Суринам (хол.Suriname), или званичноРепублика Суринам (хол.Republiek Suriname),независна једржава смештена у североисточном делуЈужне Америке у географско-политичкој регији познатој каоГвајане. Налази се у источном делуГвајанске висоравни на обалиАтлантског океана, и граничи се сафранцуским прекоморским департманомГвајаном на истоку,Републиком Гвајаном на западу иБразилом на југу. Са површином нешто мањом од 164.000 km² и популацијом од свега 560.000 становника Суринам је најмања јужноамеричка земља. Држава је административно подељена на десет округа, већина становништва живи у уском приобалном појасу уз обалу, а главни и највећи град у земљи јеПарамарибо.
Пре доласка европских истраживача почеткомXVI века на подручју данашњег Суринама живела су бројна домородачка племена, а најраширенији су били припадници номадских етничких групаАравака иКалина. Европски колонизатори оснивали су широм земље бројне плантаже на којима су углавном радили афрички робови и поробљено локално становништво. У периоду 1667—1954. Суринам је постојао као холандска колонија, а тек 1954. добија званичан статус конститутивне земљеКраљевине Холандије. Суринам је постао независан25. новембра 1975. године. Устројен је каоунитарнапарламентарнарепублика.
Иако се географски налази у континенталном делу Јужне Америке, културолошки гледано Суринам је вишекарипска земља и пуноправни је чланКарипске заједнице држава (CARICOM). Службени језик јехоландски, а још пет језика има званичан статус на националном нивоу, између осталих то су иенглески ијавански језик. Суринам је једина независна држава поредХоландије у којој већина становништва говори холандским језиком.
Корен савременог назива земље вероватно води порекло од једног од племена етничке групеТајнаји који су насељавали подручје савременог Суринама пре доласка Европљана, а који су себе називалиСуринен.[3] Први британски досељеници који су на том подручју формирали колонију Маршалс Крик преузели су тај назив и модификовали га на садашњи обликСуринам.[4] Име земље у српски језик је дошло управо преко енглеског језика.
Република Суринам се налази у североисточном делујужноамеричког континента и у целости лежи на подручјуГвајанске висоравни. Са површином од 163.821 km² Суринам је територијално најмања суверене држава на континенту, а територијално су мањи јединоФранцуска Гвајана иФолкландска Острва. По величини територије налази се на 90. месту у свету (рачунајући само независне државе), а поређења ради Суринам је двоструко већи одСрбије. Копнени део земље чини око 156.000 km², док око 7.820 km² чине водене површине (око 1,1% од укупне површине земље). Највећи део земље налази се на подручју између 1° и 6° севернегеографске ширине и 54° и 58° западнегеографске дужине. Географско средиште земље налази се на координатама4° 00′ N56° 00′ W / 4.000° С; 56.000° З /4.000; -56.000.
Суринам се граничи са три државе, а укупна дужина државних граница је 1.703 km. Најдужа је западна граница саРепубликом Гвајаном и њена дужина је око 600 km, на југу је граница саБразилом (дужина границе је 593 km), а на истоку саФранцуском, односно са њеним прекоморским департманомФранцуском Гијаном (дужина 510 km). На северу Суринам излази на обалеАтлантског океана, а дужина његове обале је 386 km. У саставу Суринама налазе се и територијалне воде на удаљености од 12наутичких миља од обале (22,2 km), док се ексклузивна економска зона протеже до 200 наутичких миља од обале (370,4 km).
Југозападни део Гвајане, односно југозападни део Суринама, подручје познато као областТигри (око 15.000 km²) је предмет територијалног спора између две државе који датира још од1840. године. Подручје је од1969. под де факто контролом Републике Гвајане иако га де јуре власти Суринама сматрају саставним делом те земље. Спор око поморске границе са Гвајаном решен је на Међународном суду за арбитражу, а у складу са „Повељом Уједињених нација о праву на мору” који су обе земље потписале, а спор је званично решен 20. септембра 2007. године.[5][6] Предмет спора је и југоисточни део границе са Француском Гвајаном.
Јулијанатоп је највиша планина у земљи са висином од 1.286 m изнаднивоа мора. Смештена наштиту Гијана, земља може да се подели у две главне географске регије. Северни, низијски приобални део (отприлике изнад линије Албина-Паранам-Вагенинген) је култивисан, и већина популације живи овде. Јужни део се састоји одтропских кишних шума и ретко насељенихсавана дуж границе саБразилом.
Налази се између два до пет степени северно одекватора, Суринам има веома топлутропску климу и температуре не варирају пуно у току године. Година има двекишне сезоне, од априла до августа и од новембра до фебруара. Такође има и двесуве сезоне, од августа до новембра и од фебруара до априла.
БившаХоландијска колонија Суринам у Јужној Америци, северно одБразила добила је независност1975. године. На основу устава који је поништен1980. године био је Суринам парламентарна република.
