Торањ je, у ширем смислу, свака људска творевина (грађевина) која је виша но што је шира, изграђена често на веома малој основи, у ужем смислу, то је висок архитектонски објект различитог тима и разноврсне намене. Торњеви се граде управо због њихове висине која им даје различите предности, те могу бити самостални (Ајфелов торањ уПаризу) или део већег архитектонског комплекса (Криви торањ уПизи).
Тор је изведеница излат.turris , које опет вуче корене изгрч.τύρσις, а повезано је са пред-индоевропским медитеранским језицима, пре свега саилирским топонимом Βου-δοργίς.lidijskim Τύρρα, Τύρσα, што се веже са народомТиренцима (Τυρρήνιοι) али итур.Turs-ci, што је био грчки и латински назив заЕтрушчане (Kretschmer Glotta 22, 110ff.).
Торњеви се користе још од праисторије. Најстарији познати торњеви су кружни торњеви на зидинаманеолитског градаJerihona (8000. г н.е.)[6][7][8][9] и каснији бројнимесопотамијски торњеви. Неки од најстаријих сачуваних примера су структуре званеБрох у севернојШкотској, које су заправо ваљкасте куће-торњеви. Ови и каснијифеничански истароримски примери део су фортификацијског одбрамбеног састава те се називају куле. Касније се куле користе и за друге сврхе (нпр. сат-кула пронађена уМогадор из 1. века. пре. Христа. је изведен од феничанских и карташких извора. Римљани су градили октогоналне торњеве[10] као елементДиоклецијанове палате уСплиту, која датира око300. године,[11][12] док суСервианске грађевине (4. века. п. н.е.) иАурелијановог зида зидине у трећем веку имали четвртасте торњеве.Кинези користе торњеве као интегрални део Кинеског зида за време династије Кин (210. п. н.е.).
Торањ у ранохришћанству постаје важан део хришћанског градитељства (звоник цркве), те каснијих средњовековних бургова и градова. Најпознатији средњовековни торањ јеКриви торањ у Пизи изграђен од1183. до1372. год.
Вавилонска кула је у основи предања изстарозаветнеКњиге постања.[15] Према том предању,Нојеви потомци, који су неколико генерација наконВеликог потопа, негде око2716.. п. н. е., још увек говорили једним језиком и који су се доселили са истока, дошли су у земљуСенар (Вавилон), где су одлучили да саграде град са кулом „којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расејали по земљи”. Бог им је поручио: „Народ један, и један језик у свијех, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде што су наумили. Хајде да сиђемо, и да им пометимо језик, да не разумију један другога што говоре.” Кула је срушена и настао је велики метеж а Бог и их је расуо по целом свету и помешао им језике, тако да нису могли да се врате и прекинули су градњу града, који је названВавилон, јер „онде помете Господ језик целе земље”.[16][17][18]
До одређене висине, торањ може да буде направљен са носећом конструкцијом са паралелним странама. Међутим, изнад одређене висине, компресивни притисак услед оптерећења материјала се прекорачује и торањ пада. То се може избећи ако носећа конструкција подржава торањ.
Друго ограничење је извијање - структура мора да буде довољно чврста да би се избегло преламање под теретом који носи, посебно услед дејства ветра. Многи веома високи торњеви имају своје носеће структуре на периферији зграде, чиме се знатно повећава свеукупна крутост.
Трећи лимит је динамички; торањ је изложен варијабилним ветровима, вртложним струјама, сеизмичким поремећајима итд. Торањ се може одупрети тим утицајима путем комбинације чврстоће и крутости, као и у неким случајевима помоћухармоничких апсорбера којима се пригушује кретање. Варирањем или сужавањем спољашњег аспекта торња са порастом висине, избегава се симултани пренос вртложних осцилације кроз целу зграду.
Торњеви су кроз историју својим власницима омогућавали одбрамбену предност омогућавајући им поглед на ширу околину, укључујући ибојна поља. Укључивани су у одбрамбене зидине (кула) или су грађени у близини потенцијалних места (опсадни торањ). Данас се торњеви у овој сврси могу пронаћи узатворима ивојним камповима.
Коришћењем слободног пада за померање предмета или ствари према доле, торањ се може користити за спремање зрнастих или текућих ствари као усилосима иливодоторњевима, али и као носач за бушење тла као унафтним торњевима, те за тестирање (нпр. тестирање бомби) или као платформе за дубинско роњење и торњеви за обуку ватрогасаца или падобранаца.Скијашке скакаонице користе исту идеју чиме се решава недостатак природне планинске рампе за скокове.
КомуникацијскиСН торањ уТоронту једна је од највиших грађевина на свету.
У историји су се једноставни торњеви попутсветионика,звоника,сат кула,сигналних торњева иминарета радили за комуникацију преко већих раздаљина (један од најранијих модерних торњева ове врсте био јеШуховљев торањ). У новије време, за ову функцију, користе серадио торњеви и одашиљачи за мобилну комуникацију, повећавајући распон свог сигнала.СН торањ уТоронту (Канада) је изграђен као комуникацијски торањ са могућношћу да буде иодашиљач ирепетитор.[26][27][28] Обликован је такође и као туристичка атракција, те се на њему налази највиши видиковац на 147. спрату.[29][30][31]
Торњеви се такође користе као носачимостова, а могу досећи висине највишихнебодера. Најчешће се користе као подршка зависеће мостове. Употребапилона, једноставних носача у облику торња, је такође јако важна за изградњужелезничких мостова,вијадукта за масовни превоз илука.
Модерна врста торња, небодер, користи мање простора на тлу (габарита) у односу на квадратни простор унутар грађевине. Небодери се често не сврставају у торњеве, иако морају имати облик и конструкцију торња. УВеликој Британији, високе стамбене зграде називају торањским блоковима, а уСједињеним Државама, небодериСветског трговинског центра имали су надимакенгл.Twin Towers („Торњеви близанци”), надимак који деле са Петронас торњевима уКуала Лумпуру.
^Levenson, Jon D. (2004). „Genesis: Introduction and Annotations”. Ур.: Berlin, Adele; Brettler, Marc Zvi.The Jewish Study Bible. Oxford University Press. стр. 29.ISBN9780195297515.
^George , Andrew (2007) "The Tower of Babel: Archaeology, history and cuneiform texts"Archiv für Orientforschung,51 (2005/2006). pp. 75-95.pdf document.
^Frymer-Kensky, Tikva (2005). Jones, Lindsay, ур.Marduk. Encyclopedia of religion.8 (2 изд.). New York. стр. 5702—5703.ISBN978-0-02-865741-7.
^Streck, Michael P. (2006). „Die Stadt, an deren Freuden man nicht satt wird”.Damals (на језику: German). св. Special volume. стр. 11—28.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Appendix II: IEC Classification of Wind Turbines”.Appendix II IEC Classification of Wind Turbines. Wind Resource Assessment and Micro-siting, Science and Engineering. 2015. стр. 269—270.ISBN9781118900116.doi:10.1002/9781118900116.app2.
Levenson, Jon D. (2004). „Genesis: Introduction and Annotations”. Ур.: Berlin, Adele; Brettler, Marc Zvi.The Jewish Study Bible. Oxford University Press. стр. 29.ISBN9780195297515.
_-_Google_Art_Project_-_edited.jpg)
![Кула Галата, позната и као Christea Turris (Христова кула на латинском језику), је била изграђена 1348. године[39] у Ђеновској колонији у Константинопољу.[40]](/mt/?noimg=&dark=on&url=https%3a%2f%2fsr.wikipedia.org%2fwiki%2f%25D0%2594%25D0%25B0%25D1%2582%25D0%25BE%25D1%2582%25D0%25B5%25D0%25BA%25D0%25B0%3aGalata_Tower_January_2015.JPG)
.JPG)
![Осматрачница у Израелској сигурносној огради[41][42]](/mt/?noimg=&dark=on&url=https%3a%2f%2fsr.wikipedia.org%2fwiki%2f%25D0%2594%25D0%25B0%25D1%2582%25D0%25BE%25D1%2582%25D0%25B5%25D0%25BA%25D0%25B0%3aIsraeli_West_Bank_barrier_watchtower.jpg)
![Једини мост који је члан Светске федерације великих торњева[43]: Мост СНП, Братислава, Словачка[44][45]](/mt/?noimg=&dark=on&url=https%3a%2f%2fsr.wikipedia.org%2fwiki%2f%25D0%2594%25D0%25B0%25D1%2582%25D0%25BE%25D1%2582%25D0%25B5%25D0%25BA%25D0%25B0%3aBridge_Nov%25C3%25BD_most_-_Bratislava.jpg)
