Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Таџ Махал

С Википедије, слободне енциклопедије
Таџ Махал
ताज महल, تاج مَحَل, تاج محل
Светска баштина Унеска
Званично имеТаџ Махал
МестоАгра,Утар Прадеш, ИндијаУреди на Википодацима
Координате27° 10′ 30″ С;78° 02′ 31″ И / 27.175° С; 78.0419° И /27.175; 78.0419
Површина17 ha (1.800.000 sq ft)
Критеријумкултурна: i
Референца252.
Упис1983.(7.седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/252
Тај Махал

Таџ Махал (хинди:ताज महल,фарси:تاج محل), је грађевина уАгри уИндији, изграђена између1631. и1654. године. Градило ју је 22.000 људи.Шах Џахан је наредио изградњу овогмаузолеја за своју омиљену жену, Арџуманд Бано Бегум, која је познатија каоМумтаз Махал.

Таџ Махал се сматра врхунским остварењеммогулске архитектуре, стила који комбинује елементеперсијских,индијских иисламских архитектонских стилова. Године 1983, Таџ Махал постао јеУНЕСКО-в споменикСветске баштине описан као „драгуљ исламске уметности у Индији и један од универзално признатих ремек-дела светског наслеђа.“

Иако је белакупола мермерног маузолеја најпознатија архитектонска компонента, Таџ Махал је заправо интегрисани комплекс структура. Градња је почела око1632. и завршена1653. године, а укључивала је хиљаде уметника и радника.[1]Ирански архитектаУстад Ахмад Лахаури сматра се главним пројектантом Таџ Махала.[2][3]

Састоји се од централне октагоналне грађевине, на врху са луковичастом куполом, чија је укупна висина око 75 м и која је скоро у потпуности изграђена од белогмермера; уз њу стоје два симетрична здања од црвеног пешчара - једно на северозападу а друго најугоистоку. Насеверозападу се налазиџамија, а на југоистоку кућа за одмор. Димензије читавог комплекса правоугаоног тлоцрта оивиченогзидом износе 300 x 560 м.

Испред поменута три здања налази се огроманврт, подељен на четири дела симетрично распоређеним каналима. Таџ је краљевски маузолеј за великог владара и његову омиљену жену. Цитати изкурана су распоређени на пажљиво одабрана места. Општи план и духовни карактер овог ремек-дела заснивају се на идејама које су развили суфијски мистици. ОвајСан у мермеру, како га називају историчари уметности, саграђен је на обали рекеЏамуне заАрџуманд Бану Беган коју је шах Џахан одликовао почасним именом Мумтаз Махал, драги камен палате. Она је након рођења четрнаестог детета умрла 1631. године, а могул је наредио да се изнад њеног гроба сазида гробница какву свет није видео. Стручњак за конструкцију куполе је вероватно изИстанбула,зидари су долазили изДелхија иКандахара, стручњаци за врх куполе су долазили изЛахора иСамарканда, калиграфи за калиграфију изШираза иБагдада, резбари цвећа изБухаре, вртне архитекте изКашмира. Више од 20.000 радника је радило 17 година на изградњи овог споменика.

Корени и инспирација

[уреди |уреди извор]
Шах Џахан, владар који је покренуо изградњу Таџ Махала (илустрација из19. века)

Године 1631,шах Џахан, владарМогулског царства у доба највећег успона, био је схрван након што је његова трећа женаМумтаз Махал преминула приликом порођаја њиховог четрнаестог детета, Гаухара Бегума.[4] Непосредно пре смрти, Мумтаз Махал замолила је Џахан-шаха да јој изградимаузолеј какавсвет дотад још није видео. Џахан-шах је обећао да ће испунити њену последњу жељу, па је градња почела1632, годину дана после њене смрти.[5] Хронике Џахан-шахове боли описујуљубавну причу која је према традицији била инспирација за здање Таџ Махала.[6] Планови су рађени непосредно након њене смрти, главни маузолеј завршен је1648. године, док су остале зграде ивртови довршени пет година после. Владар Џахан-шах лично је описао Таџ Махал овим речима:[7]


Треба ли кривица тражити уточиште овде,
Као извињење, постаје чиста од греха.
Треба ли грешник поћи до овог здања,
Његови греси биће заборављени.
Призор овог здања ствара призоре туге;
И Сунце и Месец сузе лију из очију.
На овом свету ово задње је грађено;
Да тиме покаже славу свога ствараоца.
— Шах Џахан
Хумајунова гробница дели архитектонске сличности с Таџ Махалом

Таџ Махал обухвата и проширује архитектонске традиције персијске и ране могулске архитектуре. Карактеристична инспирација долази од успешнихтимуридских и могулских грађевина попутТамерланове гробнице, праоца могулске династије, уСамарканду,[8]Хумаџунове гробнице, гробницеИтмад Уд Даула, те Џахан-шахове џамијеЏама Масџид уДелхију. Док су ране могулске зграде углавном грађене од црвеногпешчара, Џахан-шах преферирао је коришћење белог мермера са уметнутим драгим камењем, што је за време његове владавине постао нови ниво истанчаности.[9]

Локација

[уреди |уреди извор]
Таџ Махал на карти Индије
Таџ Махал
Таџ Махал
Таџ Махал на карти Индије

Таџ Махал налази се јужно од градских зидина градаАгре. Оснивач могулске династије,Бабур, изградио је прве могулске вртовеРам Баг у Агри1523. године. Након тога, вртови су постали важан могулски симбол моћи који је сменио пре-могулске симболе попут тврђава. Помак се може објаснити појавом нових естетских редова попут уметничких израза који комбинују верске елементе са строгим геометријским редом, који су билиметафора за способност Бабурове контроле над сушниминдијским равницама.[10] Бабур је одбацио већину стилова коришћених у доба династије Лоди и покушао је да створи нови уметнички стил инспирисан персијским вртовима и краљевским таборима. Рам Баг био је опсежан и сложен комплекс вртова и палата који су се протезали више од километра уз обалу реке. Високо и дугачко камено подножје омеђено прелазом између вртова и реке постало је окосницом за будући развој града Агре.[11]

У следећем веку, концепт успешног вртног града уз реку развио се на обема странама рекеЈамуне. Каснији могулски цареви изградили су обе обале реке што укључује реконструкцијутврђаве у Агри, која је довршена1573. године. Када је Џахан-шах засео на престо, становништво Агре бројало је отприлике 700.000 људи, а град је био велики трговачки центар због саобраћајне реке и путева, пун уметника, учењака и духовњака.[12]

Агра је постала град са реком као доминантом и развијала се делом источно, али углавном према западној страни Јамуне где су се уз насипе ређали богати поседи. Главна здања у граду оријентисана су према реци, те и Таџ Махал прати тај урбанистички контекст, чији се комплекс налази са обе стране реке. Џахан-шах откупио је парцелу за Таџ Махал од Махараџе Џаи Синга који је пристао да му уступи земљу у замену за велику палату у центру града Агре.[13][14]

Градња

[уреди |уреди извор]

Грађевинска организација

[уреди |уреди извор]

Градња је започета са земљаним радовима на површини од око три јутра земље, који су укључивали насипањетерена и равнање површине на 50 m изнад речне обале. На подручју маузолеја терен је насуткамењем ишљунком, као и подручје прилаза гробницама. Уместо употребескела одбамбуса, градитељи су конструисали големе скеле одопеке које су биле толико велике да су надзорници процењивали како ће им требати године да их размонтирају. Према једној од прича, Џахан-шах је издао налог којим се дозвољава слободно узимање опека са големе скеле, па су их околни сељаци пограбили преко ноћи.Рампа од набијене земље дужине 15 km изграђена је за транспортмрамора и других материјала. Групе од 20 до 30волова вукли су камене блокове на посебно дизајниранимвагонима. Блокови су на своја места подизани развијеним системомчекрка.Вода је до градилишта црпљена помоћу сложених системаканала и водоспремника које су пунили коришћењем животињске снаге.

