Скупштина,парламент илинародно представништво је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у савременимполитичким системима.
Реч„скупштина“ потиче од глагола„скупљати“, а означава место на коме се скупљају представници народа. Страни назив„парламент“ потиче од ријечиparlare, што значи говорити, расправљати. Најстарији парламент је исландскиАлтинг основан930. године.
КодСловена, почеци скупштинског живота сежу упрошлост, када су на народнимсаборима представници народа (обично„виђенији“ људи или управници области), на позив владара, расправљали о најважнијим државним питањима.
Парламент се историјски развио уЕнглеској, а првобитна намена му је била у домену одређивања висинепореза, да би се потом опсег одлучивања проширио насуд и, коначно,законодавство.
Скупштина може бити једнодомна, дводомна или из више домова (ретко), а у данашњем политичком животу, уунитарним државама, доњи дом је обично јачи, док су уфедералним једнаки (горњи дом је обично дом федералних јединица).
Од давнина, када су друштва била племенска, постојала су већа или поглавар чије су одлуке оцењивале старешине села. То се називатрибализам.[2] Неки научници сугеришу да је у древнојМесопотамији постојала примитивна демократска влада у којој је краљеве оцењивао савет.[3] Исто је речено за древну Индију, где је постојао неки облик делиберативних скупова, те је стога постојао и неки обликдемократије.[4] Међутим, ове тврдње не прихвата већина научника, који виде ове облике владавине каоолигархије.[5][6][7][8][9]
Древна Атина је била колевкадемократије.[10]Атинска скупштина (ἐκκλησία, еклесија) била је најважнија институција, и у расправи је могао учествовати сваки слободанграђанин. Робови и жене нису могли. Међутим,атинска демократија није била репрезентативна, већ директна, те сееклесија разликовала од парламентарног система.
Римска република је ималазаконодавне скупштине, које су имале последњу реч у погледу избора судија, доношења новихстатута, спровођења смртне казне, објавом рата и мира и стварањем (или распуштањем) савеза.[11]Римски сенат је контролисао новац, администрацију и детаље спољне политике.[12]
Неки муслимански научници тврде да је исламскашура (метода доношења одлука у исламским друштвима) аналогна парламенту.[13] Међутим, други научници (нарочито изХизб ут-Тахрир) истичу оно што сматрају фундаменталним разликама између система шура и парламентарног система.[14][15][16]
Dr Andrew Blick and Professor George Jones — No 10 guest historian series, Prime Ministers and No. 10 (1. 1. 2012).„The Institution of Prime Minister”. Government of the United Kingdom: History of Government Blog. Приступљено15. 4. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
K. M. Brown and R. J. Tanner,The History of the Scottish Parliament volume 1: Parliament and Politics, 1235–1560 (Edinburgh, 2004)
A. A. M. Duncan, 'Early Parliaments in Scotland',Scottish Historical Review, 45 (1966)
J. M. Goodare, 'Parliament and Society in Scotland, 1560–1603' (UnpublishedEdinburgh University PhD Thesis, 1989)
C. Jackson, 'Restoration to Revolution: 1660–1690" in Glenn Burgess (ed.),The New British History. Founding a Modern State, 1603–1715, (London, 1999), pp. 92–114.
Alan R. MacDonald (1999). „Ecclesiastical Representation in Parliament in Post-Reformation Scotland: The Two Kingdoms Theory in Practice”.Journal of Ecclesiastical History.50 (1).
N. A. T. Macdougall,James IV (Edinburgh, 1989), chapter 7
"An Introduction to the pre-1707 Parliament of Scotland" (Based on a paper to Staff Development Conference for History Teachers,National Museum of Scotland, 25 May 2000 by Dr. Alastair Mann, Scottish Parliament Project,University of St. Andrews).
R. Nicholson,Scotland, the Later Middle Ages (Edinburgh, 1974), chapter 15
I. E. O'Brien, 'The Scottish Parliament in the 15th and 16th Centuries' (UnpublishedGlasgow University PhD Thesis, 1980)
R. Rait,The Parliaments of Scotland (Glasgow, 1924)
R. J. Tanner,The Late Medieval Scottish Parliament: Politics and the Three Estates, 1424–1488 (East Linton, 2001).
R. J. Tanner, 'The Lords of the Articles before 1540: a reassessment',Scottish Historical Review, LXXIX (October 2000), pp. 189–212.
R. J. Tanner, 'Outside the Acts: Perceptions of the Scottish Parliament in Literary Sources before 1500',Scottish Archive (October, 2000).
R. J. Tanner, 'I Arest You, Sir, in the Name of the Three Astattes in Perlement': the Scottish Parliament and Resistance to the Crown in the 15th century', inSocial Attitudes and Political Structures in the Fifteenth Century, ed. T. Thornton (Sutton, 2000).
C. S. Terry,The Scottish Parliament: its constitution and procedure, 1603–1707 (Glasgow, 1905)
J. R. Young,The Scottish Parliament 1639–1661 (Edinburgh, 1997)
