Сенегал (фр.Sénégal,волф.Senegaal),[4][5] или званичноРепублика Сенегал (фр.République du Sénégal,волф.Réewum Senegaal),држава је узападној Африци, окружена на северу саМауританијом, на истоку саМалијем, на југу саГвинејом иГвинејом-Бисао, на западу са Атлантским океаном.[6]Зеленортска Острва леже око 560 км од сенегалске обале.Гамбија скоро у потпуности лежи унутар Сенегала, окружена њиме са севера, истока и југа; са своје западне обале, територија Гамбије прати рекуГамбију више од 300 км у копно. Површина Сенегала је 196.712 км2. Главни и највећи град јеДакар.
Већи део Сенегала састоји се од таласастих пешчаних равница западногСахела. Брдовита подручја налазе се само на југоистоку земље, у наставку масиваФута Џалон уГвинеји. Овде се налази и највиши врх, неименована тачка на висини од 581 m близу Непен Диаха. Северну границу земље чини рекаСенегал, а веће реке су још иГамбија (река) иКазаманс. Главни градДакар налази се на Зеленом рту, најзападнијој тачки афричког континента.
Клима је тропска са одвојеним сушним и кишним раздобљем које условљавају зимски североисточни односно летњи југозападни ветрови. Просечна годишња количинападавина за Дакар је око 600 mm, а већина их падне између јуна и октобра када је просечна температура око 27 °C; од децембра до фебруара температура се спушта на око 17 °C. Температуре су више у унутрашњости, а количина падавина повећава се према југу, где местимично достиже и 1500 mm.
Северна област Сенегала је део Сахела, прелазна зона измеђуСахаре на северу и влажнијих регија према југу. Биљни свет већином је састављен од трава савана са раштрканим групама дрвећа и бодљикавим жбуновима. Јужније, у регији реке Гамбије, дрвеће постаје чешће. На крајњем југу налазе се мочваре и густе шуме палми,махагонија,бамбуса и др. Дивљина је разнолика, али већи сисари, као што су слонови, лавови, гепарди и антилопе су већински омеђени у источној половини државе која има мањи број становника. Водени коњи и крокодили се налазе у рекама. Међу бројним врстама змија у Сенегалу су кобра и боа констриктор.
Фосфати, који се налази у рудницима близуThièsa, најважније су искористиво минерално богатство Сенегала. Залихе нафте и природног гаса су откривене у близини обале у касним 1970-им. Откривене су велики наслагегвоздене руде, али није искоришћена због велике удаљености од путних праваца, којима би се транспортовала.
РекаГамбија протиче кроз Национални парк Ниоколо-Коба
Досељавање становника у Сенегал довело је до уништавања шума за додатне фарме и дрва за огрев. Уништавање шума и повећање броја пашњака у сувој клими довело је до ширења пустиње на велика подручја у држави. У 2000. 32% од укупне површине Сенегала било је прекривено шумама. Сенегал је највећи светски извозник егзотичних птица, а раширен је и криволов на многе животиње. Влада Сенегала покренула је програме пошумљавања за борбу против ширења пустиња и заштитила 11% (2000) државе проглашавајући те делове националним парковима и резерватима. Национални парк Ниоколо-Коба у југоисточном Сенегалу, који обухвата 9.000 km² шума и Парк Савана проглашени су светским наслеђем1981. године. Влада је ратификовала међународне договоре о околини који се односе на разноврсност биљног света, промену климе, спречавања ширења пустиња, угрожене врсте, опасан отпад, заштиту озонског омотача, китолов и друге.
У6. веку на подручје Сенегала насељавају се народи Волоф и Серер, а у9. веку пристижуфулански Тукулори чија држава постаје доминантна сила почетком другог миленијума. У11. веку до Сенегала стижеислам којег су проширилиАлморавиди. Од14. века подручјем доминира држава народаВолоф, која се у16. веку распада на мања краљевства.
Присуство Европљана на обали Сенегала траје од половине15. века када суПортугалци основали трговачке станице на ушћу реке Сенегал. До краја17. векаФранцузи су постали најјача сила на овом подручју, али нису продрли у унутрашњост све до половине19. века. За време француске колонизације Сенегал се убрзано привредно развијао, ширило се узгајањекикирикија и изграђује се железница.
ПослеПрвог, а нарочитоДругог светског рата домаће становништво Сенегала тражило је већу улогом у политичком животу, а касније и независност. Водећи сенегалски политичар постао је професор и песникЛеополд Седар Сенгор, који се у почетку залагао за останак земље у заједници са Француском, а1960. је постао први председник независног Сенегала. Сенгор је умереном политиком водио земљу до1980. Иако је био католик ослањао се на подршкумуслиманске верске хијерархије. Сарађивао је сФранцуском и спроводио је модификованисоцијализам. Током1980-их земља се суочила с привредним проблемима и растућом политичком нестабилношћу, а у јужној покрајини Касаманс (између гамбијске и гвинејабисауске границе) сепаратистички покрет је започео оружану борбу за независност, која већом или мањом жестином траје до данас.
На председничким изборима2000. Социјалистичка странка, која је владала Сенегалом од независности, доживела је пораз. Дошло је до једне од ретких афричких мирних смена власти, а нови председник је постао дугогодишњи вођа опозицијеАбдулаје Вејде.
Најбројнија вера јеислам (94% становништва). Исламска верска хијерархија (суфијска братства) има значајну улогу у друштвеном и политичком животу земље.
Иако је удеопољопривреде у сенегалском БДП-у пао испод 20%, од ње још увек преживљава већина Сенегалаца.Кикирики је најважнији извозни производ и привредни раст је великим делом зависан од рода те културе и његове цене на светском тржишту. Важно је ирибарство. У склопу владиног реформског програма од1993. либерализовани су привредни и трговински прописи и уклоњена државна контрола над ценама што је повећало привредни раст. Велики проблем Сенегала остајенезапосленост која износи око 40% радно способног становништва.
БДП је за 2004. процењен на 1700долара по становнику (мерено по ППП-у).
Chafer, Tony (2002).The End of Empire in French West Africa: France's Successful Decolonization.ISBN1-85973-557-6.. Berg .
Gellar, Sheldon (1982).Senegal: an African nation between Islam and the West. Boulder: Westview Press..
Idowu, H. Oludare. (1970),The Conseil General in Senegal, 1879–1920, Ibadan: University of Ibadan (Thèse)
Leland, Conley Barrows.,Général Faidherbe, the Maurel and Prom Company, and French Expansion in Senegal, University of California, Los Angeles, 1974, XXI-t.1, pp. 1–519 ; t.2, pages 520–976, (thèse)
Nelson, Harold D.; et al.Area Handbook for Senegal (2nd изд.).CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза) (Washington: American University, 1974)full text online, 411pp;
Robinson Jr, David Wallace,Faidherbe, Senegal and Islam, New York, Columbia University, 1965, 104 pages (thèse)
Wikle, Thomas A., and Dale R. (2014). „Landscapes of the Slave Trade in Senegal and The Gambia”.Lightfoot Focus on Geography.57 (1): 14—24.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
Michel Adanson,Histoire naturelle du Sénégal. Coquillages. Avec la relation abrégée d'un voyage fait en ce pays pendant les années 1749, 50, 51, 52 et 53, Paris, 1757, réédité partiellement sous le titreVoyage au Sénégal, présenté et annoté par Denis Reynaud et Jean Schmidt, Publications de l'Université de Saint-Étienne, 1996.
Stanislas, chevalier de Boufflers,Lettres d'Afrique à Madame de SabranCS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), préface, notes et dossier de François Bessire, s. l., Babel, 1998, 453 pages (coll. Les Épistolaires)
Marie Brantôme,Le Galant exil du marquis de Boufflers, 1786
Georges Hardy (1921),La mise en valeur du Sénégal de 1817 à 1854, Paris: Larose, XXXIV + 376 pages (Thèse de Lettres)
André Charles, marquis de La Jaille,Voyage au Sénégal pendant les années 1784 et 1785, avec des notes jusqu’à l'an X par P. Labarthe, Paris, Denter,1802.
Saugnier,Relation des voyages de Saugnier à la côte d'Afrique, au Maroc, au Sénégal, à Gorée, à Galam, publiée par Laborde, Paris: Lamy, 1799.
René Claude Geoffroy de Villeneuve,L’Afrique ou Histoire, mœurs, usages et coutumes des Africains : le Sénégal, orné de 44 planches exécutées la plupart d'après des dessins originaux inédits faits sur les lieux, Paris: Nepveu,1814.
Gravrand, Henry (1983).La civilisation Sereer, Vol. 1, Cosaan: les origines.ISBN2-7236-0877-8., Nouvelles Editions africaines,
University of Calgary, Dept. of Archaeology, Society of Africanist Archaeologists in America, Society of Africanist Archaeologists,Newsletter of African archaeology (47–50): 27, 58.Недостаје или је празан параметар|title= (помоћ), Dept. of Archaeology, University of Calgary, 1997
Becker, Charles,Vestiges historiques, trémoins matériels du passé clans les payssereer, Dakar (1993), CNRS – ORS TO M
Foltz, William J.From French West Africa to theMali Federation.Yale University Press., Volume 12 of Yale studies in political science, p. 136, , 1965
Diop, Cheikh Anta, Modum, Egbuna P., "Towards the African renaissance: essays in African culture & development", 1946–1960, p. 28, Karnak House (1996).ISBN0-907015-85-9
Coifman, Victoria Bomba,History of the Wolof state of Jolof until 1860 including comparative data from the Wolof state of Walo, p. 276, University of Wisconsin–Madison, 1969
Diouf, Niokhobaye,Chronique du royaume du Sine par suivie de Notes sur les traditions orales et les sources écrites concernant le royaume du Sine par Charles Becker et Victor Martin. Bulletin del'Ifan, Tome 34, Série B, n° 4, 1972, p. 706
Sarr, Alioune, "Histoire duSine–Saloum", Introduction, bibliographie et Notes par Charles Becker, BIFAN, Tome 46, Serie B, n° 3–4, 1986–1987
Rodolphe Alexandre (1995).La Révolte des tirailleurs sénégalais à Cayenne, 24–25 février 1946.ISBN2-7384-3330-8.
Jean-Luc Angrand,Céleste ou le temps des signares, Éditions Anne Pépin, 2006
Boubacar Barry.La Sénégambie du XVe au XIXe siècle. Traite négrière, Islam et conquête coloniale.ISBN2-85802-670-X., Paris, L'Harmattan, 1991 (rééd.), 544 pages
Boubacar Barry.Le Royaume du Waalo : le Sénégal avant la Conquête.ISBN2-86537-141-7., Karthala, 2000 (rééd.), 420 pages
Abdoulaye Bathily, (1989),Les Portes de l'or : le royaume de Galam (Sénégal) de l'ère musulmane au temps des négriers (VIIIe-XVIIIe siècles), Paris: L' Harmattan.
Claire Bernard (1996).Les Aménagements du bassin fleuve Sénégal pendant la colonisation française (1850–1960).ISBN2-284-00077-0., ANRT,
Germaine Françoise Bocandé,L’implantation militaire française dans la région du Cap-Vert : causes, problèmes et conséquences des origines à 1900, Dakar, Université de Dakar, 1980, 112 pages (Mémoire de Maîtrise)
Jean Boulègue,Le Grand Jolof : XIIIe-XVIe siècles, les Anciens royaumes Wolof, t. 1, Karthala, 1987, 207 pages
Paul Bouteiller,Le Chevalier de Boufflers et le Sénégal de son temps (1785–1788), Lettres du Monde, Paris, 1995.
Bruno A. Chavane,Villages de l'ancien Tekrour : recherches archéologiques dans la moyenne vallée du fleuve Sénégal, Karthala-CRA, 2000 (rééd.)
Cyr Descamps (1972),Contribution à la préhistoire de l'Ouest-sénégalais, Paris: Université de Paris, 345 pages Thèse de 3e cycle publiée en 1979, Dakar, Travaux et Documents Faculté des Lettres, 286 pages
Falilou Diallo (1983),Histoire du Sénégal : de la conférence de Brazzaville à la fondation du bloc démocratique sénégalais : 1944–1948, Paris: Université de Paris I, 318 pages (Thèse de 3rd cycle)
Papa Momar Diop (1985),Les administrateurs coloniaux au Sénégal. 1900–1914, Dakar: Université de Dakar, 107 pages (Mémoire de Maîtrise)
Jean Girard,L'Or du Bambouk : du royaume de Gabou à la Casamance une dynamique de civilisation ouest-africaine, Genève: Georg, 1992, 347 pages
Bernard Grosbellet (1967),Le Moniteur du Sénégal et dépendances comme sources de l'histoire du Sénégal pendant le premier gouvernement de Faidherbe (1856–1861), Dakar:Université de Dakar, 113 pages (Diplôme d'Etudes Supérieures)
Gerti Hesseling.Histoire politique du Sénégal: institutions, droit et société.ISBN2-86537-118-2. (translation Catherine Miginiac), Karthala, 2000, 437 pages
Abdoulaye Ly.La Compagnie du Sénégal.ISBN2-86537-406-8., Karthala, 2000, 448 pages
Mahamadou Maiga.Le Bassin du fleuve Sénégal – De la traite négrière au développement.ISBN2-7384-3093-7., Paris, L’Harmattan, 1995, 330 pages
Laurence Marfaing.Évolution du commerce au Sénégal : 1820–1930.ISBN2-7384-1195-9., Paris, L’Harmattan, 1991, 320 pages
Saliou Mbaye,Le Conseil privé du Sénégal de 1819 à 1854, Paris,Université de Paris, 1974, 431 pages (Thèse de l'École des Chartes)
Christian Roche (2001),Le Sénégal à la conquête de son indépendance, 1939–1960. Chronique de la vie politique et syndicale, de l'Empire français à l'Indépendance, Paris: Karthala, 286 pages
Yves-Jean Saint-Martin,Une source de l'histoire coloniale du Sénégal. Les rapports de situation politique (1874–1891), Dakar: Université de Dakar, 1964, 147 pages (Diplôme d'Etudes Supérieures)
Yves-Jean Saint-Martin,La formation territoriale de la colonie du Sénégal sous le Second Empire 1850–1871, Nantes: Université de Nantes, 1980, 2 vol. 1096 pages (Thèse d'État)
Yves-Jean Saint-Martin.Le Sénégal sous le Second Empire.ISBN2-86537-201-4., Karthala, 2000, 680 pages
H. Y. Sanchez-Calzadilla,A l'origine de l'expansion française, la commission des comptoirs du Sénégal, Paris: Université de Paris I, 1973 (Mémoire de Maîtrise)
Alain Sinou.Comptoirs et villes coloniales du Sénégal: Saint-Louis, Gorée, Dakar.ISBN2-86537-393-2., Karthala, 1999, 344 pages
Charles Uyisenga (1978),La participation de la colonie du Sénégal à l'effort de guerre 1914–1918, Dakar: Université de Dakar, 216 pages (Mémoire de Maîtrise)
Nicole Vaget Grangeat,Le Chevalier de Boufflers et son temps, étude d'un échec, Paris, Nizet, 1976
Baïla Wane,Le Conseil colonial du Sénégal, 1920–1946, Paris:Université de Paris VII, 1978, 20 pages (Diplôme d'Études Approfondies).
![[икона]](/image.pl?url=https%3a%2f%2fsr.wikipedia.org%2f%2fupload.wikimedia.org%2fwikipedia%2fcommons%2fthumb%2f1%2f1c%2fWiki_letter_w_cropped.svg%2f20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png&f=jpg&w=240)
