Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Танјуг

С Википедије, слободне енциклопедије
Танјуг

Лого Танјуга
јавно предузеће
Делатностновинска агенција
Основано31. октобар 1995. (1995-10-31)(последња форма)
5. новембар 1943. (1943-11-05)(основано)
Угашено9. март 2021. (2021-03-09)
НаследникТанјуг Тачно
СедиштеОбилићев венац 2,Београд
ВласникВлада Републике Србије
Веб-сајтwww.tanjug.rs

Танјуг (акроним називаТелеграфскаагенцијановеЈугославије; понекад стилизованоТАНЈУГ) било јејавно предузеће са седиштем уБеограду,[1] које је званично престало да постоји у марту 2021. године. Од тада је приватно предузећеТанјуг Тачно стекло права на коришћење права интелектуалне својине и жигова бивше агенције.[2]

Танјуг је токомДругог светског рата билапартизанска новинска агенција. После рата, Танјуг је био новинска агенцијаДемократске Федеративне Југославије,Федеративне Народне Републике Југославије иСоцијалистичке Федеративне Републике Југославије. Послераспада СФРЈ, од1992. године Танјуг је био новинска агенцијаСавезне Републике Југославије, од2003. новинска агенцијаДржавне заједнице Србија и Црна Гора, а од2006. године национална новинска агенцијаРепублике Србије.[3]

31. октобра 2015. године престао је да важи Закон о јавном предузећу Новинска агенција Танјуг, а Влада Републике Србије је 3. новембра 2015. године[4] донела Одлуку о правним последицама престанка рада Новинске агенције Танјуг, којом се констатује престанак рада агенције. Ипак ова одлука није до краја имплементирана све до 9. марта 2021. када је коначно угашена.[5]

Оснивање

[уреди |уреди извор]
Седиште Танјуга у Београду

Основан је од странеКомунистичка партије Југославије5. новембра1943. године уЈајцу уБосни и Херцеговини са намером да пропагандно информише о борби партизана уДругом светском рату коју су водили комунисти под вођствомЈосипа Броза. Оснивач и кум Танјуга је комунистаМоше Пијаде, а први директор је биоВладислав С. Рибникар.[3][6] Иако је главна намена Танјуга била обавештавање светске јавности, он није могао одмах, због недостатка техничких средстава, да емитује вести за иностранство. Тек месец дана по осниванју, када је набављена нешто боља опрема, Танјуг је могао да пошаље у етер прве вести.[7] Танјуг је неколико дана послије оснивања почео да издаје први билтен дневних вести из земље и иностранства. У овом билтену редовно су објављивани извештаји Врховн ог штаба о ратним операцијама, затим вести из земље добијене од војних јединица и органа народних власти, вести из иностранства ухваћене у прислушно-стенографској служби и чланци о домаћим и иностраним догађајима.[7]

Имену Танјуг, претходило је неколико предлога скраћеница, међу којима:

  • Тасјуг (Телеграфска агенција слободна Југославија),
  • Нотасјуг или Нотанјуг (Новинска телеграфска агенција слободне Југославије), па и
  • Тенаној (Телеграфска новинска агенција нова Југославија).[8]

Танјуг је почео свој рад са заплењеним предајником, расклиматаном машином за умножавање (гештетнером) и једном писаћом машином. У првим годинама узор им је био совјетскиТАСС, да би, касније, по објављивању резолуцијеИнформбироа1948. године, ослободили утицајаСССР-а и ослонили само на сопствене снаге.[8]

Новинска агенција

[уреди |уреди извор]

У Танјугу су уведенителепринтери1947. године, који су заменилителеграф, а први модеранрадио-принтер уведен је1957. године.[9] Танјуг је поред централе уБеограду након Другог светског рата, имао и пријемни центар најпре уБатајници, а потом уОвчи и отпремни центар уМакишу, оба са моћним антенским пољима. Оба центра су напуштена, због појаве нових технологија. Крајем1985. године Танјуг је компјутеризован набавком великог централног рачунара Honeywell и терминала Megadata. Данас новинари и читава агенција раде на савременим компјутерима.Најзначајнији новинарски производ Танјуга је Генерални сервис, који обавештава домаћу јавност о најзначајнијим збивањима у земљи и свету, а светску јавност о догађајима у Србији. Танјуг је национална, али и комерцијална агенција, јер већи део прихода остварује на тржишту, од новинских и РТВ кућа. Раније јеСавезно извршно већеСФРЈ, Савезна влада СРЈ, Савет министара СЦГ, а сада Влада Србије, субвенционира Емисију за иностранство и емитовање разних саопштења, што чини нешто мање од трећине Танјугових прихода. Клијенти Танјуга су, поред медија и државних установа, привредне и банкарске институције.[10]

Зграда Танјуга на Обилићевом венцу

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Зграда ПРИЗАД-а (Танјуг)

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^„NA DANAŠNJI DAN OSNOVAN JE TANJUG, A ZNATE LI ŠTA ZNAČI OVA SKRAĆENICA?”. 
  2. ^„Фирма „Тачно” регистровала шест Танјугових сервиса”. 
  3. ^аб„78 година ТАНЈУГА”. 
  4. ^Paragraf Lex Demo
  5. ^„Одлука о правним последицама престанка Јавног предузећа Новинска агенција Танјуг: 91/2015-21, 102/2015-3”. 
  6. ^Bjelica, Mihailo (1968).200 godina jugoslovenske štampe: pregled istorije novinarstva. Beograd: Jugoslovenski institut za novinarstvo i književno izdavačka zadruga Sloboda. 
  7. ^абBjelica, Mihailo (1968).200 godina jugoslovenske štampe: pregled istorije novinarstva. Beograd: Jugoslovenski institut za novinarstvo i književno izdavačka zadruga Sloboda. 
  8. ^аб„На данашњи дан основан Танјуг”. 
  9. ^Билбија, Б.„Танјугових 70 година”. 
  10. ^„Танјугових 70 година”. 

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Међународне
Државне
Портал:
Танјуг насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Танјуг&oldid=29929144
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp