Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Словачка

Координате:48° 40′ N19° 30′ E / 48.667° С; 19.500° И /48.667; 19.500
С Википедије, слободне енциклопедије
Овом чланкупотребни су додатни извори збогпроверљивости.Побољшајте га додавањем референци капоузданим изворима. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом иизбрисан.
ПретражиGoogle:"Словачка" (вести ·новине ·књиге ·академик ·бесплатне слике) · JSTOR
ПретражиGoogle:"Slovačka" (вести ·новине ·књиге ·академик ·бесплатне слике) · JSTOR
(детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Словачка Република преусмерава овде. За другу употребу, погледајте страницуСловачка Република (1939—1945).
Словачка Република
Slovenská republika  (словачки)
Химна: Муње изнад Татри
(слч.Nad Tatrou sa blýska)
Положај Словачке
Главни град 
(и највећи)
Братислава
48° 09′ N17° 07′ E / 48.150° С; 17.117° И /48.150; 17.117
Службени језиксловачки
Владавина
Облик државеунитарнапарламентарна република
 — ПредседникПетер Пелегрини
 — Председник ВладеРоберт Фицо
Законодавна властНационално веће
Историја
Стварање
 — Прва чехословачка република28. октобар 1918.
 — Друга чехословачка република30. септембар 1938.
 — Прва словачка република14. март 1939.
 — Чехословачка Социјалистичка Република11. јул 1960.
 — Словачка Социјалистичка Република1. јануар 1969.
 — Распад Чехословачке1. јануар 1993.
Географија
Површина
 — укупно49.035 km2(127)
 — вода (%)0,75[1]
Становништво
 — 2024.Пад 5.422.194[2](119)
 — 2021.Раст 5.449.270[3]
 — густина110 ст./km2(103)
Привреда
БДП/ПКМ≈ 2024.
 — укупноРаст 247,540 млрд. $[4](70)
 — по становникуРаст 45.630 $[4](46)
ИХР(2022)0,855[5](45) — веома висок
Валутаевро
 — код валутеEUR
Остале информације
Временска зонаUTC +1, +2 (CET,CEST)
Интернет домен.sk
Позивни број+421

Словачка (слч.Slovensko), званичноСловачка Република (слч.Slovenská republika), држава је усредњој Европи.[6] Граничи се саАустријом иЧешком на западу, саПољском на северу,Украјином на истоку иМађарском на југу. Главни и највећи град јеБратислава, а следе јеКошице. Службени језик јесловачки који припадасловенској језичкој групи.

Словенска племена су се доселила на територију данашње Словачке током 5. и 6. века. Током историје територија данашње Словачке је била у саставу многих држава, одСамовог царства из 7. века које је представљало прву организовану словенску државну заједницу па све доЧехословачке у 20. веку. Као независна и марионетска државна творевина Словачка је егзистирала од1939. до1944. године под патронатомнацистичке Немачке.

Словачка је високоразвијена привреда са изразито високом стопом раста.[7] Од1. јануара2009. Словачка је чланицаЕврозоне и користи „евро“ као своју валуту. Словачка је чланица иНАТО пакта.

Историја

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Историја Словачке

Пре 5. века

[уреди |уреди извор]

Од450. године п. н. е., територију данашње Словачке насељавали суКелти, који су саградили моћна утврђења уБратислави иЛиптову. Сребрни новчић с ликомБијатека је први писани траг у Словачкој. Од 6. године, уз развојРимског царства на обаламаДунава ствара се ланац предстража, а уДевинском замку је подигнута прва хришћанска црква северно од Дунава. ВарварскаКраљевина Ванијус, коју је основалогерманско племеКвади, се налазила на западним и средишњим територијама данашње Словачке од20. до50. године.

Словенске државе

[уреди |уреди извор]
Спишки замак - стара словенскатврђава

Словени територију Словачке насељавају у5. веку. Западна Словачка је била средиштеСамовог Царства у7. веку. Словачка држава по именомКнежевина Нитра настаје у8. веку, а њен владарПрибина (825—830, око 840—861) је828. године у Нитри подигао првухришћанскуцркву међуЗападним иИсточним Словенима. Заједно са суседномкнежевином Моравском, ствараВеликоморавску Кнежевину833. године. Највећи развој Кнежевина достиже доласкомсветих Ћирила и Методија868. г, током владавине кнезаРастислава (846—870) и територијалном експанзијом подкраљемСватопулоком (871—894).

Краљевина Угарска

[уреди |уреди извор]
Трг Свете тројице се налази на листи светске баштине,Банска Штјавњица.

Током925. године новоформирана Угарска држава је завладала данашњом југозападном Словачком. Крајем 10. века, ова територија постаје део растуће Угарске кнежевине (од1000. годинеКраљевина Угарска). Већи део Словачке постаје део Краљевине Угарске око 1100. год, а североисточни делови око 1400. године. Словачке насеобине пружале су се од северних и југоисточних делова данашње Мађарске, док суМађари почели да насељавају јужни део Словачке. Етничка структура је постала још разноврснија доласкомКарпатских Немаца (од13. века),Влаха (од14. века) иЈевреја.

Већи део становништва страда инвазијомМонгола1241. и повременим несташицама хране. Међутим, средњовековна Словачка се одликовала новооснованим градовима, стеновитим тврђавама и развојем уметности. 1467. годинеМатија Хуњади оснива први универзитет у Братислави, који није дуго радио.

Хабзбуршка монархија

[уреди |уреди извор]

Након експанзијеОсманског царства према Угарској, она губи независност, а њену територију деле Османско царство и Хабзбуршка монархија. Након османског заузимањаБудима почетком16. века, средиште Краљевине Угарске померено је према Словачкој иБратислава постаје престоница хабзбуршке Угарске1536. године. Велики број Мађара преселио се у Словачку да би избегли свирепост османске власти. На тај начин пропорција Словака у хабзбуршкој Угарској је постала мања.Османски ратови и учестале буне противХабзбуршке Монархије су нанеле огромну штету, нарочито у руралним срединама. После повлачења Турака из Панонске низије у 18. веку, словачки утицај се смањио у хабзбуршкој Угарској, а престоница је поново посталаБудимпешта 1848. године.

Са тежњама ка отцепљењу од угарског дела Аустроугарске монархије, Словаци су подржавали Хабзбуршке владаре против Мађара у њиховим сукобима. Због овога, током периода подАустроугарском (1867—1918), Словаци су били под релативном културном репресијом у формимађаризације коју је спроводила угарска власт.

20. век

[уреди |уреди извор]

Године 1918. територија Словачке постаје деоЧехословачке, што је потврђено мировним уговорима уСен Жермену иТријанону. Током периода који је уследио након распада Аустроугарске, Словачку је напалаМађарска Совјетска Република и на једној трећини Словачке, на кратко време ствара сеСловачка Совјетска Република.

Чехословачка је непрестано била под притиском влада Немачке и Мађарске, све до 1939. године и потписивањаМинхенског споразума.

Под притискомнацистичке Немачке, Словачка је прогласила независност14. марта1939. На челу државе су билиЈозеф Тисо иВојтех Тука.Прва Словачка Република је постала немачки савезник. 1944. године антинацистички покрет отпора организује жестоку побуну, познату каоСловачки национални устанак.

ПослеДругог светског рата, Чехословачка се поново формира и као таква потпада подсовјетски утицај и њенВаршавски пакт. 1969. постаје федерацијаЧешке Социјалистичке Републике иСловачке Социјалистичке Републике.

Падом комунистичког режима у Чехословачкој1989. године након мирнеПлишане револуције, уследило је поновно раздвајање државе наЧешку Републику и Републику Словачку која је постала чланЕвропске уније маја2004. године.

Државни симболи

[уреди |уреди извор]

Становништво

[уреди |уреди извор]
Познати Словаци (Антон Бернолак,Људовит Штур,Анијан Једљик,Јозеф Пецвал,Павол Орсаг Хвиездослав,Милан Растислав Штефаник,Густав Хусак,Александер Дубчек)
Статистика становништва (10 Година)[8]
Година:1994.2004.2014.2024.
Број људи:5 356 2075 384 8225 421 3495 419 451
Разлика:+0,53 %+0,67 %-0,03 %
Статистика становништва[8]
Година:2023.2024.
Број људи:5 424 6875 419 451
Разлика:-0,09 %
Главни чланак:Демографија Словачке

Словачка има, по најновијемпопису 2001, 5.379.455 становника од којих суСловаци 4.614.854 или85,8%, други по бројности суМађари са 520.528 припадника или9,7%, следеРоми са 89.920 припадника и 1,7%,Чеси 44.620 (0,8%),Русини 24.201 (0,4%),Украјинци 10.814 (0,2%),Немци 5.405,Пољаци 2.602,Моравци 2.348,Руси 1.590,Бугари 1.179,Хрвати 890,Срби 434,Јевреји 218, остали народи 5.350 и непознате националности 54.502.

Урбаног становништва је око 60%.

Етничка припадност у Словачкој према попису из 2021. године

Етнички састав

[уреди |уреди извор]
Етнички састав Словачке према попису из 2021.[9]
НационалностБрој%
Словаци4.567.54783,82
Мађари442.0657,74
Роми67.1791,23
Чеси, Моравци, Шлези28.9960,53
Русини23.7460,44
Украјинци9.4510,17
Пољаци3.7710,07
Немци3.3180,06
Остали27.6390,51
Без одговора295.5585,1
УКУПНО5.449.270100,00

Језички састав

[уреди |уреди извор]
Језички састав у Словачкој по попису из 2021. године

Словачки је службени језик.Мађарски се користи на југу,ромски ирусински на североистоку. Од страних језика најбоље је познавањечешког,енглеског,немачког ируског.

Верски састав

[уреди |уреди извор]

Словачка је прилично верска држава, посебно у односу на суседну Чешку. Словачки Устав гарантује слободу вероисповести.

Према попису из 2021. године, 69,72% (3.799.331) становништва је религиозно. Од тог броја 3.038.511 суримокатолици, 286.907 суевангелисти, 218.235 сугркокатолици, 85.271 сукалвинисти, 50.677 суправославци и 119.730 су остали. Према истом попису, 1.296.142 становника је било нерелигиозно, док се 353.797 није изјаснило.[9]

Верски састав Словачке према попису из 2021.

Највећи градови

[уреди |уреди извор]
 
Највећи градови у Словачкој
Извор: Завод за статистику Словачке Републике (2020)
ГрадКрајПопулацијаГрадКрајПопулација
Братислава
Братислава
Кошице
Кошице
1.БратиславаБратиславски крај475.50311.ПрјевидзаТренчински крај45.017Прешов
Прешов
Жилина
Жилина
2.КошицеКошички крај229.04012.ЗвољенБанскобистрички крај40.637
3.ПрешовПрешовски крај84.82413.Повашка БистрицаТренчински крај38.641
4.ЖилинаЖилински крај82.65614.Нове ЗамкиЊитрански крај37.791
5.ЊитраЊитрански крај78.48915.МихаловцеКошички крај36.704
6.Банска БистрицаБанскобистрички крај76.01816.Спишка Нова ВесКошички крај35.431
7.ТрнаваТрнавски крај63.80317.ХумењеПрешовски крај31.359
8.ТренчинТренчински крај54.74018.ЉевицеЊитрански крај31.974
9.МартинЖилински крај52.520
10.ПопрадПрешовски крај49.85520.БардјејовПрешовски крај30.840

Политика

[уреди |уреди извор]
Палата Грасалкович - седиште председника

На челу Словачке се налазипредседник, који се бирадиректним гласањем на мандат у трајању од 5 година. (Последњи избори су одржани умарту2019. године.)

Највећа извршна власт лежи у рукамапремијера (председника Владе), који је обично вођа најбројнијестранке иликоалиције уСкупштини. Премијера поставља председник, који потом, на премијеров предлог, именује остале члановеВладе.

Највише Словачко законодавно тело је једнодомнаСкупштина (Národná rada Slovenskej republiky), која има 150 места. Посланици се бирају на четворогодишњи мандат, попропорционалном систему.

Устав Словачке Републике ратификован је 1. септембра 1992. године, а ступио је на снагу 1. јануара 1993. године. Измењен је у септембру 1998. како би се омогућиодиректан избор председника и поново у фебруару 2001. због услова за пријем у ЕУ.Грађанскоправни систем је заснован на аустроугарским законицима.Законски кодекс је измењен да би био у складу са обавезамаОрганизације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и да би се уклониламарксистичко-лењинистичкаправна теорија. Словачка прихвата обавезну надлежностМеђународног суда правде са резервом.

Највишу судску власт у Словачкој имаУставни суд (Ústavný súd). Чини га 13 чланова, које именује председник од људи које је предложила Скупштина.

Словачка, односноњена војска, је приступилаНАТО пакту29. март2004. а 1. маја исте године, са још десет земаља бившег источног блока, ушла је уЕвропску унију.

Административна подела

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Административна подела Словачке

Словачка је подељена на 8Виших Земаљских Целина (слч.vyššie územné celky, скраћеноVÚC) односно 8Самоуправних Крајева (слч.samosprávny kraj):

  1. Братиславски крај (слч.Bratislavský kraj) (главни град:Братислава)
  2. Трнавски крај (слч.Trnavský kraj) (главни град:Трнава)
  3. Тренчински крај (слч.Trenčiansky kraj) (главни град:Тренчин)
  4. Њитрански крај (слч.Nitriansky kraj) (главни град:Њитра)
  5. Жилински крај (слч.Žilinský kraj) (главни град:Жилина)
  6. Банскобистрички крај (слч.Banskobystrický kraj) (главни град:Банска Бистрица)
  7. Прешовски крај (слч.Prešovský kraj) (главни град:Прешов)
  8. Кошички крај (слч.Košický kraj) (главни град:Кошице)

Сваки од овихкрајева подељен је на вишеокруга (слч.okresy), којих данас има 79.

Рељефна карта Словачке

Географија

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Географија Словачке

Словачка се налази између47° и50° северне ширине и16° и23° источне географске дужине. Словачки пејзаж је познат првенствено по својој планинској природи, саКарпатским планинама које се протежу кроз већи део северне половине земље. Међу овимпланинским ланцима су високи врховиобласти Фатра-Татра (укључујућипланине Татре,Велику Фатру иМалу Фатру),словачке рудне планине,словачке централне планине илиБескиде . Највећа низија је плоднаДунавска низија на југозападу, а затимИсточнословачка низија на југоистоку.[10] Шуме покривају 41% површине словачке земље.[11]

Државе са којима се Словачка граничи су:Пољска,Украјина,Мађарска,Аустрија иЧешка. Површина државе износи 49.035 km².

Геологија и рељеф

[уреди |уреди извор]

Словачка је претежнопланинска земља, саКарпатским планинама које се простиру прекосеверних и средишњих делова земље.Низије су у Словачкој углавном концентрисане ујужним ијугозападним деловима земље, тачније удолиниДунава. Међупланинама се посебно истичуТатре, које су познатискијашки центар, али њиховајезера и камените удолине привлаче посетиоце током целе године. Над њима доминира и највиши врх СловачкеГерлаховски Штит (Gerlachovský štít) са својих 2.654 m надморске висине. Поред Дунава веће долине правеВах (Váh) иХрон (Hron).

Воде

[уреди |уреди извор]

Већина река извире у словачким планинама. Неки пролазе само кроз Словачку, док други чине природну границу са околним земљама (више од 620 km [390 mi] ). На пример,Дунајец ( 17 km [11 mi] ) на северу,Дунав ( 172 km [107 mi] ) на југ или наМораву ( 119 km [74 mi] ) на Запад. Укупна дужина река на територији Словачке је 49.774 km (30.928 mi).

Најдужа река у Словачкој јеВах ( 403 km [250 mi]), најкраћа је Чиерна вода. Друге важне и велике реке суМијава,Нитра (197 km [122 mi]),Орава,Хрон ( 298 km [185 mi] ),Хорнад ( 193 km [120 mi] ),Слана ( 110 km [68 mi] ),Ипељ (232 km [144 mi], чинећи границу са Мађарском),Бодрог,Лаборец,Латорицу иОндаву.

Највећи проток у словачким рекама је токомпролећа, када се снег топи са планина. Једини изузетак је Дунав, чији је проток највећи током лета када се снег топи уАлпима. Дунав је највећа река која протиче кроз Словачку.[12] Дунаву притичу Вах, Нитра, Морава и друге реке.

Флора и фауна

[уреди |уреди извор]

Словачка је потписалаКонвенцију из Рија о биолошкој разноликости 19. маја 1993. године, а постала је потписница конвенције 25. августа 1994.[13] Касније је израдилаНационалну стратегију и акциони план за биодиверзитет, који је конвенцијом примљен 2. новембра 1998.[14]

Географски положај Словачке одређује богатство разноврсности фауне и флоре. На њеној територији описано је више од 11.000 биљних врста, скоро 29.000 животињских врста и преко 1.000 врста протозоа.Ендемски биодиверзитет је такође чест.[15]

Словачка се налази у биомуумерених широколисних и мешовитих шума и копнених екорегионапанонских мешовитих шума икарпатских планинских четинарских шума.[16] Са променом надморске висине, вегетациона удружења и животињске заједнице формирају висинске нивое (храст,буква,смрча,шикарски бор,алпске ливаде). Шуме покривају 44% територије Словачке.[17] Земља је имала средњу оценуиндекса интегритета шумског пејзажа 2019. од 4,34/10, што је сврстава на 129. место у свету од 172 земље.[18] Што се тиче састава шума, 60% сулистопадне, а 40%четинарске. Појава животињских врста је снажно повезана са одговарајућим типовима биљних асоцијација и биотопа.[15]

