Семиологија (grč. semeios знак, особина) јенаука о знацима (симболима) тј. општа наука о свим системима знакова који се појављују у човековом друштвеном животу (језик, обичаји, комуницирање). Она се развила средином 20. века, иако је човеков интерес за знакове настао веома рано, вероватно, појавом човека као свесног бића. Зачетницима семиологије можемо сматратиПлатона,Аристотела,св. Августина и др.
Осим назива семиологија, користи се и називсемиотика који је 1867. године створиоЧарлс Сандерс Пирс, амерички филозофпрагматичарске школе (1839–1914; семиотика је стално превођење знакова у друге знакове).Фердинанд де Сосир је у свомКурсу опште лингвистике ову науку назвао семиологијом, па од тог тренутка паралелно постоје два термина - семиологија (углавном нафранкофоном подручју) и семиотика (англофоно подручје).
Основни проблем при дефинисању семиологије и њеног подручја је питање како се одређује знак. Знак је, у најширем смислу те речи, свака појава која за човека означава неку другу појаву: Човек, дакле, интерпретира знак, он иза њега очитава неки други изванзнаковни феномен. Такође, знак може бити ограничен само на оне феномене који за човека нешто означавају, а употребљавају се у међусобној комуникацији.[1]
Danesi, Marcel. (2007).The Quest for Meaning: A Guide to Semiotic Theory and Practice. Toronto: University of Toronto Press.
Deely, John (2005).Basics of Semiotics (4th изд.). Tartu: Tartu University Press.Непознати параметар|orig-date= игнорисан (помоћ)
Deely, John. (2000),The Red Book: The Beginning of Postmodern Times or: Charles Sanders Peirce and the Recovery of, Lund: Lund University Press Signum.Sonesson, Göran (1989). „Pictorial concepts. Inquiries into the semiotic heritage and its relevance for the analysis of the visual world”. Lund: Lund University Press.Недостаје или је празан параметар|url= (помоћ). Inquiries into the semiotic heritage and its relevance for the analysis of the visual world. Sonesson, Göran, 1989, Pictorial concepts.(578 KiB)Pictorial concepts. Inquiries into the semiotic heritage and its relevance for the analysis of the visual world„Eprint”(PDF). (571 KiB).
Deely, John. (2003). „On the Word Semiotics, Formation and Origins”.Semiotica: 1—50.doi:10.1515/semi.2003.066. 146.1/4,.
Deely, John (2003).The Impact on Philosophy of Semiotics. South Bend: St. Augustine Press.
Deely, John. (2004). „'Σημειον' to 'Sign' by Way of 'Signum': On the Interplay of Translation and Interpretation in the Establishment of Semiotics”.Semiotica: 187—227. 148–1/4,.
Deely, John. (2006),.„On 'Semiotics' as Naming the Doctrine of Signs”.Semiotica.158 (4): 1—33. 1 2006.Проверите вредност парамет(а)ра за датум:|date= (помоћ).
Derrida, Jacques (1981).'Positions. Превод: Alan Bass. London: Athlone Press.
Eagleton, Terry (1983).Literary Theory: An Introduction. Oxford: Basil Blackwell..
Eco, Umberto (1976).A Theory of Semiotics. London: Macmillan..
Liszka, J. J. (1996).A General Introduction to the Semeiotic of C.S. Peirce. Indiana University Press.
Locke, John,The Works of John Locke, A New Edition, Corrected, In Ten Volumes, Vol.III, T. Tegg, (London), 1823. (facsimile reprint by Scientia, (Aalen), 1963.)
Lotman, Yuri M. (1990).Universe of the Mind: A Semiotic Theory of Culture. London:I.B. Tauris.. (Translated by Ann Shukman)
Morris, Charles W. (1971).Writings on the general theory of signs. The Hague: Mouton.
Peirce, Charles S. (1934).Collected papers: Volume V. Pragmatism and pragmaticism. Cambridge, MA, USA: Harvard University Press.
Petrilli, Susan (2009). „Semiotics as semioethics in the era of global communication”.Semiotica.2009 (173): 343—67.S2CID143553063.doi:10.1515/SEMI.2009.015.
Ponzio, Augusto & S. Petrilli. (2007).Semiotics Today. From Global Semiotics to Semioethics, a Dialogic Response. New York.ISBN978-1-894508-98-8., Ottawa, Toronto: Legas. 84 pp.
Romeo, Luigi (1977). „The Derivation of 'Semiotics' through the History of the Discipline”.Semiosis.6: 37—50., .
Sebeok, T.A. (1976).Contributions to the Doctrine of Signs. Indiana University Press., Bloomington, IN.
Signs and Meaning: 5 Questions, edited by Peer Bundgaard and Frederik Stjernfelt, 2009 (Automatic Press / VIP). (Includes interviews with 29 leading semioticians of the world.)
Short, T.L. (2007).Peirce's Theory of Signs. Cambridge University Press.
Stubbe, Henry (Henry Stubbes),The Plus Ultra reduced to a Non Plus: Or, A Specimen of some Animadversions upon the Plus Ultra of Mr. Glanvill, wherein sundry Errors of some Virtuosi are discovered, the Credit of the Aristotelians in part Re-advanced; and Enquiries made...., (London), 1670.
It from bit and fit from bit. On the origin and impact of information in the average evolution (Yves Decadt, 2000). Book published in Dutch with English paper summary in The Information Philosopher,http://www.informationphilosopher.com/solutions/scientists/decadt/
„The Public Journal of Semiotics”. Архивирано изоригинала 4. 5. 2015. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза), Paul Bouissac, Editor in Chief; Alan Cienki, Associate Editor; René Jorna, Winfried Nöth.
„Semiotiche”. Архивирано изоригинала 23. 8. 2016. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза), Gian Paolo Caprettini, Managing Director; Andrea Valle & Miriam Visalli, Editors. Some articles in English. Home site seems gone from Web, old url„Semiotiche.it”. Архивирано изоригинала 20. 12. 2018. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза) no longer good, and Wayback Machine cannot retrieve.