Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Тел Авив

Координате:32° 04′ 00″ С;34° 47′ 00″ И / 32.066667° С; 34.783333° И /32.066667; 34.783333
С Википедије, слободне енциклопедије
Тел Авив
хебр.תל אביב
арап.تل أبيب
Тел Авив
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Израел
ОкругТел Авив
Основан11. април 1909.
Становништво
Становништво
 — 2022.474.530[1][2]
 — густина9.160,81 ст./km2
Агломерација (2022)4.156.900
Географске карактеристике
Координате32° 04′ 00″ С;34° 47′ 00″ И / 32.066667° С; 34.783333° И /32.066667; 34.783333
Апс. висина5 m
Површина51,8 km2
Тел Авив на карти Израела
Тел Авив
Тел Авив
Тел Авив на карти Израела
Остали подаци
ГрадоначелникРон Хулдаи
Позивни број3
Веб-сајт
tel-aviv.gov.il

Тел Авив (хебр.תל אביב-יפו,арап.تل أبيب يافا) илиТел Авив-Јафа јеград уИзраелу у округуТел Авив, на обалиСредоземног мора. Тел Авив је такође и део највеће и најнасељенијеметрополе у Израелу, знаног под називомГуш Дан. Шире подручје, које се протеже дужином од 14 km обалом Средоземља, обухвата посебне општине са приближно 4.156.900 становника. Према процени из 2022. у граду је живело 474.530 становника и по томе је Тел Авив други по величини град у Израелу, изаЈерусалима. Привредно је и технолошко средиште земље, као и глобални центарвисоке технологије.

Градом управља влада надлежна за Тел Авив иЈафаВлада Тел Авив—Јафа, на чијем је челуРон Хулдај; дом је многих страних дипломата и амбасадора.[3][4] Тел Авив је глобални град и 34. је важни финансијски центар на свету.[5] Тел Авив је познат по томе што има трећу најразвијенију економију у Средњем истоку, послеАбу Дабија иКувајта,[6] док су на 31. месту на листи градова по највећим животним трошковима на свету.[7] Годишње, Тел Авив посети преко 2,5 милиона људи.[8][9] Тел Авив јеград забаве у Средњем истоку, са бурним ноћним животом и 24-часовном културом.[10][11]

Град је основан 1909, од стране Јевреја из античког града Порт. Име значипрољећни брежуљак. Први модерни градови суседи Тел Авива успостављени су 1886, први од њих је биоНеве Цедек.[12]

Тел Авив и Јевреји из региона Палестине претрпели су масовни прогон од странеОсманског царства, које је 16.000 Јевреја прогнало уЕгипат.

Миграције претежно јеврејских избеглица, значило је пораст становништва у Тел Авиву, који је убрзо претекао Јафу по броју становника, у Јафи су већину чинилиАрапи. Тел Авив и Јафа су се сјединили 1950, две године након успостављања државе Израела.[13] Тел АвивовБели град члан јесветске баштинеУНЕСКА од 2003; у њему се налази највећа концентрацијамеђународних стилова архитектуре, зградаБаухаус и друге грађевинемодерне архитектуре.[14][15]

Назив

[уреди |уреди извор]

Називграда је после много разних предлога (нпр. Херзлија) изабран1910. година.Хебрејски назив је изабран у духу идеје о обнављању старе јеврејске домовине. Тел Авив је сложен од старих хебрејских речи „тел“ (брежуљак и тип блискоисточног археолошког локалитета) и „авив“ (хебрејски „пролеће“ као симбол обнове). Дословно значи „пролећни брежуљак“. Име града је истовремено и хебрејски наслов делаТеодора Херцла Старонова земља коју је снемачког превеоционистички пољски вођа Нахум Соколов.

Историја

[уреди |уреди извор]
План Тел Авива, 1925.

Град је основан1909. године на рубовима древног лучког градаЈафа. Растом, град је убрзо обухватио у то време већински арапску Јафу. Тел Авив и Јафа су1950. године спојени у једну управну јединицу, а две године касније је постао главни градИзраела. Тел Авив је привредно средиште Израела где се налази берза вредносних папира Тел Авив, уреди бројних компанија као и истраживачки и развојни центри. Плаже, барови, трговачки центри и секуларни живот чине овај град занимљивим туристичким одредиштем. Према процени, у граду је 2007. живело 390.400 становника.

Архитектура

[уреди |уреди извор]

Рану архитектуру су чинили углавном приземни објекти источноевропског типа. У 20-им годинама20. века дошла је мода комбинације оријенталногстила и европске архитектуре као што сукуполе илукови и орнаменталне облоге. Градња се одвијала на основу Гедесовог плана о„вртном граду“ Спратне и двоспратне зграде су оивичене јавнимпарковима. 20. година је откривен стилБаухауса који су собом донели Јевреји из Немачке и ту је изграђенБели град који је данас под заштитомУНЕСКО-а са више од 5.000 зграда инспирисан Баухаусом иЛе Корбизијеом. У 60-им годинама овај стил је уступио место градњи спратним административним објкетима, хотелима и спратним робнимкућама тако да су овом градњом уништени многи историјски објекти. У последње време се јављају тежње и дају се много средстава да се реконструишу многе зграде које су обележене Баухаусом.Град је постао велики центар са много високих зграда а то претежно великим ценама које је добило земљиште у граду. Први телавивскиоблакодер је Шалом Меир Товер саграђен је1965. године и све до1999. године је био највишазграда уИзраелу. Почетком 90-их година 20. века настао је велики утицај имиграната изСовјетског Савеза са чиме је у вези промена оријентације привреде на хај-тек и град је доспео у нову фазу развоја.1993. године био је град обележен као светски велеград.

Географија

[уреди |уреди извор]

Клима

[уреди |уреди извор]

Тел Авив има топлу суптропску климу класификација (Csa) и налази се међу најтоплијим градовима Медитерана. Летње температуре крећу се у распону од 30-32 °C током дана, до око 20-23 °C током ноћи. Летње време се протеже дубоко у јесен, обично до краја новембра месеца. Зиме су топле са доста кише, а дневне температуре и током најхладнијег месеца готово никада не падају испод 10 °C, док су температуре преко 20 °C уобичајене током јануара и фебруара месеца. У Тел Авиву никада није забележен мраз, а снежна киша забележена само једанпут у историји, током фебруара 1952 године. Клима погодује расту и узгајању многих тропских биљака, те у Тел авиву успевају разноврсни цитруси, Банане, Манго, Авокадо и друго егзотично воће и биље.

Средња температура мора у Тел Авиву ˚C (˚F)[16]
ЈанФебМарАпрМајЈунЈулАвгСепОктНовДец
18,8
(65,8)
17,6
(63,7)
17,9
(64,2)
18,6
(65,5)
21,2
(70,2)
24,9
(76,8)
27,4
(81,3)
28,6
(83,5)
28,2
(82,8)
26,3
(79,3)
23,2
(73,8)
20,6
(69,1)
Клима Тел Авив (температура: 1987–2010, падавине: 1980–2010)
Показатељ \ Месец.Јан..Феб..Мар..Апр..Мај..Јун..Јул..Авг..Сеп..Окт..Нов..Дец..Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)30,0
(86)
33,2
(91,8)
38,3
(100,9)
43,9
(111)
46,5
(115,7)
44,4
(111,9)
37,4
(99,3)
41,4
(106,5)
42,0
(107,6)
44,4
(111,9)
35,6
(96,1)
33,5
(92,3)
46,5
(115,7)
Средњи максимум, °C (°F)23,6
(74,5)
25,0
(77)
30,4
(86,7)
35,5
(95,9)
32,4
(90,3)
30,8
(87,4)
31,6
(88,9)
31,8
(89,2)
32,0
(89,6)
32,9
(91,2)
29,2
(84,6)
23,8
(74,8)
35,5
(95,9)
Максимум, °C (°F)17,5
(63,5)
17,7
(63,9)
19,2
(66,6)
22,8
(73)
24,9
(76,8)
27,5
(81,5)
29,4
(84,9)
30,2
(86,4)
29,4
(84,9)
27,3
(81,1)
23,4
(74,1)
19,2
(66,6)
24,04
(75,28)
Просек, °C (°F)12,9
(55,2)
13,4
(56,1)
16,4
(61,5)
19,2
(66,6)
21,8
(71,2)
24,8
(76,6)
27,0
(80,6)
27,8
(82)
26,5
(79,7)
22,7
(72,9)
17,6
(63,7)
13,9
(57)
20,33
(68,59)
Минимум, °C (°F)9,6
(49,3)
9,8
(49,6)
11,5
(52,7)
14,4
(57,9)
17,3
(63,1)
20,6
(69,1)
23,0
(73,4)
23,7
(74,7)
22,5
(72,5)
19,1
(66,4)
14,6
(58,3)
11,2
(52,2)
16,44
(61,6)
Средњи минимум, °C (°F)6,6
(43,9)
7,3
(45,1)
8,3
(46,9)
10,7
(51,3)
14,0
(57,2)
18,3
(64,9)
22,2
(72)
23,3
(73,9)
20,6
(69,1)
16,2
(61,2)
10,9
(51,6)
7,8
(46)
6,6
(43,9)
Количина кише, mm (in)147
(5,79)
111
(4,37)
62
(2,44)
16
(0,63)
4
(0,16)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
1
(0,04)
34
(1,34)
81
(3,19)
127
(5)
583
(22,96)
Дани са кишом(≥ 0.1 mm)151310420000691271
Релативна влажност, %(у 1200 GMT ч.)72706560636770676065687366,7
Сунчани сати— месечни просек192,2200,1235,6270,0328,6357,0368,9356,5300,0279,0234,0189,13.311
Извор #1: Israel Meteorological Service[17][18][19][20]
Извор #2: Hong Kong Observatory for data of sunshine hours[21]
Клима Тел Авив Западна обала (2005–2014)
Показатељ \ Месец.Јан..Феб..Мар..Апр..Мај..Јун..Јул..Авг..Сеп..Окт..Нов..Дец..Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)27,7
(81,9)
31,8
(89,2)
38,3
(100,9)
39,1
(102,4)
38,4
(101,1)
36,7
(98,1)
31,7
(89,1)
32,5
(90,5)
34,1
(93,4)
39,5
(103,1)
34,0
(93,2)
29,5
(85,1)
39,5
(103,1)
Максимум, °C (°F)18,3
(64,9)
18,9
(66)
20,7
(69,3)
22,6
(72,7)
24,4
(75,9)
27,1
(80,8)
29,0
(84,2)
29,9
(85,8)
29,0
(84,2)
26,9
(80,4)
23,9
(75)
20,3
(68,5)
24,25
(75,64)
Просек, °C (°F)14,7
(58,5)
15,4
(59,7)
17,2
(63)
19,3
(66,7)
21,7
(71,1)
24,7
(76,5)
26,9
(80,4)
27,6
(81,7)
26,5
(79,7)
23,8
(74,8)
20,2
(68,4)
16,6
(61,9)
21,22
(70,2)
Минимум, °C (°F)11,1
(52)
11,9
(53,4)
13,6
(56,5)
16,0
(60,8)
18,9
(66)
22,4
(72,3)
24,7
(76,5)
25,4
(77,7)
24,1
(75,4)
20,7
(69,3)
16,5
(61,7)
12,8
(55)
18,18
(64,72)
Апсолутни минимум, °C (°F)4,2
(39,6)
5,2
(41,4)
7,2
(45)
10,3
(50,5)
13,1
(55,6)
18,8
(65,8)
21,6
(70,9)
22,5
(72,5)
20,1
(68,2)
15,1
(59,2)
10,2
(50,4)
4,0
(39,2)
4
(39,2)
Извор: Israel Meteorological Service databases[22][23]

Становништво

[уреди |уреди извор]

Према процени, у граду је 2007. живело 390.400 становника.

Према подацима Израелског централног бироа за статистику, становништво је почетком 2020. године износило 460.613  . Тел Авив је други (после Јерусалима ) највећи град у земљи  , али га престиже на ранг листи глобалних градова  .

2018. године 90,2% становништва града су били Јевреји; Арапи су чинили 4,5% (од тога 82,5% муслимани, а 16,7% хришћани)  .

Природни прираштај становништва износи 1,7%  . 14,5% становништва су репатрирани који су стигли после 1990. године  ; 2014. репатрирани из ЗНД су чинили 9% становништва  . 72,6% матураната добило је матуру, 48,1% становништва има сведочанство о високом образовању  . Просечна плата за 2017. била је 11.606 шекела

Агломерација Гуш Дан, поред Тел Авива, обухвата градове Холон, Бат Јам, Рамат Ган, Бнеи Брак, Гиватаиим и бројна села. Око Гуш Дана налази се и следећи прстен готово континуираног урбаног развоја, који чине спојени градови Петах Тиква, Ришон Лецион, Херцлија, Кфар Сава, Раанана, Рамат Ха-Шарон, Ор Јехуда, Киријат Оно, Јехуд-Моносон, са бројним мањих насеља.

Кретање броја становника
1983.1995.
327.265348.245[24]

Знаменитости

[уреди |уреди извор]

Иако у Тел Авиву постоје старе грађевине изграђене уисторицистичким стиловима, где су се комбиновали европски утицаји са аутохтоним блискоисточним облицима,град је најпознатији по својим модерним грађевинама.Бели град (хебрејски: העיר הלבנה‎,Ha-Ir HaLevana) је збир преко 5.000 модерних грађевина, изграђених уинтернационалном и тзв.Баухаусстилу. Изградили су их 1930-их већином јеврејскеархитекте који су пребегли од нацистичких прогона у Европи, али и њихови ученици. Тел Авив има највећи број овихграђевина од било којег другог града на свету.

Партнерски градови

[уреди |уреди извор]

Градови који су потписали споразуме са Тел Авивом:[25]

Бициклизам

[уреди |уреди извор]

Тел Авив охрабрује употребу бицикала, 2009 је започет план проширења бициклистичких стаза, од 100 km, који је завршен у априлу 2011.[28]

У априлу 2011, град је покренуо систем за изнајмљивање бицикала, изграђено је 150 станица, које су обезбеђивале више од 1.000 бицикала.[29]

Ђиро д’Италија

[уреди |уреди извор]

Ђиро д’Италија2018 стартоваће уИзраелу, у част прославе 70 година од стварања државе Израела.[30] То је први пут у историји да Ђиро стартује ванЕвропе.[31] Прва етапа се вози у Јерусалиму, док се у друга вози одХајфе до Тел Авива у дужини од 167 km.[32]

ГодинаЕтапаСтарт етапеДистанца (km)Побједник етапеЛидер трке
2018.2Хајфа167Елија ВивијаниРоан Денис

Галерија

[уреди |уреди извор]

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^„Instead of talking about national economy, we should talk about cities”.calcalist.co.il.Архивирано из оригинала 12. 11. 2023. г. Приступљено12. 11. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  2. ^„World Economic Outlook database: October 2023”.imf.org.Архивирано из оригинала 12. 11. 2023. г. Приступљено12. 11. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^„Map of Israel”(PDF). Приступљено11. 1. 2018. 
  4. ^„CIA Factbook”. Архивирано изоригинала 27. 5. 2016. г. Приступљено11. 1. 2018. 
  5. ^Sedghi, Ami (1. 9. 2015).„TheGlobal FinancialCentres Index 18”(PDF). QFC. Архивирано изоригинала(PDF) 27. 2. 2017. г. Приступљено11. 1. 2018. 
  6. ^„Global city GDP 2014”. Brookings Institution. Приступљено11. 1. 2018. 
  7. ^Sedghi, Ami (12. 6. 2012).„Which is the world's most expensive city? Cost of living survey 2012 | News | guardian.co.uk”. Guardian. Приступљено11. 1. 2018. 
  8. ^Goldman, Yoel (12. 6. 2012).„MasterCard ranks Tel Aviv as fifth most visited city in Middle East and Africa”. The Times of Israel. Приступљено11. 1. 2018. 
  9. ^Sapty, Tanya (19. 7. 2011).„Tourists rank Jerusalem and Tel Aviv among top cities to visit”. Haaretz. Архивирано изоригинала 12. 11. 2011. г. Приступљено11. 1. 2018. 
  10. ^„The world's top 10 party towns”. The Sydney Morning Herald. 19. 11. 2009. Приступљено11. 1. 2018. 
  11. ^„Lonely Planet's top 10 cities for 2011”. Архивирано изоригинала 03. 11. 2010. г. Приступљено11. 1. 2018. 
  12. ^Elkayam 1990, стр. 199 harvnb грешка: no target: CITEREFElkayam1990 (help)
  13. ^Golan 1995, стр. 383–398
  14. ^„The White City of Tel Aviv”(PDF).UNESCO. Приступљено11. 1. 2018. 
  15. ^Strimpel, Zoe (2008).„Hip and happening in Tel Aviv”.The Times. London. Архивирано изоригинала 19. 7. 2008. г. Приступљено11. 1. 2018. 
  16. ^„Tel Aviv Sea Temperature November Average, Israel – Sea Temperatures”.Seatemperature.org.Архивирано из оригинала 29. 12. 2014. г. Приступљено16. 11. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  17. ^„Averages and Records for Tel Aviv (Precipitation, Temperature and Records written in the page)”. Israel Meteorological Service. Архивирано изоригинала 14. 9. 2010. г. Приступљено1. 8. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  18. ^„Extremes for Tel Aviv [Records of February and May]”. Israel Meteorological Service.Архивирано из оригинала 10. 7. 2015. г. Приступљено2. 8. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  19. ^„Temperature average”. Israel Meteorological Service. Архивирано изоригинала 18. 6. 2013. г. Приступљено8. 12. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  20. ^„Precipitation average”. Архивирано изоригинала 25. 9. 2011. г. Приступљено12. 7. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  21. ^„Climatological Information for Tel Aviv, Israel”. Hong Kong Observatory. Архивирано изоригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено2. 8. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  22. ^„Israel Meteorological Service databases”. Israel Meteorological Service. Архивирано изоригинала 19. 11. 2015. г. Приступљено31. 8. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  23. ^„Tel Aviv the West Coast”. Israel Meteorological Service.Архивирано из оригинала 24. 10. 2007. г. Приступљено15. 8. 2007. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  24. ^Израелски централни биро за статистику:„Пописи становништва 1983. и 1995.”. Архивирано изоригинала 24. 12. 2013. г. Приступљено25. 4. 2013. 
  25. ^„Cities in partnership”.Tel Aviv-Yafo Municipality (на језику: хебрејски).Архивирано из оригинала 18. 11. 2017. г. Приступљено21. 1. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  26. ^„Barcelona re-establishes twin city relations with Tel Aviv, suspended by Colau”.ElNacional.cat. 1. 9. 2023.Архивирано из оригинала 3. 9. 2023. г. Приступљено4. 9. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  27. ^„When Tel Aviv and Gaza Signed a Sister City Agreement”.Haaretz (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 27. 9. 2022. г. Приступљено2022-09-27. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  28. ^„City wheels in bicycle rental plan”. The Jerusalem Post. 21. 1. 2008. Приступљено11. 1. 2018. 
  29. ^„Tel-O-Fun”. Tel Aviv Municipality. Архивирано изоригинала 26. 06. 2011. г. Приступљено11. 1. 2018. 
  30. ^„Giro d’Italia route 2018: RCS unveils Jerusalem start”.cyclingweekly.com. 18. 9. 2017. Приступљено11. 1. 2018. 
  31. ^„Big start 2018”.giroditalia.it. Приступљено11. 1. 2018. 
  32. ^Farand, Stephen (29. 11. 2017).„2018 Giro d'Italia route revealed”.cyclingnews.com. Приступљено11. 1. 2018. 

Литература

[уреди |уреди извор]

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Међународне
Државне
Географске
Људи
Остале
Портал:
Тел Авив насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Новости на Викиновостима
Водич на Википутовању
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тел_Авив&oldid=29952330
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp