 | Овај чланак садржисписак литературе, сродне писане изворе илиспољашње везе, али његови извори остају нејасни, јернисуунети у сам текст. Помозите уњеговом побољшавањунавођењем прецизнијих извора. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
Трка ка мору је име једног раздобљаПрвог светског рата, када су две стране, које су ушле урововски рат непрекидно покушавале да једна другу изманеврише и заобиђе са стране. Ти маневри на северном крилу довели су до ширења линије фронта на север доСеверног мора. Трка ка мору је започета у септембру1914. на швајцарској граници, а завршила се на Северном мору када је22. новембра престала офанзива код Ипра.Током битака уПикардији,Артоа иФландрији ниједна страна није дошла у предност, а поновљају се покушаји да се нађу отворени бокови непријатеља, све док линија фронта није дошла до мора. Та трка до мора је само израз, иако то није била трка, него покрети као резултат неуспелих маневара заобилажења са бока, помоћу којих би се непријатељ нападао одострага. Рат се после тога углавном претворио у рововски рат.
ПослеПрве битке на Марни и победе савезника уследила је савезничка контраофанзива иПрва битка на Ени, која је завршила неодлучено. Том битком код Ене на том подручју се учврстила линија фронта. Због тога су непријатељске стране почеле тражити начин да се изманеврише и нападне са стране противник. И једна и друга страна су користиле железницу за најбржи превоз војске. Французима је била доступна железница крозАмијен, а Немцима прекоЛила. Француска 10. армија сакупљала се у Амијену од средине септембра, а 25. септембра је започела са кретањем према истоку. Немачка 6. армија досегла је Бапом 26. септембра, а напредовала је до Типвала 27. септембра. Ту ће се две године касније 1916. одвијати битка на Соми. Немачки циљ је био да иду западно премаЛаманшу и да:
Међутим од1. октобра до6. октобра Французи подФердинандом Фошом су зауставили офанзиву немачке 6. армије северно од Соме. Немачка коњица је била заустављена близу Лила после сукоба са француским 22. корпусом. Једина празнина, која је остала је била уФландрији, са Белгијанцима, који су се налазили код Исера на северу и са Французима, који су се налазили у Пикардији на југу.
Пажња се окренула наАртоа иФландрију, где је Британски експедициони корпус започео да се распоређује са намером да скрати линије снабдевања крозБулоњ сир Мер иКале. У регији Артоа формирала се линија битком код Басе измећу12. октобра и27. октобра. Британци су држалиАрас, а НемциЛенс. У Фландрији Немци су малом јединицом заузели Ипр 3. октобра, а британска 7. дивизија је заузела Ипр14. октобра. Британци су планирали да напредују цестом до Менина, али зауставила их је надмоћнија немачка војска. Белгијски краљ Алберт I наредио је да се морем поплави део Белгије отварањем заштитних брана у Нивпорту на рециИсер. Поплављени део је био широк и до километар, а протезао се до Диксмидеа. Немци су после тога сконцентрисали снаге да се пробију код Ипра. Започела јеПрва битка код Ипра. Немачки напад је почео21. октобра. Борбе су се одужиле до касног новембра. Иако су британске снаге биле јако и опасно развучене Немци нису успели у продору. Трка ка мору се зауставила22. новембра када је престала офанзива код Ипра. Западни фронт је још увек имао рупа где није била успостављена линија фронта. НаВогезима линија фронта је успостављена тек почетком 1915.
Постојали су координисани напори мањих снага белгијске војске, француских маринаца, британске морнарице и британске морнаричке пешадије да се подржаваАнтверпен током опсаде. Антверпен су Немци заузели10. октобра1914. Циљ је био да се вежу немачке снаге и да се спречи да Немци потпуно окупирају белгијску обалу. Окупацијом белгијске обале Немци могу користити белгијске луке као базу за подморнице и могу лакше ометати снабдевање британске војске. Кале и Булоњ сир Мер су имали огроман значај за снабдевање британске војске и након трке ка мору остали су под савезничком контролом. Савезници су морали контролисати Ламанш ако желе да одржавају британску војску у Француској.
