Токио (јап.東京), званичноМетропола Токио (東京都,Tōkyō-to), јестеметропола — град састављен од више делова, који се могу сматрати засебним градовима.[тражи се извор] Токио се састоји од 26 градова, 6 градића и осам села који су током векова срасли заједно. Простире се на преко 2000 km² и обухвата два ланцаострва која се протежу до 185 km од центра града. Такође, подељен је на23 општине које имају своје градоначелнике и своју управу, а обухвата и четири национална парка. Токио је град са највише становника на планети — у њему живи више од 35 милиона људи. Иако званични подаци о томе не постоје, Токио се истовремено сматра и центром светске технологије и градом који се највише приближио призорима градова из дела научне фантастике. У Токију су одржанеЛетње олимпијске игре 1964. иЛетње олимпијске игре 2020.
Метрополитанска префектураТокио има око 13 милиона становника, док преко 20 милиона људи сваки дан путује из околних подручја ради посла. Токио је централно место јапанске политике, економије, културе и образовања, као и град у ком столујејапански цар. Токио је и пословни ифинансијски центар источне Азије. Занимљиво је да има далеко мање небодера него други градови сличне величине. Разлог томе су стандарди у градњи који су захтевани због честихземљотреса. Зграда градске владе (Токио метрополитен) је највиши небодер у Токију. Токио има најкомплекснији систем јавног превоза на свету.
У дословном преводу Токио значи "источна престоница" најапанском, а име је добила зато што се стара престоница (Кјото) налазила на западу и била је преименована у "Саикјо" (西京Saikyō), што значи "западна престоница", у току деветнаестог века. До 1870. Токио је био познат под именом "Едо" (у неким европским језицима се изговара "Једо"). Када се Царска породица преселила из Кјота, име је промењено.
Први трагови о животу на простору данашњег Токија потичу из7. века. Тада је, наиме, изграђен најстарији токијски будистички храм. По легенди, овај храм изграђен је након што су два брата рибара пронашла златну статуу богиње Канон. Да би статуа била удомљена, изграђена је прво мала капела која се временом проширила ухрам. Храм Сенсођи постоји и данас. Готово да је био уништен токомДругог светског рата, али је1958. године обновљен. Тврђава око градића Едо, како се првобитно звао Токио, грађена је средином15. века. Али, прави процват долази тек1524. године. Након вишевекова ратова између велепоседника, војни заповедник, шогунТокугава Ијејасу успоставља мир и уједињујеЈапан. УспостављаШогунат Токугава и сели се у градић Едо, који добија на значају, иако није званична престоница. Токио ће своје садашње име добити1869. године, када император Меиџи сели своје седиште изКјота. Тада је укинута власт шогуна ицар постаје једини владар. Иначе, назив Токио у преводу значи Престоница Истока.
ДН торањ 21 се уздиже изнад зграде у којој је радиоДаглас Макартур.
Токио је донео мере за смањење емитовања гасова стаклене баште. ГувернерШинтаро Ишихара је креирао први јапанскисистем емисионих максимума, с циљем редуковања емисијегасова зелене баште за тоталних 25% до 2020, релативно на ниво из 2000.[9] Токио је примерурбаног топлотног острва, и феномен је посебно озбиљан у његовим ширим градским областима.[10][11] Према тврдњама Токијске градске владе,[12] годишња средња температура је повишена за око 3 °C током задњих 100 година. Токио је навођен као „убедљив пример релације између урбаног раста и климе.“[13]
Године 2006, Токио је донео „Десетогодишњи пројекат за Зелени Токио“ који би требало да буде остварен до 2016. Планом је постављен циљ повећања броја стабала дуж путева у Токију на 1 милион (почевши од 480.000), и додавања 1.000 ha зеленог простора, 88 који би био нови парк са именом "Уми но Мори" (морска шума) који би био на повраћеном острву у Токијском заливу, које је раније било депонија.[14] Од 2007. до 2010. 436 ha од планираних 1.000 ha зеленог простора је креирано и 220.000 стабала је посађено, чиме је тотални број порастао на 700.000. До 2014. број стабала дуж путева у Токију се очекивао да порасте до 950.000 и било је планирано да се дода додатних 300 ha зеленог простора.[тражи се извор]
Земљотреси су честа појава у Јапану. Мањи потреси могу се очекивати бар једном месечно и становништво је прилично навикнуто на њих. Нажалост, неки од земљотреса су јачи и прилично разорни. Најтежи ударац нанео је Велики канто земљотрес,1. септембра1923. године. За само неколико минута Токио и суседнаЈокохама су готово у целости срушени. Животе је изгубило између 100000 и 150000 људи, а око два милиона људи остало је без домова. Земљотрес је изазвао низпожара који су се брзо проширили захваљујућитајфуну који је дувао саПацифика. Услед медијске збрке која је настала, данима након земљотреса на улицама су владали хаос и насиље. Пожари су угашени тек три дана касније. Реконструкција града трајала једеценијама.
Седиште царске власти Јапана налази се на месту некадашњег утврђења града Едо, које су некада као свој дом користили ишогуни. Ову раскошну грађевину окружују бројнивртови, од којих су неки отворени и за јавност. Из њих се допалате и унутрашњих вртова стиже преко једног од двамоста. Међутим, ти делови су отворени за јавност само два дана годишње, заНову годину и за царев рођендан.Легенда каже да је први цар Јапана, Јиму, син богиње Сунца Аматерасу и да је крунисан пре отприлике хиљаду и по година. За разлику од готово свих Других светскихдинастија, ова се одржала до данас, и данашњи цар је директан потомак цара Јимуа. Иако кроз историју цареви нису увек имали власт, увек су представљали ауторитет који су уважавали носиоци стварне власти. Чак и данас, када је Јапан модерна држава са демократски изабраном влашћу, царска породица сматра се изузетно значајном и уваженом.
Ово је део града са највише продавница, ресторана и ноћних клубова. Свака робна марка која нешто значи у свету има свој простор управо у Гинзи. Некада се ту налазила ковница сребрњака по чему је цео крај добио име. Након великог земљотреса 1923, област је претворена у трговинску четврт која је брзо напредовала. Гинза је позната по најскупљем земљишту на свету- квадратни метар грађевинског земљишта често прелази цену од 100000америчких долара. Током викенда Гинза је пешачка зона, а бројни ресторани отварају своје баште.
У питању је четврт која највише подсећа на бувљу пијацу изнаучнофантастичних филмова. Иако су главни артиклиелектроника, компјутерске компоненте и аудио и видео опрема, на истим тезгама може се купити све и свашта, укључујући ивоће и одећу. Путник намерник овде се најпре среће снеонским рекламама и видео-бимовима, али, за разлику од већине других базара у свету, овде продавци не маме купце гласним рекламирањем своје робе и извикивањемцена. Наиме, како и доликује центру светске електронике, сви гласови су снимљени и врте се непрекидно појачани до максимума. Акихабара је због тога бучна, шарена и готово непроходна.
Јокохама можда најбоље илуструје ширење Јапана на околне градове и села. Некада, она је била рибарско село. Са отварањем Јапана ка свету током19. века, село се претворило улуку, а затим у мали градић који је брзо прихватио утицај далеких западних земаља. До краја века, ту су се објављивале прве јапанскеновине, а улице су по први пут биле осветљенелампама на гас. Будући да се налази на западној страниТокијског залива, на свега тридесетак километара од ужег центра града, Јокохама је од1927. повезана са Токиом редовномметро линијом. Већ деценију касније, градови се стапају у један. Захваљујући Јокохами данас је Токио једини град на свету који има предграђе са више од 3 милиона становника.
Октобра 2012, званичнаунутарпописна процена је показала 13,22 милиона људи у Токију, од којих 8,996 милиона живи унутар Токијске 23 области.[16] Током дана, популација нарасте за преко 2,5 милиона пошто радници и студенти пристигну из суседних области. Овај ефекат је још наглашенији у три централне областиЧијода,Чуо, иМинато, чија колективна популација је по попису из 2005. била 326.000 током ноћи, а 2,4 милиона током дана.[17]
Целокупна префектура је имала 12.790.000 становника октобра 2007. (8.653.000 у 23 области), при чему се број повећа за преко 3 милиона током дана. Токио је задњих година на свом највишем нивоу популације свих времена, док су 23 области званично имале 8.893.094 по попису из 1965, број је био опао на испод 8 милиона по попису из 1995.[16]
Године 2005, најбројнији странци у Токију су били Кинези (123,661), Корејци (106,697), Филипинци (31,077), Американци (18,848), Британци (7,696), Бразилци (5,300) и Французи (3,000).
Године 1889, Министарство унутрашњих послова је забележило 1.375.937 људи уграду Токио и тотално 1.694.292 људи уТокyо-фу.[18] Исте године, укупно 779 особа стране националности је забележено да бораве у Токију. Најзаступљенија националност су били Британци (209 резидента), чему су следели Американци (182) и припадницидинастије Ћинг (137).[19]
Токио је значајан међународни финансијски центар,[21] у коме се налазе седишта неколико највећихинвестиционих банки иосигуравајућих компанија на свету, и служи као чвориште јапанскогтранспортног система,издавачке,електронске ирадио дифузних индустрије. Током централизованог раста јапанске економије наконДругог светског рата, многе велике фирме су преселиле своја седишта и градова као што јеОсака (историјске трговачке престонице) у Токио, у покушају да искористе бољи приступ влади. Тај тренд је почео са успоравањем због сталног раста популације града и трошка живота у њему.
Токио је био описиван као један од три „командна центра“светске економије, заједно сЊујорком иЛондоном.[22]Токијска берза је највећа јапанскаберза, и трећа по величини у свету покапитализацији тржишта и четврта према промету деоница. Године 1990. на крајујапанског мехура цена некретнина, она је чинила више од 60% светске берзне вредности.[23] Токио је имао 8.460 ha пољопривредног земљишта 2003, премаМинистарству пољопривреде, шумарства и рибарства, те је био најмања префектура у земљи у том погледу. Пољопривредно земљиште је концентрисано у Западном Токију. Кварљиве намирнице као што су поврће, воће и цвеће се могу подесно транспортовати на тржишта у источном делу префектуре.Коматсуна испанаћ су најважније поврће; Године 2000, Токио је снабдевао 32,5% количинеkomatsuna продате на свој централној зеленој пијаци.
Са 36% своје површине покривено шумом, Токио има екстензивни расткриптомерија ијапанског чемпреса, посебно у планинским западним деловима: Акируно, Оме, Окутама, Хачиоји, Хиноде, и Хинохара. Смањење цене дрвета, повећање у трошковима производње, и повећање старости међу шумарским становништвом довеле до пада у Токијске производње прерађеног дрвета. Поред тога, полен, посебно са криптомерија, је значајаналерген за оближње популационе центре. Токијски залив је некад био знатан извор рибе. Тренутно, највећи део Токијске рибље производње долази са спољашњих острва, као што су Изу Ошима и Хачијојима.Туна,нори, иаји су међу океанским продуктима.
Туризам у Токију исто тако доприноси економији. Године 2006, 4,81 милиона странаца и 420 милиона Јапанаца је посетило Токио. Економска вредност тих посета је износила 9,4 билиона јена према извештају владе Токија. Многи туристи посећују разне центре градова, продавнице, и забавне дистрикте широм суседставапосебних округа Токија. Школској деци на екскурзијама, посетаТокијском торњу јеобавезна. Културна понуда обухвата свеприсутнујапанску поп културу и асоциране дистрикте као што суШибуја иХарајуку, супкултурне атракције као што је аниме центарстудија Гибли, као и музеји попутТокијског националног музеја, у којем се налази 37% уметничкогнационалног блага земље (87/233).
Рибара Тсукији у централном Токију је највеће тржиште рибе и морских плодова на велико на свету, а такође и једно од највећих прехрамбених тржишта на велико било које врсте. Тсукији тржиште се строго придржава традиција свог претходника, Нихомбаши рибаре, и опслужује око 50.000 купаца и продаваца сваки дан. Трговци на мало и велико, акционари, и обични грађани се окупљају на тржишту, креирајући јединствен микрокосмос организованог хаоса који још увек наставља да напаја град и његове залихе хране након више од четири века.[24]
Железница је основно превозно средство у Токију још од почетка20. века. Захваљујући брижљиво планираном јавном превозу, овај град успешно издржава 35 милиона својих становника који непрекидно журе са једног на други крај града. Број аутомобила, у односу на број становника, је релативно мали- возови су бржи, тачнији и јефтинији начин кретања кроз град. Истини за вољу, током шпица су претрпани до те мере да на прометнијим станицама постоје људи којима је посао да погурају оне који висе са врата и помогну им да стану у већ крцат вагон. Градски саобраћај обухвата преко 17 линија и више од 1000 станица. Најпрометнија јеШинџуку, која је свакако и светски рекордер са преко 3 милиона путника дневно. На саму станицу се улази кроз један од 200 улаза. По површини превазилази је једино железничка станица у градуНагоји.