У Словачкој је забележено преко 4.000 врста гљива.[19][20] Од тога, скоро 1.500 су врсте које формирајулишајеве.[21] Неке од ових гљива су несумњиво ендемичне, али се не зна довољно колико их има. Од врста које стварају лишајеве, око 40% је на неки начин класификовано као угрожено. Око 7% је изумрло, 9% угрожено, 17% рањиво, а 7% ретко. Статус очувања гљива које не формирају лишајеве у Словачкој није добро документован, али постоји црвена листа за њене веће гљиве.[22]

Клима

[уреди |уреди извор]

Словачка клима је између умерене иконтиненталне климатске зоне са релативно топлимлетима и хладним, облачним и влажнимзимама . Температурни екстреми су између −41—403 °C (−42—757 °F) иако температуре испод −30 °C (−22 °F) су ретке. Време се разликује од планинског севера до равница на југу.

Најтоплији регион суБратислава и јужна Словачка где температуре могу достићи 30 °C (86 °F) лети, повремено до 39 °C (102 °F) уХурбанову. Током ноћи температуре падају до 20 °C (68 °F). Дневне температуре зими у просеку су у распону од −5 °C (23 °F) до 10 °C (50 °F) . Током ноћи може бити смрзавање, али обично не испод −10 °C (14 °F).

У Словачкој постоје четиригодишња доба, свако годишње доба (пролеће, лето,јесен изима) траје три месеца. Сув континентални ваздух доноси летње врућине и зимске мразеве. Насупрот томе, океански ваздух доноси падавине и смањује летње температуре. У низинама и котлинама често има магле, нарочито зими.

Пролеће почиње 21. марта и карактерише га хладније време са просечном дневном температуром од 9 °C (48 °F) у првим недељама и око 14 °C (57 °F) у мају и 17 °C (63 °F) у јуну. У Словачкој су време и клима у пролеће веома нестабилни.

Лето почиње 22. јуна и обично га карактерише топло време са дневним температурама преко 30 °C (86 °F). Јул је најтоплији месец са температурама од око 37 до 40 степени, посебно у регионима јужне Словачке - у урбаним областима Комарно, Хурбаново или Штурово. Могућа је појава пљускова или грмљавине због летњег монсуна званог Медардова квапка. Лето у северној Словачкој је обично благо са температурама око 25 °C (77 °F) (мање у планинама).

Јесен у Словачкој почиње 23. септембра и углавном је карактерише влажно време и ветар, иако прве недеље могу бити веома топле и сунчане. Просечна температура у септембру је око 14 °C (57 °F), у новембру до 3 °C (37 °F). Крајем септембра и почетком октобра је суво и сунчано доба године (тзв.Индијско лето).

Зима почиње 21. децембра са температуром од -5 до -10 степени. У децембру и јануару обично пада снег, ово су најхладнији месеци у години. На нижим надморским висинама снег се не задржава целе зиме, прелази у отопљење и мраз. Зиме су хладније на планинама, где снег обично траје до марта или априла, а ноћне температуре падају до −20 °C (−4 °F) и хладније.[23]

Национални паркови

[уреди |уреди извор]

У Словачкој постоји деветнационалних паркова:

ИмеОснованВеличина (km²)Слика
Национални паркВелика Фатра2002.403.71
Национални парк Мала Фатра1988.226.3
Национални паркНиске Татре1978.728
Национални паркМуранска планина1998.203.18
Национални паркПјенини1967.37.5
Национални паркПолонини1997.298.05
Национални паркСловачки крас2002.346.11
Национални паркСловачки рај1988.197.63
Национални паркТатре1949.738

Привреда

[уреди |уреди извор]

Иако се БДП Словачке углавном базирана на терцијарном (услужном) сектору, индустријски сектор такође игра важну улогу у њеној економији. Главни индустријски сектори супроизводња аутомобила иелектротехника . Од 2007. Словачка је највећи светски произвођач аутомобила по глави становника,[24] са укупно 1.090.000 произведених аутомобила у земљи само у 2018. години.[25] 275.000 људи је директно и индиректно запослено у аутомобилској индустрији.[26] Тренутно постоје четири фабрике за склапање аутомобила и пета у изградњи:Фолксваген уБратислави,ПСА Пежит Цитроен уТрнави,фабрикаКиа Моторс у Жилини иЈагуар Ланд Ровер уНитри.Волво ће производити електричне аутомобиле у новој фабрици у Словачкој, изградња би требало да почне 2023. године, а серијска производња почиње 2026. године.[27]Хјундаи Мобис уЖилини је највећи добављач за аутомобилску индустрију у Словачкој.[28]

Од компанија из области електротехнике,Фокцон има фабрику уНитри за производњуЛЦД телевизора,Самсунг уГаланта за производњукомпјутерских монитора и телевизора.Словнафт са седиштем у Братислави са 4.000 запослених је рафинерија нафте са капацитетом прераде од 5,5 до 6 милиона тона сирове нафте годишње. Произвођач челикаUS Steel уКошицама је највећи послодавац на истоку Словачке са 12.000 запослених.

ЕСЕТ је компанија за ИТ безбедност из Братиславе са више од 1.000[29] запослених широм света. Њихове филијале послују у Сједињеним Америчким Државама, Ирској, Уједињеном Краљевству, Аргентини,Чешкој Републици,Сингапуру и Пољској.[30] Последњих година у Братислави су напредовалауслужна ивисокотехнолошка предузећа. Многе глобалне компаније, укључујућиИБМ,Делл,Леново,АТ&Т,САП АГ иАццентуре, овде су изградилеспољне и сервисне центре.[31] Разлози за приливмултинационалних корпорација укључују близину Западне Европе, квалификовану радну снагу и високу густину универзитета и истраживачких објеката.[32] Остале велике компаније и послодавци са сједиштем у Братислави укључују:Amazon,Slovak Telekom,Orange Slovensko,Slovenská sporiteľňa,Tatra banka,Doprastav,Hewlett-Packard Slovakia,Henkel Slovensko,Slovenský plynárenský priemysel,Microsoft Slovakia,Mondelez Slovakia,Whirlpool Slovakia иZurich Insurance Group Slovakia.

Географски положај Братиславе у средњој Европи допринео је да Братислава буде раскршће замеђународни трговински саобраћај.[33][34] Разни древнитрговачки путеви, попутЋилибарског пута иДунавског пловног пута, пресецали су територију данашње Братиславе. Данас је Братислава друмско, железничко, водено и ваздушно чвориште.[35]

Туризам

[уреди |уреди извор]

Словачка има природне пејзаже, планине,пећине, средњовековнезамкове и градове, народну архитектуру, бање искијалишта која привлаче туристе. Више од 5,4 милиона туриста посетило је Словачку 2017. године, Најатрактивније дестинације су главни градБратислава иВисоке Татре.[36] Највише посетилаца долази изЧешке (око 26%), Пољске (15%) и Немачке (11%).[37]

Словачка има много двораца, од којих је већина у рушевинама. Најпознатији замкови укључујузамак Бојнице (често се користи као место снимања),замак Спиш (на листи Унеска),Оравски замак,замак Братислава и рушевинеДјевинског замка.Замак Чахтице је некада био дом најплодније серијске убице на свету,крваве дамеЕржебет Батори.

Положај Словачке у Европи и прошлост земље (деоКраљевине Мађарске,Хабзбуршке монархије иЧехословачке ) учинили су многе градове сличним градовима уЧешкој (као што јеПраг ), Аустрији (као што јеСалцбург) или Мађарској (као што јеБудимпешта). У многим градовима очуван је историјски центар са бар једним тргом. Велики историјски центри налазе се уБратислави,Тренчину,Кошицама,Банској Штјавњици,Љевочи иТрнави. Последњих година историјски центри су рестаурирани.

Историјске цркве се могу наћи у готово сваком селу и граду у Словачкој. Већина их је изграђена убарокном стилу, али има и много примерароманичке иготичке архитектуре, на примерБанска Бистрица, Бардејов иСпишка Капитула .Базилика Светог Јакова у Левочи са највишим дрворезбареним олтаром на свету и црква Светог Духа уЖехри са средњовековнимфрескама налазе се на Унесковојлисти светске баштине.Конкатедрала Светог Мартина уБратислави служила је каокрунидбена црква за Краљевину Мађарску. Најстарији сакрални објекти у Словачкој потичу извеликоморавског периода у деветом веку.

Веома драгоцене грађевине су комплетне дрвене цркве северне и североисточне Словачке. Већину су градили од 15. века па надаљекатолици,лутерани и припадници цркаваисточног обреда.

Туризам је један од главних сектора привреде Словачке, иако је још увек недовољно развијен. Заснован је на домаћем туризму, пошто су већина туриста словачки држављани и становници који путују ради разоноде унутар земље.Братислава иВисоке иНиске Татре су најпрометније туристичке станице. Остале популарне туристичке дестинације су градови и местаКошице,Банска Штиавница илиБардејов, као и бројни национални паркови, као што суНационални парк ПиениниМала иВелика Фатра,Национални парк Полонини илиНационални парк Словачки рај, између осталих.

Пећине отворене за јавност углавном се налазе у северној Словачкој.Дрини је једина пећина у западној Словачкој која је отворена за јавност.Добшина ледена пећина,Демановска ледена пећина,Демановска пећина слободе,Белианска пећина илипећина Домица су међу најпопуларнијим туристичким станицама.Арагонитна пећина Октинска, смештена у централној Словачкој, једна је од само три арагонитне пећине на свету. У Словачкој се налазе хиљаде пећина, од којих је тринаест отворено за јавност.

Словачка је позната и по бројним бањама.Пјештани је највећи и најпрометнији бањски град у земљи, који привлачи многе посетиоце изземаља Залива, углавномУједињених Арапских Емирата,Катара,Кувајта иБахреина.Бардејов,Тренчинске Тјеплице,Турчјанске Тјеплицее иРајецке Теплице су други велики бањски градови. Неки познати мањи бањски градови и села суШтос,Чиж,Дудинце,Ковачова,Њимница,Смрдаки,Лучки иВишње Ружбахи, између осталих.

Типични сувенири из Словачке су лутке обучене у народне ношње, керамички предмети, кристално стакло, резбарене дрвене фигуре, чрпаке (дрвени врчеви),фујаре (народни инструмент на Унесковој листи) ивалашке (украшена народна секира) и изнад свега направљени производи. одкукурузне љуске и жице, нарочито људских фигура. Сувенири се могу купити у радњама које води државна организација ÚĽUV (Ústredie ľudovej umeleckej výroby — Центар занародну уметничку производњу). Ланац продавницаДиело продаје дела словачких уметника и занатлија. Ове продавнице се углавном налазе у градовима.

Празници

[уреди |уреди извор]

Види још

[уреди |уреди извор]

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^„Surface water and surface water change”. Organisation for Economic Co-operation and Development (OECD).Архивирано из оригинала 24. 3. 2021. г. Приступљено11. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  2. ^„Stock of population in the SR on 30 June 2024”.slovak.statistics.sk. Statistical Office of the Slovak Republic. 30. 8. 2024. Приступљено30. 8. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^„2021 Population and Housing Census”.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak Republic. 20. 12. 2021. Приступљено19. 9. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  4. ^аб„World Economic Outlook Database, April 2024 Edition. (Slovakia)”.www.imf.org.International Monetary Fund. 16. 4. 2024.Архивирано из оригинала 17. 4. 2024. г. Приступљено17. 4. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  5. ^„Human Development Report 2021/2022”(PDF) (на језику: енглески).United Nations Development Programme. 8. 9. 2022.Архивирано(PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. Приступљено8. 9. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  6. ^„United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано изоригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено11. 04. 2014. 
  7. ^Bank Country Classification, 2007
  8. ^аб„Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7102rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2025-03-31. Приступљено2025-03-31. 
  9. ^аб„Population: demographic situation, languages and religions”.European Union. Приступљено14. 2. 2024. 
  10. ^„Slovakia”.The World Factbook.CIA. 2007. Приступљено26. 4. 2008. 
  11. ^„Až dve pätiny územia Slovenska pokrývajú lesy”. etrend.sk. Архивирано изоригинала 29. 8. 2017. г. Приступљено29. 8. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  12. ^Nie ste prihlásený.„Vodstvo – Jazerá - rieky - rybníky Slovenska”. Slovakregion.sk. Приступљено10. 9. 2013. 
  13. ^„List of Parties”. Архивирано изоригинала 24. 1. 2011. г. Приступљено8. 12. 2012. 
  14. ^„National Biodiversity Strategy of Slovakia”(PDF). Архивирано изоригинала(PDF) 21. 7. 2008. г. Приступљено8. 12. 2012. 
  15. ^аб„Regionální geografie Slovenska - elektronická učebnice”.geography.upol.cz. Приступљено28. 9. 2019. 
  16. ^Dinerstein, Eric; et al. (2017).„An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm”.BioScience.67 (6): 534—545.ISSN 0006-3568.PMC 5451287Слободан приступ.PMID 28608869.doi:10.1093/biosci/bix014Слободан приступ. 
  17. ^„Tlačová agentúra Slovenskej republiky - TASR.sk”.www.tasr.sk. Приступљено28. 9. 2019. 
  18. ^Grantham, H. S.; et al. (2020).„Anthropogenic modification of forests means only 40% of remaining forests have high ecosystem integrity - Supplementary Material”.Nature Communications.11 (1): 5978.Bibcode:2020NatCo..11.5978G.ISSN 2041-1723.PMC 7723057Слободан приступ.PMID 33293507.doi:10.1038/s41467-020-19493-3Слободан приступ. 
  19. ^„Cybertruffle's Robigalia. Observations of fungi and their associated organisms”. Приступљено8. 12. 2012. 
  20. ^Pavel Lizoň & Kamila Bacigálová,Huby – Fungi in F. Hindák [ed.
  21. ^Ivan Pišút,Lichenizované Huby (Lišajníky) – Lichen-forming Fungi (Lichens) in F. Hindák [ed.
  22. ^Pavel Lizoň,Threatened macrofungi in Slovakia Biologia (Bratislava) 50: 9–12(1995).
  23. ^„Based on the "Climate" article from”. www.slovensko.com. Архивирано изоригинала 26. 10. 2007. г. Приступљено10. 9. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  24. ^„Slovak Car Industry Production Almost Doubled in 2007”. Industryweek.com. 9. 4. 2008. Архивирано изоригинала 10. 10. 2017. г. Приступљено16. 10. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  25. ^„Na Slovensku sa v roku 2018 vyrobil rekordný počet áut”. 13. 1. 2019. Приступљено1. 5. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  26. ^„Slovensko ostáva svetovým lídrom. Zverejnili, koľko vyrobilo áut”.TA3.com. [мртва веза]
  27. ^"." spectator.sme.sk.
  28. ^„Takto funguje fabrika, v ktorej sa vyrába takmer polovica z každého auta žilinskej Kie”. 23. 6. 2018. Приступљено10. 5. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  29. ^„ESET Achieves Another Milestone: More Than 1000 Employees Globally”. PressReleasePoint. Приступљено23. 4. 2015. 
  30. ^„About ESET: Company Profile: History”. ESET. Архивирано изоригинала 29. 09. 2011. г. Приступљено1. 7. 2011. 
  31. ^„Lenovo invests in Slovakia with new jobs”. Slovak Investment and Trade Development Agency. 20. 4. 2006. Приступљено25. 4. 2007. 
  32. ^Baláž, Vladimír (2007). „Regional Polarization under Transition: The Case of Slovakia”.European Planning Studies.15 (5): 587—602.ISSN 0965-4313.doi:10.1080/09654310600852639. 
  33. ^„Bratislava in Encyclopædia Britannica”.Encyclopædia Britannica. 2007. Архивирано изоригинала 12. 10. 2007. г. Приступљено30. 4. 2007. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  34. ^„MIPIM 2007 – Other Segments”. City of Bratislava. 2007. Архивирано изоригинала 11. 6. 2007. г. Приступљено30. 4. 2007. 
  35. ^„Transport and Infrastructure”. City of Bratislava. 2007. Архивирано изоригинала 11. 6. 2007. г. Приступљено12. 6. 2007. 
  36. ^„Popularity of Slovakia as a tourist destination increases”.The Slovak Spectator. 24. 5. 2018. Приступљено24. 5. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  37. ^„Top 15 krajín AZCR 2012–2015”. Архивирано изоригинала 08. 05. 2016. г. .

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Државе и територије уЕвропи
Суверене
државе
Зависне
територије
Непризнате
државе
  • 1 Делом се налазе уАзији
  • 2 Налазе се у Азији, али имају друштвено-политичку повезаност са Европом
  • 3 Делимично призната независност, није члан Уједињених нација
Чланице
Европска унија
Бивше чланице
Теме Словачке 
Историја
Временска линија
По теми
Slovakia
Географија
Управна подела
Политика
Владавина
Војска
Привреда
Финансије
Индустрија
Малопродаја
Друштво
Култура
Демографија
Религија
Симболи
Међународне
Државне
Географске
Уметничке
Људи
Остале
Портали:
Словачка насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Новости на Викиновостима
Цитати на Викицитатима
Водич на Википутовању
Подаци на Википодацима

48° 40′ N19° 30′ E / 48.667° С; 19.500° И /48.667; 19.500

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Словачка&oldid=30013684
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp