По традицији изведеној од старихЈевреја, субота је последњи дан седмице. Та конвенција је остала универзални стандард уСједињеним Америчким Државама, али у данашњој Европи многи људи сматрају суботу шестим (претпоследњим) даном седмице, док је недеља последњи. Модерна европска конвенција је дефинисана у стандардуISO 8601. Са друге стране, у многимисламским државама субота је први дан седмице, где јепетак празник.
У старој јеврејској традицији, субота јесабат. Многи језици немају различите речи за „суботу“ и „сабат“.Источне Православне цркве разликују сабате (суботе) од Господових дана (недеље). Римокатолици слабо наглашавају ту разлику да многи прате - бар у колоквијалном језику -протестантску праксу звања недеље сабатом.
МодерноМаори име,Rahoroi, има значење „дан прања“.
У многим државама где су недеље празници, субота је деовикенда и традиционално је дан за одмарање. Многе забаве се одигравају суботом, јер она претходи недељи, још једном дану за одмор. Често је заклубове,барове иресторане да се отварају касније суботом увече него осталим ноћима.
Данас субота има два имена на савременомстандардном немачком. Прва реч,Samstag, увек се користи уАустрији,Лихтенштајну и делуШвајцарске у коме се говори немачки, а углавном се користи у јужној и западнојНемачкој. Ona pотиче одстаровисоконемачкогsambaztac, чији први део (sambaz) потиче одгрчкогΣάββατο,sávvato, а ова грчка реч потиче одхебрејскогשבת,[шабат. Међутим, тренутна немачка реч за шабат јеSabbat. Друго име за суботу на немачком јеSonnabend, које потиче од старовисоконемачкогsunnunaband и блиско је повезано састароенглеском речиsunnanæfen. То дословно значи „сунчано вече”, односно „дан пре недеље”.Sonnabend се углавном користи у северној и источној Немачкој, а био је и званични назив за суботу уИсточној Немачкој. Чак и ако се ова два назива регионално различито користе, обично се у другом делу схватају макар пасивно.
Увестфалским дијалектиманискосаксонског, уисточнофризијском нискосаксонском и усатерландском фризијском језику, субота се зовеSatertag, што је такође сроднохоландскомzaterdag, које има исте лингвистичке корене као енглеска речSaturday. Раније се сматрало да се енглески назив односи на божанство по именуSætere које су поштовали прехришћански народи северозападне Немачке, од којих су неки били прециАнглосаксонаца. Сетере је идентификован или као бог повезан сажетвом могућегсловенског порекла,[13] или као друго име заЛокија[14] сложено божанство повезано и са добром и са злом; овај последњи предлог је можда заслужанЈакоб Грим.[15] Међутим, савремени речници то име изводе одСатурна.[16][17][18][19]
У већинијезика Индије, субота јеShanivāra,vāra што значи дан, засновано наШанију,хиндуистичком богу манифестованом у планетиСатурн. НекиХиндуси посте суботом да би преокренули лоше последице Шанија, као и што се моле и врше богослужење божанствуХануман.[20][21]
Савременимаорски назив за суботу,rāhoroi, дословно значи „дан за прање“ – остатак из раног колонизованог живота када би конвертити Маори одвајали време у суботу да оперу своје бело рубље за Цркву у недељу.[22] Уобичајено алтернативно маорско име за суботу је транслитерацијаhātarei.
Квекери су суботу традиционално називали „седми дан“, избегавајући „паганско“ порекло имена.[23]
Ускандинавским земљама, субота се зовеlördag,lørdag, илиlaurdag, име је изведено од старе речиlaugr/laug (одатлеисландски називLaugardagur), што значи купање, те сеLördag изједначава са даном купања. То је збогвикиншке праксе купања суботом.[24] Корениlör,laugar и тако даље су сродни енглеској речиlye, у смислу детерџента.Фински иестонски називи за дан,lauantai иlaupäev, такође су изведени из овог израза.
^Grimm, Jacob, (1835).Teutonic Mythology. стр. 247.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). translated by James Steven Stallybrass in 1882 fromDeutsche Mythologie, George Bell, London,.
^"Saturday", Oxford English Dictionary, Third Edition (2008).
^„Guide to Quaker Calendar Names”. Iowa Yearly Meeting (Conservative) Religious Society of Friends (Quakers). Приступљено30. 3. 2017. „In the 20th Century, many Friends began accepting use of the common date names, feeling that any pagan meaning has been forgotten. The numerical names continue to be used, however, in many documents and more formal situations."”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Wolf, Kirsten (2018).The Vikings : facts and fictions. Mueller-Vollmer, Tristan. Santa Barbara, California.ISBN9781440862984.OCLC1035771932.
^Mildner, Anders (26. 1. 2014).„Godis är inget vi skojar om” [Candy is nothing we joke about].Sydsvenskan (на језику: шведски). Malmö, Sweden. Приступљено19. 2. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Moyer, Gordon (1983). Coyne, G. V.; Hoskin, M. A.; Pedersen, O., ур.Aloisius Lilius and theCompendium Novae Rationis Restituendi Kalendarium. Gregorian Reform of the Calendar: Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Specolo Vaticano. стр. 171—188.
Richards, E. G. (2013). „Calendars”. Ур.: Urban, S. E.; Seidelmann, P. K.Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac (3rd изд.). Mill Valley CA: University Science Books. стр. 585—624.ISBN978-1-891389-85-6.
Seidelmann, P. K., ур. (1992).Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac (2nd изд.). Sausalito, CA: University Science Books.
Ziggelaar, A. (1983). Coyne, G. V.; Hoskin, M. A.; Pedersen, O., ур.The Papal Bull of 1582 Promulgating a Reform of the Calendar. Gregorian Reform of the Calendar: Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Specolo Vaticano. стр. 201—239.
Blackburn, Bonnie; Holford-Strevens, Leofranc (2003).The Oxford Companion to the Year: An exploration of calendar customs and time-reckoning (corrected reprinting of 1999 изд.). Oxford University Press.ISBN9780192142313.
Coyne, G. V.; Hoskin, M. A.; Pedersen, O., ур. (1983).Gregorian Reform of the Calendar. Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary, 1582–1982. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Vatican Observatory (Pontificia Academia Scientarum, Specola Vaticana).
Duncan, D. E (1999).Calendar: Humanity's Epic Struggle To Determine A True And Accurate Year. HarperCollins.ISBN9780380793242.
Moyer, Gordon (мај 1982).„The Gregorian Calendar”.Scientific American. св. 246 бр. 5. стр. 144—152.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Pedersen, O (1983). Coyne, G. V.; Hoskin, M. A.; Pedersen, O., ур.The Ecclesiastical Calendar and the Life of the Church. Gregorian Reform of the Calendar: Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Specolo Vaticano. стр. 17—74.
