Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Саратов

Координате:51° 32′ 00″ С;46° 01′ 00″ И / 51.533333° С; 46.016667° И /51.533333; 46.016667
С Википедије, слободне енциклопедије
Саратов
рус.Саратов
Саратов
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округПоволшки
ОбластСаратовска област
Основан1590.
Статус града1708.
Становништво
Становништво
 — 2010.837.831
 — густина2.126,47 ст./km2
Агломерација1.190.000
Географске карактеристике
Координате51° 32′ 00″ С;46° 01′ 00″ И / 51.533333° С; 46.016667° И /51.533333; 46.016667
Временска зонаUTC+4
Апс. висина50 m
Површина394 km2
Саратов на карти Русије
Саратов
Саратов
Саратов на карти Русије
Остали подаци
Поштански број410000–410999
Позивни број+7 8452
ОКАТО код63701000001
Веб-сајт
www.saratovmer.ru

Саратов (рус.Саратов) град је уРусији и административни центарСаратовске области. Важна је лука нареци Волги. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 837.831 становника. ПоредРуса, у граду живе многиТатари,Украјинци,Јевреји иНемци.

Географија

[уреди |уреди извор]

Клима

[уреди |уреди извор]
Клима Саратова
Показатељ \ Месец.Јан..Феб..Мар..Апр..Мај..Јун..Јул..Авг..Сеп..Окт..Нов..Дец..Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)8,1
(46,6)
7,3
(45,1)
17,0
(62,6)
31,1
(88)
34,0
(93,2)
39,5
(103,1)
40,8
(105,4)
40,9
(105,6)
37,9
(100,2)
25,1
(77,2)
16,1
(61)
11,7
(53,1)
40,9
(105,6)
Средњи максимум, °C (°F)−4,8
(23,4)
−4,7
(23,5)
1,1
(34)
13,3
(55,9)
21,5
(70,7)
26,2
(79,2)
28,2
(82,8)
26,6
(79,9)
19,8
(67,6)
11,1
(52)
1,6
(34,9)
−3,6
(25,5)
11,4
(52,5)
Просек, °C (°F)−7,8
(18)
−8,1
(17,4)
−2,5
(27,5)
8,1
(46,6)
15,7
(60,3)
20,3
(68,5)
22,4
(72,3)
20,6
(69,1)
14,3
(57,7)
7,0
(44,6)
−1,1
(30)
−6,4
(20,5)
6,9
(44,4)
Средњи минимум, °C (°F)−10,6
(12,9)
−11,1
(12)
−5,6
(21,9)
3,7
(38,7)
10,4
(50,7)
15,1
(59,2)
17,2
(63)
15,5
(59,9)
9,9
(49,8)
3,7
(38,7)
−3,3
(26,1)
−8,9
(16)
3,0
(37,4)
Апсолутни минимум, °C (°F)−37,3
(−35,1)
−34,8
(−30,6)
−26,8
(−16,2)
−17,8
(0)
−3,8
(25,2)
2,2
(36)
6,4
(43,5)
4,3
(39,7)
−2,9
(26,8)
−12,6
(9,3)
−24,7
(−12,5)
−33,4
(−28,1)
−37,3
(−35,1)
Количина падавина, mm (in)41
(16,1)
34
(13,4)
31
(12,2)
31
(12,2)
35
(13,8)
50
(19,7)
49
(19,3)
31
(12,2)
49
(19,3)
37
(14,6)
46
(18,1)
42
(16,5)
476
(187,4)
Извор: Погода и климат

Историја

[уреди |уреди извор]
Саратовски мост преко реке Волга (2,8 km), био је некад (изграђен 1965) најдужи мост у Совјетском Савезу

Верује се да је се на месту данашњег Саратова налазио древнискитски градГелонус, најсевернијастарогрчка колонија. Овај град помињеХеродот, и тврди да су га 512. п. н. е. спалиле војскеперсијског цараДарија I.

На месту данашњег Саратова у13. веку се налазио главни градЗлатне хорде,монголске државе уисточној Европи и западномСибиру.

Руски царФјодор I је изградио више насеља која би штитила границеЦарства. Током лета1586. изграђена је тврђаваСамара. Године1589, настала је тврђава Царицин (касније позната као Стаљинград, данасВолгоград) на месту где су рекеВолга иДон најближе. Саратов је изграђен 1590. на пола пута између Самаре и Царицина, по предлогу војводеГригорија Засекина. Годину дана раније град је изграђен од дрвета узводно уз Волгу, а у пролеће размонтиран и премештен на садашње место.

Име Саратов потиче одтурских речиSaryk Atov, што значи „соколово острво“. Алтернативна варијанта јеСары Тау, што би нататарском значило „жута планина“.

Саратов је постао важна лука у 19. веку, док се индустрија развила после изградње пруге каМоскви 1870. Почетком 20. века Саратов је био по величини трећи градРусије.

Историју Саратова су снажно обележили локалниВолшки Немци. До 1941. град са друге стране Волге, Покровск (данасЕнгељс), био је главни градАутономне немачке републике. Индустријалци, научници и музичари из немачке заједнице су основали универзитет иконзерваторијум у Саратову. По избијањуДругог светског рата, Волшки Немци су углавном расељени из области Саратова, а после 1980. многи су емигрирали уНемачку.

У времеСовјетског Савеза све до 1991, Саратов је биозатворени град у који странци нису имали приступ. Ово је био важан центар за производњу војних авиона, дом првог космонаутаЈурија Гагарина, и кључна база за развој совјетског космичког програма.

Данас је Саратов важан индустријски, научни, културни и образовни центар Русије.

Становништво

[уреди |уреди извор]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 837.831 становника, 35.224 (4,03%) мање него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
372.002584.092757.330855.702904.643873.055[1]837.900

Партнерски градови

[уреди |уреди извор]

Види још

[уреди |уреди извор]

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004).„Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”.Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Међународне
Државне
Географске
Остале
Портал:
Саратов насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Водич на Википутовању
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саратов&oldid=29968265
Категорија:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp