| Танјуг | |
|---|---|
 Лого Танјуга | |
| јавно предузеће | |
| Делатност | новинска агенција |
| Основано | 31. октобар 1995. (1995-10-31)(последња форма) 5. новембар 1943. (1943-11-05)(основано) |
| Угашено | 9. март 2021. (2021-03-09) |
| Наследник | Танјуг Тачно |
| Седиште | Обилићев венац 2,Београд |
| Власник | Влада Републике Србије |
| Веб-сајт | www |
Танјуг (акроним називаТелеграфскаагенцијановеЈугославије; понекад стилизованоТАНЈУГ) било јејавно предузеће са седиштем уБеограду,[1] које је званично престало да постоји у марту 2021. године. Од тада је приватно предузећеТанјуг Тачно стекло права на коришћење права интелектуалне својине и жигова бивше агенције.[2]
Танјуг је токомДругог светског рата билапартизанска новинска агенција. После рата, Танјуг је био новинска агенцијаДемократске Федеративне Југославије,Федеративне Народне Републике Југославије иСоцијалистичке Федеративне Републике Југославије. Послераспада СФРЈ, од1992. године Танјуг је био новинска агенцијаСавезне Републике Југославије, од2003. новинска агенцијаДржавне заједнице Србија и Црна Гора, а од2006. године национална новинска агенцијаРепублике Србије.[3]
31. октобра 2015. године престао је да важи Закон о јавном предузећу Новинска агенција Танјуг, а Влада Републике Србије је 3. новембра 2015. године[4] донела Одлуку о правним последицама престанка рада Новинске агенције Танјуг, којом се констатује престанак рада агенције. Ипак ова одлука није до краја имплементирана све до 9. марта 2021. када је коначно угашена.[5]
Основан је од странеКомунистичка партије Југославије5. новембра1943. године уЈајцу уБосни и Херцеговини са намером да пропагандно информише о борби партизана уДругом светском рату коју су водили комунисти под вођствомЈосипа Броза. Оснивач и кум Танјуга је комунистаМоше Пијаде, а први директор је биоВладислав С. Рибникар.[3][6] Иако је главна намена Танјуга била обавештавање светске јавности, он није могао одмах, због недостатка техничких средстава, да емитује вести за иностранство. Тек месец дана по осниванју, када је набављена нешто боља опрема, Танјуг је могао да пошаље у етер прве вести.[7] Танјуг је неколико дана послије оснивања почео да издаје први билтен дневних вести из земље и иностранства. У овом билтену редовно су објављивани извештаји Врховн ог штаба о ратним операцијама, затим вести из земље добијене од војних јединица и органа народних власти, вести из иностранства ухваћене у прислушно-стенографској служби и чланци о домаћим и иностраним догађајима.[7]
Имену Танјуг, претходило је неколико предлога скраћеница, међу којима:
Танјуг је почео свој рад са заплењеним предајником, расклиматаном машином за умножавање (гештетнером) и једном писаћом машином. У првим годинама узор им је био совјетскиТАСС, да би, касније, по објављивању резолуцијеИнформбироа1948. године, ослободили утицајаСССР-а и ослонили само на сопствене снаге.[8]
У Танјугу су уведенителепринтери1947. године, који су заменилителеграф, а први модеранрадио-принтер уведен је1957. године.[9] Танјуг је поред централе уБеограду након Другог светског рата, имао и пријемни центар најпре уБатајници, а потом уОвчи и отпремни центар уМакишу, оба са моћним антенским пољима. Оба центра су напуштена, због појаве нових технологија. Крајем1985. године Танјуг је компјутеризован набавком великог централног рачунара Honeywell и терминала Megadata. Данас новинари и читава агенција раде на савременим компјутерима.Најзначајнији новинарски производ Танјуга је Генерални сервис, који обавештава домаћу јавност о најзначајнијим збивањима у земљи и свету, а светску јавност о догађајима у Србији. Танјуг је национална, али и комерцијална агенција, јер већи део прихода остварује на тржишту, од новинских и РТВ кућа. Раније јеСавезно извршно већеСФРЈ, Савезна влада СРЈ, Савет министара СЦГ, а сада Влада Србије, субвенционира Емисију за иностранство и емитовање разних саопштења, што чини нешто мање од трећине Танјугових прихода. Клијенти Танјуга су, поред медија и државних установа, привредне и банкарске институције.[10]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
