Први члан породице за којег је познато да је користио име „Ротшилд” јеИзак Елханан Ротшилд, рођен1577. Ротшилд (њем.Rothschild) нањемачком значи „црвеништит”. Успон породице на међународном нивоу почео је1744, са рођењемМајера Амшела Ротшилда уФранкфурту на Мајни. Рођен у „Јеврејској четврти”,гету у Франкфурту, Мајер је развио финансијску кућу и шири своју империју постављањем сваког од својих пет синова у пет главних европских финансијских центара за пословање. Грб Ротшилда на штиту садржи стегнуту песницу са пет стријела које представљају пет династија насталих од пет Мајерових синова, подсјећајући наПсалм127—4: „Што су стријеле у руци јакоме, то су синови млади”. Породична крилатица се налази испод штита: „Concordia, Integritas, Industria” (Јединство, Интегритет, Индустрија).[8]
Пол Џонсон је писао „Ротшилди су неухватљиви. Не постоји ниједна књига о њима да је тачна. Библиотеке бесмислица су написане о њима… Жена која је планирала да напише књигуЛажи о Ротшилдима одустала је, рекавши: Било је релативно лако уочити лажи, али се показало немогућим сазнати истину”. Он пише да, за разлику оддворских Јевреја ранијих вијекова, који су финансирали и управљали европским племићким кућама, али често губили своје богатство кроз насиље илиекспропријације, Ротшилди су створили нову врсту међународне банке која је била отпорно на локалне нападе. Њихова имовина је одржана финансијских инструментима, кружи кроз свијет у виду дионица, обвезница и дугова. Промјене направљене од стране Ротшилда омогућиле су им да изолују своју имовину од локалног насиља: „Од тада њихово право богатство је било ван домашаја руље, готово ван домашаја похлепнихмонарха”.[9] Џонсон тврди да је њихово богатство генерисано у највећој мјери кодНатана Мајера Ротшилда уЛондону; међутим, најновија истраживањаНајла Фергусона указују да су већи или једнак профит такође оствариле друге династије Ротшилда, укључујућиЈакоба Мајера Ротшилда уПаризу,Калман Мајера Ротшилда уНапуљу иАмшела Мајера Ротишилда уФранкфурту.[10]
Сљедећи битан дио стратегије Мајера Ротшилда је да за будући успјех држи контролу над банкама у породичним рукама, омогућавајући им да одрже пуну тајност о величини свој иметака. Мајер је сачувао породично богатство пажљивим уговореним браковима, често са првим или другим рођакињама (сличнокраљевском родоскрвнућу). До краја 19. вијека су, међутим, готово сви Ротшилди почели да се вјенчају ван породице, обично у аристократске или друге финансијске породице.[11] Његови синови су били:
Пета чланова аустријске гране породице је уздигнута на ниво племства, пет насљедних титулабаронаАустријског царства дао им јеФранц II 1816. године. Другу линију, британску грану породице, уздигла је краљицаВикторија, која је породици додјелила насљедне титулебаронета (1847)[12] и барона (1885).[13]
