| Англосаксонска Енглеска | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | ||||||||||
| Хептархија | ||||||||||
| ||||||||||
| Војска | ||||||||||
| ||||||||||
| Државна управа | ||||||||||
| ||||||||||
| Књижевност | ||||||||||
| ||||||||||
Тен (енгл.thegn) јеанглосаксонска реч која означава племића-ратника. Овакласа постојала је у свиманглосаксонским краљевинама у Енглеској у периоду од 6. до 11. века, све донорманског освајања Енглеске (1066).[1][2]
После одласка Римљана из Британије (407. године) у Енглеској се формирао низ малих, локалних кнежевина, које су непрекидно међусобно ратовале. ТокомВелике сеобе народа, средином 5. века на територију Енглеске продиру германска племенаАнгли,Саксонци иЈити. До краја 6. века, они су овладали већим делом Енглеске и образовали седам својих ранофеудалних краљевина (Нортамбрија,Источна Англија,Весекс,Мерсија,Есекс,Кент иСасекс)- период познат као добахептархије. За време освајања Енглеске, та германска племена делом су уништила келтске и романске староседеоце, делом их потиснула на север (Каледонија) и запад (Камбрија, Велс, Корнвол) или приморала да се преселе на континент (у Бретању), а остатак, углавном, претворила у робове.[1]
Развој феудализма у Енглеској ишао је специфичним путем: његово главно обележје био је слободни сељак, са својим поседом - хајдом (енгл.hide). Обавеза 5-6 сељака-поседника, познатих у англосаксонској Енглеској каосеорли (енгл.ceorl), била је да у време рата дају по једног ратника. Временом, пошто су ратови постајали све чешћи, поред поседника хајда јавља се и племић-ратник -тен (енгл.thegn), коме је краљ за услуге у рату давао у посед пет и више пута већу земљу од оне коју је имаосеорл. Тако је почела феудална диференцијација. Она се посредно одражава и на војску. Племићи-ратници чине основу војске - краљеву дружину, а слободни сељаци, који су и даље обавезни да се одазову позиву у рат, чине општи позив -фирд (енгл.fyrd). Краљеви су имали и сталну војску коју су лично издржавали - пратиоце или телохранитеље под називомхускарли (енгл.huscarles).[1] У законику краљаИне од Весекса (689-726) стоји:
Ако племић са поседом избегава војну службу, платиће 120 шилинга и изгубиће земљу; племић без поседа платиће 60 шилинга; прост човек платиће казну од 30 шилинга за избегавање војне службе.[а][3]
.jpg)
Општи позив чинили су пешаци наоружаникопљем (ређемачем) и дрвенимштитом, понекад превученим кожом. Племићи су носиливерижну кошуљу ишлем. Они су имали коње, али су пред борбу сјахивали. Војска се постројавала у затворене (збијене) формације; краљ је са својом пратњом био у средини.[1]
Подаци на Википодацима