Мада постоје многе дефиниције о томе шта то сачињава ову област, ниједна није универзално прихваћенаЦентрална Азија (ортографска пројекција)Политичка подела земаља централне Азије
Идеју Средње Азије као засебне регије света представио је географАлександар фон Хумболт 1843. године. Границе Средње Азије су предмет бројних дефиниција. Многе књиге још увек називају ово подручје „Туркестан”, име које се користило пре Стаљинове власти.
Најограниченија дефиниција је била службена дефиниција Совјетског Савеза који је дефинисао „Средњу Азију” као подручје које обухвата само Узбекистан, Туркменистан, Таџикистан и Киргистан, али не и Казахстан. Ова се дефиниција често користила изван Совјетског Савеза у том периоду.Руски језик ипак има два различита термина: Средња Азија (ужа дефиниција која укључује само традиционално несловенске, „средњоазијске” земље које су инкорпориране унутар граница историјске Русије) и Централна Азија (шира дефиниција која укључује „средњоазијске” земље које никада нису биле део историјске Русије). УРуској Федерацији је данас Казахстан укључен у нову дефиницију „Средње Азије”.
Убрзо након независности, вође пет бивших совјетских република сусрели су се уТашкенту и објавили да би дефиниција Средње Азије требало да укључује Казахстан.
Унескова општа историја Средње Азије написана управо прераспада Совјетског Савеза дефинише регију на основу климе и користи далеко веће границе. Према Унеску Средња Азија обухватаМонголију, западнуКину (укључујућиТибет), североисточниИран,Авганистан и западниПакистан, средњоисточну Русију јужно одтајге, бивше средњоазијске совјетске републике, али чак иПенџаб, севернуИндију и Пакистан.
Средња Азија је екстремно велика регија разнолике географије, укључујући високе висоравни и планине (Тјен Шан), огромне пустиње (Каракум,Кизил Кум,Такла Макан), те посебно бешумне травнатестепе. Велики део земље је веома непогодан за пољопривредну производњу. ПустињаГоби се простире од подножјаПамира, 77° источно, до планинаВеликог Хингана, 116—118° источно.
Средња Азија има следеће географске екстреме:
Најсевернију пустињу на свету (пешчана дине) код Буруг Делин Елса, Монголија, 50° 18' северно.
Најјужнији пермафрост на северној хемисфери код Ерденетсогт сума, Монголија, 46° 17' северно.
Најкраће растојање између несмрзнута пустиње и Пермафрост на свету: 770 км.
Већина људи преживљава узгојем стоке. Индустријска активност је концентрисана у регионалним градовима.
Главне реке у регион суАму Дарја,Сир Дарја иУрал. Веће водене површине суАралско иБалхашко језеро од којих су оба део великог западно / средњоазијскога ендореичког базена који такође обухватаКаспијско језеро. Оба језера су се током протеклих деценија значајно смањила због скретања воде из река, које утичу у њих, ради наводњавања и индустрије. Вода је крајње вредан ресурс у аридној Средњој Азији, те може довести до значајних међународних спорова.
Будући да Средња Азија није окружена воденом површином, температурне амплитуде су релативно велике.
Према Копеновом систему класификације климе, Средња Азија је део Палеарктичке екозоне. Највећи део у Средњој Азији је део умеренихнизија исавана. Средња Азија такође садржи и брдско-планинске крајеве.
Маузолеј познатог исламског проповедника, писца и суфијског мистика из 12. века - Хоџе Ахмеда Јасавија. ГрадТуркестан. Примјертимуридске архитектуре која је највише заступљена у Централној Азији.
Историја Средње Азије је дефинисана њеном климом и географијом. Аридност регије учинила је пољопривреда тешким, а удаљеност од мора одсекла ју је од трговине. Стога се у регион развило неколико већих градова, а пре њих су подручјем доминирали номадски коњички народи степа.
Односи између степских номада и седентарних народа у и око Средње Азије дуго су били обележени сукобима. Номадски начин живота био је врло прикладан за ратовање, а степски коњаници су постали једни од војно најмоћнијих народа на свету, ограничени само сопственим недостатком унутрашњег јединства. Велики вође или промене услова периодично су организовали неколико племена у јединствену силу, те су створили готово незаустављиву снагу. Најзначајније су провалеХуна уЕвропу, нападиВу Хуа на Кину имонголско освајање великог делаЕвроазије.
Доминација номада је завршила у16. веку са појавом ватреног оружја које је омогућило седентарним народима стицање контроле у региону. Русија, Кина и остале силе су се прошириле у регију, а читаву Средњу Азију су заузеле до краја19. века. Наконруске револуције средњоазијске регије су уклопљене у Совјетски Савез. Монголија је остала формално независна, али фактички постала је совјетска сателитска држава. Совјетска подручја Средње Азије доживела су знатнуиндустријализацију и изградњу инфраструктуре, али и потискивање локалних култура, стотине хиљада мртвих у неуспелим програмимаколективизације, те трајну оставштину етничких напетости и еколошких проблема.
Распадом Совјетског Савеза пет земаља је задобило независност. У свим новим државама службеници бившеКомунистичке партије задржали су се на власти као локални моћници. Ни у једној држави нема више репресије каква је била у совјетским временима, али ниједна се нова република не може сматрати функционалном демократијом. Остали делови Средње Азије остали су под влашћу Кине или Русије.
Средња Азија је дуго имала стратешки значај једино због близине неколико великих сила на евроазијској копненој маси. Сама регија никада није задржала доминантно стационарно становништво нити је могла употребити природне ресурсе. Стога је ретко кроз историју била седиште утицајне државе. ПопутПољске у европској историји, Средња Азија је била подељена, поново подељена, покорена до нестанка и фрагментирана више пута. Служила је више као борилиште за спољне силе него као сила у свом властитом праву.
На северу су степе омогућиле брзу покретљивост, прво номадских коњаничких народа попутХуна иМонгола, а касније руских трговаца којима је помогао долазак железнице. Како сеРуско царство ширило на исток, продирало је и у Средњу Азију према југу и мору у потрази за топлим морским лукама. Совјетски блок је учврстио доминацију са севера, те покушао да прошири војну и политичку доминацију на југ све до Авганистана.
На истоку је демографски и културни утицај кинеских царстава непрестано вршио притисак према Средњој Азији.Династија Јуан освојила је делове источног Туркестана иТибета, а каснијадинастија Минг је поново освојила та подручја неколико векова касније. Као део кинеско-совјетског блока, Кина је заузела Тибет. Када је дошло докинеско-совјетски раскола Кина се успротивила совјетској доминацији у региону. Најпознатији случај сукоба интереса био је Авганистан.
На југоистоку Средње Азије осећао се демографски и културни утицај Индије, посебно у Тибету иХиндукушу. Неколико историјских индијских династија, посебно оних смештених уз рекуИнд прошириле су се на Средњу Азију. Индијска територијална експанзија на Средњу Азију била је ограничена планинским ланцима уПакистану, те културних разлика између хиндуске Индије и онога што је касније постала већином муслиманска Средња Азија.
На југозападу су се средњоисточне силе прошириле на јужна подручја Средње Азије (обично Узбекистан, Авганистан и Пакистан). Неколикоперсијских царстава је освојило и поново заузело делове Средње Азије. Хеленско царство Александра Великог простирало се у Средњој Азији. Два арапска исламска калифата вршила су знатан утицај широм региона, а модерна држава Иран је такође попут других створила утицај на регију.
У пост-хладноратовском добу Средња Азија је етнички хетерогена склона нестабилности и сукобима. Утицај на подручје не долази само из Русије него и из Турске, Ирана, Кине, Пакистана, Индије и Сједињених Држава:
Русија наставља да доминира политичким одлучивањем широм Кавказа и бивших република Совјетског Савеза, иако те земље одбацују своје постсовјетске ауторитарне системе, па руски утицај полагано слаби.
Турска има утицај због етничких и лингвистичких веза са туркијским народима Средње Азије, као и због чињенице да кроз њу пролази нафтовод доСредоземног мора.
Иран, седиште историјских царстава која су контролисала делове Средње Азије, има историјске и културне везе са регијом, а утркује се у изградњи нафтовода одКаспијског језера доПерсијског залива.
Кина, која већ контролише Синкјанг и Тибет, пројицира знатну снагу на регију, посебно у енергетској / нафтној политици (на пример, крозШангајску организацију за сарадњу).
Пакистан, велика али нестабилна држава која поседује нуклеарно оружје, помагала је у одржањуталибанске власти у Авганистану. За неке средњоазијске државе најкраћи пут до океана лежи кроз Пакистан. Пакистан тражи природни гас од Средње Азије, па подржава развој цевовода из средњоазијских земаља.
Индија, нуклеарна сила у успону, повећава утицај у региону, посебно у Тибету с којим има културне сличности. Индија се види као потенцијална противтежа регионалној моћи Кине.
И САД је са својим војним интервенисања у регион, те нафтном дипломатијом, такође значајно укључен у регионалну политику.
Наконнапада на САД11. септембра2001, Средња Азија је још постала центар геостратешких планова. Влада САД унапредила је статусПакистана у „главног не-НАТО савезника” због његове улоге као почетне тачке за америчку инвазију Авганистана, осигуравајући обавештења оАл Каидиним операцијама и предводећи лов наОсаму бин Ладена. Авганистан је служио као скровиште и извор подршке Ал Каиде под заштитомМухамеда Омара и талибана. Због тога је покренутаамеричка инвазија 2001. Након што су у Узбекистану и Киргистану успостављене америчке војне базе, Русија и Кина су се забринуле због сталног америчкога војнога присуства у региону.
Сматра се да су Кина и Русија као и неколико бивших совјетских република искористили рат против терора како би повећали притисак на сепаратистичке етничке мањине. Кина је предузела оштре потезе противујгурских сепаратиста у Сикјангу, док је Русија са већом интензивношћу наставиладруги рат у Чеченији.Вашингтон, који сматра Русији и Кину стратешким партнерима уРату против тероризма, није критиковао те потезе, као што би иначе чинио. Етнички мешовите бивше совјетске републике, а посебноУзбекистан сепаратистичке нападе су почели да третирају као терористичке нападе, па су наставили да воде опресивнију политику према својим сепаратистима.
Руска православна црква Христовог Васкрсења уБишкеку и дунганска џамија уКараколу.
Ислам је најраширенија религија у бившим совјетским средњоазијским републикама,Авганистану, Сикјангу и периферним западним регионима. Већина средњоазијских муслимана сусунити, иакошиити чине велику већину у Азербејџану, а у Авганистану и Пакистану постоје знатне шиитске мањине.Тибетански будизам је најраширенији у Тибету, Монголији и јужним руским регионима Сибира где је такође популараншаманизам. Растућа миграцијаХан Кинеза према западу од успоставе НРК је довелаконфучијанизам и остале религије у регију.Несторијанизам је био облик хришћанства који се раније највише упражњавао у регион у претходним земљама. Због колонизације и освајања Средње Азије у тај део света слило се доста православнихРуса иУкрајинаца који су деоруске православне цркве, чији верници углавном живе уКазахстану и већим градовима централне Азије (Алмати,Бишкек,Ташкент).Бухарски Јевреји су донедавно били знатна заједница у Узбекистану, али су готово сви емигрирали.
Због саме природетуркијских народа Средње Азије (номадски тип живота кроз векове) ислам се није прихватио у тој мери као код осталих народа (Турака,Парса,...). Ислам се највише поштује у рејонуФергане (југозападни деоКиргистана).
У Средњој Азији живи више од 80 милиона људи што је око 2% укупног азијског становништва. Од азијских регија мањи број људи има само северна Азија. Густина становништва износи 9 становника на км², што је далеко мање од 80,5 становника по км² колики износи на целом континенту.
Језици већине становника бившихсовјетских средњоазијских република долазе изтуркијске језичке групе.Туркменски, који је блиско повезан сатурским (оба су члановиогуске групе), говори се већином у Туркменистану и Авганистану, Ирану и Турској.Казашки,киргиски итатарски су сродни језици групекипчачких туркијских језика, а говоре се широм Казахстана, Киргистана и Таџикистана, те у Авганистану, Ђингхају и Сингхају.Узбечки иујгурски се говоре у Узбекистану, Таџикистану и Ксињианг.Руски говоре етнички Руси у Средњој Азији, а широм бивших совјетских средњоазијских република јелингва франка.Кинески има једнаку доминантну присутност уУнутрашњој Монголији,Ћингхају иСикјангу.
Средњу Азију одликује шаролик етнички састав становништва. У Средњој Азији живе староседеоци ове области –Таџици, који се убрајају у иранску групу народа. Остало становништво чине досељени турско-монголски народи, као што суКазаси,Узбеци,Туркмени иКиргизи, као иКаракалпаци, номадски народ у Узбекистану.
У Средњој Азији живе иДунгани, потомци поробљених Хуи Кинеза почетком 19. века. Све државе регије имају велики број православнихРуса, нарочито Казахстан, где Руси чине око 27% становништва.
.svg)
