Спанаћ (лат.Spinacia oleracea, фам.лат.Chenopodiaceae) или шпинат је једногодишња или двогодишња зељастаповртарска биљка. Спада у лиснато и цветастоповрће. Има танак и разгранат корен. Стабло је усправно, са уздужним браздама, више или мање гранато. Тамнозелени листови су више или мање јајасти, троугласти или стреласти, цели и наизменично постављени. Цветови су једнополни и скупљени у цвасти. Мушки цветови граде терминалне класове, а женски су распоређени са стране и налазе се у пазуху листова. Плод је једносемена орашица. Спанаћ се гаји током целе године и веома је цењен јер садржибеланчевине,гвожђе,фосфор,калцијум ивитамине.
Спанаћ је наевропску трпезу доспео тек у11. веку, када су гаМавари донели уШпанију. Верује се да ова биљка потиче изПерсије, а да је уКину доспела у7. веку након што је тамо, као дар, послао краљНепала. Спанаћ добро успева уумереној клими, а иако доступан током целе године, најбољи укус и квалитет има онај који доспева у марту и мају, односно у септембру и октобру. Користи се као прилог јелима и за прављење пита и салата. Научници са шведског института „Каролинска” недавно су установили да свакодневно узимање овог поврћа знатно снажимишиће. Тако су дали за право цртаном јунакуПопају који тврди да му снага потиче баш од ове намирнице.[2]
D. Maue; S. Walia; S. Sahore; M. Parkash; S. K. Walia; S. K. Walia (2005). „Prevalence of Multiple Antibiotic Resistant Bacteria in Ready-to-Eat Bagged Salads”.American Society for Microbiology meeting. June 5–9. стр. Atlanta.„Abstract”.
