Немачки картограф Мартин Валдземилер је 1507. године направио карту света на којој је земљезападне хемисфере назваоАмерика, у част италијанског истраживача и картографаАмерига Веспучија (лат.Americus Vespucius).[8] Први документовани доказ фразе „Сједињене Америчке Државе” је у облику писма од 2. јануара 1776. године, које је написао Стивен Мојлан ађутантуЏорџа Вашингтона и генералу Континенталне војске, пуковнику Џозефу Риду. Мојлан је изразио жељу да оде „са пуним и обимним овлашћењима Сједињених Америчких Држава Шпанији” како би затражио помоћ токомРеволуционарног рата.[9][10][11] Прва позната публикација фразе „Сједињене Америчке Државе” била је у анонимном есеју у новинамаВилијамсбурга,The Virginia Gazette, дана 6. априла 1776. године.[12]
Други нацртУговора о конфедерацији, који је припремио Џон Дикинсон и завршио најкасније до 17. јула 1776. године, прогласио је „Име ове Конфедерације биће ’Сједињене Америчке Државе’”.[13] Коначна верзија Уговора послата је државама на ратификацију крајем 1777. године и садржала је реченицу „Стил ове Конфедерације биће ’Сједињене Америчке Државе’”.[14]Томас Џеферсон је у јуну 1776. године написао фразу „Сједињене америчке државе” свим великим словима у наслову његовог „првобитном грубом нацрту”Декларације независности.[13] Овај нацрт документа се није појавио у јавности све до 21. јуна 1776. године и није јасно да ли је написан пре или након што је Дикинсон употребио тај термин у свом нацрту Уговора о конфедерацији 17. јуна.[13]
Краћи облик „Сједињене Државе” је такође стандардан. Остали уобичајени облици су „САД”, „СД” и „Америка”. „Колумбија”, назив који је кориштен у поезији и прози с краја 18. века, потиче одКристифора Колумба, а јавља се у називуОкруга Колумбија.[15]
На енглеском језику, фраза „Сједињене Државе” првобитно је била у множини, описујући скуп независних држава — нпр. „Сједињене Државе су”. Облик у једнини — „Сједињене Државе је” — постао популаран након завршетакаАмеричког грађанског рата. Облик у једнини је сада стандардан, док се облик у множини задржао уидиому „ове Сједињене Државе”.[16]
Стеновите планине, западно од Великих равница, простиру се од севера ка југу широм земље, достижући врхунац на преко 4.300 m уКолораду.[23] На западу се налазе стеновитиВелики басен и неколико пустиња.[24] У северозападном углуАризоне, уз рекуКолорадо, налази сеВелики кањон, који је популарна туристичка дестинација позната по својој огромној величини и замршеном, шареноликом пејзажу.
Сијера Невада иКаскадске планине се налазе близу обалеТихог океана. Најнижа и највиша тачка САД налазе се уКалифорнији,[25] на удаљености од око 135 km једна од друге.[26] На надморској висини од 6.190,5 m,Денали на Аљасци је највиши врх у САД и на читавом континенту.[27] Активни вулкани су уобичајени широм острва Аљаске, а Хаваји се састоје од вулканских острва.Супервулкан изаНационалног парка Јелоустоун у Стеновитим планинама,Јелоустонска калдера, највећа је вулканска креација на континенту.[28] Године 2021. САД су имале 8% глобалних трајних ливада и пашњака, као и 10% обрадиве земље.[29]
Државе које се граниче саМексичким заливом су склонеураганима, а већина светскихторнада се јавља управо у САД, углавном у Алеји торнада.[33] У САД се јавља више екстремних временских инцидената са великим утицајем него у било којој другој држави.[34][35] Екстремно време постало је чешће у САД у 21. веку, са три пута већим бројем пријављених топлотних таласа него 1960-их. Најугозападу су суше постале све веће.[36] Региони који се сматрају најатрактивнијим за становништво су најугроженији.[37]
САД су једна од 17 мегаразноврсних држава које садрже велики бројендемских врста: око 17.000 врставаскуларних биљака јавља се у копненом делу САД, а преко 1.800 врстаскривеносеменица налази се на Хавајима, од којих се неколико налази на копненом делу САД.[38] Сједињене Америчке Државе су дом за 428 врстасисара, 784птице, 311гмизаваца, 295водоземаца и око 91.000 врстаинсеката.[39][40]
Постоје63 национална парка и стотине других паркова, шума и дивљих подручја којима управљају на федералном нивоу.[41] Око 28% земљишта у држави је у јавном власништву и под федералном управом,[42] првенствено назападу.[43] Већина овог земљишта је заштићена, мада је део закупљен за комерцијалну употребу, а мање од једног процента се користи у војне сврхе.[44][45]
Територија данашњих САД је хиљадама година била насељена бројнимстароседелачким народима, који су доселили из Азије пре између 40.000 и 12.000 година.[51] Неке културе, као што јепретколумбовска Мисисипи култура, су развиле напредну пољопривреду, грађевинарство и друштва на нивоу државе. Након што су европски истраживачи и трговци направили прве контакте са америчким староседеоцима, више милиона староседелаца је умрло од епидемије увозних болести, као што сумале богиње.[52] Доласком и насељавањем Европљана од 16. века започело се расељавање Индијанаца.Први шпански истраживачи искрцали су се на Флориду 1513. године. Прво стално насеља Европљана подигли суШпанци уСент Огастину на Флориди 1565. године. Шпанија је оснивала насеобине и у Калифорнији иЊу Мексику, док суфранцуске насеобине настале дуж реке Мисисипи.
Енглеске насеобине дуж атлантске обале су далеко најважнија у обликовању историје Сједињених Држава.Колонија Вирџинија је настала 1607. оснивањем насеобинаПопам иЏејмстаун ипуританске колонијеПлимут 1620. Око 100.000 пуританаца је дошло уНову Енглеску, посебно уКолонију Масачусетског залива. Британци су настанилиМериленд 1634. иПенсилванију 1681. године. Територија обе Каролине је била препуштена британском племству. Холандски колонисти су се насељавали на територији модерне државеЊујорк почевши од 1614. Њихову колонијуНову Низоземску (Њујорк,Њу Џерзи иДелавер) је преотела Енглеска 1664, али је јак холандски утицај опстао генерацијама северно од Њујорка дуж рекеХадсон. Многи нови досељеници, посебно на Југу, су билидужничке слуге — око две трећине свих досељеника у Вирџинију између 1630. и 1680.[53] На прелазу у 18. век,афрички робови су постали примарни извор радне снаге у многим областима.[54]
Поделом Каролине 1729. и и колонизацијомЏорџије 1732. основано је13 британских колонија које ће касније постати Сједињене Америчке Државе.[55] Све колоније су имале локалне самоуправе са изборима отвореним за већину слободних људи, док су растућа приврженост старинскимправима Енглеза и осећај самоуправе стимулисали подршкурепубликанизму. Све колоније су легализовалетрговину афричким робљем.[56] Због високог наталитета, ниске стопе смртности и стабилног досељавања, популација колонија је брзо расла. Покретхришћанске обнове током 1730-их и 1740-их, познат под називомВелико буђење подстакло је интересовање за религију и верске слободе.
Сукобљавање француских и британских интереса довело је до низа ратова који су врхунац имали уФранцуском и индијском рату (1756—1763) који је окончан победом Велике Британије. Британске снаге су преотелеНову Француску од Француске, али франкофоно становништво Нове Француске је остало политички изоловано од јужних колонија. Британска победа над Французима 1763. осигурала је Британији политичку управу над13 колонија. Неугрожене од Француза и Индијанаца, колоније су постајале све мање зависне од матичне земље. Не рачунајући америчке староседеоце, који су били расељени, тих 13 колонија имало популацију од 2,6 милиона становника 1770, што је око једна трећина становништва Велике Британије. Скоро једна петина оних који су живели у ономе што ће постати Сједињене Државе су били црни робови.[57]
Енглеско ширење на запад је подразумевало присаједињавање територија индијанских племена на које су наилазили, као и индијански отпор. Индијански отпор је имао је различите видове широм континента: савезништва са Европљанима, савези више племена или појединачно: вођењем рата, исељавањем, склапањем уговора или вођењем спорова пред судом. С друге стране, енглески северноамерички колонисти су били субјект опорезивања, али нису имали своје представнике уПарламенту Велике Британије.[58]
Политички немири изазвани британском колонијалном политиком достигли су свој врхунац уАмеричкој револуцији у периоду од 1775. до 1783. године када се13 колонија изборило за своју независност. Америчка револуција је била први успешни рат за независност против једне европске силе. Американци су развили демократски систем локалне самоуправе и идеологијурепубликанизма који сматрају владу одговорну вољи народа (а не краља), која се снажно противила корупцији и захтевала грађанске вредности. Они су тражили своја права као Енглези и одбили су британске напоре да се наметну порези без одобрења колонијалних законодавстава. Британци су остали на свом ставу и сукоб је букнуо управи рат 1775.Континентални конгрес, сазван уФиладелфији, је 14. јуна 1775. основаоКонтиненталну армију под командомЏорџа Вашингтона.[59] Прогласивши да су „сви људи створени једнаки” и обдарени „одређеним неотуђивим правима”, Конгрес је 4. јула 1776. усвојиоДекларацију о независности, коју је углавном написаоТомас Џеферсон. Тај датум се данас слави каоДан независности САД. Чланови о конфедерацији су 1777. успоставили слабу владу која је управљалаСеверноамеричким савезом до 1789.[60]
После британскогпораза код Јорктауна од америчких снага којима је помагала Француска, Сједињене Државе су биле независне. ПоПариском миру 1783. Велика Британија је признала амерички суверенитет над највећим делом територије источно од реке Мисисипи. САД у садашњем облику настале су 1787. Захтеви за много јачом савезном владом са правом да опорезује је довело доуставне конвенције. Након интензивне дебатеУстав САД је до 1788. усвојило свих 13 држава. Први сазивСената, први сазивПредставничког дома и првипредседник Џорџ Вашингтон су ступили на дужност 1789.Повеља о правима, која забрањује ограничење личних слобода од стране савезне владе и јемчи низ правних заштита, усвојена је 1791.[61]
Ставови према ропству су се мењали, а све државе су забраниле међународну трговину робљем (мада је Северна Каролина поново дозволила), а савезна влада је 1807. забранила увоз или извоз робова.[62] Све државе Севера укинуле су ропство између 1780. и 1804, чиме суробовласничке државе на Југу остали браниоци „чудне институције”. Збогпамука који је после 1820. власницима плантажа доносио велике профите, јужњачки белци су били све одлучнији да је ропство позитивно за све, па чак и за робове.[63]Друго велики буђење, које је почело око 1800, преобратило је милионе грађана САД наевангелистички протестантизам. На северу је ово довело до више друштвених реформаторских покрета, укључујући иаболиционизам.[64]
Ширење САД
Током прве половине 19. века, експанзија ка Западу се наставља и многе државе ће се оснивати у складу са растом становништва. Америчка тежња да се прошире на запад је довела доИндијских ратова.[65]Куповина Луизијане од Француске 1803. за време председника Томаса Џеферсона је готово удвостручила величину државе.[66]Рат из 1812. је објављенУједињеном Краљевству због разних нерешених питања и поморског супарништва и завршен без победника, је ојачао свест о припадању америчкој нацији.[67] Низ америчких војних упада наФлориду је приморао Шпанију да 1819. на основуСпоразума Адамс-Онис ову територије, као и територије око Мексичког залива уступи САД.[68] ПредседникЏејмс Монро реафирмисао је вољу за неутралношћу Сједињених Држава као и њихово противљење сваком европском уплитању на америчком континенту (Монроова доктрина).
