Селим II (тур.II. Selim;28. мај1524 —12. децембар1574) познат је каоПлави илиПијаница,[1] био је турски султан у периоду 1566. до своје смрти 1574.
Био је синСулејмана Величанственог и његове женесултаније Хурем. Селим је био мало вероватан кандидат за престо све док његов брат Мехмед није умро одмалих богиња, његов полубратМустафа задављен на смрт по налогу свог оца и његов брат Бајазит је убијен по налогу свог оца након побуне против њега и Селима.
Током своје владавине, његов велики везирМехмед-паша Соколовић имао је значајну контролу над државном управом. Освајање Кипра и Туниса била су запажена достигнућа током његове владавине, али су се неуспеси догодили у бици код Лепанта и неуспешном заузимањуАстрахана као део рата са Русијом.
Селим је био треће детеСулејмана Величанственог исултаније Хурем. Од малих ногу му се није посвећивало довољно пажње јер је сва пажња била усмерена на двојицу његове старије браће,Мустафу иМехмеда. Познато је да је са својим млађим братом Бајазитом често улазио у сукобе, како у младости, тако и у средњим годинама. Рођен је у палатиТопкапи 1524. године. Још од најранијих дана био је склон несташлуцима како би добио бар мало пажње од својих родитеља.[тражи се извор]
Султан Сулејман је санџакМанису прво уступио свом прворођеном сину принцуМустафи, али након што се његов други синпринц Мехмед (први из брака са султанијом Хурем) показао бољим наспрам Мустафе, Сулејман је поставио њега у Манису, а Мустафа је пребачен уАмасију. Након смрти принца Мехмеда 1543. године, Сулејман је наредне године Манису уступио младом принцу Селиму као знак поверења. Принц Селим није показао неке посебне способности на почетку свог управљања санџаком. Његова браћа су га сматрала некомпетентним у борби за престо. Нико није ни слутио да ће он једнога дана ступити на османски престо.
Селим није био ни војно активан, иако је био добар стрелац и мачевалац. Отац га је веома ретко водио на походе. Имао је трауме са ратишта, те је чак и бежао од похода и војних акција. То је сметалојаничарима, који га уопште нису волели. Касније, Сулејман је Селима послао као валију уКоњу. Тамо се1545. женисултанијом Нурбану, мајку будућег султанаМурата III.
Године 1553. након смрти погубљеног брата Мустафе и смрти братаЏихангира, Селим остаје једини претендент на престо заједно са својим братом Бајазитом. У овој трци за престо, иако је Бајазит имао подршку свих, Селим је победио. Он је био послушан и без поговора је извршавао све очеве наредбе за разлику од Бајазита са којим је увек било натезања.
Бајазит је касније подигао побуну против брата Селима, али је њихов отац подржао Селима. Битка између двојице браће, познатија као битка код Коње, десила се1559. године. Победник ове битке био је Селим. Бајазит, међутим, бежи у Персију и тамо постаје заробљеникшаха Тахмаспа. Сулејман и Селим су водили преговоре са шахом око тога ко ће преузети принца Бајазита и његове синове. Селим је нудио много више од оца, те му је шах уступио Бајазита. Бајазит је са четворицом синова, уКазвину, одмах по преузимању погубљен од стране Селима. Тако је Селим остао једини претендент на престо.
Након смрти свог оца Сулејмана I 1566. године, Селим постаје једанаести султан Османског царства. Пошто је Сулејман умро на ратишту, од Селима је захтевано да пожури и наследи оца што је пре могуће. Селим II је устоличен уБеограду 1566. године. Био је први султан који није активно учествовао у војним походима, као и први султан који је сву власт препустио својим везирима. Водио је сарајски живот, бавећи се поезијом и другим стварима. Добар део власти био је у рукамаМехмед-паше Соколовића[2]. Селиму је најближи пријатељ са којим је проводио доста времена причајући је био његов рођак Ахмед-бег, син Селимове пра-теткесултаније Фатме.
У његово време било је значајних војних сукоба. Један од тих сукоба био је противРусије. Турци су имали план да ујединеВолгу иДон каналом. У лето 1569. године много јаничарских гарнизона заједно са пешадијом отишло је у поход наАстракан. Њихови рудари су почели да копају канале, док је флота опседалаАзов. Астрахански гарнизон је одбио освајаче, а руска коњица од 15 000 војника победила је Татаре и мајсторе који су ратовали на страни Османлија. Османска флота била је уништена у олуји. Године 1570. амбасадориИвана IV Грозног су у Истанбулу склопили мир. Походи поХејазу иЈемену били су, такође, веома успешни.
Битка код Лепантоа 1571. године
Селим II је 1570. године наредио да се освоји Кипар због тога што су пирати под заштитом Венеције ширили кугу по земљама османских вазала и онемогућавали муслиманима да одлазе на хаџилук уМеку иМедину, те је Селим био принуђен да поведе поход против њих. То освајање довешће до првог значајног пораза Османлија. Исте године, Шпанија иВенеција уједињују се против Турака и до ногу их побеђују убици код Лепантоа 1571. Тиме је Медитеран ослобођен турског приватног власништва. Иако је изгубиобитку код Лепантоа, Османлије су већ 1572. године повратиле контролу надТунисом. За непуних шест месеци Османлије, што је рекорд у историји Османске империје, обнављају флоту и већ 1573. године враћају контролу над Медитераном.
У његово време његова сестраМихримах владала је као Валиде јер је њихова мајкаРокселана умрла пре него што је Селим дошао на престо. Била је најмоћнија жена у царству и често је позајмљивала новац Селиму за потребе војске. Тако је било зато што је Селим трошио своје огромно лично богатство на пројекте у области архитектуре везане за религију.[2]
Његово залагање заислам ишло је много ван граница Цариграда. Султан Селим II је наставио путем својих родитеља и бавио се ситуацијом у Меки. Његов рад је дао великој џамији изглед османског стила који је приметан и данас. Такође, модернизовао је водовод у Меки, који је био застарео.
Био је владар који је у потпуности владао по религијским правилима, познат по својој љубави према стрељаштву, политици, архитектури и грађевинским пројектима. Захваљујући њему његова вера има данашњи изглед.
Турбе Селима II
Један од његових највећих подухвата била је изградњаСуецког канала. Португалска империја држала је све путеве у индијском океану под контролом. Муслимани који би из других делова Азије ишли на ходочашћа уМеку иМедину ометали би Португалци. Из тих разлога Селим почиње градњу Суецког канала како би омогућио долазак што више Муслимана тамо, сматрајући да они не би требало да живе у тако лошим условима и под управом ,,неверника." На том пројекту радили су највећи османски стручњаци. Но, овај пројекат није завршен за његовог живота.
Селим II преминуо је 1574. Неки извори спомињу да је пао у хамаму и на лицу места преминуо, док други говоре да је пао на путу да изведе хутбу уџамији која је носила његово име. Наследио га је његов најстарији син Мурат, познатији каоМурат III.[тражи се извор]
мајка шехзаде Сулејмана; извршила самоубиство након убиства њеног сина
Синови
Поред Мурата , имао је још шест синова :
шехзаде Абдулах
шехзаде Али
шехзаде Алемшах
шехзаде Џихангир
шехзаде Сулејман
шехзаде Мустафа
Кћери
Зна се такође да је Селим имао за живота шест кћери :
кћи (1541,Конија – пре 1587,Ван) - најстарије Селимово дете на непознатом конкубином. Како је познато да се једна Селимова кћи удала након 1553. године, а пре 1560. године за Косе Хусрев-пашу (умро 1587), намесника Дијарбекира и Вана, то мора бити његова најстарија кћи. Умрла је током брака са Хусрев-пашом.