^Barry, Roger Graham; Chorley, Richard J. (јануар 1987).Atmosphere, Weather and Climate. London: Methuen Publishing. стр. 344.ISBN978-0-416-07152-8.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Hannerz, Ulf (2005). „The Fish Market at the Center of the World (Review)”.The Journal of Japanese Studies.31 (2): 428—31.S2CID143762239.doi:10.1353/jjs.2005.0044.
Barry, Roger Graham; Chorley, Richard J. (јануар 1987).Atmosphere, Weather and Climate. London: Methuen Publishing. стр. 344.ISBN978-0-416-07152-8.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Fiévé, Nicolas and Paul Waley. (2003).Japanese Capitals in Historical Perspective: Place, Power and Memory in Kyoto, Edo and Tokyo. London: RoutledgeCurzon. 10-ISBN978-0-7007-1409-4./13-ISBN978-0-7007-1409-4.
McClain, James, John M Merriman and Kaoru Ugawa. (1994).Edo and Paris: Urban Life and the State in the Early Modern Era. Ithaca: Cornell University Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза) 10-ISBN978-0-8014-2987-3./13-ISBN978-0-8014-2987-3.
Sorensen, Andre. (2002).The Making of Urban Japan: Cities and Planning from Edo to the Twenty First Century. London: RoutledgeCurzon.ISBN978-0-415-22651-6.OCLC48517502.
Bender, Andrew, and Timothy N. Hornyak.Tokyo (City Travel Guide) (2010)
Mansfield, Stephen.Dk Eyewitness Top 10 Travel Guide: Tokyo (2013)
Waley, Paul.Tokyo Now and Then: An Explorer's Guide. (1984). 592 pp
Yanagihara, Wendy.Lonely Planet Tokyo Encounter. 2012.
Allinson, Gary D.Suburban Tokyo: A Comparative Study in Politics and Social Change. (1979). 258 pp.
Bestor, Theodore.Tsukiji: The Fish Market at the Centre of the World. (2004)online edition
Fowler, Edward (1996).San'ya Blues: Labouring Life in Contemporary Tokyo. Cornell University Press.ISBN978-0-8014-8570-1.-
Friedman, Mildred, ed.Tokyo, Form and Spirit. (1986). 256 pp.
Jinnai, Hidenobu.Tokyo: A Spatial Anthropology. (1995). 236 pp.
Reynolds, Jonathan M. (1996). „Japan's Imperial Diet Building: Debate over Construction of a National Identity”.Art Journal. 55#: 38.doi:10.1080/00043249.1996.10791768.
Sassen, Saskia.The Global City: New York, London, Tokyo. (1991). 397 pp.
Sorensen, A.Land Readjustment and Metropolitan Growth: An Examination of Suburban Land Development and Urban Sprawl in the Tokyo Metropolitan Area. 2000.
Richie, Donald (1999).Tokyo : extravagante et humaine. photographies de Joel Sackett, préface de Philippe Pons ; traduit de l'anglais (américain) par Geneviève Brzustowski, Paris: Éd. Autrement.ISBN978-2-86260-969-0.
Sacchi, Livio (2005).Tokyo : Architecture et urbanisme. traduit de l'italien par Odile Menegaux, Paris, Flammarion, 2005, 247 pages.ISBN978-2-08-011410-5.
Aveline, Natacha (2003).La ville et le rail au Japon, l'expansion des groupes ferroviaires privés à Tokyo et Osaka. CNRS éditions, collection Asie orientale, Paris.ISBN978-2-271-06127-0.
Laplantine, François (2010).Tokyo, Ville flottante : scènes urbaines, mises en scène. Paris, éditions Stock.ISBN978-2-234-06397-6.
Sassen, Saskia (2001).La ville globale, New York, Londres, Tokyo. - Traduit de l'américain par Denis-Armand Canal - Éd. Descartes & Cie - 1997 (version originale en anglais de 1991, rééditée et modifiée en anglais en 2001 - Princeton University Press).ISBN978-0-691-07063-6.
Ferrier, Michaël (2008).Le Goût de Tokyo. anthologie commentée de textes sur Tokyo, Paris, Mercure de France.ISBN978-2-7152-2811-5.Tokyo, petits portraits de l’aube, Paris, Gallimard, 2004 (rééd.). 2010. ISBN978-2-07-077213-1.
_(cropped).jpg)
.JPG)
