СтолицаТрадиционални троножац - столица (хоклица) са три ноге, била је у употреби у сеоским домаћинствима у Србији до друге половине 20. века
Столица је комаднамештаја са подигнутом површином коју издржавајуноге и која се најчешће користи за седење једне особе. Састоји се од четири ноге и наслона,[1][2] међутим, столица може имати три ноге или другачији облик.[3] Столице су израђене од широког спектра материјала, оддрвета дометала до синтетичког материјала (нпр.пластике), а могу бити положене или тапециране у разнимбојама итканинама, било само на седишту (као код неке трпезаријске столице) или на целој столици. Столице се користе у бројним просторијама удомовима (нпр. у дневним боравцима, трпезаријама и малим собама), ушколама и канцеларијама (са столовима) и на различитим радним местима.
Столица без наслона и наслона за руке се називахоклица,[4] а кад је подигнута назива себарска хоклица.[5] Столица без наслона за руке се називафотеља,[6] a са тапетима, подупирана са расклопивим ослонцем за ноге се називанаслоњача.[7] Столице су обично делови намештаја који могу да се померају. Столица за више особа се између осталог зовекауч,софа иликлупа. Столица која се налази у возилу,позоришту илибиоскопу се назива седиште. Столице за камповање могу бити склапајуће. У зависности од материјала од кога су напревљене столице могу бити: дрвене, дрвено-металне, металне, одпрућа, одбамбуса, одпластике, од пластике са металним ногама, тапациране...
Столица се користи од давнина, мада је то вековима била симболичан артикл државе и достојанства, а не артикл за обичну употребу. „Председавајућа столица” се још увек користи као амблем власти уДоњем дому у Уједињеном Краљевству[8] и Канади,[9] и у многим другим поставкама. У складу са овом историјском конотацијом „столице” као симбола ауторитета, комитети, одбори директора и академска одељења имају „председавајућег” или „столицу”.[10][11]
Крозисторију се функција столице није променила, али јесте њен дизајн који се развијао паралелно са развојемтехнологије иархитектуре. До17. века удомаћинствима обичних људи столица није имала неку већу улогу, нити се водило рачуна о њеној удобности. Истицале су се самокатедрецрквених великодостојника илиаристократије. Људи усредњем веку су углавном радили ван куће и евентуално би користили за тадашње услове практичније столице на склапање. Добаренесансе је између осталог, утицало и на уређење дома и донело нове дизајне столица, углавном по угледу наантику. Развијен је нови тип столице на склапање, тзв.фалдистеријума илисавонарола[12][13] столице, посебно популарне уФиренци иВенецији. Прављена је одораховог дрвета, имала је укрштене ногаре и била украшена резбаријом и позлатом. Ради удобности, седиште је било пресвученоплишем иликожом, а користили су се и јастучићи. Међутим и тада и све до19. века, више пажње се посвећивало дизајну него удобности. Столице су израђиване искључиво оддрвета. У20. веку се јавила потреба модерног човека за удобношћу, како у канцеларији, тако и у неформалним ситуацијама, што је довело до развојаиндустријског дизајна. То је донело поједностављивање њихове форме и структуре и започела је масовна производња. У XIX веку издвајају се столице произведене уфабрици Тонет (Thonet), а у XX веку столица одшперплоче Чарлса и Реј Имса (Charles & Ray Eames), Алвар Алтова (Alvar Aalto) столица број 41, Еро Сариненова (Eero Saarinen) столице одпластике иалуминијума и Еро Арнианов (Eero Arnio) дизајн столица у облику шупљихсфера одфибергласа иполиестера.[14]
Столица је представљала и инспирацијууметника, како некада, тако и модерних. УНовом Саду је 5. децембра 2008. била представљена мултимедијалнаизложба академскогвајара Вукашина Гикића где је представљено десетскулптура столица, где су посетиоци могли не само да виде ова необична дела, већ и да их испробају.[15] Ерик Ку, дизајнер саТајвана, осмислио је столицу из делова који су у облику слова која чине реч „chair“ (енгл.столица).[16]
Столице могу бити направљене од дрвета, метала или других јаких материјала, попут камена или акрила. У неким случајевима се за израду столице користи више материјала; на пример, ноге и оквир могу бити направљени од метала, а седиште и наслон могу бити направљени од пластике. Столице могу имати тврде површине од дрвета, метала, пластике или других материјала, или неке или све ове тврде површине могу бити прекривене тапацирунгом или подставом. Дизајн може бити направљен одпорозних материјала или битиизбушен са рупама за декорацију; ниска леђа или празнине могу обезбедитивентилацију. Леђа се могу ширити изнад висине главе корисника, и она опционо могу да садржи наслон за главу. Столице се такође могу направити од креативнијих материјала, као што су рециклирани материјали попут прибора за јело и дрвене цигле за игру, оловки, водоводних цеви, ужади,валовитог картона иПВЦ цеви.[17]
У ретким случајевима, столице су направљене од необичних материјала, посебно као облик уметности или експериментисања. Рејмондс Кирулис, летонски дизајнер ентеријера, креирао је вулканску висећу столицу која је ручно израђена од вулканског камена.[18][19] Питер Бренер, немачки дизајнер рођен у Холандији, креирао је столицу направљену од шећера за лизалице – 60 lb (27 kg) шећера за слаткише.[20]