| Руи Патрисио |
|---|
 Патрисио у дресу Португала на СП 2018. |
| Лични подаци |
|---|
| Пуно име | Руи Педро дос Сантос Патрисио |
|---|
| Датум рођења | (1988-02-15)15. фебруар 1988. (37 год.) |
|---|
| Место рођења | Леирија,Португалија |
|---|
| Висина | 1,90 м |
|---|
| Маса | 84 кг |
|---|
| Позиција | голман |
|---|
| Клупске информације |
|---|
Тренутни клуб | Аталанта |
|---|
| Број | 1 |
|---|
| Сениорска каријера |
|---|
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
|---|
2006—2018
2018—2021
2021—2024
2024— | Спортинг Лисабон
Вулверхемптон
Рома
Аталанта | 327
112
96
0 | (0)
(0)
(0)
(0) |
|---|
| Репрезентативна каријера |
|---|
2005—2006
2006—2007
2007—2008
2007—2010
2010— | Португалија до 18
Португалија до 19
Португалија до 20
Португалија до 21
Португалија | 4
10
8
14
108 | (0)
(0)
(0)
(0)
(0) |
|---|
|
|---|
Руи Педро дос Сантос Патрисио (порт.Rui Pedro dos Santos Patrício;Леирија,15. фебруар1988) професионални јепортугалскифудбалски голман. Играч је италијанскеАталанте и стандардни репрезентативацПортугалије.
Играо је на двасветска и четириевропска првенства, а наЕвропском првенству 2016. освојио је титулу континенталног првака. Највећи део професионалне каријере провео је као играчлисабонскогСпортинга, а наступао је и за енглескиВулверхемптон.
Патрисио је фудбал почео да тренира веома рано и првобитно је играо на позицији нападача.[1] СкаутилисабонскогСпортинга приметили су га још као дванаестогодишњег дечака, када је прешао у фудбалску академију тог клуба.[1] Након играња за све млађе клупске селекције, 19. новембра 2006. дебитује за први тим Спортинга, и то напрвенственој утакмици против екипеМаритима на којој је одбранио и један пенал.[1] Уједно је то био и његов једини наступ у дебитантској сезони 2006/07.
Како је почетком наредне сезоне тадашњи први голман СпортингаРикардо Переира напустио клуб и прешао уРеал Бетис, Патрисио је постао први голман екипе. У европским такмичењима дебитује 27. новембра 2007. у утакмици групне фазеЛиге шампиона противМанчестер јунајтеда.
У редовима Спортинга Патрисио је играо пуних 12 сезона, одигравши укупно 467 утакмица у свим такмичењима, од чега 327 утакмица у националном првенству. Са екипом је освојио пет титула, два национална купа, два суперкупа и један трофеј лига купа, а у два наврата је проглашава и за најбољег играча Спортинга.
Патрисио је био жртва напада око педесетак најватренијих навијача Спортинга, који су, незадовољни трећим местом клуба у домаћем првенству у тој сезони, 15. маја 2018. упали на терене за тренинг и повредили неколико играча и тренера клуба.[2][3][4] Након напада Патрисио је био један од девет играча који је раскинуо уговор са клубом.[4][5]
Након тога ,током јуна 2018. Патрисио је потписао четворогодишњи уговор саенглескимпремијерлигашемВулверхемтон вондерерсима, а након жалбе Спортинга, Вулверхемтон је платио 18 милиона евра за трансфер.[4][5][6]
Већ у првој сезони 2018/19 Патрисио је оборио клупски рекорд, јер на 13 утакмица у првенству сачувао своју мрежу.[1]
За три сезоне Патрисио је био незамењив на голу вулвса, за три сезоне пропустио је само две утакмице у првенству.[7][8] У сезони 2019/20. бранио је и уЛиги Европе, где је Вулверхемптон стигао до четвртине финала.[7]
2021. године Патрисио је потписао трогодишњи уговор са Ромом, у коју је прешао у трансферу вредном 11,5 милиона евра, без бонуса.[6]
22. августа 2021. званично је дебитовао за Рому, у првенственој победи противФјорентине (2:1).[9]
Руи Патрисио је играо за све млађе репрезентативне селекције Португалије, а први позив за наступ у сениорском тиму имао је 29. јануара 2008, на пријатељској утакмици противИталије, али није заиграо на том мечу. Нешто касније исте године са репрезентацијом је учествовао наЕвропском првенству, али у својству трећег голмана због чега није наступио ни на једној од утакмица уАустрији иШвајцарској.
Званичан деби наступ зарепрезентацију Португала имао је 17. новембра 2010. у пријатељској утакмици саШпанијом у којој је бранио у другом полувремену. На великим такмичењима дебитује наЕвропском првенству 2012. где је бранио на свих пет утакмица. Након тога игра и наСветском првенству 2014. уБразилу где је одиграо само прву утакмицу саНемачком (пораз од 0:4), а потом је због повреде пропустио остатак турнира.
Највећи успех у репрезентативном дресу остварио је наЕвропском првенству 2016. уФранцуској где је са репрезентацијом освојио златну медаљу и прву титулу европског првака у историји португалског фудбала.[6] Четвртфинална утакмица противПољске играна 30. јуна била је уједно и његова педесета утакмица у националном дресу. Годину дана касније играо је наКупу конфедерација где су Португалци освојили треће место.
Играо је и наСветском првенству 2018. уРусији где је наступио у све четири утакмице свог тима (Португалци су заустављени у осмини финала од селекцијеУругваја).
Наступио је наЕвропском првенству 2020. када је поново бранио на све четири утакмице и када је Португал поново заустављен у осмини финала, овај пут од селекцијеБелгије.[8][10]
Патрисио је будиста.[1]
ФК Спортинг Лисабон
- Португалски куп (2): 2007/08, 2014/15.
- Португалски лига куп (1): 2017/18.
- Португалски суперкуп (2): 2008, 2015.
ФК Рома
- Португалија
Састави репрезентације Португалије |
|---|
|
