Сиријус (αCMa) је најсјајнијазвезда ноћног неба посматрано са Земље, сапривидном величином (магнитудом) од −1,47. Налази се усазвежђуВелики пас (Canis Maior). Сиријус је видљив зими, у касну јесен пред јутро и у рано пролеће након сумрака, и то са целе јужне полулопте и са северне полулопте нагеографским ширинама не већим од 75°. Координате су му: 6 сати 43 минуте (ректасцензија) и -16° 35' (деклинација). На зимском небу се може најлакше пронаћи уколико пратимо праву одређену трима звездама у појасусазвежђа Орион ка југоистоку. Свако небеско тело, на ноћном небу, сјајније од Сиријуса је засигурнопланета (уколико се не ради ометеору,комети,авиону...). Звезда Сиријус је удаљена од нас 8,7с. г., докгодишња паралакса ове звезде износи 0,375".[25]
Сиријус је бела звезда,спектралне класе А. Релативно је млада звезда. Близу сазвежђа Велики Пас у коме је Сиријус, налази се сазвежђеМали Пас (Canis Minor). По митологији ова два пса верно пратеОриона, великог ловца. Орион се налази испред ова два сазвежђа, тако да сва три заузимају велики део неба, на коме су многи занимљиви објекти за астрономска посматрања. Позната је и под народним називомВоларица.
Сиријус изгледа светло због своје унутрашњелуминозности и близинеСунчевом систему. На удаљености од 2,64 pc (8,6 ly), систем Сиријус је један однајближих суседа Земље. Сиријус се постепено приближава Сунчевом систему, те се очекује да ће у наредних 60.000 година благо повећати светлину. Након тог времена, његова удаљеност ће почети да се повећава и постаће све мање сјајан, али ће наставити да буде најсјајнија звезда на ноћном небу Земље отприлике следећих 210.000 година.[26]
^абвгдBond, Howard E.; Schaefer, Gail H.; Gilliland, Ronald L.; Holberg, Jay B.; Mason, Brian D.; Lindenblad, Irving W.; Seitz-McLeese, Miranda; Arnett, W. David; Demarque, Pierre; Spada, Federico; Young, Patrick A.; Barstow, Martin A.; Burleigh, Matthew R.; Gudehus, Donald (2017). „The Sirius System and Its Astrophysical Puzzles: Hubble Space Telescope and Ground-based Astrometry”.The Astrophysical Journal.840 (2): 70.Bibcode:2017ApJ...840...70B.S2CID51839102.arXiv:1703.10625.doi:10.3847/1538-4357/aa6af8.
^абAdelman, Saul J. (8—13. 7. 2004). „The Physical Properties of normal A stars”.Proceedings of the International Astronomical Union. Poprad, Slovakia: Cambridge University Press. стр. 1—11.Bibcode:2004IAUS..224....1A.doi:10.1017/S1743921304004314.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Qiu, H. M.; Zhao, G.; Chen, Y. Q.; Li, Z. W. (2001). „The Abundance Patterns of Sirius and Vega”.The Astrophysical Journal.548 (2): 953—965.Bibcode:2001ApJ...548..953Q.doi:10.1086/319000.
^абHolberg, J. B.; Barstow, M. A.; Bruhweiler, F. C.; Cruise, A. M.; Penny, A. J. (1998). „Sirius B: A New, More Accurate View”.The Astrophysical Journal.497 (2): 935—942.Bibcode:1998ApJ...497..935H.doi:10.1086/305489.
^Sweeney, M. A. (1976). „Cooling times, luminosity functions and progenitor masses of degenerate dwarfs”.Astronomy and Astrophysics.49: 375—385.Bibcode:1976A&A....49..375S.
