људи годишње. Анталијска област генерише највећи број туриста из целог света а посебно из Немачке, Русије, В. Британије, Румуније и Пољске. Летовалишта у Анталијској области су: Анталија, Лара, Алања, Кемер, Белек и Сиде.[60] Друга позната летовалишта су још Кушадаси, Мармарис и мање местоСаримсакли. Поред ових области које обилују туристима током летње сезоне веома битна област после Истанбула је Кападокија.[61]
Царинска унија ЕУ-Турска 1995. године довела је до опсежне либерализације царинских стопа и чини један од најважнијих стубова спољнотрговинске политике Турске.[62]Директне стране инвестиције (СДИ) у Турској достигле су максимум од 22,05 милијарди долара 2007. године и 19,26 милијарди долара у 2015. години, али су 2021. пале на 13,22 милијарде долара.[63]
Аутомобилска индустрија у Турској је значајна грана индустрије земље. Произведено је 1.352.648 моторних возила у 2022. години, што је13. највећи произвођач у свету (производња је достигла врхунац од 1.695.731 моторних возила 2017. године, када је Турска такођебила на 13. месту).[64] Турске аутомобилске компаније као што суТЕМСА,Отокар иБМЦ су међу највећим светским произвођачима комбија, аутобуса и камиона.Тогг, или турска Joint Venture Group Inc., је прва компанија која производи потпуно електрична возила у Турској. Турскабродоградилишта су веома цењена како за производњу хемијских инафтних танкера до 10.000двт, тако и за својемега јахте.[65] Турски брендови као што суБеко иВестел су међу највећим произвођачимапотрошачке електронике икућних апарата у Европи и улажу значајна средства за истраживање и развој нових технологија у овим областима.[66][67][68]
Остали кључни сектори турске привреде субанкарство, грађевинарство, кућански апарати, електроника, текстил, прерада нафте, петрохемијски производи, храна, рударство, гвожђе и челик имашинска индустрија. Према истраживању Турског института за статистику из 2021. године, које је користило доступне податке за 2020. годину, процењено је да је 46,7 одсто укупног расположивог дохотка примило 20 одсто највећих примаоца, док је најнижих 20 одсто примило само 6,1 одсто.[69]
Од 2023. године, два турска технолошка стартапа,Гетир иТрендиол, имају тржишне вредности изнад 10 милијарди долара.[76][77] Турска је забележила раст уиндустрији видео игара последњих година. Бројне компаније за развој игара су основане и стекле инвестиције од ризичног капитала.[78]TaleWorlds Entertainment,Peak Games, Bigger Games иDream Games су тренутни лидери у овом сектору.[79][80]
Мрежа аутопутева се простире на 3,523 километра од 2020. године. Очекује се да ће се мрежа проширити на 4,773 километра до 2023. године на 9,312 km до 2035.[88]
Истанбулски Метро је највећа метро мрежа у земљи са 495 милиона путника годишње.[89] У функцији је 9 линија метроа и још 6 у изградњи.[90]
Отворен 2013. године,тунел Мармара исподБосфора повезује железничке иметро линије на европској и азијској страни Истанбула; док оближњитунел Евроазија (2016) обезбеђује подводну путну везу за моторна возила.[94]
Турске државне железнице управљају и конвенционалним и брзим возовима на прузи дужине 12.532 километра. Национална железничка компанија у државном власништву почела је да градибрзе железничке линије 2003. године.Линија Анкара-Коња постала је оперативна 2011. године, док јелинија Анкара-Истанбул ушла у промет 2014.[95] Линија Коња-Караман почела је са радом 2022. и 406 km (252 mi).
Турска има веома разнолику културу која је мешавина различитих елеменататурске,анадолске,византијске иосманске културе (османска је у многим аспектима била наставак игрчко-римске иисламске културе) сазападном културом и традицијом, процесом који је започеозападњачењем Османског царства и наставља се и данас.[115][116] Ова мешавина је првобитно настала као резултат сусрета Турака и њихове културе са оним народа на које су наишли токомсвоје миграције из Централне Азије ка западу.[115][117] Савремена турска култура у периоду републике је производ настојања да се створи „модерно“ западно друштво, уз одржавање традиционалних, верских и историјских вредности.[115]
Турска култура је такође утицала на европску уметност и моду, посебно између 16. и 18. века, током врхунца отоманске моћи — феномен који је названTurquerie.
Турског народно позориште (-{halk tiyatrosu}-) сачињено је из четири различита утицаја и правца развоја. То су: традиција сеоског позоришта, традиција народног позоришта, традиција дворског позоришта и традиција западног позоришта[118].
^Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган изјавио је: „Наш став према јерменском питању био је јасан од почетка. Никада нећемо прихватити оптужбе за геноцид”.[16] Научници наводе неколико разлога за такав став Турске, урачунавши очување националног идентитета, захтеве за накнаду штете и територијалне проблеме.[17]
^„Türkiye Cumhuriyeti Anayasası” (на језику: турски).Grand National Assembly of Turkey. Архивирано изоригинала 2. 7. 2020. г. Приступљено1. 7. 2020. „"3. Madde: Devletin Bütünlüğü, Resmi Dili, Bayrağı, Milli Marşı ve Başkenti: Türkiye Devleti, ülkesi ve milletiyle bölünmez bir bütündür. Dili Türkçedir. Bayrağı, şekli kanununda belirtilen, beyaz ay yıldızlı al bayraktır. Milli marşı "İstiklal Marşı" dır. Başkenti Ankara'dır."”
^Tatz, Colin; Higgins, Winton (2016).The Magnitude of Genocide. ABC-CLIO.ISBN978-1-4408-3161-4.
^Schaller, Dominik J.; Zimmerer, Jürgen (2008). „Late Ottoman genocides: the dissolution of the Ottoman Empire and Young Turkish population and extermination policies—introduction”.Journal of Genocide Research.10 (1): 7—14.ISSN1462-3528.doi:10.1080/14623520801950820.
^S.N. Eisenstadt, "The Kemalist Regime and Modernization: Some Comparative and Analytical Remarks, " in J. Landau, ed., Atatürk and the Modernisation of Turkey, Boulder, Colorado: Westview Press, 1984, 3—16.
^„Retrofitting and Reconstruction Works”(PDF). Istanbul Seismic Risk Mitigation and Emergency Preparedness Project. стр. 10. „Taking a retrospective look at the earthquake records, it is observed that a major part of Turkey’s territory with high earthquake activity. Therefore, medium (and above) scale earthquakes frequently occur around the country.”
^Balter, Michael (27. 2. 2004). „Search for the Indo-Europeans: Were Kurgan horsemen or Anatolian farmers responsible for creating and spreading the world's most far-flung language family?”.Science.303 (5662): 1323.PMID14988549.doi:10.1126/science.303.5662.1323.
^Daniel C. Waugh (2004).„Constantinople/Istanbul”. University of Washington, Seattle, Washington. Приступљено26. 12. 2006.
^Acar, Sevil; Challe, Sarah; Christopoulos, Stamatios; Christo, Giovanna (2018). „Fossil fuel subsidies as a lose-lose: Fiscal and environmental burdens in Turkey”.New Perspectives on Turkey.58: 93—124.doi:10.1017/npt.2018.7.
^Cebeci, Uğur (2019-08-21).„Yeni uçuşlar yakında”.www.hurriyet.com.tr (на језику: турски). Архивирано изоригинала 2019-08-23. г. Приступљено2019-08-23.
.svg)
.jpg)
.jpg)
%2c_Mu%25C4%259Fla_Province%2c_southwest_Turkey%2c_Mediterranean.jpg)
.jpg)
