Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Сисари

С Википедије, слободне енциклопедије

Сисари
Временски распон:касниТријас — данас
примјери живући представника класе
Mammalia
Научна класификацијаe
Домен:Eukaryota
Царство:Animalia
Тип:Chordata
Кладус:Amniota
Кладус:Synapsida
Кладус:Mammaliaformes
Класа:Mammalia
Linnaeus, 1758
Подгрупе

Сисари (лат.Mammalia, одлатинскогmamma „груди”) сукичмењаци које карактерише присуствомлечних жлезди уз помоћ којихженке производемлеко за храњење (дојење) својих младунаца,неокортекс (регион у мозгу),крзно иликоса, и трислушне кошчице. Ове карактеристике их разликују одгмизаваца иптица, од којих серазликују још од касногТријаса, пре 201–227 милиона година. Постоји око 5.450врста сисара. Највећиредови суглодари,слепи мишеви иSoricomorpha (ровчице икртице). Следећа три супримати (људи,човеколики мајмуни имајмуни),папкари (китови и копненипапкари), извери (мачке,пси,перајари и многи други).

Сисари су потомцисинапсида звероликих гмизаваца, који су настали пре око 300 милиона година. Први сисари у ширем смислу речи појавили су се пре отприлике 225 милиона година, у добатријаса и доминацијединосауруса. Постепено су се диференцирале три савремене групе сисара:торбари,кљунари иплацентални сисари. Од првобитно ситних ноћних (ноктуралних) животиња сисари, након великог изумирања гмизаваца крајемМезозоика, подлежуадаптивној радијацији и данас мноштвоживотних форми живи у већиниекосистема планетеЗемље.

Телесне карактеристике

[уреди |уреди извор]

Сисари спадају укопнене кичмењаке (лат.Tetrapoda) унутар таксонакичмењака (лат.Vertebrata) и тиме су им заједничке особине које овде нису појединачно наведене.

Постоји низ карактеристика данашњих сисара којима се разликују од осталих кичмењака. Најупадљивије карактеристике су млечне жлезде и длаке, али постоји и низ других особених одлика. То сусекундарни вилични зглоб, акинетичка и измењена синапсидналобања, трислушне кошчице, спиралнакохлеа, изузетно израженхетеродонтни зубни систем, снажно развијенецеребралне хемисфере, алвеоларна грађаплућа, мишићнадијафрагма,еритроцити безједара.

Кожни деривати

[уреди |уреди извор]

Пре свега, сисаре карактеришекрзно, телесни покривач који је битан затерморегулацију. Крзно се састоји издлака, а длака сисара је изграђена одкератина. Оно може бити различите дужине, густине, боја и шара па може имати улогу умимикрији иликамуфлажи (нпр.бели зец иполарна лисица). Крзно може бити гушће или ређе, а код неких врста длака је замењена љускама или бодљама (нпр.јежеви) и има одбрамбену улогу. Поједине врсте уопште немају длаке (нпр.китови), а развиле су се од предака који су имали крзно.

Осим длака, као рожнатих творевина, рожни продукти на телима сисара су инокти, канџе, папци, копита и навлаке рогова.Кожа им је богата жлездама које се деле на лојне и знојне.

Длаке

[уреди |уреди извор]

Крзно оддлака је једно од најзначајнијих обележја сисара. Иако неке врсте уопште немају длаке (на примеркитови), и оне су се развиле од предака који су имали крзно, а имају га још увек у фазиембрионалног развоја. Већина сисара имају за време читавог живота готово цело тело прекривено длакама. Длаке су грађене одкератина. Крзно код животиња има више функција:

  • Крзно служи као добар регулатор топлоте, који изолује од хладноће, а понекад штити и од врућине. То изоловање је важан предуслов одржавања сталне телесне температуре (хомеотермија).
  • Боје и шаре крзна служе за оптичку заштиту, визуелно стапање с околином (мимикрија) како плену тако и ловца (на примерполарни зец,поларна лисица). Упадљива шара на крзну може служити и као знак упозорења непријатељима (као на примертворови)
  • Длаке могу служити и као средствоспоразумевања, на пример, накострешена длака на врату и леђимавука значи агресивност, или усправљени репбелорепог јелена као знак повлачења, бега.
  • Длаке играју важну улогу и за чуло додира. Та је улога посебно изражена код бркова (Vibrissae), који се покрећу посебним мишићима и опремљени су осјетљивимживчаним ћелијама.
  • Код читавог низа сисара, као на примерјежева,бодљикавих прасаца имравињих јежева део длака се развио у бодље које служе као додатна одбрана од непријатеља.
  • Крзно може означавати и разлику између полова (грива кодлавова)

Зуби

[уреди |уреди извор]
Чељуст тигра

По правилу, одлика сисара јехетеродонтно зубало које карактеризирају четири различита типа зуба. Спреда су секутићи, до њих се налазе очњаци, а затим следе два различита типа кутњака (преткутњаци и кутњаци). Таква хетеродонтна вилица је једна од важнијих разлика у односу на, рецимо,рептиле, који имајухомодонтне зубе, што значи да им сви зуби имају једнаки облик. Познавање тих разлика важно је код одређивања пореклафосила. Већина сисара мењазубе. Прво нарастумлечни зуби, које касније замене трајни. Та појава зове сеDiphyodontia.

Неке врсте сисара имају зубе без коријена, који расту непрекидно током читавог живота а „троше“ се непрекидним коришћењем. То су, рецимо, предњи зубиглодара, као икљове кодслонова,моржева инарвала (којег зову још и једнороги кљован) и других.

  • Једноотворни или, како су их раније звалипрасисари, као одрасли немају зубе, али код ваљења из јаја имају једну израслину уз помоћ које отварају љуску да би изашли из јаја, слично птицама. У тој групи су данас живуће врсте још само три (неки сматрају четири)живуће врсте, а најпознатији међу њима јекљунар.
  • Вилицеторбара се у неким аспектима разликује од оног код виших сисара. Тако сви осимздепаша (или вомбата, име под којим је код нас познатији) имају различит број секутића у горњој и доњој вилици. Те животиње имају најчешће 40 до 50зуба, битно више него што их имају виши сисари.
  • Ранивиши сисари имали су укупно 44 зуба. Тако организоване зубе можемо још и данас наћи код неких врста, на пример коддивљих свиња. Међутим, код већине врста је специјализована прехрана довела до смањења броја зуба. Неке врсте су потпуно изгубиле зубе, каомравоједи или, на пример,љускавци који уопште више немају зубе. Али постоје и случајеви обрнутог развоја, кад се само у неколико случајева догодило, да се број зуба токомеволуције повећао: то једивовски лењивац који је изумро око1550, а имао је око 100 зуба у вилицама у облику цеви што је апсолутно највећи број зуба код копнених сисара. Сасвим посебан случај представљајукитови зубани чији зуби су поново попримили ознаке једнаког облика свихзуба (односнохомодонтних зуба), а чији број код неких врстаделфина може бити и до 260.

Слушне кости и чељусни зглоб

[уреди |уреди извор]
Морске краве

Једно од обележја својствених само сисарима су трислушне кости:чекић (Malleus),наковањ (Incus) истремен (Stapes) . Оне се налазе усредњем уву. Прихватају вибрације сбубњића и преносе их у овални прозорунутрашњег ува.

Стремен се налази већ на почеткуеволуцијекопнених кичмењака. То је кодводоземаца,гмизаваца иптица једина слушна кост и назива сеColumella. Он је кодриба још каоHyomandibulare саставни деодоње вилице.

Доња вилица (Mandibula) се код сисара састоји од само једне кости (Dentale). Код предака сисара, а код гмизаваца још и данас, састоји се од више костију. Чекић и наковањ су настали од две кости које гмизавци још и данас имају у својој доњој вилици. Код других кичмењака те две кости представљају још „примарни“ чељусни зглоб који се код сисара токомфеталног развоја замењује једним на другом месту насталим „секундарним“ чељусним зглобом.

Унутрашњи органи

[уреди |уреди извор]

Систему органа за дисање је придодат мишићдијафрагма (пречага) који даје значајну улогу у респирацији. Као иптице и сисари имају срце које се састоји из јасно одвојене две коморе и две преткоморе, као и леви лукаорте. Такође имају велики и мали крвоток при чему се артеријска и венска крв не мешају већ прелазе једна у другу у капиларима.Еритроцити већине врста не садрже једро.

Друге карактеристике

[уреди |уреди извор]
  • Ексклузивна особина сисара једојење младунаца мајчиним млеком. Поближе о томе у одељку о размножавању.
  • Сисари су једина група животиња која имадијафрагму, пљоснатимишић који раздваја грудну од трбушне шупљине.
  • Код сисара се развило секундарно непце, које им омогућава дисање док једу.
  • Мозак је добро развијен, а две половине великог мозга су повезане.
  • Грађалобање је раније имала „прозор“, била је отворена преко очију, а у међувремену је тај простор затворен. Данас се може разазнати на месту где постојеслепоочнице.
  • Еритроцити немајућелијско једро.
  • Сисари, као и птице, имају затворени, „двоструки“крвоток.Срце је подељено на две коморе и две преткоморе, а лева и десна страна срца су раздвојене.

Различитости у грађи тела

[уреди |уреди извор]
Шишмиш

Током свог развоја, сисари су населили готово сва животна подручја на Земљи и при томе развили врло различите облике. Читав низ врста прилагодио се животу у води како грађом тела тако и органа тој околини. Најбоље прилагођени животу у води сукитови. Њихова грађа тела више наликујерибама него осталим сисарима. Предњи удови су се обликовали каопераје, стражњи удови су се изгубили, а реп се преобликовао у репно пераје. Друге врсте, каоперајари, (или познатије као фоке, туљани) иморске краве (познатије као сирене) нису се тако потпуно прилагодиле као китови.

Нетопири, или шишмиши, су, осимптице, једини кичмењаци који су способни да активно лете. Они имају јако издужене кости прстију између којих су разапетелетне кожице. Тако је читав низ сисара, независно једни од других, развио летне кожице, у овом случају би се могло рећи - летне мембране. Ту спадајуколугои,летеће веверице као ибодљорепе веверице изредаглодара, али и код неких врстаторбара су се такође развиле летне кожице.

Различити сисари су се прилагодили и животу под земљом. Имају ваљкаста тела кратких удова, који често имају продужетке попут алата за копање. Многе врсте су се, опет, прилагодиле у потпуности животу на дрвећу па су им шапе развиле палац постављен супротно од осталих прстију како би им омогућио чвршће и сигурније прихваћање грана (насупротност) и реп којим се такође придржавају. Становници травњака и других отворених површина су смањили број прстију и развили коштанакопита, док су другима знатно јаче развијени стражњи удови и крећу се скачући. Многе врсте, понајчешће мале, које се непрекидно скривају, развиле су збијено тело кратких ногу, међу њима пуноглодара иИнсективора.

И у односу на величину тела постоје огромне разлике: најмањим сисарима сматрају сесвињолики шишмиш иетрурски мали миш, који су сваки тешки само 2 грама, док јеплави кит вероватно највећа, не само данас него икада живућа животиња на Земљи. Они могу тежити до 150 тона, што је 75 милиона пута више од најмањих сисара.

Распрострањеност

[уреди |уреди извор]

Сисари су распрострањени на целом свету. Има их на свимконтинентима, у свимокеанима и на већини острва. Прасисари су ограничени само наАустралију иНову Гвинеју, аторбари живе на делу острваОкеаније као и уСеверној- ,Средњој- иЈужној Америци. Једино у Аустралији је, до доласка првих људи, било врло мало виших сисара: то су биле само неке врсте шишмиша имишеви. На удаљеним острвима је било врло мало сисара, тако да су на пуно острва (међу којима јеНови Зеланд) шишмиши били једини виши сисари.

Сисари су населили готово сва подручја Земље. Налази се како упустињама икишним шумама, тако и увисоком горју иполарним подручјима. У ретка подручја где сисари не живе спадају (бар према данашњим спознајама) велике морске дубине и унутрашњостАнтарктика .

Начин живота

[уреди |уреди извор]

Колико су сисари различити у погледу грађе тела и околине у којој живе, толико су им различити и начини живота. Постоје животиње које су активне по дану, оне које су активне у сумрак и зору, затим ноћне животиње, али постоје и такве које су активне и дању и ноћу. У односу на своје друштвено понашање постоје такође значајне разлике. Поредврста које су изражени самотњаци, има и таквих које живе у групама које се могу бројати и до хиљаду јединки. Неке су врсте развиле врло комплексне облике понашања и негују строге хијерархијске односе између себе а споразумевају се гласањем и говором тела. Иако изузетак, ипак постоје и сисари који за лов или у одбрани користеотров.

Чула

[уреди |уреди извор]
Кљунар - прасисар

Чулоњуха игра важну улогу у животу сисара, између осталог служи за потрагу за храном али и код размножавања.Феромони играју врло важну улогу у сигнализирању спремности за парење, што је код изражених самотњака можда најважније. И код обележавања територија је њух такође врло значајан. Велик број врста обележава своју територијуурином,изметом или посебнимжлијездама.

Уопштено, сисари имају добро развијенслух. Посебан облик је кориштењеултразвука. Регистровањем повратка одасланог звука, одређују свој положај у простору али и положај плена у односу на себе. Две су врсте посебно добро развиле кориштење ултразвука,китови зубани ишишмиши, али и неке друге врсте га употребљавају, само не тако изражено.

Чуло додира је такође један начин доживљавања своје околине. У ту сврху су многе врсте развиле посебне врсте длака осетљиве на додир (Вибриссае) које се могу и покретати посебним мишићима (код неких врста се зову бркови - на пример код свих мачака - а код других чекиње - код перајара као кодтуљана). И кожа сама по себи може бити чуло додира, као на пример вршци прстију кодпримата или подручјеноса или сурле код неких других врста. Уопштено се сматра да најбоље развијено чуло додира имајукртице. У том контексту се често спомињукљуновиједноотворних кичмењака, које још зову ипрасисарима. Они имају укљуновимарецепторе којима примајуелектричне сигнале који настају уследмишићне активности плена. Чуло додира је важно и у социјалним контактима, многе животиње негују узајамно „требљење паразита“ из крзна.

Прехрана

[уреди |уреди извор]
Љењивац

Једна од заједничких особина свих сисара је да им је потребна већа количинаенергије него другим животињама упоредиве величине. То произлази из чињенице да су сисари топлокрвне животиње и морају одржавати сталну температуру тела, за разлику од, рецимо,корњача које користесунчеву топлоту да постигну температуру тела потребну за уобичајене активности. Из тога следи чињеница да морају релативно пуно јести, тако да неке врсте поједу дневно хране у тежини властитог тела. Сисари се хране свим врстама хране: постојебиљоједи (Herbivora) ,месождери (Carnivora) али и изразитисваштоједи (Omnivora). Грађазуба као исистема за варење које су поједине врсте развиле, одраз су њихове прехране. Месождери имају кратка црева како би избјегли отрове који се стварају труљењем хране коју узимају. Биљождери су развили низ стратегија да своју храну, која је генерално тешко сварљива, искористе на најбољи могући начин. Ту спадају, између осталог, дужа црева, желудац с више комора (на пример кодпреживара иликлокана) или поновно варење одређене врсте измета кодглодара изечева. Врсте животиња које се хране искључиво лишћем (Folivora), као што су на примеркоале илиљењивци, користе своју слабо храњиву храну на најбољи могући начин тако, да имају изразито дугачка раздобља телесног мировања.

Размножавање

[уреди |уреди извор]

Парење

[уреди |уреди извор]

Већина сисара су илиполигини (један се мужјак пари с више женки) илипромискуитетни (и мужјаци и женке се паре с више партнера). С обзиром да је скотност и дојење за женке и временски и енергетски врло интензивна, мужјаци могу имати више младунаца него женке. Из тога се код много врста развило полигино понашање. Релативно мало мужјака се пари с више женки, а много мужјака се уопште не пари. Последица тога су честе и жестоке борбе ривализирајућих мужјака за право на парење, а у неким случајевима је могућност избора препуштена женкама. Из тога произлазе код многих сисара комплексни облици понашања или анатомска обележја везана за размножавање. Многе врсте карактеришеполни диморфизам (мужјаци су често значајно већи и тежи од женки), и као последицаселекцијског притиска на мужјаке како би побољшали своје изгледе за парење.

Према неким проценама само око три посто свих сисара живи умоногамним односима у којим се у читавом раздобљу парења мужјак пари само с једном женком. У тим случајевима мужјак углавном барем деломично суделује у узгоју младунаца. Такав облик понашања обично зависи од услова околине: ако су ресурси скромни, мужјак се пари само с једном женком и помаже јој у подизању младунаца, а кад је количина хране обилна, женка може и сама подићи младунце, па се мужјак пари с више партнерки.

Голо слепо куче

Полиандрија (парење једне женке с више мужјака) се само ретко среће у свету сисара, на пример код неких врста из породице мајмунапанџаша. Код тих животиња се о подмлатку углавном брине само мужјак, а младунчад доноси мајци само на дојење.

У овом контексту треба споменути још један, за сисаре врло необичан облик социјалног живота. Присутан је код неких врстапескаша, једне породицеглодара који живе уАфрици, као што сугола исива кртица. Оне живе еусоцијално организованим животом, иначе познатим углавном само код неких породицаинсеката. У колонији је само једна женка, „краљица“, плодна и пари се с више мужјака из колоније, док су остале животиње неплодне и као радници обављају све активности које су потребне за преживљавање заједнице.

Прасисари

[уреди |уреди извор]

Ознакапрасисара је један телесни отвор који истовремено служи и за избацивање измета и као орган за размножавање који се називаклоака. Мужјаков пенис служи искључиво за провођење семена и на врху је расцепљен. Од свих других сисара се разликују тиме да не рађају живе младе него легујаја. Она су мала (у пречнику имају 10 до 15 милиметара) и својом кожастом љуском и великим жуманцетом више наликују јајимагмизаваца негоптичјим. Женка лежи на једном до три јаја тачно 10 дана. Новоизлежени прасисари су голи и мали, и у таквом су стадију развијености које подсећа на ембрио да су упоредиви новорођеним торбарима.

Торбари

[уреди |уреди извор]

Грађом својих органа за размножавањеторбари се битно разликују од виших сисара. Код њих су ти органи двоструки. Женке имају дваутеруса и двевагине, а мужјаци имају расцепљени, двострукипенис искротум. Женке врло кратко (12 до 43 дана) носе младунце. Већина врста не развијапостељицу, али код неких торбара постоји примитивнаматерница (на пример кодкоале). Младунци долази на свет кроз порођајни канал који код многих врста постоји само за ту сврху, а рађају се у пуно неразвијенијем облику него младунчад виших сисара. Порођајна тежина им је мање од 1% тежине мајке и органи су им присутни тек у самом зачетку. Добро су им развијени само предњи удови јер подмладак мора властитим снагама препузати пут од излаза из порођајног канала до мајчиних дојки, а мајка им уопште не може при томе помоћи.

Виши сисари

[уреди |уреди извор]

Виши сисари или животиње саплацентом обухватају далеко највећи број врста. Кључна особина виших сисара је спољашњи слој ћелија око оплођеног јајашца. Тај слој представља имунолошку баријеру и омогућује дуготрајан раст плода у мајчином телу. Тоболчари немају тај слој ћелија (Trophoblast) па трудноћа мора завршити пре него што одбрамбениимунолошки систем мајке постане довољно делотворан да прекине трудноћу и избаци плод „сматрајући“ га непожељним страним телом.

Трајање трудноће (код многих животиња користи се израз „скотност“), као и број младунчади, зависе од начина живота поједине врсте.Звери иглодари имају краће раздобље скотности и већи број младунаца, док на примерпапкари икитови дуго носе младунчад и имају мањи број младунаца. Тако на пример скотност код неких врстахрчака траје само 16 дана, док кодслонова може трајати до 25 месеци.

Сисање

[уреди |уреди извор]

Особина која је читавој групи дала име сисари је да мајка храни новорођене младемлеком, хранљивом течношћу коју лучемлечне жлезде. Она се састоји од спољашње видљивог ограђеног подручја жлезде које се углавном завршава брадавицом. Изузетак су прасисари где младунче лиже млеко директно из млечне жлезде с мајчиног крзна. Број комплекса млечних жлезда се разликује према врстама и директно зависи од просечног броја младунаца. Такољуди иликоњи имају два таква комплекса, а рецимо,домаћа свиња их има дванаест. Храњење млеком траје толико дуго, док младунац не почне да једе тврду храну.

Последице сисања су врло велике и за младунче и за мајку. Новорођенчад без пуно труда добија масну и врло храњиву храну која осигурава брзи раст, али су потпуно зависни о присутности мајке. Да се животиње понашају као дојиље, што значи да нека женка дозвољава сисање туђој младунчади, познато је само код врло малог броја врста (то раде, рецимо,лавице). У већини случајева је уз сисање повезана и врло интензивна нега младунаца и брижан однос према њима. За женке сисање значи да у подизање младунаца мора уложити много енергије и времена.

Класификација

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Класификација сисара

У чланцима на Википедији је коришћена McKenna/Bell класификација сисара до нивоа кохорти[1]. За класификацију кохорте плаценталних сисара у ужем смислу коришћени су резултатимолекуларне систематике.

поткласаPrototheriaкљунари
поткласаTheriiformes – вивипарни сисари и њихови сродници
инфракласа †Allotheria: мултитуберкулате и сродници
инфракласа †Triconodonta: триконодонти
инфракласаHolotheria: савремени вивипарни сисари и њихови сродници
суперлегија †Kuehneotheria
суперлегијаTrechnotheria
легија †Symmetrodonta
легијаCladotheria
подлегија †Dryolestoidea
подлегијаZatheria
инфралегија †Peramura
инфралегијаTribosphenida
суперкохорта †Aegialodontia
суперкохортаTheria: вивипарни сисари
кохортаMarsupialia: торбари
магноредAustralidelphia: торбариНотогеје ичилеански опосум.
магноредAmeridelphia: торбариНовог света.
кохортаPlacentalia:плацентални сисари у ширем смислу, одговара групи Eutheria
кохорта Placentalia
група I:Afrotheria
кладаAfroinsectiphilia
редAfrosoricida: тенреци и златне кртице
редMacroscelidea: слоновске ровчице
редTubulidentata
кладаPaenungulata
редHyracoidea: дамани
редProboscidea: сурлаши
редSirenia: морске краве
група II:Xenarthra
редPilosa: мравоједи и лењивци
редCingulata: оклопници
група III:Boreoeutheria
кладаEuarchontoglires
редDermoptera:кагуани
редLagomorpha: зечеви
редPrimates: примати
редRodentia: глодари
редScandentia: тупаје
кладаLaurasiatheria
редArtiodactyla: папкари
редCarnivora: звери
редCetacea: китови
редChiroptera: слепи мишеви
редErinaceomorpha: јежеви
редPerissodactyla: копитари
редPholidota: љускавци
редSoricomorpha: ровчице и кртице

Молекуларна класификација плацентала

[уреди |уреди извор]

Молекуларне студије базиране наДНК анализи које су спроведене задњих година сугеришу нове односе између фамилија сисара. Већина тих налаза је била независно потврђена путемретротранспозонских податакаприсуства/одсуства.[2] Класификациони системи базирани на молекуларним студијама су открили три главне групе или лозе плаценталних сисара —Afrotheria,Xenarthra иBoreoeutheria — који сураздвојили токомКреде. Односи између ова три рода су спорни, и три различите хипотезе су предложене по питању групе која језачетник. Те хипотезе суAtlantogenata (базална Boreoeutheria),Epitheria (базална Xenarthra) иExafroplacentalia (базална Afrotheria).[3] Boreoeutheria се заправо састоји од две лозе —Euarchontoglires иLaurasiatheria.

Процене времена разилажења између те три плаценталне групе су у опсегу од пре 105 до пре 120 милиона, у зависности од типа ДНК који се користи (тј. нуклеусни илимитохондријски)[4] и различитих интерпретацијапалеогеографских података.[3]

‑{Mammalia}‑

MonotremataOrnithorhynchus anatinus

Theria

MarsupialiaMacropodidæ

Placentalia
Atlantogenata

AfrotheriaElephas maximusTrichechus

XenarthraDasypus novemcinctusMyrmecophaga tridactyla

Boreoeutheria
Euarchontoglires

EuarchontaPapio cynocephalus

GliresRattusLepus

Laurasiatheria

EulipotyphlaTalpidae

Scrotifera

ChiropteraDesmodontinae

CetartiodactylaCapra walieEubalaena glacialis

PerissodactylaEquus quaggaDiceros bicornis

Ferae

PholidotaManidae

CarnivoraAcinonyx jubatusZalophus californianus

Кладограм базиран на Тарверу display-authors = et al . (2016)[5]

Систематика

[уреди |уреди извор]

Фамилије

[уреди |уреди извор]

Подфамилије

[уреди |уреди извор]

Племена

[уреди |уреди извор]

Родови

[уреди |уреди извор]

Подродови

[уреди |уреди извор]

Врсте

[уреди |уреди извор]

Подврсте

[уреди |уреди извор]

Дужина живота

[уреди |уреди извор]

Као што су различити обликом и начином живота, исто тако и живе различито дуго. У правилу, мање врсте живе краће од великих, алишишмиши чине изузетак од тог правила. Већи сисари могу доживети старост од више деценија. Копнене врсте не досежу старост човека који живи све дуже захваљујући новијој медицини. Једини сисар са животним веком који је дуг приближно колико и човеков јеслон, који може доживети и до 80 година. Једино неке врстекитова могу живети значајно дуже - најстарији познати сисар био је једангренландски кит који је угинуо у старости од 211 година.

Људи и сисари

[уреди |уреди извор]

Иакочовек по зоолошком виду припада сисарима, по неким другим критеријима не припада. Уместо тога, тематизира се понашање човека према сисарима и обрнуто. Без сумње су сисари знатно обликовалиисторију и самог човека. Већ годинама су људи јели њихово месо и користили њиховудлаку икости, које су прерађивали и користили или продавали. Имали су и значајну улогу као помоћници за превожење и јахање; до данас се користи њиховомлеко као пиће, али се користе и у лабораторијама и у научним експериментима. Обратно, и људи имају важну улогу у животу сисара. Неке врсте сисара људи су пренели на друге континенте и размножавали су се на другим местима; мада су људи и смањили број неких животиња, тако да сад имамо неке врло ретке врсте сисара (панде, на пример). Многе врсте сисара су директно или индиректно нестале због деловања људи.

Корисни сисари

[уреди |уреди извор]
Свиње

Неке врсте сисара људи држе због њихових корисних особина. Због тога седоместификују (припитомљавају), и постају корисне. Даље се лове и дивље животиње, које немају посебне користи.

Разлози корисности сисара

[уреди |уреди извор]
  • Један од најважнијих разлога за припитомљавање и лов сисара јесте њихово месо, које садржи достабјланчевина имасти. У западном свету је често месо од говеда и свиња. У мањим мерама се једе и месо од домаћих оваца, коза, коња, па и некихИнсективора. УЈужној Америци се месоармадила сматра деликатесом,мравињи јежеви се радо једу наНовој Гвинеји. Уопштено, у сваком поднебљу и култури људи су развили различите прехрамбене навике зависно од врста сисара које живе у њиховој близини.
  • Људи користе идлаку икожу неких сисара. Овчја длака користи се за прављење вуне. Од длакеглодара икуна се правикрзно, а кожа говеда се користи за израду одеће и обуће. Крзно је симбол за луксуз, но ипак сви љубитељи животиња апелирају да се одбаци ношење крзна.
  • Уз крзно и месо сисара, људи користе и друге делове њиховог организма. На пример, кљове одслона се користе за декорацију, као и за прављење билијарских кугли. Многе афричке културе сматрају да рог односорога доноси срећу, али и као средство за побољшање потенције. То је ове животиње довело на рубистребљења.
  • Оно што је исто важно за кориштење сисара, јестемлеко појединих животиња. Млеко припитомљенихкрава се највише прави и продаје: 85% домаћег млека јесте од говеда. У неким деловима света се и пије млеко одоваца,коза,коња, припитомљенихмагарца исрна.

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^McKenna, Malcolm C.; Bell, Susan K. (1997).Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press.ISBN 978-0-231-11012-9. Приступљено16. 3. 2015. 
  2. ^Kriegs, Jan Ole; Churakov, Gennady; Kiefmann, Martin; Jordan, Ursula; Brosius, Jürgen; Schmitz, Jürgen (2006).„Retroposed Elements as Archives for the Evolutionary History of Placental Mammals”.PLoS Biology.4 (4): e91.PMC 1395351Слободан приступ.PMID 16515367.doi:10.1371/journal.pbio.0040091. 
  3. ^абNishihara, H.; Maruyama, S.; Okada, N. (2009).„Retroposon analysis and recent geological data suggest near-simultaneous divergence of the three superorders of mammals”.Proceedings of the National Academy of Sciences.106 (13): 5235—5240.PMC 2655268Слободан приступ.PMID 19286970.doi:10.1073/pnas.0809297106. 
  4. ^Springer, Mark S.; Murphy, William J.; Eizirik, Eduardo; O'Brien, Stephen J. (2003).„Placental mammal diversification and the Cretaceous–Tertiary boundary”.Proceedings of the National Academy of Sciences.100 (3): 1056—1061.PMC 298725Слободан приступ.PMID 12552136.doi:10.1073/pnas.0334222100. 
  5. ^Tarver, James E.; dos Reis, Mario; Mirarab, Siavash; Moran, Raymond J.; Parker, Sean; O’Reilly, Joseph E.; King, Benjamin L.; O’Connell, Mary J.; Asher, Robert J.; Warnow, Tandy; Peterson, Kevin J.; Donoghue, Philip C. J.; Pisani, Davide (2016). „The Interrelationships of Placental Mammals and the Limits of Phylogenetic Inference”.Genome Biology and Evolution.8 (2): 330—344.doi:10.1093/gbe/evv261. 

Литература

[уреди |уреди извор]

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Више информација о чланкуСисарипронађите наВикипедијиним
сестринским пројектима:
Државне
Остале
Портал:
Сисари насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Таксони на Викиврстама
Идентификатори таксона
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сисари&oldid=30402929
Категорија:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp