Тирана (алб.Tiranë илиTirana,гег.Tironë илиTirona) јеглавни инајвећи градАлбаније. Налази се у средишту земље, окружена планинама и брдима, уз планинуДајти која се уздиже на истоку и благом долином на северозападу са погледом наЈадранско море у даљини. Међу највлажнијим и најсунчанијим је градовима у Европи, са 2.544 сунчаних сати годишње.[2][3]
Тирана је главни привредни, политички и трговински центар Албаније због своје значајне географске локације и савременог ваздушног, поморског, железничког и друмског саобраћаја.[4] Такође је образовни центар збогУниверзитета у Тирани. Као седиште Владе Албаније, у њој се налазе званичне резиденцијепредседника ипремијера, као и зградаПарламента Албаније. Године 2022. проглашена је заевропску престоницу младих.[5]
Просечна дневна температура варира између 6,7 °C степени у јануару и 31 °C у јулу. Просечно годишње падне око 1.200 милилитара кише. Најсувљи месеци су јули и август.[7]
Клима Тирана (Тирана 7), надморска висина: 90 m (300 ft), 1961-1990 нормале, екстреми 1940-садашњост
Иван Јастребов је записао да је Тирана, према неким мишљењима, град из новијег времена, али већинаповесничара иземљописаца и Тирану смештају у стара времена, када се звала Тирин. Тирана у доба Јастребова се као и сваки турски градић, не разликује ни по чему посебном. По Пуквилу основао ју јеЈустинијан I. У времеСкендербега наводно је била његов посед, а у турско време санџак пашалука у који је Тирана улазила са 40 села, Преса са 30 села и Ишљ са 40 села - укупно 110 села.[6] По другим изворима, Тирану је1614. године основаоосмански генералСулејман-паша, који је изградио џамију, пекару и турско купатило, и, по популарном мишљењу, назвао град именом Техран, у част својој војној победи кодТехерана уПерсији (данасИран). Међутим, ово задње је контроверзно, јер постоје ранији помени о дворцу у планини Дајти, по имену Тиркан, у шестом веку, у списима једног византијског историчара. Каже се да је Тиркан постојао од првог века п. н. е. Још један помен овог региона, у венецијанским списима, назива овај регион његовим данашњим именом. Ови списи датирају око 1412. У турско време, у доба Јастребова (крај 19. века) град није био велик и није имао више од 20000 становника, од њих око 1000 православних Цинцара и 5-6 католичких кућа. Католика је било веома мало у овоме крају.[13] Мали град је изабран за привремену престоницу Албаније (као компромис између Јужне и Северне Албаније) од стране привремене владе, јануара1920.
Надомак Тиране, у порти старе цркве св. Прокопа, након Првог светског рата се налазило српско војничко гробље, оскрнављено одмах по одласку српске војске. У цркви се налазила плоча са 77 имена, коју је посветио 2. батаљон 1. прекобројног пешадијског пука моравске бригаде.[14]
Градско становништво, које је процењено на само 12.0001910. године је порасло на 30.000 на попису1930. и 60.0001945. упркос годинама стране окупације и рата. Током 1950-их, Тирана је доживела период изразитог индустријског раста, уз пораст броја становника на 137.0001960. године. Касних 1990-их, Тирана је доживела најбржи прилив становника, јер су се Албанци са севера земље у великом броју селили у престоницу у нади за бољи живот.
Током касних 1980-их и 1990-их, Тирана је била средиште насилних демонстрација које су на крају довеле до пада комунистичке владе.
Према попису из 2023. било је 389.323 становника, односно укупно 598.176 у читавој општини.[21] Са густином насељености од 502 људи по квадратном километру, Тирана је најгушће насељена општина у Албанији. Метрополитанска област, коју чине окрузиДрач иТирана, има укупно приближно милион становника, што чини скоро једну трећину укупног становништва Албаније.[22]
Историјски гледано, Тирана је доживела сталан пораст становништва последњих година, посебно наконпада комунизма крајем 20. и почетком 21. века. Изузетан раст је био у великој мери подстакнут мигрантима из целе земље, често у потрази за послом и бољим условима живота. Између 1820. и 1955. становништво Тиране се десетоструко повећало, док је у периоду од 1989. до 2011. године становништво града расло годишње за приближно 2,7%. У 19. и 20. веку, град је имао стопу раста мању од 1% годишње до 1970-их, а затим је пала на мање од 8% годишње до података из средине 20. века.
Етхембегова џамија (Xhamia e Et'hem Beut), чију градњу је1789. започео бег Мола, а завршио1821. године његов син Хаџи Етхем бег, праунукСулејмана-паше је значајан објекат. Још једна интересантна грађевина у близини џамије, на Скендербеговом тргу је кула са сатом (Kulla e Sahatit), изграђена1830.2001. године је завршена изградња највеће цркве у Тирани, католичке цркве Светог Павла. Светско седиште исламског религиозног редаБекташи Суфи се налази у Тирани.
Град је такође седиштеУниверзитета у Тирани, основаног1957, и многих државних и друштвених здања, као што је Албански институт наука, Академија уметности, Пољопривредни универзитет, Војна академија, Институт министарства спољних послова, Народна скупштина, и Високи суд.
Донекле због карактеристика локације на којој се налази, Тирана има проблема са квалитетом ваздуха. Један од најзначајнијих извора загађења су аутомобили од којих је већина стара преко десет година. Додатни проблем је и лош квалитет горива у Албанији (у погледу садржајасумпора иолова.)
Треба напоменути да у предграђу града постоји велики пошумљени парк који умањује ефекат загађења ваздуха.
Градска инфраструктура није адекватна за број становника који Тирана има, односно може се рећи да град пати од типичних проблема узрокованих пренасељеношћу као што су проблеми одлагања чврстог отпада и снабдевања водом. Несташице струје су честе што се може видети и по томе што готово свака продавница или фирма у центру града поседује агрегате који су често смештени на улици испред саме продавнице.
Упркос проблемима, у Тирани је видан напредак. Започета је и изградња првих правих туристичких атракција попут једне од дужих жичара у Европи којом се може стићи до другог по висини врха у непосредној близини Тиране. Сама жичара је завршена али још увек недостају квалитетни пратећи садржаји. Додатна атракција је и ротирајући кафе/ресторан на врху највише зграде. Нажалост потенцијали и постојеће атракције још нису валоризоване.
У Тирани је присутна изразито висока стопа градње нових зграда, посебно у предграђима, где велики број улица још није добио ни име.[23] Постоје наводи да су многе од ових зграда резултатпрања новца.
^„Klimatafel von Tirana (Flugh.) / Albanien”(PDF).Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено30. 1. 2016.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Station 13615 Tirana”.Global station data 1961–1990—Sunshine Duration. Deutscher Wetterdienst. Архивирано изоригинала 17. 10. 2017. г. Приступљено30. 1. 2016.
^„Station Tirana” (на језику: French). Meteo Climat. Приступљено11. 6. 2016.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Agorastakis, Michalis; Sidiropoulos, Giorgos (2007). „Population change due to geographic mobility in Albania, 1989–2001, and the repercussions of internal migration for the enlargement of Tirana”.Population, Space and Place.13 (6): 471—481.ISSN1544-8444.doi:10.1002/psp.463.
Aliaj, Besnik; Keida Lulo and Genc Myftiu (2003).Tirana: the Challenge of Urban Development. Tirana: Cetis.ISBN99927-880-0-3.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Pojani, Dorina (2011). „From Carfree to Carfull: the Environmental and Health Impacts of Increasing Private Motorisation in Albania”.Journal of Environmental Planning and Management.54 (3): 319—335.Bibcode:2011JEPM...54..319P.doi:10.1080/09640568.2010.506076.
.jpg)