ПредседникЕндру Џексон је преузео дужност 1829. и започео скуп реформи које су довеле до ереџексоновске демократије, за коју се сматра да је трајала од 1830. до 1850. То укључује многе реформе, као што су право гласа за све беле мушкарце, и разне корекције надлежности савезне владе. То је такође довело до појаведругог страначког система, скупа доминантних партија које су постојале од 1828. до 1854.[69][70]
Калифорнијска златна грозница 1848/49. је додатно подстакла исељавање на запад.[74] Нове пруге су олакшале досељавање насељеника и ојачале су сукобе са Индијанцима.[75] За пола века, око 40 милионаамеричких бизона је било убијено због коже и меса, као и да се олакша ширење железнице.[76] Нестанак бизона, главног извора хранепреријским Индијанцима је био ударац по опстанак многих домородачких култура.[76]
Ропство, грађански рат и индустријализација
Битка код Гетисбурга; грађански рат је учврстио Унију, подстакао индустрију челика и изградњу трансконтиненталне железнице
Разлике између индустријског Севера и пољопривредног Југа су све више јачале. Тензије између робовласничких и слободних држава су се појачале са расправама о односима између државних и савезних власти, као инасилним сукобима због ширења ропства у нове савезне државе.[77]Абрахам Линколн, кандидат увелико анти-робовласничкеРепубликанске странке је изабран за председника 1860.[78] Пре него што је преузео дужност, седам робовласничких држава је прогласило сецесију, коју је савезна влада сматрала нелегалном, и основалоКонфедеративне Америчке Државе.[79]
Нападом Конфедерације наФорт Самтер, почео јеграђански рат и још четири робовласничке државе су се придружиле Конфедерацији.[79] ЛинколновимПрогласом о еманципацији проглашено је слобода робова у Конфедерацији. После победе Уније 1865, три амандмана на Устав САД су обезбедила слободу за скоро четири милиона црнаца који су били робови[80], датоправо грађанства иправо гласа.[81] Рат и његова одлучност су довели до значајног повећања моћи савезне владе. Овај рат је и даље најсмртоноснији сукоб у америчкој историји, пошто је довео до смрти 620.000 војника.[82] После рата,убиство Абрахама Линколна јерадикализовало републиканску политикуРеконструкције у циљу реинтеграције и обнове јужних држава, док се истовремено обезбеђује права тек ослобођеним робовима.[83] Тако су 1871. године све јужне државе поново биле интегрисане у Унију после ратификације ових амандмана. Решавањем спорнихпредседничких избораНагодбом из 1877 окончана је Реконструкција;закони Џима Кроуа суобесправили многе Афроамериканце и легализовали расну сегрегацију.[83]
Емигранти улазе у САД на острву Елис; досељеници су радили у фабрикама, рудницима и железници те изазвали потражњу за индустријализованом пољопривредом
На северу,урбанизација и прилив имиграната без преседана из јужне и источне Европе убрзало је индустријализацију земље. Талас имиграције,који је трајао до 1924, је обезбедио радну снагу и преобразио америчку културу.[84] Развој инфраструктуре у целој земљи подстакао је привредни раст. Крај грађанског рата је подстакао веће насељавање и развој америчкогСтарог Запада. Ово је било могуће због различитих друштвених и технолошких достигнућа, укључујући и завршетакПрвог трансконтинентални телеграфа 1861. иПрве трансконтиненталне железнице 1869.
Куповином Аљаске 1867. одРусије за 7,2 милиона долара окончано је ширење САД по континенталном делу Северне Америке.Масакр у Воундед Нију 1890. је био последњи велики оружани сукоб у Индијским ратовима. Монархија уКраљевству Хаваји је збачена 1893. у пучу који су предводили амерички држављани. САД су анектирале Хавајски архипелаг 1898. ПредсједникТеодор Рузвелт интервенисао у целом низу државаЛатинске Америке. Победа ушпанско-америчком рату исте године је показала да су Сједињене Државе светска сила и довела је до анексијеПорторика,Гвама иФилипина и јачања америчког утицаја наКуби.[85] Филипини су добили независност после пола века, док су Порторико и Гвам остали територија САД. Године 1903. САД су стеклезону Панамског канала. ОтварањемПанамског канала 1914. САД су постале светска економска сила са становништвом које је, великим усељавањем, нарасло на 92 милиона.
Појава бројних угледних индустријалаца крајем 19. века је довео доЗлатног доба, периода раста богатства и моћи пословних људи. То је помогло почетакПрогресивне ере, периода великих реформи у многим друштвеним областима, укључујући регулаторну заштиту за јавност, велике мере против трустова и пажње на услове живота радничке класе. Председник Теодор Рузвелт је био један од водећих заговорника прогресивних реформи.[86][87] was a period in theUnited States during the early20th century characterized by various social and politicalreform efforts.[88]
Први светски рат, Велика депресија и Други светски рат
Прљаве тридесете; пољопривредна депресија је утицала на индустријска тржишта и довела је до великих сеоба из Велике равнице
На почеткуПрвог светског рата 1914, Сједињене Државе су и даље биле неутралне. Већина Американаца се саосећала са Британцима и Французима, мада су се многи противили интервенцији.[89] САД су се 1917. придружили савезницима, аамеричке експедиционе снаге помогле су да се стање преокрене противЦентралних сила. САД из рата излазе као најмоћнија земља света. ПредседникВудро Вилсон је имао водећу дипломатску улогу наПариској мировној конференцији 1919. којом је обликован послератни свет. Вилсон се чврсто залагао да се САД придружеДруштву народа. Међутим, Сенат је одбио да одобри овај потез, а није усвојио ниВерсајски мир, којим је успостављено Друштво народа.[90]
Након свог избора за председника 1932.Френклин Д. Рузвелт је на Велику депресију одговориоЊу дилом, низом политика повећања државне интервенције у привреду, укључујући и успостављање системасоцијалне заштите.[91]Прљаве тридесете средином 1930-их осиромашиле су многе пољопривредне заједнице и изазвале нови талас миграције на запад.
Инвазија на Европу у Другом светском рату је захтевала ратну индустрију, убрзала миграције у велике градове и производњу великих размера
САД, иако званично неутралне током ране фазеДругог светског рата наконинвазијенацистичке Немачке наПољску у септембру 1939, су почеле да снабдевају савезнике ратним материјалом у марту 1941. крозПрограм о зајму и најму.Јапанско царство је 7. децембра 1941. покренуло изненаднинапад на Перл Харбор, што је допринело да се САД придруже савезницима у борби противсила Осовине, као иинтернирање хиљаде Американаца јапанског порекла.[92] Учешће у рату је подстакло капиталне инвестиције и раст индустријских капацитета. Од главних зараћених страна, Сједињене Државе су једина држава која је из рата изашла богатија — заправо, далеко богатија — уместо сиромашнија.[93]
Као последица скандалаВотергејт из 1974, Никсон је постао први амерички председник који је поднео оставку, како би избегао да буду смењен под оптужбом које су укључивале ометање правде и злоупотребу положаја. АдминистрацијаЏимија Картера са краја 1970-их је била у знакустагфлације ииранске кризе са таоцима. ИзборРоналда Регана за председника 1980. најавио је заокретудесно у америчкој политици, која се огледала у великим променама упореским и потрошачким приоритетима. Повећани су издаци за одбрану, а пројекти попутСтратешке одбрамбене иницијативе су за циљ имали поновно покренути трку у наоружању и економски исцрпити Совјетски Савез. Поред тога су се подржавали авганистанскимуџахедини урату против Совјета, антикомунистички настројениникарагванскиконтраши као и антикомунистички настројени покрети у источној Европи попут пољскеСолидарности. САД су током овог периода тајно подржавале ИракСадама Хусеина уИрачко-иранском рату да би зауставили исламистички Иран, али су такође сарађивале и са самим Ираном коме су продавале оружје, а новац од продаје оружја пребацивали никарагванској десничарској Контри. Побољшање економске ситуације, али и поновни успон националног поноса након успешнеинвазије Гренаде1983. године омогућила је Регану да победи на председничким изборима 1984. Његов други мандат обележио јескандал Иран-Контра и значајан дипломатски напредак у односима са Совјетским Савезом. Наконраспада Совјетског Савеза завршен је Хладни рат.[107][108][109][110]
Припадници Ал Каиде су 11. септембра 2001.напалиСветски трговински центар у Њујорку иПентагон у близини Вашингтона, усмртивши готово три хиљаде људи. Као одговор на то, Бушова администрација покренула глобалнират против терора,инвазије Авганистана и уклањањеталибанске владу и кампова за обуку Ал Каиде. Бушова администрација је 2002. почела да врши притисак за промену режима у Ираку на основу недоказаних тврдњи да Ирак поседујеоружје за масовно уништење. Снаге предвођене САД су извршилеинвазију на Ирак 2003. и оборили са власти Садама Хусеина.[119][120]
У 2008, у јекуглобалне економске рецесије,Барак Обама је као први Афроамериканац изабран за председника.[121] Велике реформе здравствене заштите и финансијског система су усвојене две године касније. У нападу америчких специјалаца у Пакистану убијен је Осама бин Ладен.Рат у Ираку је званично окончан повлачењем преосталих америчких трупа из земље у децембру 2011. године.
Сматра се да је на америчкуДекларацију о независности утицаоЏон Лок, енглески филозоф који је у 18. веку, непосредно преАмеричке револуције, написао у својојПрвој расправи о влади да су сваком савесном човеку одређени „живот, слобода и имање”.Томас Џеферсон је променио задњи део (имање) речима „потрага за срећом”. Декларација о независности је први амерички државни документ, а вероватно и прва кодификацијаслободарских идеја 18. века у пракси. Исте године започео је процес стварања Северноамеричког савеза као прве јединствене творевине на тлуСеверне Америке.[122]
Влада и политика је заснована наУставу Сједињених Америчких Држава, написаном 1787. године. Устав је до данас допуњен са неколикоамандмана. Првих 10 су прихваћени недуго након настанка самог Устава. Групно се називају „Повеља о правима” (енгл.Bill of Rights), а односе се на основна права држављана Сједињених Америчких Држава, као што су право наслободу говора ивероисповести.[123]
Влада Сједињених Америчких Држава је једна од најстаријих на свету. Као федерална демократија састоји се од извршне, законодавне и судске власти. Извршну власт чинепредседник и његов кабинет, уз додатак разних државних служби.[124]
Законодавни орган власти јеКонгрес Сједињених Америчких Држава, који се састоји одПредставничког дома иСената.[125] Заступници и сенатори су подељени посавезним државама. У Представничком дому свака савезна држава има број представника сразмеран њеном броју становника, док у Сенату сваку државу заступају два сенатора. Број представника у Представничком дому је 435. Сенат тренутно броји 100 сенатора.[126]
Судска власт се састоји од свих судова у САД.Врховни суд Сједињених Америчких Држава броји девет судија, којима мандат траје доживотно. Након смрти или повлачења судије, председник САД номинује новог судију, а номинација се шаље у Сенат на гласање.[127]
Свака савезна држава у САД има своју владу, чије су границе моћи раздвојене од овлашћења федералне владе. Колико тачно власти свака држава може имати је тема многих расправа у америчкој политици. Главне политичке странке суДемократска странка иРепубликанска странка.[128]
Сједињене Америчке Државе се састоје од50 савезних држава.[154] Свака савезна држава има своју владу која углавном ради по истом принципу као федерална влада уВашингтону. Свака држава има главни град и државне симболе, као и устав и законе. Нису дозвољени закони који се косе са постојећим федералним законима. Тачан ниво аутономије који би савезне државе требало да имају од федералне владе је кроз историју тема бројних расправа у америчкој политици, нарочито током 19. века.[155]
Премапопису из 2020. био је 331.449.281 становник,[158] што чини САДтрећом државом по броју становника на свету, послеИндије иКине.[159] Према званичним подацима за 2024. годину процењује се да у САД живи 340.110.988 људи, што је повећање од 2,6% у односу на попис из 2020.[160] Процењује се да се број становника САД повећа за једну особу на сваких 16 секунди, односно за око 5.400 људи дневно.[161] Године 2023. 51% Американаца старијих од 15 година било је у браку, 6% чинили су удовци, док је 10% било разведених, а 34% никада није ступило у брак.[162] Године 2023. стопа плодности за САД је износила 1,6 деце по жени,[163] док су 2019. имале највећи број самохраних родитеља на свету са 23% деце које живе само са једним родитељем.[164]
Иако се у САД говоре многи језици,енглески језик је најраспрострањенији.[170]Службени језик на савезном нивоу не постоји, међутим неки закони, као што су захтеви за држављанство, захтевају знање енглеског језика, а већина држава га је прогласила службеним језиком.[171] Три државе и четири територије САД признале су локалне или аутохтоне језике поред енглеског:Хаваји (хавајски),[172]Аљаска (двадесет језика староседелаца),[173]Јужна Дакота (сијукси),[174]Америчка Самоа (самоански),Порторико (шпански),Гвам (чаморо) иСеверна Маријанска Острва (каролински и чаморо). У САД се говори укупно 169 индијанских језика.[175] У Порторику је шпански језик распрострањенији од енглеског.[176]
Према званичном истраживању из 2020. године,[177] око 245,4 милиона људи у САД од пет и више година говорило је само енглески језик код куће. Око 41,2 милиона говорило је шпански језик, што га чини другим најчешће коришћеним језиком. Остали језици које код куће говори милион људи или више чинекинески (3,40 милиона),тагалог (1,71 милиона),вијетнамски (1,52 милиона),арапски (1,39 милиона),француски (1,18 милиона),корејски (1,07 милиона) ируски језик (1,04 милиона).Немачки језик, који је 2010. године говорило милион људи код куће, пао је на 857.000 укупног броја говорника током 2020.[178]
Имиграција
Имиграција има велики удео у броју становника САД са највећим бројем имиграната на свету.[179][180] Године 2022. било је 87,7 милиона имиграната и деце имиграната рођених у САД, што је чинило скоро 27% укупног становништва САД.[181] Године 2019. водеће државе порекла имиграната биле суМексико (24% имиграната),Индија (6%),Кина (5%),Филипини (4,5%) иСалвадор (3%).[182]
Религија
Религије према броју верника у САД (процена из 2023):
Око 82% Американаца живи уурбаним срединама, укључујући предграђа. Отприлике половина њих живи у градовима са преко 50.000 становника.[190] Године 2022. биле су333 општине које су имале преко 100.000 становника, док је девет градова имало више од милион становника, а четири града —Њујорк,Лос Анђелес,Чикаго иХјустон — имала су преко два милиона становника.[191] Многаметрополитанска подручја имају изузетно брзи раст становништва, посебно најугу изападу.[192]
Основно и средње образовање једецентрализовано у САД. Школским системима управљају државне, територијалне, а понекад и општинске владе, а регулише их Министарство образовања САД. Деца су обавезна да похађају школу или сеобразују код куће од пет или шест година до 18 година.[202] САД троше више новца на образовање по ученику него било која држава на свету,[203] односно у просеку 18.614 долара годишње по ученику државне основне или средње школе.[204] Стопа писмености у САД је скоро универзална.[205] САД имају највише добитникаНобелове награде у поређењу са другим државама.[206][207]
Више ивисоко образовање у САД је стекло глобалну репутацију. Многи од најбољих светских универзитета, како их наводе различите организације за рангирање, налазе се у САД, укључујући 19 од 25 најбољих.[208][209] Америчким високим образовањем доминирајудржавни универзитети, док суприватни универзитети далеко селективнији и уписује их око 20% укупног броја студената у САД, нарочито члановеАјви лиге.Колеџи локалне заједнице углавном нуде курсеве и дипломске програме који покривају прве две године студија. Често имају отворенију политику пријема, краће академске програме и нижу школарину.[210]
САД троше више новца по студенту од осталих држава чланицаОрганизације за економску сарадњу и развој, а Американци троше више од свих нација на студентску школарину.[211] Колеџи и универзитети које директно финансира савезна влада не наплаћују школарину и ограничени су на војно особље и владине службенике. Упркос неким програмима опроста студентских зајмова који су на снази,[212] дуг студентских зајмова је порастао за 102% између 2010. и 2020.[213]
Амерички долар је валута која се најчешће користи у међународним трансакцијама и најважнија резервна валута на свету[214]
САД су номинално највећа светска економија од 1890.[215] Амерички номиналнибруто домаћи производ (БДП) највиши је на свету, чинећи преко 25% глобалне економије или 15% попаритету куповне моћи (ПКМ).[5][216] Између 1983. и 2008. амерички годишњи раст БДП-а био је 3,3%, у поређењу са просеком од 2,3% за остатакГ7.[217] Поседује највећи расположиви приход домаћинства по глави становника међу чланицамаОрганизације за економску сарадњу и развој.[218]
Од 500 највећих светских компанија по приходу, 136 има седиште у САД,[219] што је највећи број у поређењу са другим државама.[220]Амерички долар је валута која се највише користи у међународним трансакцијама и најважнија је светска резервна валута, подржана доминантном економијом САД,њеном војском, петродоларским системом, повезанимевродоларом и великим америчким тржиштем трезора. Неколико држава користи амерички долар као своју званичну валуту, док је у другимадефакто званична валута.[221][222] САД имају споразуме о слободној трговини са неколико држава.[223] САД су друга држава попроизводњи, изаКине.[224]
САД су слабадржава благостања.[236][237] Једина јеразвијена земља која својим радницима не гарантује плаћени годишњи одмор на националном нивоу,[238] као и једна од неколико држава у свету без плаћеног породичног одсуства као законског права.[239] САД имају већи проценат радника са ниским примањима од готово било које друге развијене земље, углавном због слабог система колективног преговарања.[240]
Након велике сеобе у северне градове, афроамерички књижевници харлемске ренесансе развили су независну књижевну традицију која је проучавала историју неједнакости и славила културу црнаца.[284] Током периодаџеза, ови списи су имали кључни утицај на сопствену филозофију црнаца која се појавила 1930-их међу франкофонским књижевницима афричке дијаспоре.[285][286] Током 1950-их идеал хомогености навео је многе ауторе да покушају да напишуВелики амерички роман,[287] што јеБит Генерација одбацила.[288][289]
Мас-медији
Комкаст центар уФиладелфији, седиште предузећаComcast, једног од највећих телекомуникационих оператора и медијских конгломерата
Америчке новине са глобалним дометом и репутацијом чинеThe Wall Street Journal,The New York Times,The Washington Post иUSA Today.[293] На шпанском језику се производи око 800 публикација.[294][295] Уз неколико изузетака, новине су у приватном власништву, углавном великих ланаца као што су Gannett или McClatchy, који поседују десетине или чак стотине новина. Пет најпопуларнијих веб-сајтова које се користе у САД суGoogle,YouTube,Amazon,Yahoo иFacebook — сви у америчком власништву.[296]
Од 2022. тржиште видео-игара у САД је највеће на свету по приходу.[297] Само уКалифорнији постоји 444 издавача, програмера и хардверских компанија.[298]
Музика
Америчкафолк музика обухвата бројне музичке жанрове. Многе традиционалне песме изводе породице или музичке групе.[299] Стилови афроамеричке музике такође су значајно утицали на америчку музику.[300]Бенџо је у Америку донет трговином робљем.[301][302]Електрична гитара, измишљена 1930-их, имала је огроман утицај назабавну музику, посебно због развојарокенрола.[303]
Филмска индустрија је достигла врхунац током „Златног доба Холивуда”, од почетног периода филмова са звуком до раних 1960-их,[328] са глумцима попутЏона Вејна иМерилин Монро који су постали најпознатије личности.[329][330] Током 1970-их, „Нови Холивуд” или „Холивудска ренесанса”,[331] дефинисан је оштријим филмовима под утицајем француских и италијанских реалистичких сликапослератног периода.[332] Међутим, 21. век је обележен успоном америчких платформи застриминг, које су постале ривали традиционалном биоскопу.[333][334]
Кулинарска индустрија у САД запошљава преко 15 милиона људи, што директно представља 10% радне снаге у држави.[346][347] У САД се налази преко 220 ресторана саМишелиновим звездицама, од којих је 70 само уЊујорку.[348]Вино се производи у данашњим САД од 1500-их, а прва распрострањена производња почела је у данашњемНовом Мексику током 1628. године.[349][350][351] Производња вина се обавља у свих педесет држава, при чемуКалифорнија производи 84% укупног вина у САД. Са више од 4.500 km2 под виновом лозом, САД су четврта земља по производњи вина на свету, послеИталије,Шпаније иФранцуске.[352][353]
Амерички фудбал је према неколико мерила најпопуларнији спорт за гледаоце у САД.[362] УтакмицеНационалне фудбалске лиге (НФЛ) имају највећи број посетилаца у поређењу са било којом другом спортском лигом на свету, аСупербол гледа десетине милиона широм света.[363] Међутим, бејзбол се сматра америчким „националним спортом” од касног 19. века. После НФЛ, најпосећеније утакмице организујуНБА,МЛБ,МЛС иНХЛ. Најгледанији појединачни спортови у САД суголф иаутомобилизам, посебноНаскар.[364][365]
^Sider 2007, стр. 226. sfn грешка: no target: CITEREFSider2007 (help)
^DeLear, Byron (4. 7. 2013).„Who coined 'United States of America'? Mystery might have intriguing answer.”.Christian Science Monitor (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 28. 09. 2022. г. Приступљено18. 3. 2019. „Historians have long tried to pinpoint exactly when the name 'United States of America' was first used and by whom… …This latest find comes in a letter that Stephen Moylan, Esq., wrote to Col. Joseph Reed from the Continental Army Headquarters in Cambridge, Mass., during the Siege of Boston. The two men lived with Washington in Cambridge, with Reed serving as Washington's favorite military secretary and Moylan fulfilling the role during Reed's absence.”
^Touba, Mariam (5. 11. 2014).„Who Coined the Phrase 'United States of America'? You May Never Guess”.New-York Historical Society (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 08. 11. 2014. г. Приступљено18. 3. 2019. „Here, on January 2, 1776, seven months before the Declaration of Independence and a week before the publication of Paine'sCommon Sense, Stephen Moylan, an acting secretary to General George Washington, spells it out, 'I should like vastly to go with full and ample powers from the United States of America to Spain' to seek foreign assistance for the cause.”
^Fay, John (30. 3. 2017).„The forgotten Irishman who named the "United States of America"”.IrishCentral.com (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 27. 03. 2019. г. Приступљено18. 3. 2019. „According to the NY Historical Society, Stephen Moylan was the man responsible for the earliest documented use of the phrase „United States of America.” But who was Stephen Moylan?”
^Planter, A. (6. 4. 1776).„To the inhabitants of Virginia”.The Virginia Gazette. Williamsburg, Virginia: Dixon and Hunter's.5 (1287). Архивирано изоригинала 19. 12. 2014. г.
^абвSafire 2003, стр. 199. sfn грешка: no target: CITEREFSafire2003 (help)
^Mostert 2005, стр. 18. sfn грешка: no target: CITEREFMostert2005 (help)
^G. H. Emerson,The Universalist Quarterly and General Review, Vol. 28 (Jan. 1891), pp. 49, quoted inZimmer, Benjamin (24. 11. 2005).„Life in These, Uh, This United States”. University of Pennsylvania.Архивирано из оригинала 20. 02. 2008. г. Приступљено5. 1. 2013.
^абLew, Alan.„PHYSICAL GEOGRAPHY OF THE US”.GSP 220—Geography of the United States. North Arizona University. Архивирано изоригинала 9. 4. 2016. г. Приступљено24. 12. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^McGranahan, Devan Allen; Wonkka, Carissa L (2024). „Pyrogeography of the Western Great Plains: A 40-Year History of Fire in Semi-Arid Rangelands”.Fire.7 (1): 32.Bibcode:2024Fire....7...32M.doi:10.3390/fire7010032.
^Vincent, Carol H.; Hanson, Laura A.; Argueta, Carla N. (3. 3. 2017).Federal Land Ownership: Overview and Data (Извештај). Congressional Research Service. стр. 2.Архивирано из оригинала 15. 11. 2021. г. Приступљено18. 6. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Gorte, Ross W.; Vincent, Carol Hardy.; Hanson, Laura A.; Marc R., Rosenblum.„Federal Land Ownership: Overview and Data”(PDF).fas.org. Congressional Research Service.Архивирано(PDF) из оригинала 24. 01. 2015. г. Приступљено18. 1. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^The National Atlas of the United States of America (14. 1. 2013).„Forest Resources of the United States”. Nationalatlas.gov. Архивирано изоригинала 7. 5. 2009. г. Приступљено13. 1. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Peopling of Americas”. Smithsonian Institution, National Museum of Natural History. 2004. Архивирано изоригинала 28. 11. 2007. г. Приступљено19. 6. 2007.
^абO'Brien 2002, стр. 184. sfn грешка: no target: CITEREFO'Brien2002 (help)
^„1860 Census”(PDF). U.S. Census Bureau.Архивирано(PDF) из оригинала 24. 08. 2008. г. Приступљено10. 6. 2007. Page 7 lists a total slave population of 3,953,760.
^De Rosa 1997, стр. 266. sfn грешка: no target: CITEREFDe_Rosa1997 (help)
^„Playboy: American Magazine”.Encyclopædia Britannica. 25. 8. 2022.Архивирано из оригинала 20. 02. 2023. г. Приступљено2. 2. 2023. „...the so-called sexual revolution in the United States in the 1960s, marked by greatly more permissive attitudes toward sexual interest and activity than had been prevalent in earlier generations.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„The Legislative Branch”. United States Diplomatic Mission to Germany.Архивирано из оригинала 15. 11. 2021. г. Приступљено20. 8. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Fialho, Livia Pontes; Wallin, Matthew (1. 8. 2013). Reaching for an Audience: U.S. Public Diplomacy Towards Iran (Извештај). American Security Project.JSTORresrep06070.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Manyin, Mark E.; Chanlett-Avery, Emma; Nikitin, Mary Beth (8. 7. 2011).„U.S.–South Korea Relations: Issues for Congress”(PDF). Congressional Research Service.Архивирано(PDF) из оригинала 13. 01. 2020. г. Приступљено28. 8. 2011.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^абв„Ancestry 2000”(PDF). U.S. Census Bureau. јун 2004.Архивирано(PDF) из оригинала 4. 12. 2004. г. Приступљено2. 12. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^United Nations, Department of Economic and Social Affairs, Population Division (август 2019).„International Migrant Stock 2019 Documentation”(PDF). United Nations.Архивирано(PDF) из оригинала 05. 06. 2023. г. Приступљено19. 6. 2023.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Donadio, Rachel (22. 11. 2021).„Why Is France So Afraid of God?”.The Atlantic (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 19. 09. 2024. г. Приступљено25. 3. 2023.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Sewell, Elizabeth (2010). „Religious Liberty and Religious Minorities in the United States”. Ур.: Davis, Derek.The Oxford Handbook of Church and State in the United States.University of Oxford. стр. 249—275.ISBN9780199892228.
^Kallo, Becka; et al. (7. 12. 2023).„Spirituality Among Americans”.Pew Research Center's Religion & Public Life Project (на језику: енглески). Приступљено8. 12. 2023.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Murphy, Sherry, BS; Kochanek, Kenneth D., MA; Xu, Jiaquan, MD; Arias, Elizabeth, PhD (19. 12. 2024).„Mortality in the United States, 2023”. CDC National Center for Health Statistics.Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено7. 1. 2025.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Benjamin J. Cohen, (2006).The Future of Money, Princeton University Press, 2006,ISBN0691116660;cf. "the dollar is the de facto currency in Cambodia", Charles Agar,Frommer's Vietnam.ISBN0471798169., , p. 17.
^„US GDP Growth Rate by Year”.multpl.com. US Bureau of Economic Analysis. 31. 3. 2014.Архивирано из оригинала 22. 12. 2016. г. Приступљено18. 6. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Wright, Gavin, and Jesse Czelusta. „Resource-Based Growth Past and Present”. Ур.: Daniel Lederman and William Maloney.Natural Resources: Neither Curse Nor Destiny. стр. 185.ISBN0821365452.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)(World Bank, 2007). .
^Gutfeld, Amon (2002).American Exceptionalism: The Effects of Plenty on the American Experience. Brighton and Portland: Sussex Academic Press. стр. 65.ISBN978-1-903900-08-6.
^Derks, Marco; van den Berg, Mariecke (2020).Public Discourses About Homosexuality and Religion in Europe and Beyond.Springer International Publishing. стр. 338.ISBN978-3-030-56326-4. „...(the United States and [Western] Europe) as "already in crisis" for their permissive attitudes toward nonnormative sexualities...”
^Winans, Robert B. (1976). „The Folk, the Stage, and the Five-String Banjo in the Nineteenth Century”.The Journal of American Folklore. American Folklore Society.89 (354): 407—437.JSTOR539294.doi:10.2307/539294.
^Shi 2016, стр. 378. sfn грешка: no target: CITEREFShi2016 (help)
^аб„The Invention of the Electric Guitar”.Lemelson Center Studies in Invention and Innovation. Smithsonian Institution. 18. 4. 2014.Архивирано из оригинала 09. 09. 2024. г. Приступљено19. 01. 2025.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Stoia, Nicholas (21. 10. 2014).„Early blues and country music”.OUP blog. Oxford University Press.Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено19. 01. 2025.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Poe, Tracy N. (фебруар 1999). „The Origins of Soul Food in Black Urban Identity: Chicago, 1915–1947”.American Studies International.37 (1): 5.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Garretson, Jeremiah (2018). „A Transformed Society: LGBT Rights in the United States”.The Path to Gay Rights: How Activism and Coming Out Changed Public Opinion.New York University Press.ISBN978-1-4798-5007-5. „In the late 1980s and early 1990s, a dramatic wave began to form in the waters of public opinion: American attitudes involving homosexuality began to change... The transformation of America's response to homosexuality has been — and continues to be — one of the most rapid and sustained shifts in mass attitudes since the start of public polling.”
Jelliffe, Robert A. (1956).Faulkner at Nagano. Tokyo: Kenkyusha, Ltd.
Zweig, Michael (2004).What's Class Got To Do With It, American Society in the Twenty-First Century. Ithaca, NY: Cornell University Press.ISBN978-0-8014-8899-3.
Howell, Buddy Wayne (2006).The Rhetoric of Presidential Summit Diplomacy: Ronald Reagan and the U.S.-Soviet Summits, 1985–1988. Texas A&M University.ISBN978-0-549-41658-6.
.jpg)
.jpg)
%2c_by_John_Trumbull.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.svg)
