Ројтерс (енгл.Reuters) је новинска агенција са седиштем уЛондону. Од уједињења саканадском групом Томсон (Thomson Corporation) у 2008. агенција се зовеТомсон Ројтерс (Thomson Reuters Corporation).[1][2] Ројтерс је2007. имао око 17.500 радника у 94 земаља, број муштерија се процењује на више од 300.000 широм света.[3][4] Ројтерс је једна од највећих новинских агенција на свету.[5][6]
Новинска агенција Ројтерс основана је1850. године уАхену уНемачкој, где јеПаул Јулијус фон Ројтер голубовима слао акционарске вести између Ахена иБрисела. Након увођења телеграфа Ројтер убрзо почиње да их користи. Годину дана касније сели се за Лондон, где по други пут оснива своју агенцију. У почетку Ројтер преноси привредне вести и берзанске курсеве, што је и данас главно тежиште рада агенције.[6]
Пол Ројтер, оснивач Ројтерса (аутор фотографије јеНадар око 1865. године)
Пол Ројтер је радио у издавачкој фирми уБерлину и био је укључен у дистрибуцију радикалних памфлета на почеткуРеволуција 1848. Ове публикације су привукле велику пажњу на Ројтера, који је 1850. развио прототип новинске службе уАхену користећиголубове и електричнутелеграфију од 1851. године па надаље, у циљу преношења порука измеђуБрисела и Ахена,[7] у данашњем дому Ројтерса у Ахену.
Ројтер се преселио уЛондон 1851. године и основаоновинску агенцију наЛондонској краљевској берзи. Са седиштем у Лондону, Ројтерова компанија је у почетку покривала комерцијалне вести, опслужујући банке, брокерске куће и пословне фирме.[7] Први новински клијент који се претплатио био је лондонскиMorning Advertiser 1858. године, а убрзо након тога се претплатиo већи број других корисника.[7][8] ПремаEncyclopædia Britannica: „вредност Ројтерса као новине није била само у финансијским вестима које је пружао, већ и у њиховој способности да буду први који извештавају о причама од међународног значаја.”[7] На пример, они су били први који су известили о убиствуАбрахама Линколна уЕвропи, 1865. године.[7][9]
Године 1865, Ројтер је основао свој приватни бизнис, под именом Ројтерс Телеграм Компани Лимитед; Ројтер је именован за генералног директора компаније.[10]
Године 1870, новинске агенције францускиАжанс Ава (основан 1835), британски Ројтерс (основан 1851) и немачки Волф (основан 1849) потписале су споразум (познат као Комбинација прстенова) који је одредио „резервисане територије“ за три агенције. Свака агенција је склопила своје посебне уговоре са националним агенцијама или другим претплатницима на својој територији. У пракси, Ројтерс, који је дошао на идеју, имао је тенденцију је да доминира Комбинацијом прстенова. Његов утицај је био највећи, јер су његове резервисане територије биле веће или од већег значаја за вести од већине других. Такође је имао више особља ислободних новинара широм света и тако је доприносио са више оригиналних вести. Британска контрола кабловских линија учинила је сам Лондон ненадмашним центром за светске вести, што је додатно унапређено широким британским комерцијалним, финансијским и империјалним активностима.[11]
Године 1872, Ројтер се проширио наДалеки исток, а затим на Јужну Америку 1874. Обе експанзије су омогућене напретком копнених телеграфа и подморских каблова.[9] Године 1878, Ројтер се пензионисао као извршни директор, а наследио га је његов најстарији синХерберт де Ројтер.[10] Године 1883, Ројтер је почео да преноси поруке електричним путем до лондонским новинама.[9]
Ројтеров син Херберт де Ројтер остао је генерални директор до своје смрти услед самоубиства 1915. године. Компанија се вратила у приватно власништво 1916, када су све акције купилиРодерик Џонс и Марк Нејпијер. Они су преименовали су компанију у „Ројтерс Лимитид”, избацивши апостроф.[10] Године 1923, Ројтерс је почео да користи радио за међународно емитовање вести, што је био пионирски подухват.[9] Године 1925,Удружење за штампу (PA)Велике Британије стекло је већински удео у Ројтерсу, а неколико година касније и пуно власништво.[7] Током светских ратова,The Guardian је известио да је Ројтерс: „био под притиском британске владе да служи националним интересима. Године 1941, Ројтерс је одбио притисак реструктурирањем у приватну компанију.“[9] Године 1941, PA је продала половину Ројтерса трговинском телуNewspaper Proprietors' Association, а сувласништво је проширено 1947. на удружења која су представљала дневне новине наНовом Зеланду иАустралији.[7] Године 1945, Ројтерс је био прва радиодифузна компанија која је емитовала вести о покушајимаХајнриха Химлера да преговара са западним савезницима преко грофаБернадота, шведског племића. Нови власници су формирали Ројтерс Траст. Принципи Ројтерс Труста су успостављени да би се одржала независност компаније.[12] У то време, Ројтерс је постао „једна од највећих светских новинских агенција, снабдевајући текст и слике новинама, другим новинским агенцијама и радио и телевизијским емитерима“.[7] Такође у том тренутку, директно или преко националних новинских агенција, пружао је услуге „већини земаља, достижући практично све водеће светске новине и многе хиљаде мањих“, наводиБританика.[7]
Године 1961, Ројтерс је објавио вест о подизањуБерлинског зида.[13] Ројтерс је била једна од првих новинских агенција која је преносила финансијске податке преко океана помоћу компјутера током 1960-их.[7] Године 1973, Ројтерс је „почео да клијентима ставља на располагање компјутерске терминалске приказе девизних курсева.“[7] Године 1981, Ројтерс је почео да подржава електронске трансакције на својој рачунарској мрежи и након тога је развио низ услуга електронског посредовања и трговања.[7] Ројтерс је пуштен у промет као јавно предузеће 1984. године,[13] када је Ројтерс Траст уврштен уберзе,[9] као што суЛондонска берза (LSE) иNASDAQ.[7] Ројтерс је касније објавио прву причу о паду Берлинског зида 1989. године.[13]
Цена акција Ројтерса је порасла токомдотком балона, а затим је пала након банкарских проблема 2001. године.[9]Британика је 2002. године написала да већина вести широм света долази од три главне агенције:Асошиејтед преса, Ројтерса и агенцијеФранс прес.[5]
До 2008. новинска агенција Ројтерс је била део независне компаније,Ројтерс Група. Ројтерс је купилаТомсон корпорација у Канади 2008. године, формирајући Томсон Ројтерс.[7] Године 2009, Томсон Ројтерс се повукао са LSE-а и NASDAQ-а, и уместо тога његове акције су пренете наБерзу у Торонту (TSX) иБерзу у Њујорку (NYSE).[7] Последњи преживели члан оснивача породице Ројтерс,Маргерита, бароница де Ројтер, умрла је у 96. години 25. јануара 2009. године.[14] Матична компанија Томсон Ројтерс има седиште уТоронту и пружа финансијске информације клијентима док истовремено одржава своје традиционално пословање са новинским агенцијама.[7]
Године 2012, Томсон Ројтерс је именовао Џима Смита за извршног директора.[12] У јулу 2016, Томсон Ројтерс је пристао да прода своју интелектуалну својину и научне операције за 3,55 милијарди долара приватним капиталним компанијама.[15] У октобру 2016, Томсон Ројтерс је најавио проширења и пресељења уТоронто.[15] Као део смањења и реструктурирања, у новембру 2016. Томсон Ројтерс корпорација је елиминисала 2.000 радних места широм света од својих процењених 50.000 запослених.[15] Стив Хаскер је 15. марта 2020. именован за председника и извршног директора.[16]
У априлу 2021. године, Ројтерс је објавио да ће његова веб страница ићи изанаплатне странице, након ривала који су учинили исто.[17][18]
Mooney, Brian; Simspon, Barry (2003).Breaking News: How the Wheels Came off at Reuters.ISBN1-84112-545-8.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). Capstone.
Schwarzlose, Richard (1. 1. 1989).Nation's Newsbrokers Volume 1: The Formative Years: From Pretelegraph to 1865. Northwestern University Press. стр. 370.ISBN0-8101-0818-6.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
