Тајшо период (大正時代 -Тајшо џидај), је период историјеЈапана који је започео 30. јула 1912. године, доласком цара Тајшо на престо и трајао је до 25. децембра 1926. године. Због лошег здравља цара Тајшо, власт практично прелази у руке олигархијске групе старијих државникаГенро (元老), који су такође представљали чланове јапанског парламентаКокај (国会) и припадали демократским оријентисаним странкама. Тајшо период, стога карактерише либерални покрет познат и каоТајшо демократија.
| Овај чланак је део серије оисторији Јапана |
| Историја Јапана |
|---|
 |
Војне владе (бакуфу) |
На дан 30. јула 1912. године, умире цар Меиџи и наслеђује га његов син принц Јошихито, који постаје нови владар Јапана као цар Тајшо. Утицаји западњачке културе, настављају се и у овом периоду. Уметници попутКобајаши Кијочика, усвајају западњачу технику сликања, међутим настављају да стварају и у технициУкијо-е.Мори Огај иНацуме Сосеки студирају у инсостранству и бивају упознати са модерним токовима запада.
ПоследицеМеиџи обнове из 1868. године, нису само утицале на испуњавање локалних и иностраних политичких и економских захтева, веч су утицале и на успешну самоодбрану Јапана од надолазећих колонијалих сила. Услед оваквих околности, у Јапану се развија и интересовање касоцијализму и урбаном видуПролетаријата. Бирачка права, социјална и радна заштита, као и ненасилни протести постају идеали раних левичарских покрета. Пораст и јачање опозиције ће напослетку довести до одлуке владе да се укинеЈапанска Социјалистичка партија (日本社会党 -Нихон Шакајто), само годину дана након њеног оснивања 1906. године. Ово ће резултовати потпуном уништењу социјалистичког покрета у Јапану.
Увидећи јачину растућих конфликата између Немачке и Европе (од кога ће напослету започетиПрви светски рат), Јапан одлучује да нападне окупиране немачке зоне уКини иПацифику, 23. августа 1914. године. Убрзо након тога успева да заузме кинеску провинцијуШандунг,Маријанска острва,Каролинска острва иМаршалска острва уТихи океану.
Са подршком западњачке алијансе, уплетене у рат у Европи, Јапан успева да прошири још више свој утицај у Кини објављивањемДвадесетједног захтева (対華二十一ヵ条要求 -Тајка Ниџуикајјо Јокју), током јануара, 1915. године. Поред заузимања већине немачих територијаМанџурије и унутрашњеМонголије, Јапан захтева и поседовање великих рудника и металуршких комплекса у централној Кини.
Током 1920-их, Јапан се окреће ка демократском типу владавине, међутим парламентарна владавина није била довољно дубоко укорењена како би се одржала под притиском све већих економских и политичких притисака током 1930-их.