Суринам су открили1499. године шпански морепловциАлонсо де Охеда,Америго Веспучи иХуан де ла Коста али га нису населили иако га јеШпанија1594. године присвојила остао је и надаље ненастањен. У првој половини17. века су његову колонизацију покушали да направе Холанђани, Британци и Французи. Прво трајно насеље су1651. године основао је Енглез Хју Вилафби и право на то насеље му је потврдио 1662. године енглески краљЧарлс I. Насеље су оснажили и јеврејски колонисти.1667. године колонију су добили Холанђани као замену за „Нови Амстердам“ (данашњиЊујорк). Године1683. настало је друштво Суринам које је развијало робовласничко плантажерску привреду.Бечки конгрес је потврдио Суринам као холандску крунску колонију. Све до укидања ропства1863. године, у колонији су радили робови из Африке, Кине, Индонезије и Индије. Суринам је добио самосталност 1975. године и проглашена је република.
Влада министарског председника Хенка Арона прокламовала је политику несврставања. После војног преврата 1980. године преузела је владу осмочлана војничка група. Покушај да се оспори ова влада је пропао. После поништавања устава и после проглашења ванредног стања1982. године глава државе је постао пуковникДеси Баутерсе. Суринам је требао да постане социјалистичка држава.
Почетком1983. године укинула јеХоландија сваку помоћ Суринаму која је чинила једну трећину његових прихода. У фебруару 1983. године именована је влада са Еролом Алибуксом. Влада је почела да преговара са Бразилом који је обећавао велику помоћ и у привреди и војну помоћ. Године1986. почео је устанак под вођством Ронија Брусвијка који је прерастао у грађански рат. Становништво је добило нови устав и на слободним изборима изабран је председник Рамсевак Шанкар. Њега је ускоро заменио Јохан Краг, а1991. године народно веће је изабрало за председникаРоналда Венетијана.
Парламент Суринама је јула2010. на функцију председника изабрао бившег војног диктатора, Деси Баутерсеа.[7]
Око 37% становништва чине Индијци (Хиндустанци)-, потомци емиграната који су отишли изИндије у19. веку. Креолци чине 31% становништва. Они су мешавина беле и црне расе, аЈаванци из бивше колоније Низоземске чине 15% популације у Суринаму. Маронци - потомци одбеглихафричких робова чине 10% становништва. Остатак становништва чине већиномКинези,Европљани иБразилци.
Најзаступљеније вере у Суринаму сухришћанство (48,4%),хиндуизам (22,3%) иислам (13,9%). Најзаступљенији језик јехоландски, али се доста користе и матични језици. УХоландији живи велики број Суринамаца.
Устав Суринама је донет1987. године. Народна скупштина се састоји од 51 представника. Парламентарни избори у Суринаму се одржавају сваких пет година. Правни систем Суринама је преузет одХоландије. Суринам је пуноправни члан Карипске заједнице.
Суринам је административно подељен на округе или дистрикте (хол.distrikten) који се у садашњим границама налазе од1980. године. Административну поделу земље на мање самоуправне јединице први су увелиХоланђани, а први званичан акт којим је земља подељена на 8 регија и два округа донесен је8. октобра1834. године. Током1927. извршена је реконструкција административног апарата и земља је подељена на 7 округа. У наредним година са већим или мањим модификацијама мења се распоред и границе округа, а у садашњем облику егзистирају од 1980. године.[8] На челу сваког округа налази се комесар ког на ту функцију именује директно председник државе.
Сваки округ је даље подељен на „ресорте” (хол.ressorten), трећестепене нивое локалне самоуправе који су најсличнији општинама. Сваки ресорт чини главно насеље и неколико мањих оближњих насеља. На челу сваког ресорта налази се веће чији чланови се бирају на директним изборима на мандат од пет година. Целокупна територија Суринама је данас подељена на 62 ресорта.[9][10]
У Суринаму постоје две авио-компаније и два аеродрома. Саобраћај се врши или авионом или углавном пешке. Не постоји никаква жељезничка мрежа. У земљи је мало саобраћајних путева.
^"Suriname",The New Encyclopædia Britannica, Encyclopædia Britannica, Volume 5. Edition 15,Encyclopædia Britannica, (2002). pp. 547.
^Baynes, Thomas Spencer (1888).Encyclopædia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, and General Literature, Volume XI (Ninth Edition—Popular Reprint изд.). „In 1614, the states of Holland granted to any Dutch citizen a four years' monopoly of any harbour or place of commerce which he might discover in that region (Guiana). The first settlement, however, in Suriname (in 1630) was made by an Englishman, whose name is still preserved by Marshall's Creek.”
Baynes, Thomas Spencer (1888).Encyclopædia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, and General Literature, Volume XI (Ninth Edition—Popular Reprint изд.). „In 1614, the states of Holland granted to any Dutch citizen a four years' monopoly of any harbour or place of commerce which he might discover in that region (Guiana). The first settlement, however, in Suriname (in 1630) was made by an Englishman, whose name is still preserved by Marshall's Creek.”
.svg)
![[икона]](/image.pl?url=https%3a%2f%2fsr.wikipedia.org%2f%2fupload.wikimedia.org%2fwikipedia%2fcommons%2fthumb%2f1%2f1c%2fWiki_letter_w_cropped.svg%2f20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png&f=jpg&w=240)
_(%252Bclaims).svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
_(hatched).svg)
