Тресет је врстатла које настаје увлажним стаништима умереногклиматског појаса, таложењем и делимичним распадањембиљног материјала. Велике наслаге тресета налазе се уКанади,Кини,Индонезији,Русији иСАД. Тресет се користи као органскогориво. Делимично угљенисање овог материјала може бити први корак у процесу стварањаугља. Осушена тресет лако гори и при сагоревању ствара велику количину дима. Може се користити за грејање домаћинства и у котларницама. Тресет има све већи удео у укупној потрошњи горива у свету. Главни потрошачи суФинска,Ирска,Русија иШведска.
Тресет је јединствен за природна подручја која се зовутресетишта,мочваре,глибове,вресишта илимошусе.[1][2]Екосистем тресетишта покрива 37 милиона квадратних километара (14 милиона квадратних миља)[3] и најефикаснији јесливник угљеника на планети,[2][4] јер биљке тресетишта прихватајуCO2 који се природно ослобађа из тресета, одржавајући равнотежу. У природним тресетиштима „годишња стопа производњебиомасе је већа од стопе разградње“, али су потребне „хиљаде година да тресетишта развију наслаге од 15 до 23 м [49 до 75 фт], што је просечна дубина бореалних [северних] тресетишта“,[2] у којима се складишти око 415 гигатона (457 милијарди кратких тона; 408 милијарди дугих тона) угљеника (око 46 пута веше од глобалне емисије CO2 у 2019. години).[3] На глобалном нивоу, тресетишта складиште до 550 гигатона (610 милијарди кратких тона; 540 милијарди дугих тона) угљеника, што представља 42% укупног угљеника у тлу и премашује угљеник ускладиштен у свим осталим врстама вегетације, укључујући светске шуме.[5] Широм света тресет покрива само 3% површине земље, али складишти трећину Земљиног угљеника у тлу.[6]Sphagnum маховина, која се назива и тресетна маховина, једна је од најчешћих компоненти у тресету, мада многе друге биљке могу томе допринети. Биолошке особине маховине сфагнума стварају станиште које помаже стварању тресета, феномен назван 'манипулација стаништем'.[7] Земљишта која се састоје углавном од тресета позната су каохистосоли. Тресет се формира умочварним условима, где поплаве или стајаћа вода ометају проток кисеоника из атмосфере, успоравајући брзину разградње.[8]
Тресетишта, посебномочваре, су примарни извор тресета;[9] мада ређе мочваре, укључујућинизијска блата,покосине имочварне шуме, такође таложе тресет. Пејзажи прекривени тресетом дом су специфичних врста биљака, укључујући маховинуSphagnum,вресасто грмље ишиљеве (за више информација о овом аспекту тресета погледајтемочвару). Будући да се органска материја акумулира током хиљада година, наслаге тресета пружају евиденцију о прошлој вегетацији и клими чувајући биљне остатке, попут полена. То омогућава реконструкцију прошлих средина и проучавање промена у коришћењу земљишта.[10]
Тресет се прикупља као изворгорива у појединим деловима света. По обиму, на свету постоји око 4 билиона кубних метара (5,2 билиона кубних јарди) тресета, који покрива укупно око 2% глобалне копнене површине.[11] Временом је формирање тресета често први корак у геолошком формирањуфосилних горива попутугља, посебно угља ниске класе као што јелигнит.[12]
Међувладин панел о климатским променама (IPCC) не класификује тресет као фосилно гориво, нити као обновљиво гориво, и напомиње да су његове емисионе карактеристике сличне фосилним горивима.[13] Са 106 g CO2/MJ,[14]интензитет емисије угљен-диоксида тресета је већи од интензитета угља (са 94,6 g CO2/MJ) иприродног гаса (са 56,1) (IPCC). Тресет нијеобновљиви извор енергије, јер његова стопа екстракције у индустријским земљама далеко премашује његову спору стопу поновног раста од 1 mm (0,04 in) годишње,[15] а исто тако је познато да до раста тресета долази само у 30–40% тресетишта.[16]
Око 60% светскихмочварних подручја је тресет. Око 7% од укупних налазишта тресета искориштава се за пољопривреду и шумарство. У одговарајућим условима тресет ће се претворити у угљенлигнит током геолошког временског раздобља.
Стални вишакводе из падавина или из подземних вода доводи до мањкакисеоника уземљишту, што даље доводи до непотпуне разградњебиљних остатака, који се таложе као тресет. Гомилањем тресета, живо тресетиште расте - уздиже се. Биљнезаједнице које успевају у таквим условима називају сецретови, а најважнију улогу у њима имајумаховине. Главнину овихбиљних заједница чине маховине родаSphagnum, који је по овомстаништу добио назив махови тресетари.
За разлику од тресетишта, умочварама потпуна засићеност водом није непрекидна. Повремено исушивање у мочварама резултује потпуном разградњом органских супстанци ухумус.
Погодни услови за настанак тресета налазе се свуда где постоји велика количина падавина: уСеверној Америци, СевернојЕвропи, северној ијугоисточној Азији, у подручјуамазонског базена... Ту су настала тресетишта с различитим врстама цретова, што зависи од састава подлоге и пореклаводе која напаја тресетиште. Слојеви могу бити различитих дебљина а укупне површине тресетишта чине 4 милиона квадратних километара што је око 3% површинеземљиног копна. Најбогатији тресетиштима су северни деловиРусије,Аљаске иКанаде.
Тресет је од давнина ископаван, сушен и коришћен каогориво.
Тресетишта се због повећане влажности не могу користити запољопривреду. Но, одувек се радило на њиховој култивизацији, пре свега одводњавањем.
Једним од најстаријих исушивања тресетишта може се сматрати исушивањеРимског форума. На том месту раније се налазиламочвара. Подручје је исушено градњом Клoака максиме (лат.Cloaca Maxima), дела старе римске канализације.
Прво организовано култивисање тресетишта спроводили суЦистерцити још у раномсредњем веку, но исушивање је престало већ у касномсредњем веку, као једна од последица Тридесетогодишњег рата.
Недовољно разумевање важности овог станишта резултовало је у20. веку великиммелиорацијским захватима, по правилу иницираним и подстицаним од стране појединих држава. Тек током крајем20. века и почетком21. века раст еколошке свести чини да са у неким државама ради на заштити њихових остатака.
Тресет је мекан и лако се компримира (стисне, стлачи). Под притиском вода излази из тресета. Након сушења тресет се може користити каогориво. У неким земљама тресет је индустријски важан извор енергије, на пример уИрској иФинској, где се убира на индустријским размерама. У многим земљама, укључујућиИрску иШкотску, где су стабла ретка, тресет је традиционално кориштен за кување и грејање у домаћинствима. Хрпе тресета ископаног из мочварног тла још се могу видети како се суше у руралним подручјима.
Изолацијска својства тресета корисна су у индустрији.
Запаљени тресет користи се за сушење сладногјечма у дестилеријама шкотског вискија. То даје шкотском вискију препознатљив укус по диму.
Иако људи увелико користе тресет, с времена на време он изазива озбиљне проблеме. Када се осуши, он представља велики ризик од шумских пожара јер запаљени тресет може горети јако дуго. Тресет се чак може запалити испод тла, упаливши се након зиме, под условом да до њега допирекисеоник. Налазишта (депозити) тресета такође узрокују велике невоље градитељима различитих објеката, цеста и жељезнице, јер се јако деформирају чак и под релативно малим оптерећењима.
Мочварна тресетишта су имала значајну ритуалну улогу убронзаном ижељезном јер су тадашњи људи сматрали (или барем повезивали) тресетиште с домом богова природе или духова. Тела жртава обредног жртвовања нађена су на бројним локацијама уЕнглеској,Ирској и посебно севернојНемачкој иДанској, чак готово савршено очувана због урањања у воду с киселином (видиТолундски човек, један од најпознатијих примера таквихмочварних тела).
Некад су тресетишта имала значај и у металургији. Токомсредњег века тресетишта су била главни извор жељеза од тресета, које суВикинзи користили за израду мачева и оклопа.
Многа мочварна тресетишта широм обалеМалезије служе као природно средство за ублажавање поплава и као природна устава водених таласа при чему сваки прилив воде апсорбује тресет. Но ово је делотворно само ако постоје шуме, јер оне спречавају пожаре тресетишта.
Индустријска производња млевеног тресета кодАленове мочваре у средњојИрској. У првом плану је машински произведен тресет, намењен за домаћу упорабу.
УИрској се тресет пуно користи у домаћинствима и индустрији. УРепублици Ирској предузећеБорд на Мона, које је у државном власништву, одговорно је за управљање производњом тресета. Оно производи млевени тресет који се користи у електранама. Такође продаје гориво од тресета у обликубрикета који се користе за грејање у домаћинствима. То су дугуљасти штапићи густо компримованог, сувог тресета. Брикети углавном горе без дима у кућним каминима и пећима те су у широкој упораби у ирским домовима и градовима, где је забрањено користити угљен који се пуно дими. Исушене тресетске ледине врло се често искориштавају у руралним подручјима.
Клима, земљописни положај и околина уФинској погодују кориштењу тресета. Тресет је доступан у знатним количинама. Неке процене говоре да је количина тресета само у Финској и двапут већа одрезерви нафте уСеверном мору.[17] Овај обилан извор (често помешан с дрветом) користи се за производњуелектричне итоплотне енергије. Тресет осигурава 6,2% финске годишње производње енергије.[18] Удео тресета у емисијистакленичких гасова у Финској може прећи количину од 10 милиона тона угљен диоксида, што је једнако укупној емисији коју стварају сва путничка возила у Финској.
Финска сврстава тресет у споро обновљивогоривобиомасе, а тај је став преузела иЕвропска унија.Међувладин панел о климатским променама заузео је став да тресет нијефосилно гориво. Произвођачи тресета у Финској често истичу да је тресет специјални обликбиогорива, због релативно брзог поновног успостављања нивоа ослобођеногCO2, ако мочварна тресетишта не буду пошумљена идућих 100 година. Такође, тресетишта која су исушена пољопривредом и сечом шума активно ослобађају више CO2 годишње него што га ослобађа производња енергије од тресета у Финској.[19] Обнова само једног тресетишта изузетно је спора, траје од 1,000 до 5,000 година. Надаље, уобичајена је пракса да шуме користе тресетишта уместо да им се пружи шанса да се обнове, што води нижим нивоима залиха CO2 него у оригиналним тресетиштима.
У 106 g CO2/MJ, емисије угљен диоксида од тресета су више него одугљена (за 94,6 g CO2/MJ) иприродног гаса (за 56,1) (IPCC). Према једној студији, повећавајући количину дрва у мешавини горива са садашњих 2,6% на 12,5% смањила би емисију на 93 g CO2/MJ, а треба само мало напора да се то направи.[20]
Неки конзерватори тресет су видјели као главну претњу мочварнојбиоразноликости у Финској. Међународна групација за очување мочвара (IMCG) у 2006. је позвала локалну и националну владу Финске на заштиту и конзервирање остатака давног тресетског екосистема. То укључује престанак одводње и исушивања тресетишта у нетакнутим мочварним подручјима и напуштање садашњих и планираних извлачења подземних вода које могу утицати на ова подручја.[21]