Градња подножја и гробнице трајала је око 12 година. Остатак комплекса грађен је још 10 година и завршен је овим редоследом; минарети, џамија, џаваб и Велика врата. Будући да је комплекс грађен у етапама, постоји неусклађеност око датума завршетка градње. На пример, маузолеј је сам завршен1643. године, али рад на остатку целине је настављен и трајао је још десетак година. Процене трошкова изградње Таџ Махала варирају зависно о изворима и начинима рачунања. Укупна цена изградње процењује се на око 32 милионарупија у то доба, што прерачунато у данашњедоларе износи невероватних неколико билиона долара.[15]

Грађевински материјал набављан је у већем делуИндије иАзије. Преко 1000слонова коришћено је за транспорт грађевинског материјала у време изградње. Блистави бели мрамор стизао је изРаџастана,јаспис изПенџаба, жад и кристал изКине.Тиркиз је саТибета,лапис лазули изАвганистана,сафири саШри Ланке, текарнеол изАрабије. Свеукупно је 28 различитих драгих и полудрагих камења уметнуто у бели мермер.

Радна снага од 20.000 људи ангажована је из целе северне Индије.Кипари су долазили изБухаре, калиграфи изСирије иИрана, зидари из јужне Индије, каменоресци изБелуџистана, стручњаци за израду торњева, остали који су обрађивали мермерне украсе у групама од 37 људи.

Пројектанти и градитељи

[уреди |уреди извор]

Историја о главним пројектантима Таџ Махала је нејасна, будући да су се уисламском свету тог доба заслуге приписивале углавном меценама, а неархитектима. Према савременим изворима, познато је да је за градњу и надзор био задужен широки тим архитеката. Извори спомињу како је сам Џахан-шах лично учествовао у изградњи више него било који могулски владар пре њега, те да је одржавао дневне састанке са архитектама и надзорницима. Хроничар Лахоури спомиње како је Џахан-шах „неретко давао или мењао идеје које су предлагали архитекти и да је постављао компетентна питања“.[16] Два архитекта споменута су именом;Устад Ахмад Лахаури иМир Абдул Карим.[17] Устад Ахмад Лахаури поставио је темеље Црвене тврђаве уДелхију, док је Мир Абдул Карим био омиљени архитекта Џахан-шаховог претходника Џахангира, а спомиње се као надзорник као иМакрамат Хан приликом изградње Таџ Махала.

Организовање пропорција

[уреди |уреди извор]
План Таџ Махала и дворишта
Поједностављена шема Таџ Махаловог плана

Комплекс Таџ Махал уређен је на ортогоналном растеру што је очито према плану комплекса. Ипак, тек1989. године у Бигли и Десај покушали прво детаљније истраживање о томе како су разни елементи комплекса интегрисани у координатну мрежу. Бројни извори из17. века описују димензије комплекса у могулски мерним јединицамагаз илизира, који су еквивелент отприлике 80–92 cm. Бигли и Десај закључили су како је коришћен растер од 400 газа који је дељен у групе, те како су бројна одступања резултат проблема у ондашњим записима.[18][19]

Новија истраживања и мерења која су провели Коцх и Ришар Андре Беро сугеришу како је коришћена много сложенија метода пројектовања од оне описане у старим записима. Док су Бигли и Десај користили једноставни фиксирани растер на којег се грађевине положене, Коцх и Баррауд открили су како су тлоцртне пропорције разумљивије ако се користе генерисани растерски систем према којем одређене дужине могу бити подељене методама располовљивања, поделом на три, те коришћењемдецималног система. Они тврде да је комплекс ширине 374 газа према историјским изворима тачан и да је Таџ Махал планиран као троделниправоугаоник од триквадрат а са страницама од 374 газа. Различите модуларне поделе коришћене су у пропорцијама остатка комплекса. Модул од 17 газа коришћен је код џилаухане,базар аи одморишта, док је модул од 23 газа полован код вртова и подручја тераса (ширина им је 368 газа што је дијељив са 23). Пропорције зграда су пројектоване у мањим растерима који су положени у главне организационе растере. Мањи растери коришћени су и за пропорције повишења и спуштања широм комплекса.[18]

ЕлементМетараГаза
дужинаширинависинадужинаширинависина
Цели комплекс896.1300.841112.5374
Цели очувани комплекс561.2300.84696374
Таџ Гањи334.9300.84416.5374
Џилаукхана165.1-165.23123.51204153
Велика врата41.23423.07514228.5
Чарбах вртови296.31296.31368368
Тераса уз реку300111.898.7373138
Маузолеј56.956.967.97707084
Минарет5.6543.02753.5
Џамија56.623.3820.3702925-29
Све димензије су одKocha. стр. 258—259.

Архитектура

[уреди |уреди извор]

Комплекс Таџ Махала може се поделити на пет делова:

  1. Тераса уз обалу реке, која укључује маузолеј, џамију и џаваб.
  2. Чарбах вртови који садрже павиљоне.
  3. Џилаукхана, који садржи смјештај за посетиоце гробнице и две помоћне гробнице.
  4. Таџ Гањи, првотно базар и одмориште, данас постоје само остаци.
  5. Врт месечине, северно од реке Јамуне, који садржи велика врата између Џилаукхане и врта. Ниво се постепено спушта у терасама од Таџ Гањија до реке.

Маузолеј

[уреди |уреди извор]

Екстеријер

[уреди |уреди извор]

Главни елементи маузолеја су:

  1. Шиљак: висине је 10 m и првотно је изграђен одзлата, међутимбритански колонизатори су га скинули и растопили, па је замењен репликом одбронзе[20].
  2. Лотус украси: Контуре цвета лотуса урезане су при врху куполе.
  3. Луковичаста купола: тзв.амруд висине 35 m, карактеристична заисламску архитектуру, те касније заруску.
  4. Тамбур: ваљкаста база куполе која представља прелаз између куполе и базе.
  5. Гулдаста: декоративне игле на рубовима зидова.
  6. Ћхатри: узвишени павиљони изнадбалкона у облику малих купола.
  7. Границе: налазе се између правокутних панела иниша, украшене сукрасописима и геометријским облицима.
  8. Красопис: Стилизирани стиховиКурана на главном луку.
  9. Нише: на сва четири угла налази се по шест ниша распоређених у две етаже.
  10. Панели: украсни правокутни елементи на главним зидовима који окружују главнипортал (iwan).

Маузолеј је изграђен према строгом симетријском реду, насупрот замршеним детаљима. Жариште и доминанта Таџ Махал комплекса је симетрична гробница од белогмрамора; грађевина квадратичног тлоцрта са накошеним угловима, који садрже засвођене нише познате каоiwane. Окруњена је великом куполом двоструке конструкције која повећава њену висину и са неколико потпорња на којима су ћхатри, узвишени павиљони у облику малих купола. Тлоцрт је готово савршено симетричан око четири осовине и размештен је у стилуhasht bihisht као код Хумајунове гробнице. Здање садржи четири спрата; у приземљу се налазе гробнице Џахана и Мумтаз, прилазни спрат садржи идентичне кенотафе њихових гробница са спрата испод у много дотеранијој комори, те спрат деамбулаторија и кровне терасе.

Ентеријер

[уреди |уреди извор]
Заштитна решетка која окужује кенотафе.
Кенотафи унутар Таџ Махала.

Хијерархијска доследност целог комплекса досеже свој врхунац у главној комори која садржикенотафе Шаха Џахана и Мумтаз Махал. Мумтазин кенотаф постављен је на геометријски центар зграде, док је Џахан накнадно сахрањен од њене гробнице према западу; распоред виђен код других могулских гробница ранијег периода као што јеИтмад-Уд-Даулах[21]. Унутрашњост је у потпуности изграђена одмрамора, а кенотафи су украшени драгим камењем послаганим у концентричним октогонима. Такво обликовање карактеристично је заисламску ииндијску културу као важна духовна иастролошка тематика. Комора је обилна евокацијарајског врта и као таква садржи репрезентације цвећа, растиња и арабески, те красописеталута i manje korištenogнасх писма[22].

Муслиманска традиција забрањује украшавање гробова, па су тела Џахана и Мумтаз положена у релативно обичну комору која се налази испод собе с кенотафима. Сахрањени су на потезу север-југ, с главама окренутим према десно (запад) у смеруМеке. Купола Таџа уздиже се изнад њихових кенотафа, који су верна копија правих гробница из подрума испод.

Мумтазин кенотаф димензија је 2.5 за 1.5 m и украшен је красописима који величају њен лик. Џаханов кенотаф је на западној страни и једини је асиметрични елемент у целом комплексу. Његова гробница већа је од женине, али се састоји од истих елемената; већегсаркофага на нешто вишој бази, такође украшеног зачуђујућом прецизношћу са лапидаријумима икрасописима. На поклопцима оба саркофага налази се скулптура малене кутије списаљком која је традиционална могулска погребна икона.

Тераса уз реку

[уреди |уреди извор]

Осим маузолеја, на тераси се налазеџамија с западне стране, теџаваб с источне стране који је симетричан џамији и визуелно служи као архитектонски баланс, док функциonalno служи као гостињска кућа. Тераса се степенасто спушта до реке.

Podnožje i terasa

[уреди |уреди извор]

На угловима подножја налазе семинарети, четири великаторња висока преко 40 m. Служе као традиционални елемент џамије, односно као место с којегмујезин позива муслимане на молитву. Сваки од минарета је ефективно подељен на три једнака дела, постављањем двабалкона који окружују торањ. На врховима налази се главни балкон окруњен сћхатри, који одражавају оне на маузолеју. Сви минарети мало су одмакнути изван растера да у случају рушења (чест догађај код многих високих грађевина тог доба) материјал не оштети главне зграде.

Џамија и џаваб

[уреди |уреди извор]
Ентеријер џаваба
Џамија

На обе бочне странемаузолеја налазе се две готово идентичне зграде, симетричне с обзиром на главну осу комплекса. За разлику од белог мраморног маузолеја, грађене су од црвеногпешчењака. Западно јеџамија, источно је џаваб што значиодговор, јер је грађена као визуелни баланс џамији на симетричној страни, а коришћена је као гостињска кућа за важне посетиоце. Разликује се од џамије по томе што немамихраб, односно нишу у зиду џамије која представља смерМеке и према облику спратова који су геометријски обликовани док се етажа џамије састоји од обриса 569 ћилима у црномМермеру.

Темељни дизајн троделне џамије сличан је другим здањима изграђенима за време Шаха Џахана, попутМасјид-и-Јахан Нума уДелхију, која се састоји од дугачке дворане окруњене трима куполама. Могулске џамије из овог периода деле храмску дворану у три дела; главно светилиште са нешто мањим храмским уточиштима на обе стране. Код Таџ Махала, над сваким делом налази се великакупола.

Врт

[уреди |уреди извор]
Панорамски поглед од 360° на врт

Велики чарбах, главни могулски трг подељен на четири дела, представља предњи план за класични поглед на маузолеј Таџ Махала. Строго и прецизно испројектовани врт састоји се од стаза које деле сваки квартал стварајући притом 16 спуштених мањих вртова. Повишенимраморни базен налази се на средишту врта, на половини пута између гробнице и главних врата, уз чију осу (север-југ) је постављен рефлективни дугуљасти базен који рефлектује обрисе маузолеја Таџ Махала. Остатак врта украшен је дрворедима и фонтанама[23]. Врт Чарбах иначе симболизује четири рајске реке у Индији. Мраморни базен (хауз) назива се иHawd al-Kawthar што значи „цистерна богатства“ која би требало да угаси жеђМухамеду приликом његовог доласка[24]. Павиљони се налазе на источној и западној страни попречних оса, и постављени су симетрично један другоме. Изграђени су од пешчењака у троделном облику на две етаже, а окруњени сукуполама које стоје на осам стубова[25]. Рани извори наводе како се врт састојао од бујне вегетације која је укључиваларуже,нарцисе, те изобиље воћака[26]. Када јеМогулско царство почело да опада, неговање врта такође је опало. Када суБританци преузели контролу надИндијом, променили су пејзаж врта према енглеским стиловималондонских травњака.

Велика врата

[уреди |уреди извор]
Велика врата

Велика врата налазе се на северном улазу у двориште пред зградом (Џилаукхана) и омогућавају прелаз између базара (пијаце) и одморишта са духовним подручјем на којем се налазе врт, џамија и маузолеј. Правоугаоног су облика, и пројектоване су попут џамије унутар комплекса. На угловима се налазе октогонални торњеви који згради дају изглед одбрамбеног карактера. Куполе су биле карактеристичне искључиво за гробнице и џамије па нису кориштене на Великим вратима. Цитати изКурана распоређени су на пажљиво одабрана места. Главни обликовни елемент је великипортал чији је концепт да привуче посетиоце и вернике у рајски врт комплекса. Осим портала, налази се још неколико аркада с галеријама, које су намењене склоништу сиромашних становника одкишних сезона. Галерије се завршавају на трансферзално положеној троделној дворани[27].

Двориште

[уреди |уреди извор]
Шеталиште уз рефлектујући базен

Џилаукхана, што дословно значииспред куће, била је врста дворишта коју је Шах Џахан увео у могулску архитектуру. Служило је као простор где су посетиоци могли оставити својекоње илислонове пре уласка у главни простор комплекса.Правоугаони тлоцртни облик подељен је на оси у смерусевер-југ иисток-запад уз које воде главне улице, на северу се налазе Велика врата као улаз у главни врт испред маузолеја, док се улазна врата у џилаукхану налазе уз источне, западне и јужне зидине. Јужна врата воде до пијаце Таџ Гањи[28]. Две идентичне цесте од истока и запада воде до средишта дворишта. Уз те улице протежу се колонаде веранди повезаних вишелистнимлуковима иза којих су се налазиле трговачке собе, које су биле у функцији од изградње Таџ Махала све до1996. године. Порез убран с тих пијаца служио је за одржавање целог комплекса. Источне улице базара девастиране су крајем19. века, али их је обновио Лорд Курзон почетком20. века[29]. Две реплике гробница налазе се на јужним угловима дворишта. Изграђене су као минијатурне копије оних у главном комплексу и налазе се на повишеним платформама на које се приступа са степеница. Обе октагоналне гробнице налазе се на правоугаоним платформама које омеђују зграде мањих димензија смештене чеоно према дворишту. До данас није разјашњено то је сахрањен у тим гробницама, будући да су биле недовршене и да су у њима сахрањене жене. Међу првим документима који их спомињу су скице Томаса и Вилијама Даниела из1789, према којима се у источној гробници налази Акбарабади Махал, а у западној Фатехпури Махал[30]. Два мања дворишта налазе се на северној страни (Khawasspuras), а служила су за боравак посетилаца маузолеја и за вернике. Резиденцијални карактер тог дела служио је као прелаз између целог комплекса и остатка света. Простор је до18. века био у рушевинама, но почетком 20. века га је обновио британски вицекраљ ИндијеЛорд Курзон после чега је источно двориште служило као простор за одржавање хортикултуре, а западно као стаја све до2003. године.

Базар и одмориште

[уреди |уреди извор]

Базар и одмориште саграђени су као саставни део комплекса, првотно да осигурају смештај радницима, а касније као место за трговину и простор који надопуњује целину. Подручје је прерасло у мали град приликом изградње Таџ Махала. Првотно је било познато од именом Мумтазабад (Мумтазин град), док се данас називаТаџ Гањи илиТаџ пијацом. Тлоцрт целог подручја има квадратни облик подељен с две ортогоналне улице с вратима на сва четири улаза. Базари се протежу уз сваку улицу, док се на створеним трговима налазе одморишта с унутрашњим двориштима на које се приступа с унутрашње стране где се улице секу. Према доступним изворима, северна и западна страна трга је много боље очувана од остатка на југу што подразумева да је тај део добијао много више из империјалног прорачуна. Квалитет архитектуре тог дела је такође много бољи од јужне половине[31].

Разлике између духовног и секуларног дела комплекса највише се очитују на подручју трга и одморишта[31]. Док је духовни део комплекса одржаван у изворном облику након градње,Таџ Гањи је постао фреквентан град и центар привредне активности у граду Агри на чијим се пијацама налазила роба из свих делова царства и света[32]. Северозападни део је био познат под именом Катра Омар Кхан (Пијаца Омара Кана), североисточни део као Катра Фулел (Пијаца парфема), југозападни део као Катра Ресхам (Пијаца свиле), а југоисточни део као Катра Јогидас. Подручје се константно обнављало након изградње да би у19. веку постало готово потпуно непрепознатљиви део оригиналне замисли, а већина аутохтоне архитектуре је загубљена или надограђена. Данас постоји потпуна супротност између елегантног и геометријски правилног распореда духовног дела Таџ Махала и уских, непредвидљивих и недефинисаних улица Таџ Гањија, насталих органским развојем урбанизма. Само мањи делови од оригиналне архитектуре су сачувани, углавном улазна врата са улица[31].

Гробнице изван зидина

[уреди |уреди извор]

Комплекс Таџ Махала утврђен је зидовима од црвеног пешчењака с три стране, док је отворен према реци. Изван тих зидина налази се неколико додатних маузолеја који укључују гробнице за остале жене Шаха Џахана, те већу гробницу за омиљену Мумтазину слушкињу[33].

Водовод

[уреди |уреди извор]
Декоративни канал с украшенимфонтанама

Опскрба Таџ Махалаводом врши се сложеном инфраструктуромводовода који обухвата већи део целине. Црпљена је из оближње реке Јамуна и вођена до комплекса низом канала које су напајали системи покретани животињском снагом[34]. Вода се преко лучнихаквадукта сливала у велики спремник који је водио до дистрибуцијских цистерни смештених изнад нивоа комплекса на западној страни зида. Од туда вода прелази до три помоћна спремника из којих се црпила директно у вртове, базене и фонтане, што је технички омогућено подизањем спремника на 9,5 m висине. Водоводне цеви пречника 0.25 m укопан је 1,8 m испод површине тла и прати осу главне странице уз коју се протежу рефлективни базени. Неке подземне водоводне цеви замењене су1903. године новим цевима одливеног гвожђа. Цевифонтана нису директно спојене на грла већ на бакарне ћупове који су омогућавали равномеран притисак у свакој фонтани. Водоводни систем је временом пропао, али сачувани су поједини делови попут лукова аквадукта који данас служе као смештај канцеларије Индијског археолошког завода за хортикултуру[35].

Врт месечине

[уреди |уреди извор]

Северно од Тај Махал комплекса, преко рекеЈамуна, налази се још једанЧарбах врт. Пројектован је као саставни део целине у стилу речне обале карактеристичне заАгру. Ширина врта је идентична остатку комплекса на јужној страни реке. Историчарка вртова Елизабет Мојнихан тврди како је велики октогонални базен на средишту терасе служио као рефлективно огледало замаузолеј, односно како је цео врт оријентисан према том делу комплекса. Још од могулског времена врт је доживео бројне поплаве због чега је девастиран већи део подручја. Четири торња одпешчењака означавала су граничне углове врта, али сачуван је само онај с југоисточне стране. Остаци темеља две зграде налазе се на северном и јужном делу врта, а претпоставља се да је реч о вртним павиљонима. На северној страни налазила се степенаста структураводопада која се сливала у базен. Северни део врта има облик типичногквадрата с ортогоналним осама уз које се протежу две улице, док се на њиховом раскршћу налази средишњи базен.Водоводни систем напајан је помоћуаквадукта сазападне стране[36].

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^Tillotson, G. H. R. (1990).Mughal India. San Francisco: Chronicle Books.ISBN 978-0-87701-686-1. 
  2. ^„History of Taj Mahal Agra”. Архивирано изоригинала 23. 7. 2011. г. Приступљено25. 1. 2012. 
  3. ^„whc.unesco.org Taj Mahal”(PDF). Приступљено25. 1. 2012. 
  4. ^„Treasures of the World | Taj Mahal”. Архивирано изоригинала 13. 02. 2010. г. Приступљено25. 1. 2012. 
  5. ^„History and information about The Taj Mahal”. Архивирано изоригинала 4. 3. 2012. г. Приступљено25. 1. 2012. 
  6. ^Muhammad Abdullah Chaghtai:Le Tadj Mahal D'Agra, Bruxelles, 1938.
  7. ^Vidya Dhar Mahajan (1970).Muslim Rule In India. стр. 200. .
  8. ^Chaghtai.Le Tadj Mahal. стр. 146. .
  9. ^Copplestone, стр. 166. sfn грешка: no target: CITEREFCopplestone (help)
  10. ^Koch 1991
  11. ^Petruccioli, стр. 358–359. sfn грешка: no target: CITEREFPetruccioli (help)
  12. ^Aziz, стр. 129 harvnb грешка: no target: CITEREFAziz (help)
  13. ^Chaghtai.Le Tadj Mahal. стр. 54. .
  14. ^Lahawri.Badshah Namah. стр. 403. , 1. том.
  15. ^„The Taj Mahal, India”. Приступљено27. 1. 2012. 
  16. ^Koch 1991, стр. 89
  17. ^Begley i Desai. стр. 65.
  18. ^абKoch, стр. 108–109 harvnb грешка: no target: CITEREFKoch (help)
  19. ^Begley, стр. 64–76 harvnb грешка: no target: CITEREFBegley (help)
  20. ^„Taj Mahal - San u Mramoru“ (Ana Despot, Webgradnja.hr)
  21. ^Koch, стр. 152—179 harvnb грешка: no target: CITEREFKoch (help)
  22. ^„Thalia Kennedy:The Notion of Hierarchy: The 'Purchin Kari' Programme at the Taj Mahal, Indija, 2007. (Archnet.org)”. Архивирано изоригинала 2. 2. 2014. г. Приступљено19. 5. 2017. 
  23. ^Vrt Tadž Mahala“ (Garden of Taj Mahal), Taj-mahal-travel-tours.com”. Архивирано изоригинала 24. 5. 2012. г. Приступљено19. 5. 2017. 
  24. ^Koch, стр. 137 harvnb грешка: no target: CITEREFKoch (help)
  25. ^Koch, стр. 138 harvnb грешка: no target: CITEREFKoch (help)
  26. ^„Jerry Camarillo Dunn:The Taj Mahal (HowStuffWorks.com)”. Архивирано изоригинала 16. 06. 2008. г. Приступљено19. 05. 2017. 
  27. ^Koch, стр. 126—134 harvnb грешка: no target: CITEREFKoch (help)
  28. ^Koch, стр. 114—120 harvnb грешка: no target: CITEREFKoch (help)
  29. ^Koch, стр. 116 harvnb грешка: no target: CITEREFKoch (help)
  30. ^Asher, Catherine Blanshard (1992).Architecture of Mughal India. Cambridge University Press. стр. 201.ISBN 978-0-521-26728-1. 
  31. ^абвKoch, стр. 201—208 harvnb грешка: no target: CITEREFKoch (help)
  32. ^Koch, стр. 201. sfn грешка: no target: CITEREFKoch (help)
  33. ^„Taj Mahal, India (Rol.vn)”. Архивирано изоригинала 18. 5. 2011. г. Приступљено19. 5. 2017. 
  34. ^„Povijest Tadž Mahala (Taj-Mahal.highpointdesigns.com)”. Архивирано изоригинала 18. 3. 2017. г. Приступљено19. 5. 2017. 
  35. ^Koch, стр. 208 harvnb грешка: no target: CITEREFKoch (help)
  36. ^Koch, стр. 56 harvnb грешка: no target: CITEREFKoch (help)

Литература

[уреди |уреди извор]

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]

of the Taj Mahal

Међународне
Државне
Географске
Уметничке
Остале
Портал:
Таџ Махал насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Водич на Википутовању
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Таџ_Махал&oldid=30298667
Категорије:
Сакривена категорија:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp