Овом чланку јепотребна лектура текста. То подразумева исправку граматичких, правописних и интерпункцијских грешака или тона. Кликните на дугме „Уреди” и побољшајте га.(10. 2015) (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Име Сингапур потиче одсанскритског „синга” (лав) и „пура” (град).[3] Према малајским аналима, ово име је острву даосуматрански принц из 14. векаСанг Нила Утама, који је, након што се искрцао на острво због олује, приметио чудну звер на обали. Његов главни помоћник ју је погрешно идентификовао као или лава.[4] Међутим, најновија истраживања Сингапура показују да лавови никада нису живели тамо (чак ниазијски лав), а звер коју је видео Санг Нила Утама је вероватно биотигар, највероватнијемалајски тигар.[5][6]
Први записи о насеобини у Сингапуру су из другог века нове ере.[7] Острво је било испостава суматранскеШривиђаја империје и у почетку је ималојаванско име „Темасек” (морски град). Темасек (Тумасек) је брзо постао значајно трговачко насеље, али је пропао крајем 14. века. Мало је остатака старог Темасека у Сингапуру, али су археолози пронашли остатке тог и других насеобина. Између 16. и раног 19. века, острво Сингапур је било деоЏохорског султаната. Током малајско–португалског рата1613. године, насеље је запалила португалска војска.[8] Португалци су након тога контролисали насеље у том веку, аХоланђани у 17. веку, али већим делом тог времена острвску популацију су чинили углавном рибари.
Град је основан1160. године и постао важан трговачки центар југоисточне Азије, али га је1377. године разрушила војска јаванске државе Мадјапахит. Након тога је служио искључиво као уточиштепиратима.
СтатуаТомаса Стамфорд Рефлса одТомаса Вулнера, подигнута је на месту где се први пут искрцао у Сингапуру. Он је признат као оснивач модерног Сингапура
СерТомас Стамфорд Рефлс искрцао се29. јануара 1819. године на главно острво. Уочивши његов стратешки географски потенцијал за трговачку станицу у југоисточној Азији, Рефлс је потписао споразум са султаномХусеином Шахом од Џохора, а у имеБританске источноиндијске компаније да развија Сингапур као британску трговачку станицу и насеље, што је обележило почетак модерног доба острва. Рефлсов заменикВилијам Фаркуар је надзирао период раста и етничке миграције, која је углавном била подстакнута имиграционом политиком без ограничења. КанцеларијаБританске Индије је управљала острвом од1858, али је Сингапур постаобританска прекоморска територија1867. године, одговоран директно британској круни. До1869. године, 100.000 становника је живело на острву.[9]
Рано планирање града се одвијало углавном по принципу „завади па владај”, где су различите етничке групе насељаване у различитим крајевима јужног дела острва. Сингапурска река је већим делом била комерцијална област, у којој су доминирали трговци и банкари из различитих етничких групација са углавном кинеским и индијским најамницима, који су утоваривали и истоваривали робу из бродова. Малајци, пореклом локални Оранг Лаути који су углавном радили као рибари, и арапски трговци и учењаци су се углавном могли наћи у југоисточном делу ушћа реке, где се данас налази крај града који се зове Кампонг Глам. Европски насељеници, којих је тада било мало, настанили су се око тврђаве Канинг Хил и даље узводно уз Сингапурску реку. Као и Европљани, и индијски мигранти такође су се населили више у унутрашњости, где се и данас налази Мала Индија. Веома мало се зна о руралним приватним насељима из тог времена (званих „кампонг”), осим да су вршена велика исељавања становника из тих насеља које је вршила сингапурска влада након стицања независности крајем 1960-их.
Победничке јапанске трупе марширају кроз Сингапур након капитулације Британаца у бици за Сингапур
Током Другог светског рата,јапанска царска војска окупирала је Малају, што је довело добитке за Сингапур. Лоше припремљени Британци су били поражени након шест дана, и предали су наводно неосвојиву тврђаву генералуТомојуки Јамашити15. фебруара1942. године. Предају је британски премијерсерВинстон Черчил описао као „најгору катастрофу и највећу капитулацију у британској историји”.[10] Јапанци су преименовали Сингапур у Шонанто (јап.昭南島, Shōnantō), изведено од јапанске реченицеShōwa no jidai ni eta minami no shima (јап.昭和の時代に得た南の島) или „острво на југу освојено у доба Шове (Shōwa)”, и Јапанци су га држали под окупацијом све док га Британци нису повратили12. септембра1945, месец дана након јапанске предаје.[11]
Име Шонанто је у то време било романизовано као Syonan-to или Syonan, што значи „светлост југа”.
Центар града, грађанска и пословна четврт Сингапура.
Сингапур је1959. постао држава са самоуправом у оквиру Британске Империје саЈусуф ибн Ишаком као првим „Yang di-Pertuan Negara” (у буквалном преводу „изванредан господар државе”) иЛи Гуангјаом као првим премијером. Једнострано је прогласио независност од Британије у августу1963, пре него што се прикључиоМалезијској Федерацији у септембру заједно саМалајом,Сабахом иСараваком, чему је претходиоСингапурски референдум о уједињењу из 1962. године. Сингапур је напустио Федерацију две године касније након усијаног идеолошког конфликта између државне ПАП владе и федералне владе изКуала Лумпура. Сингапур је званично добио независност9. августа1965.[12] Јусуф ибн Ишак се заклео као први председник Сингапура, а Гуангјао је остао премијер.
Покушавајући да буду довољни сами себи, млада нација се суочила са многим проблемима као што су масовнанезапосленост, недостатак стамбеног простора, и оскудица у земљишту и природним ресурсима. Током Гуангјаовог мандата на премијерском месту од 1959. до1990, његова администрација се бавила решавањем проблема опште незапослености, повећањемживотног стандарда и спровођењем јавног стамбеног програма широких размера. У том периоду су развијени темељиекономске инфраструктуре, зауздана опасност од расних тензија и креиран независни национални одбрамбени систем заснован на обавезном служењу војног рока за мушкарце. Иако је Сингапур номиналнокапиталистичка држава са вишестраначким системом, ПАП је толико тесно интегрисан са самим политичким системом Сингапура што, уз чињеницу да Сингапур води политику изузетно повољну по крупни капитал и релативно ограничена људска права, наводи неке ауторе на идеју да је Сингапур заправофашистичка држава.
Мапа СингапураПоподневни пљускови су честе појаве у Сингапуру, који иматропску климу
Територију државе Сингапур чине63 острва, укључујући и главно острво Сингапур. Постоје две направљене конекције саЏохором у Малезији — насип Џохор–Сингапур на северу, и мост Малезија–Сингапур на западу. ОстрваЈуронг,Пулау Теконг,Пулау Убин иСентоса су највећа од многих мањих острва. Највиша природна тачка у Сингапуру јеБукит Тима брдо са својих 166 m.
Јужни део Сингапура, у околини ушћаСингапурске реке и дела који је данас пословни центар града, је некада био једина насељена урбана средина, док је остатак острва био или неразвијенатропска кишна шума или је коришћен за пољопривреду. Од1960-их година, влада је изградила нова насељена места у приградским областима, што је произвело потпуно изграђени урбани пејзаж. Руководство за урбани развој је основано1. априла1974. године, које је одговорно за урбано планирање.
Сингапур има више пројеката рекултивације коришћењем земље из сопствених брда, са дна мора, и из суседних држава, као и насипањем отпада. Као резултат, површина Сингапура се повећала са 581,5 km² 1960-их на 704 km² данас, а могла би се повећати за још 100 km² до 2030. године.[14] Овај пројекат је у неким случајевима резултовао спајањем мањих острва путем рекултивације да би се формирала већа, функционалнија острва, као што је случај са Јуронг острвом.
Према системуКепенове класификације климе, Сингапур иматропску климу без разлике у сезонама. Његову климу карактерише истоветна температура и притисак, висока влажност ваздуха, и обилне кише. Температура се креће од 22 °C до 34 °C. у просекурелативна влажност је око 90% изјутра и 60% после подне. Током дужих пљускова, релативна влажност често достиже и 100%.[15] Највиша и најнижа забележена температура су 18,5 °C и 37,8 °C. Највећа забележена брзина ветра била је 150 km/h26. маја2007. године. Јун и јул су најтоплији месеци, док новембар и децембар чине влажнију монсунску сезону. Од августа до октобра често је измаглица, понекад и довољно велика да изазове здравствено упозорење јавности, која настаје због шумских пожара у суседнојИндонезији. Сингапур не примењујелетње рачунање времена. Дужина дана је готово идентична током целе године због тога што се налази близу екватора (137 km северно од екватора).
Око 23% сингапурске површине сачињавају шуме и природни резервати.[16] Урбанизација је елиминисала многе области под кишним шумама, при чему је једина преостала кишна шума Букит Тима природни резерват. Разноврсни паркови, као што јесингапурска ботаничка башта, вештачки се одржавају.
Сингапур има високо развијену привреду, која се историјски посматрано базирана на бесцаринској трговини. ПоредХонгконга,Јужне Кореје иТајвана, Сингапур је један одЧетири Азијска Тигра. Привреда се зависи од извоза прерађених увозних производа. Производња је чинила 26% СингапурскогБДП 2005. године.[17] Производња је прилично разнолика и чине је електронска индустрија, прерада нафте, хемијска индустрија, машинска индустрија и биохемијска производња. 2006. године Сингапур је производио око 10% светске производње електронских подложака за електронска кола.[тражи се извор] Сингапур је и најпрометнија лука на свету по питању утоварене тонаже[18], и четврта је највећадевизна берза на свету послеЛондона,Њујорка иТокија.[тражи се извор]
Сингапур је оцењен као као најпријатељскија за пословање привреда на свету,[19][20]у којој ради на хиљаде страних радника из средње класе у мултинационалним корпорацијама. Град-држава такође запошљава и десетине хиљада припадника радничке класе из иностранства.
Сингапурска лука са острвом Сентоса у позадини.
Као последица глобалне рецесије и пад у технолошком сектору, БДП се смањио за 2,2% 2001. године. Комитет за Економско Преиспитивање је основан у децембру 2001. и препоручио је промену економске политике са циљем освежавања привреде. Сингапур се од тада опоравио од рецесије, већим делом због побољшања светске привреде, док је сама Сингапурска привреда порасла за 8,3% у 2004, 6,4% у 2005.[21] и 7,9% у 2006. години.[тражи се извор] У првој половини 2007. економски раст је износио 7,6%. Процена је да ће раст за целу годину износити између 7 и 8%, што је више од првобитно процењених 5 до 7%.[тражи се извор]19. августа 2007. године Премијер Ли Хсиен Лунг је на скупу поводом Националног Дана најавио да се очекује да ће Сингапурска привреда расти по стопи од најмање 4 до 6% годишње наредних 5 до 10 година.
БДП по становнику 2006. године је износио 29.474 US$[тражи се извор] Влада очекује да Сингапурска привреда настави раст за 4.5 до 6,5% у 2008. години. Од септембра 2007. стопа незапослености је 1,7%, што је најниже током задње деценије, чиме се вратила на ниво од пре Азијске кризе.[22] Запосленост је наставила снажно да расте с обзиром да је привреда одржала брзо ширење. У прва три тромесечја 2007. 171.500 нових послова је створено, наспрам 176.000 током целе 2006. године.[22] За целу 2007. годину Сингапурска привреда је остварила раст 7,5% и привукла 16 милијарди S$ у инвестицијама у производњи, генеришући 3 милијарде S$ у укупној пословној потрошњи у услужном сектору.[23][23]
Орчард Роуд декорисан за Божић 2005. године.
Сингапур је увео Таксу за Робу и Услуге (Goods and Services Tax - GST) са почетном стопом од 3%1. априла1994, што је значајно увећало државне приходе за 1,6 милијарди S$ и стабилизовало финансирање државе.[24] Такса је повећана на 4% 2003, на 5% 2004. и на 7%1. јула 2007. године.[тражи се извор]
Сингапур је и популарна дестинација за туристе, што чинитуризам једном од његових највећих индустрија. Око 9,7 милиона туриста посетило је град 2006. године.[25] Орчард Роуд трговачка област је једна од најпознатијих и популарни је магнет за туристе. Да би привукли још туриста влада је одлучила да легализује коцкање и одобрила је изградњу два казина 2005. године, једног уМарина Саут и другог наСентоси.[26] Да би се такмичили са регионалним ривалским градовима попут Хонгконга, Токија иШангаја, влада је најавила да ће градска област бити претворена у узбудљивије место осветљавањем стамбених и пословних зграда.[27] Кулинарство је такође пуно промовисано као атракција за туристе, иСингапурски Фестивал Хране се одржава сваке године у Јулу да би прославио Сингапурски кухињу.
Сингапур се брзо позиционира и као центармедицинског туризма. Око 200.000 странаца тражи здравствену помоћ сваке године, а Сингапурски здравствени центри желе да услуже милион страних пацијената годишње до 2012 и остваре приход од 3 милијарде US$.[тражи се извор] Влада очекује да би ова иницијатива могла да створи 13.000 нових радних места у оквиру здравственог сектора.
Сингапур је мало острво са високом густином насељености, стога постоји потреба да се ограничи број возила у приватном власништву на путевима. Купци аутомобила морају да плате царину у висини од једне и по тржишне цене аутомобила и да се надмећу на аукцији за Сингапурску саобраћајну дозволу. Ова дозвола омогућује да се возило користи десет година. Само цена саобраћајне дозволе често прелази цену новогПоршеа Бокстер у САД. Цене аутомобила су генерално значајно више у Сингапуру у односу на остале земље Енглеског говорног подручја. Из тог разлога само 1 од 10 породица поседује аутомобил.[28]
Већина Сингапурских становника путује пешице, бициклом,аутобусом,таксијем ивозом. Две компаније нуде услуге аутобуског превоза: СБС Транзит (енгл.SBS Transit) и СМРТ Корпорација (енгл.Singapore Mass Rapid Transit - SMRT Corporation). СМРТ такође управља и системом градских возова. Постоји и десетак такси компанија у Сингапуру које заједно имају 25.000 такси возила. Такси је популаран вид јавног превоза јер су вожње релативно јефтине у поређењу са другим развијеним земљама.[29]
Сингапур има путну инфраструктуру у дужини од 3356 km, рачунајући и 161 kmауто-путева.[тражи се извор] Сингапурски план за наплату загушења у саобраћају, који је уведен 1975. године, је први такав план на свету, и подразумева мере као што су строге власничке квоте за аутомобиле и побољшања у јавном превозу.[30][31] Унапређен је 1998. године и преименован уЕлектронска наплата путева (енгл.Electronic Road Pricing - ERP)у систем је уведенаелектронска наплата путарине, електронско препознавање возила и технологију видео надзора.
Сингапур је један од главних транспортних чворишта у Азији, због своје позиције која се налази на многим поморским и ваздушним рутама.Сингапурска лука којом управљају ПСА Интернашонал (енгл.PSA International и Џуронг Порт (енгл.Jurong Port била је друга у свету 2005. године по обрађеној бруто тонажи, са 1,15 милијарди бруто тона робе, или у транспортованимконтејнерима, 23,2 милионаТЕУ контејнера. Такође је била и друга у свету изаШангајске луке по обрађеној тонажи робе, са 423 милиона тона робе. Уз то, лука је највећа светска међу-лука као и највећи светски центар за допуну бродова горивом.[тражи се извор]
Сингапур је авио чвориште за Југоисточну Азију и међустаница заКенгурску руту измеђуСиднеја иЛондона.[32] Постоји укупно осам аеродрома на острву аСингапурски Чанги Аеродром је домаћин мрежи од 80 авио-компанија које повезују Сингапур са 200 градова и 68 земаља. Оцењен је као један од најбољих међународних аеродрома од стране међународних туристичких часописа, као и за најбољи аеродром 2006. године од стране Скајтрекса (енгл.Skytrax)[33] Национални авио-превозник јеСингапур ерлајнс.[34]
Бродови на океану са Сингапуром видљивим у позадини
Сингапурска војска је неоспорно технолошки најразвијенија ујугоисточној азији.[35] Њу сачињавају армија, морнарица и ратно ваздухопловство. Она је гарант Сингапурске независности.[тражи се извор] Национална стратегија одбране је у дипломатија и одвраћању.[36] Овај принцип се рефлектује на општу културу, и подразумева да су сви грађани у служби одбране.[37] Влада троши 4,9% државног БДП-а на војску и један од четири долара државних издатака се троши на одбрану.[38]
У време стицања независности, Сингапур је имао два пешадијска пука којим су командовали Британски официри. Сматрало се да је ова војска сувише мала да би пружила ефикасну заштиту новој држави тако да је развој војске постао приоритет. Британија је повукла своју војску из Сингапура у октобру1971, остављајући из себе само мале Британске, Аустралијске и Новозеландске снаге као симбол страног војног присуства. Последњи Британски војници су напустили Сингапур у марту1976. Новозеландске трупе су последње отишле1989.[39][40]
Сингапурска армија је иницијално успостављена уз помоћ Британије иИзраела, државе која није призната од стране суседнихисламских држава, Малезије, Индонезије и Брунеја.[41][42] Након стицања независности главни страх је био од инвазије од стране Малезије и/или Индонезије. КомандириИзраелских одбрамбених снага су били задужени за креирање Сингапурске оружаних снага од нуле и Израелски инструктори су доведени да би обучавали Сингапурске војнике. Обука је обављана према стандардима Израелских одбрамбених снага и Сингапур је усвојио систем регрутације и резервних јединица заснованог на Израелском и Швајцарском моделу, који је још увек у употреби.[40] Данас, Сингапур и даље одржава јаке безбедносне везе са Израелом и један је од највећих купаца Израелског наоружања.[43] Ручни против оклопни систем МАТАДОР је један од примера скорашње сингапурско-израелске сарадње.
Сингапурска војска је развијена да одговори на широк спектар задатака, и у конвенционалном и у неконвенционалном ратовању. Одбрамбено-научна и технолошка агенција је одговорна за набавку ресурса за војску.[36] Географска ограничења Сингапура чине да Сингапурска војска мора да планира потпуно одбијање напада, јер не могу да се повуку и регрупишу. Мала популација је такође имала утицај на начин како је војска дизајнирана, са малим активним снагама и великим резервним саставом.[37]
Сингапур има систем регрутације који важи за све способне мушкарце од 18. године, са изузетком оних који имају кривични досије или могућност да докажу да би њихов губитак произвео велику потешкоћу њиховим породицама. Уз то, мушкарци који тек треба да заврше пред-универзитетско образовање или којима је додељена стипендија Комисије Јавних Служби могу да се одлуче да одложе своју регрутацију. Број жена у војсци се повећава иако се од њих не очекује да обаве војну службу, од када је 1989. године омогућено да се запосле у војсци. Пре обуке за специфичан род војске, регрути пролазе кроз основну војну обуку барем 9 недеља.[44]
Због мале површине земљишта на главном острву, обука која подразумева активности као што су бојево гађање и амфибијско искрцавање се обично обавља на мањим острвима, на којима је забрањен приступ цивилима. Са друге стране, вежбе великих размера се сматрају преопасним да би се обављале у том крају, и од 1975 се обављају уТајвану[44] Обаука се такође обавља и у другим земљама. Војне вежбе се одржавају са страним војскама једном или два пута недељно.[37]
Обзиром на ограничења ваздушног и земаљског простора, Ваздушне снаге Републике Сингапур (енгл.RSAF) воде један број ваздухопловних база уАустралији,САД иФранцуској. РСАФ-ова 130 ескадрила је базирана у бази Пирс уЗападној Аустралији,[тражи се извор] а 126 ескадрила је базирана у Океј војном ваздухопловном центру уКвинсленду.[45] РСАФ-ова 150 ескадрила је базирана у ваздухопловној бази уКазоуна југу Француске.[46][47] РСАФ такође поседује и неколико одреда у Сједињеним Америчким Државама, и то уСан Дијегоу уКалифорнији, Марана уАризони, Гранд Прери уТексасу и Лук ваздухопловној бази у Аризони.[48]
Сингапурске оружане снаге су слале своје јединице да помогну у операцијама ван земље у областима као што јеИрак[49] иАвганистан,[тражи се извор] и у војној и у цивилној улози. У региону помагале су у стабилизацијиИсточног Тимора и обезбеђивале су помоћ уАћеу у Индонезији након земљотреса ицунамија2004. године. Сингапурске оружане снаге су такође пружале помоћ токомурагана Катрина.[50] Сингапур је чланица војне алијансе са Аустралијом, Малезијом, Новим Зеландом и Уједињеним Краљевством.[37]
Према званичној статистици, број становника у Сингапуру2011. био је 5,18 милиона, од чега су 3,25 милиона (63%) Сингапурски држављани док су остали (37%)стални резиденти (који се зову „Сингапурски резиденти") и страни радници.[тражи се извор] 23% Сингапурских држављана је рођено ван Сингапура (натурализовани грађани). 2011. године је било преко пола милиона страних резидената у Сингапуру. Кинези чине 74,2% Сингапурских резидената, Малајци 13,4%, Индијци 9,2%, док Евроазијци и остале групе чине 3,2%. Пре 2010. године свака особа је могла да се региструје само као припадник једне расе, по правилу по очевом пореклу. Зато су особе из мешаних бракова сврставане по очевом пореклу у једну групу приликом пописа. Од 2010 становништво се може двојако изјаснити, тако што бирају по једну примарну и по једну секундарну расу.
Године 2006.стопа наталитета је била 10.1 на 1000 становника, што је веома низак ниво који се приписује политици контроле рађања,стопа смртности је такође једна од најнижих на свету са 4.3 на 1000 становника. Природни прираштај је био 4,4% од чега је раст Сингапурских резидената био 1,8%. Већи проценат раста настао је збогимиграната, али и због повећања очекиваног трајања живота. Сингапур је друга најнасељенија независна држава на свету послеМонака, не рачунајућиМакау иХонгконг који суспецијални административни региони Народне Републике Кине.1957. године Сингапурска популација је износила 1,45 милиона, а постојао је релативно висок природни прираштај. Свесна веома ограничених природних ресурса и мале територије, влада је увела политику контроле рађања крајем 1960-их. Крајем 1990-их популација је остарјела, а све мањи број људи је учествовао на тржишту рада и постојало је помањкање квалификоване радне снаге. У драматичној промени политике, Сингапурска влада је увела „беби бонус“ шему2001. године (повећан је2004) која охрабрује парове да имају више деце.[51]
Године 2006.стопа укупног фертилитета је износила 1.26 деце по жени, што је трећа најнижа стопа на свету и далеко ниже од 2.10 колико је потребно за просту репродукцију.[52] 2006. године 38.317 беба је рођено у поређењу са око 37.600 2005. Овај број ипак није довољан да одржи раст становништва. Да би превазишли овај проблем, влада охрабрује странце да имигрирају у Сингапур. Овај велики број имиграната спречава смањење Сингапурске популације.[тражи се извор]
Сингапур је вишерелигијска држава. Према „Статистичком заводу Сингапура“, око 44% становништва (не рачунајући значајан број посетиоца и привремених радника) практикујебудизам иТаоизам. Око 18%, углавном Кинеза, Евроазијаца и Индијаца практикујехришћанство - шира класификација обухватаКатолицизам,Протестантизам и остале.Муслимана има 15%, од чега Малајци чине већину са значајним бројем Индијскихмуслимана и Кинеских муслимана. Мањи број мањина практикујесикизам,хиндуизам,Бахаизам и остале, према попису из2000. године.[53]
Поједине религијске праксе су забрањене у Сингапуру.Јеховиним сведоцима, на пример, је забрањено да дистрибуирају религијски материјал[54] и понекад их хапсе због свогпацифистичког одбијања да служе у Сингапурској војсци.[55]
Око 17% становништва није се религијски изјаснило.
Енглески је први језик који половина деце учи до предшколског доба и главни је језик за школовање у основној школи, али се уче и матерњи језици. Многа деца похађају приватна обданишта све до основне школе која почиње када наврше шест година.
Енглески је језик едукације за математику и природне науке. За Кинеску заједницу, постоје специјалне школе које добијају додатна финансијска средства да би обуку вршили на мандаринском. Неке школе комбинују језичке предмете са математиком и природним наукама, користећи и Енглески и други језик.
Образовни програм одређује Министарство Образовања Сингапура а примењује се и у приватним и у јавним школама. Не постоји стриктна различитост између приватних и јавних школа. Степен аутономије по питању програма и школарине, висина државног финансирања и висина финансијског оптерећења студента се класификује на „државне“, „државно помогнуте“, „аутономне“, „независне“ и „приватно финансиране“.[56] Постоје и међународне школе које су обезбеђене за странце и за по неког локалног ученика уз дозволу министарства образовања.
Постојечетири државна универзитета у Сингапуру: Национални Сингапурскиуниверзитет, Нанјанг Технички универзитет, Сингапурски Пословни универзитет у СИМ универзитет. Разматра се отварање још универзитета, пошто влада жели да обезбеди више образовање за 30% сваке етничке групе.[57] Постоји такође и пет политехничких школа: Темасек политехничка, Сингапурска политехничка, Нџи Ан политехничка, Нанјанг политехничка и Републик политехничка. За разлику од сличних институција у многим земљама, Сингапурске политехничке школе издају само дипломе.
Образовни систем садржи необавезно обданиште које траје три године, а затим следи шестогодишњеосновно образовање које се завршава Завршним Испитом за Основну Школу (енгл.Primary School Leaving Examination - PSLE). Следи четири до пет годинасредњег образовања, што води до Н нивоа или Сингапурског цертификата општег образовања - О ниво (енгл.Singaporean GCE 'O' Level) испита којима се оцењује ниво знања ученика и одређује коју врсту вишег образовања могу да наставе.
Нижи колеџ као што је Тампинес Нижи Колеџ обезбеђују две или три године пред универзитетског образовања на путу ка универзитету. Политехничке школе нуде курсеве који воде до диплома, док терцијарне установе нуде различите бечелор, мастер и докторске дипломе (степене) и друге високе дипломе.
Одбор за Економски Развој (енгл.Economic Development Board - EDB) активно је ангажовао стране школе на отварању кампуса у Сингапуру под програмом „Глобална Школа“ чији је циљ да привуче 150000 страних студената до 2015. године.[58] ИНСЕАД, водећа пословна школа је отворила свој први кампус у иностранству у Сингапуру 2001, док ЕССЕЦ Пословна Школа, један век стараПариска пословна школа, обезбеђује курсеве специфичне заАзију. Пословна школаУниверзитета у Чикагу такође овде има свој кампус. ТИШ Уметничка Школа (енгл.Tisch School of the Arts) је задња која је отворила свој огранак овде 2007. године. Ипак, ЕДБ није успео да привуче и задржи Варвик Универзитет (енгл.Warwick University) и Универзитет Новог Јужног Велса због, како су навели, недостатка академских слобода[59] и финансијске забринутости[60].
Године 1999, Министарство Образовања започело је „Програм за обнову и побољшање постојећих школа“ чији је циљ да унапреди постојеће зграде, од којих су многе направљене пре више од 20 или 30 година, у више фаза по цени од 4,5 милијардиСингапурских Долара (S$).[61] Овај програм успева да обезбеди боље школско окружење за ученике путем унапређења школских зграда према најновијим стандардима. У2005-ој години оквир назван „Флексибилна Школска Инфраструктура“ (ФлекСИ) је коришћен за изградњу модуларних учионица које могу бити отворене за већа предавања, и које омогућују школском особљу да обликују распоред учионица тако да одговарају јединственим идентитетима и култури тих школа. У исто време, затворена спортска дворана ће бити обезбеђена свакој школи тако да школе могу да спроводе физичко васпитање и по лошем времену.[тражи се извор]
Националнијезик Сингапура је Малајски из историјских разлога, и користи се ухимни „Мајулах Сингапура“.Службени језици суенглески, малајски,мандарински итамилски. Енглески је уведен као језик администрације још од проглашења независности. Јавна предузећа у Сингапуру обављају своје послове на Енглеском, а званични документи која су написана на остала три званична језика морају се преводити на Енглески да би били прихваћени. Сингапурски устав и сви закони су написани на Енглеском, а уколико неко жели да се обрати у Сингапурским Судовима на неком другом званичном језику обавезан је преводилац за Енглески. Па ипак Енглески је матерњи језик за само једну трећину Сингапураца, отприлике трећина Сингапурских Кинеза, четвртина Сингапурских Малајаца и око половина Сингапурских Индијаца га користи као матерњи језик. Двадесет процената Сингапураца (сваки пети грађанин) не говори Енглески.
Енглески који се користи је базиран набританском енглеском, уз утицајамеричког енглеског. Употреба енглеског је постала широко распрострањена у Сингапуру након што је уведен као први језик у образовном систему, енглески је уједно најраспрострањенији језик у сингапурској литератури. Деца у школама обавезно уче енглески и један од три остала службена језика. Јавни знаци и званичне публикације су на енглеском, али обично постоје и преведене верзије у осталим службеним језицима. Већина Сингапураца говори локалним хибридним обликом енглеског који се зовесинглиш „сингапурски енглески“ (енгл.Singlish "Singapore English"), који има многекреолске карактеристике, мешајући вокабулар и граматику стандардног енглеског,Кинеских дијалеката, малајског ииндијског језика. Други најчешћи језик у Сингапуру је мандарински, и преко седамдесет процената становништва га користи као други језик.
Сингапур има ефикасан здравствени систем, иако су издвајања за здравство релативно ниска за развијену земљу.[62]Светска здравствена организација рангира Сингапурски здравствени систем на 6 месту на свету у свом извештају о здравству у свету.[63] Уопштено, Сингапур има најнижустопу смртности код новорођенчади на свету задње две деценије. Очекивани животни век у Сингапуру је 79 година за мушкарце и 83 године за жене, што поставља земљу на15 место на свету по очекиваном животном веку. Скоро сва популација има приступ напредним воденим и санитарним постројењима. Смртност одХИВ-а је мања од 10 на 100.000 људи на годишњем нивоу. Гојазност код одраслих је испод 10%.[64]
Државни програм здравствене заштите је заснован на три принципа: Финансирање оних који нису способни да приуште здравствено осигурање, обавезно здравствена штедња која покрива 85% популације, и здравствено осигурање које финансира држава.[62] Јавне болнице имају аутономију у управљачком одлучивању, и надмећу се за пацијенте. Субвенције постоје за људе са малим приходима.[65] 2008. године 31,9% здравствене заштите је финансирала држава. То је чинило отприлике 3,5% СингапурскогБДП-а.[66]
Без природних слатководних река и језера, главни домаћи извор водоснабдевања у Сингапуру је кишница, која се сакупља у резервоарима или колекторима. Око половине сингапурскеводе долази од кише сакупљене у тим резервоарима, док већина остале воде долази из Малезије. Две земље дуже времена воде спор око споразума који је потписан током колонијалног доба а односи се на коришћење воде.
Тренутно се гради још колектора, погона за рециклажу воде и фабрике задесалинизацију воде. Ова стратегија „четири славине“ има за циљ да смањи зависност од иностраног снабдевања и да повећа разноликост извора пијаће воде.
Сингапур има мрежу резервоара и колектора. До2001. године постојало је 19 резервоара непречишћене воде, 9 постројења за прераду и 14 резервоара за складиштење пијаће воде који служе за подмирење домаћих потреба.Марина Бараж је брана која се гради око рукавца три Сингапурске реке, и која ће до 2009. године створити велики резервоар свеже воде.[тражи се извор] Када се изгради, овај резервоар ће повећати капацитет прикупљања кишнице на две трећине површине државе.
Историјски посматрано, за половину потрошње воде Сингапур се увек ослањао на увоз из Малезије. Међутим, два споразума о води по којима је Сингапур био снабдеван истичу 2011. и 2061. године и две државе су у спору око цене воде. Без решења овог спора на видику, Сингапурска влада је одлучила да повећа потрошњу сопственим залихама.[67] Гради се или је предложена изградња још погона за рециклажу воде као и фабрика за десалинизацију да би се смањио увоз воде.[67]
^„Founding of Modern Singapore”. Ministry of Information, Communications and the Arts, Singapore. Архивирано изоригинала 02. 05. 2006. г. Приступљено14. 4. 2006.
^Wong Choon Mei (6. 9. 2006).„Singapore the most business-friendly economy in the world: World Bank”.Singapore News. Singapore: Channel NewsAsia. Архивирано изоригинала 5. 2. 2008. г. Приступљено31. 1. 2008. „Singapore has been rated as the most business-friendly economy in the world. According to a World Bank-IFC report, Singapore beats previous winner New Zealand for the top spot in the 2005/2006 rankings while the United States came in third.”
^„Singapore top paradise for business: World Bank”. Washington: AFP. 26. 09. 2007. Архивирано изоригинала 7. 7. 2009. г. Приступљено31. 01. 2008. „SINGAPORE once again topped the World Bank's ranks for the best place in the world to do business, and Egypt is the leader in reforms to invite more business, the World Bank said on Tuesday. 'For the second year running, Singapore tops the aggregate rankings on the ease of doing business' in 2006 to 2007, the World Bank said in releasing its 'Doing Business 2008' report. www.Singaporeian.com”
_zoom.svg)
.gif)
_and_the_corvette_RSS_Vigilance_(90)_are_underway_during_Cooperation_Afloat_Readiness_and_Training_(CARAT)_Singapore_2010.jpg)
.jpg)
