Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Таксон

С Википедије, слободне енциклопедије
Овај чланакненаводи ниједанизвор.Побољшајте га додавањем референци капоузданим изворима. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом иизбрисан.
ПретражиGoogle:"Таксон" (вести ·новине ·књиге ·академик ·бесплатне слике) · JSTOR
ПретражиGoogle:"Takson" (вести ·новине ·књиге ·академик ·бесплатне слике) · JSTOR
(детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Таксон убиологији означава сесистематиком препозната групаживих бића.Научно препознавање и именовање таксона задатак јетаксономије, која се наслања на резултате биолошке систематике. Различите представе о систематици воде до различитих таксономских приказа, а тиме и до алтернативних резултата код научног имена таксона. Збогтрадиције, задржана су имена која се наслањају налатински игрчки језик. Сама ријеч таксон изведена је из грчког τάττειν (татеин) за „уређивање“, „ређање“.

Афрички слонови из рода Loxodonta, широко прихваћеног таксона

Формални таксони

[уреди |уреди извор]

Формални таксони се у темељу разликују одправих таксона. Први су такве групе живих бића који на темељу систематике нису прихваћени као хомогена група, али их се из практичних разлога и даље води под заједничким именом. Примјери таквих формалних таксона су:

  • бескичмењаци (invertebrata), чија је заједничка особина да немајукости. У ову групу којој је име даоЖан Баптист Ламарк спада далеко највећи дио свихживотињскихврста. Бескичмењаци су какосунђери (Porifera), тако иинсекти (Insecta) иAsteroidea, а међусобно су врло удаљени сродници и не граде природно сродну групу.
  • лишајеви (Mycophycophyta) сусимбиотске заједницегљива иалги, и као такве, нису самостална жива бића. Састоје се од два темељно различита партнера. Упркос томе, дијелом су до данас засебни, јединствени таксон, с припадајућим потподјелама народове и врсте.
  • несавршене гљиве (Fungi imperfecti) (Deuteromycota), које су скупна група за све гљиве које или немају структуре сексуалног размножавања или су њихови путеви размножавања још непознати. Дијелом обухватају чак и бесполни стадијум развоја гљива које су иначе потпуно способне за сполно размножавање. Велики дио организама ове групе према развојној историја припада другим групама као што суAscomycota илиBasidiomycota.
  • протисти (Протиста), група живих бића која се може негативно дефинисати као укупност свихорганизама с правом ћелијским једром (Eukaryota) којанису ниживотиње (Animalia), нигљиве (Fungi) а нитибиљке (Plante). Често их се назива иједноћелијским организмима, иако се у тој групи налазе и бројнивишећелијски организми. У ту групу спадају исмеђе алге (Phaeophyta) које су међу највећим живим бићима на земљи.

Кодфосилних облика због њихове често непотпуне очуваности тешко је могуће тачно одређивање припадности врсти у традиционалном смислу. У таквом случају се код првог описивања формирапаратаксон: то су формални таксони, описани само на темељу остатака које није могуће уврстити у одређени таксон. Упалеоботаници ипалеозоологији наводе се према облику парцијалним именима, што се означава каопаратаксономија.

Данас углавном није спорно да се у наведеним случајевима ради о формалним таксонима. Но питање што се може сматрати правим таксоном значајно је проблематичније и зависи од темељног приступа систематици. Оно што је из угла гледања једне систематике пуноважни таксон, из перспективе друге систематике може бити тек једна формална група.

Синоними

[уреди |уреди извор]

Најлакше се рјешавају оне различитости до којих долази само на темељу кориштењасинонима у давању назива. Тако могу двабиолога у двије различите регије срести истуврсту и дати јој два различита имена, или се може спознати да су двије раздвојене популације иста врста а сматране су различитим врстама. Тако је на примјерпољски зец (Lepus europaeus) с временом добио четрдесет два научна назива (синонима). Друга могућност је да се на темељу нових научних спознаја утврди да неко груписање које се сматрало застарјелим ипак чини прави таксон, али стари назив можда стољећима није био коришћен, био је заборављен, а таксону дато ново име. У таквим случајевима усваја се најстарији назив, док сви каснији називи постајусиноними важећи или не.

Може се догодити и обрнути случај, да два различита таксона добију исто име. И овдје важи правило да таксон који је први добио одређено име, наставља да носи то име, а таксон који је то име добио касније, добија ново име. Док се то не догоди, увријежило се, бар уботаници, да се уз име врсте дода и скраћеница имена, или пуно име, научника који је врсту први описао.

За ваљаност једног таксона од већег су значења размишљања о питањима систематике како утврдити критеријуме која група живих бића доиста чини један таксон, а која не. Почетком21. стољећа као најважнији систем увријежила се класична ифилогенетска таксономија. Њено коришћење у утврђивању разлика према класичној систематици се идеализује; у биолошкој пракси користе се оба система паралелно или се та два система комбинују.

Државне
Остале
Таксон насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Таксон&oldid=29854113
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp