Словенска племена су се доселила на територију данашње Словачке током 5. и 6. века. Током историје територија данашње Словачке је била у саставу многих држава, одСамовог царства из 7. века које је представљало прву организовану словенску државну заједницу па све доЧехословачке у 20. веку. Као независна и марионетска државна творевина Словачка је егзистирала од1939. до1944. године под патронатомнацистичке Немачке.
Словачка је високоразвијена привреда са изразито високом стопом раста.[7] Од1. јануара2009. Словачка је чланицаЕврозоне и користи „евро“ као своју валуту. Словачка је чланица иНАТО пакта.
Од450. године п. н. е., територију данашње Словачке насељавали суКелти, који су саградили моћна утврђења уБратислави иЛиптову. Сребрни новчић с ликомБијатека је први писани траг у Словачкој. Од 6. године, уз развојРимског царства на обаламаДунава ствара се ланац предстража, а уДевинском замку је подигнута прва хришћанска црква северно од Дунава. ВарварскаКраљевина Ванијус, коју је основалогерманско племеКвади, се налазила на западним и средишњим територијама данашње Словачке од20. до50. године.
Трг Свете тројице се налази на листи светске баштине,Банска Штјавњица.
Током925. године новоформирана Угарска држава је завладала данашњом југозападном Словачком. Крајем 10. века, ова територија постаје део растуће Угарске кнежевине (од1000. годинеКраљевина Угарска). Већи део Словачке постаје део Краљевине Угарске око 1100. год, а североисточни делови око 1400. године. Словачке насеобине пружале су се од северних и југоисточних делова данашње Мађарске, док суМађари почели да насељавају јужни део Словачке. Етничка структура је постала још разноврснија доласкомКарпатских Немаца (од13. века),Влаха (од14. века) иЈевреја.
Већи део становништва страда инвазијомМонгола1241. и повременим несташицама хране. Међутим, средњовековна Словачка се одликовала новооснованим градовима, стеновитим тврђавама и развојем уметности. 1467. годинеМатија Хуњади оснива први универзитет у Братислави, који није дуго радио.
Након експанзијеОсманског царства према Угарској, она губи независност, а њену територију деле Османско царство и Хабзбуршка монархија. Након османског заузимањаБудима почетком16. века, средиште Краљевине Угарске померено је према Словачкој иБратислава постаје престоница хабзбуршке Угарске1536. године. Велики број Мађара преселио се у Словачку да би избегли свирепост османске власти. На тај начин пропорција Словака у хабзбуршкој Угарској је постала мања.Османски ратови и учестале буне противХабзбуршке Монархије су нанеле огромну штету, нарочито у руралним срединама. После повлачења Турака из Панонске низије у 18. веку, словачки утицај се смањио у хабзбуршкој Угарској, а престоница је поново посталаБудимпешта 1848. године.
Са тежњама ка отцепљењу од угарског дела Аустроугарске монархије, Словаци су подржавали Хабзбуршке владаре против Мађара у њиховим сукобима. Због овога, током периода подАустроугарском (1867—1918), Словаци су били под релативном културном репресијом у формимађаризације коју је спроводила угарска власт.
Заставу Словачке чине три хоризонталне линије: бела (на врху), плава (у средини) и црвена (на дну). На застави се обавезно налази и грб Словачке који је смештен у средини близу копља.
Словачка има, по најновијемпопису 2001, 5.379.455 становника од којих суСловаци 4.614.854 или85,8%, други по бројности суМађари са 520.528 припадника или9,7%, следеРоми са 89.920 припадника и 1,7%,Чеси 44.620 (0,8%),Русини 24.201 (0,4%),Украјинци 10.814 (0,2%),Немци 5.405,Пољаци 2.602,Моравци 2.348,Руси 1.590,Бугари 1.179,Хрвати 890,Срби 434,Јевреји 218, остали народи 5.350 и непознате националности 54.502.
Урбаног становништва је око 60%.
Етничка припадност у Словачкој према попису из 2021. године
Словачка је прилично верска држава, посебно у односу на суседну Чешку. Словачки Устав гарантује слободу вероисповести.
Према попису из 2021. године, 69,72% (3.799.331) становништва је религиозно. Од тог броја 3.038.511 суримокатолици, 286.907 суевангелисти, 218.235 сугркокатолици, 85.271 сукалвинисти, 50.677 суправославци и 119.730 су остали. Према истом попису, 1.296.142 становника је било нерелигиозно, док се 353.797 није изјаснило.[9]
На челу Словачке се налазипредседник, који се бирадиректним гласањем на мандат у трајању од 5 година. (Последњи избори су одржани умарту2019. године.)
Највећа извршна власт лежи у рукамапремијера (председника Владе), који је обично вођа најбројнијестранке иликоалиције уСкупштини. Премијера поставља председник, који потом, на премијеров предлог, именује остале члановеВладе.
Највише Словачко законодавно тело је једнодомнаСкупштина (Národná rada Slovenskej republiky), која има 150 места. Посланици се бирају на четворогодишњи мандат, попропорционалном систему.
Словачка је претежнопланинска земља, саКарпатским планинама које се простиру прекосеверних и средишњих делова земље.Низије су у Словачкој углавном концентрисане ујужним ијугозападним деловима земље, тачније удолиниДунава. Међупланинама се посебно истичуТатре, које су познатискијашки центар, али њиховајезера и камените удолине привлаче посетиоце током целе године. Над њима доминира и највиши врх СловачкеГерлаховски Штит (Gerlachovský štít) са својих 2.654 m надморске висине. Поред Дунава веће долине правеВах (Váh) иХрон (Hron).
Већина река извире у словачким планинама. Неки пролазе само кроз Словачку, док други чине природну границу са околним земљама (више од 620 km [390 mi] ). На пример,Дунајец ( 17 km [11 mi] ) на северу,Дунав ( 172 km [107 mi] ) на југ или наМораву ( 119 km [74 mi] ) на Запад. Укупна дужина река на територији Словачке је 49.774 km (30.928 mi).
Најдужа река у Словачкој јеВах ( 403 km [250 mi]), најкраћа је Чиерна вода. Друге важне и велике реке суМијава,Нитра (197 km [122 mi]),Орава,Хрон ( 298 km [185 mi] ),Хорнад ( 193 km [120 mi] ),Слана ( 110 km [68 mi] ),Ипељ (232 km [144 mi], чинећи границу са Мађарском),Бодрог,Лаборец,Латорицу иОндаву.
Највећи проток у словачким рекама је токомпролећа, када се снег топи са планина. Једини изузетак је Дунав, чији је проток највећи током лета када се снег топи уАлпима. Дунав је највећа река која протиче кроз Словачку.[12] Дунаву притичу Вах, Нитра, Морава и друге реке.
Географски положај Словачке одређује богатство разноврсности фауне и флоре. На њеној територији описано је више од 11.000 биљних врста, скоро 29.000 животињских врста и преко 1.000 врста протозоа.Ендемски биодиверзитет је такође чест.[15]
У Словачкој је забележено преко 4.000 врста гљива.[19][20] Од тога, скоро 1.500 су врсте које формирајулишајеве.[21] Неке од ових гљива су несумњиво ендемичне, али се не зна довољно колико их има. Од врста које стварају лишајеве, око 40% је на неки начин класификовано као угрожено. Око 7% је изумрло, 9% угрожено, 17% рањиво, а 7% ретко. Статус очувања гљива које не формирају лишајеве у Словачкој није добро документован, али постоји црвена листа за њене веће гљиве.[22]
Словачка клима је између умерене иконтиненталне климатске зоне са релативно топлимлетима и хладним, облачним и влажнимзимама . Температурни екстреми су између −41—403 °C (−42—757 °F) иако температуре испод −30 °C (−22 °F) су ретке. Време се разликује од планинског севера до равница на југу.
Најтоплији регион суБратислава и јужна Словачка где температуре могу достићи 30 °C (86 °F) лети, повремено до 39 °C (102 °F) уХурбанову. Током ноћи температуре падају до 20 °C (68 °F). Дневне температуре зими у просеку су у распону од −5 °C (23 °F) до 10 °C (50 °F) . Током ноћи може бити смрзавање, али обично не испод −10 °C (14 °F).
У Словачкој постоје четиригодишња доба, свако годишње доба (пролеће, лето,јесен изима) траје три месеца. Сув континентални ваздух доноси летње врућине и зимске мразеве. Насупрот томе, океански ваздух доноси падавине и смањује летње температуре. У низинама и котлинама често има магле, нарочито зими.
Пролеће почиње 21. марта и карактерише га хладније време са просечном дневном температуром од 9 °C (48 °F) у првим недељама и око 14 °C (57 °F) у мају и 17 °C (63 °F) у јуну. У Словачкој су време и клима у пролеће веома нестабилни.
Лето почиње 22. јуна и обично га карактерише топло време са дневним температурама преко 30 °C (86 °F). Јул је најтоплији месец са температурама од око 37 до 40 степени, посебно у регионима јужне Словачке - у урбаним областима Комарно, Хурбаново или Штурово. Могућа је појава пљускова или грмљавине због летњег монсуна званог Медардова квапка. Лето у северној Словачкој је обично благо са температурама око 25 °C (77 °F) (мање у планинама).
Јесен у Словачкој почиње 23. септембра и углавном је карактерише влажно време и ветар, иако прве недеље могу бити веома топле и сунчане. Просечна температура у септембру је око 14 °C (57 °F), у новембру до 3 °C (37 °F). Крајем септембра и почетком октобра је суво и сунчано доба године (тзв.Индијско лето).
Зима почиње 21. децембра са температуром од -5 до -10 степени. У децембру и јануару обично пада снег, ово су најхладнији месеци у години. На нижим надморским висинама снег се не задржава целе зиме, прелази у отопљење и мраз. Зиме су хладније на планинама, где снег обично траје до марта или априла, а ноћне температуре падају до −20 °C (−4 °F) и хладније.[23]
Иако се БДП Словачке углавном базирана на терцијарном (услужном) сектору, индустријски сектор такође игра важну улогу у њеној економији. Главни индустријски сектори супроизводња аутомобила иелектротехника . Од 2007. Словачка је највећи светски произвођач аутомобила по глави становника,[24] са укупно 1.090.000 произведених аутомобила у земљи само у 2018. години.[25] 275.000 људи је директно и индиректно запослено у аутомобилској индустрији.[26] Тренутно постоје четири фабрике за склапање аутомобила и пета у изградњи:Фолксваген уБратислави,ПСА Пежит Цитроен уТрнави,фабрикаКиа Моторс у Жилини иЈагуар Ланд Ровер уНитри.Волво ће производити електричне аутомобиле у новој фабрици у Словачкој, изградња би требало да почне 2023. године, а серијска производња почиње 2026. године.[27]Хјундаи Мобис уЖилини је највећи добављач за аутомобилску индустрију у Словачкој.[28]
Од компанија из области електротехнике,Фокцон има фабрику уНитри за производњуЛЦД телевизора,Самсунг уГаланта за производњукомпјутерских монитора и телевизора.Словнафт са седиштем у Братислави са 4.000 запослених је рафинерија нафте са капацитетом прераде од 5,5 до 6 милиона тона сирове нафте годишње. Произвођач челикаUS Steel уКошицама је највећи послодавац на истоку Словачке са 12.000 запослених.
Географски положај Братиславе у средњој Европи допринео је да Братислава буде раскршће замеђународни трговински саобраћај.[33][34] Разни древнитрговачки путеви, попутЋилибарског пута иДунавског пловног пута, пресецали су територију данашње Братиславе. Данас је Братислава друмско, железничко, водено и ваздушно чвориште.[35]
Словачка има природне пејзаже, планине,пећине, средњовековнезамкове и градове, народну архитектуру, бање искијалишта која привлаче туристе. Више од 5,4 милиона туриста посетило је Словачку 2017. године, Најатрактивније дестинације су главни градБратислава иВисоке Татре.[36] Највише посетилаца долази изЧешке (око 26%), Пољске (15%) и Немачке (11%).[37]
Веома драгоцене грађевине су комплетне дрвене цркве северне и североисточне Словачке. Већину су градили од 15. века па надаљекатолици,лутерани и припадници цркаваисточног обреда.
Типични сувенири из Словачке су лутке обучене у народне ношње, керамички предмети, кристално стакло, резбарене дрвене фигуре, чрпаке (дрвени врчеви),фујаре (народни инструмент на Унесковој листи) ивалашке (украшена народна секира) и изнад свега направљени производи. одкукурузне љуске и жице, нарочито људских фигура. Сувенири се могу купити у радњама које води државна организација ÚĽUV (Ústredie ľudovej umeleckej výroby — Центар занародну уметничку производњу). Ланац продавницаДиело продаје дела словачких уметника и занатлија. Ове продавнице се углавном налазе у градовима.
^Baláž, Vladimír (2007). „Regional Polarization under Transition: The Case of Slovakia”.European Planning Studies.15 (5): 587—602.ISSN0965-4313.doi:10.1080/09654310600852639.
.jpg)
_-_NW_slope.jpg)
.svg)
