Рођен je 13. маја 1857. у Алмору (енгл.Almora) на обронцима Хималаја уБританској Индији, само три дана после избијања побуне Индијаца. Његов отац Кемел Рос био је аутентичног изгледа војника војске краљице Викторије, свирепог лица уоквиреног ратоборним брковима, који је на крају каријере постао генерал у индијској војсци. Росов деда, потпуковник Хју Рос, такође је био жестоки борац за индијске границе.
Рос је живео и школовао се уБританској Индији до своје осме године, када је послат на дање школовање у интернат школе уСаутхемптону,Енглеска. На почетку школовања као јако маштовит дечак, Рос је се нарочито интересовао закњижевност,сликање и компоновање музике.
Када је завршио основно школовање отац је захтевао да Рос упише студије медицине и поред његовог личног незадовољства о чему је касније Рос написао; ..."Ја сам желео да будем уметник, али мој отац је био против тога.... и желео је да завршим медицинску струку, јер је индијска лекарска служба, тада била добро плаћен и имала је много добрих постављења...."
Рос се сложио са овим очевим предлогом, јер није имао другог избора, и1874. је постао студент медицине у Ст Бартоломејевој болници у Лондону (енгл.St Bartholomew's Hospital in London). У почетку незаинтересован за студије медицине Рос је неодговорно и површно студирао губећи време у писању драма, цртању и компоновању музике. У1879, након што није положио испит, отац му је запретио и обуставити даље плаћање његовог школовање и Рос је морао да прихвати посао бродског хирурга на једрењаку који је пловио измеђуЛондона иЊујорка.
У1881. Рос је успео да положи испит у Краљевском колеџу хирурга (енгл.Royal College of Surgeons) - после само 3 дана учења, што му је омогућило да започне праксу као хирург, коју је обављао све док није положио испит у Апотекарском друштву (енгл.Society of Apothecaries).
Завршетак медицинског школовања омогућио је Росу да1881. даљи рад у струци настави у британско-индијској армији у Бангалору. У војсци је провео једанаест година пружајући медицинске услуге војницима и становништву Индије уз истовремено бављење научноистраживачким радом у области преноса и контролемаларије.
Између1881. и1894. Рос је као лекар радио и путовао по целој Индији. За то време написао је и објавио неколико авантуристичких прича која су код читалаца постале веома популарне. Више пута је путовао у Енглеску где је1889. учествовао на курсу из бактериологије, на коме је савладао примену микроскопа. Док је боравио у Енглеској Рос је упознао и оженио супругу Рос.
Године 1899, незадовољан односом претпостављених старешина према његовим истраживањима Рос је одлучио да напусти војску и врати се у Енглеску. Чувени паразитолог дрПатрик Менсон му је помогао и обезбедивши му место предавача уЛиверпулској школи за тропску медицину. У овој школи Рос је постао њихов први предавач о тропским болестима. У време рада у Ливерпулској школи тропске медицине од1899. до1912, Росу је додељена Нобелова награда за медицину.
Међутим1912, Рос је био толико разочаран својим примањима и условима рада да је био принуђен да напусти Ливерпул и пресели се у Лондон, где је радио као лекар за тропски болести, како побољшао своју материјалну ситуацију. Године 1923, Рос је именован за директора краљевског института и болнице за тропске болести у Лондону. У 1926 имао је прилику и част да доживи оснивање института који је носио његово име, »Росов институт и болница за тропске болести у Путнеју (Лондон)« и постане његов први директор..
Рос је умро16. септембра1932. у Институту Рос, након дуге болести. Сахрањен је поред његове супруге на Путнејском гробљу (енгл.Putney Vale Cemetary), у јужном делу Лондона.
Још као дечак Рос је у тадашњој Индији, уочио да много људи болује и умире одмаларије и другихтропских болести. У то време у Индији је и до милион људи боловало и умирало сваке године. Маларија је поред Индије погађала и преко стотину тропских земаља, угрожавајућиживоте око 40% људске популације. И Росово отац је једно време боловао од маларије, али се срећом опоравио. У Росово времемаларије је била позната и као"Краљица болести“. Очева болест и бројна посматрања на хиљаде оболелих војника и становника Индије подстакла су га да касније својамедицинска истраживања започне изучавањем маларије и других тропских болести.
Још много раније, када је био студент медицине уЛондону, Рос је уочио у једне жене, која је живеле у околини мочваре уЕсексусимптоме сличне маларији. Она се жалила наглавобоље,болове умишићима и наизменично смењивање осећаја топлоте и хладноће. Рос је посумњао да болује од маларије, што је за многе лекаре у Енглеској било необично јер су од маларије тада боловали само становници у топлим тропским земљама као што суЈужна Америка иИндија. Његова детаљна дијагностика, уплашила је болесницу и она се никада није вратила на преглед и лечење. Тако Рос није био у стању да потврди ову своју дијагнозу. Искуство из Енглеске, заједно са претходним које је стекао у Индији изазвало је код Роса интересовање за проучавање маларије.
Изучавању начина преноса маларије преко комараца из рода анофелес. Рос је посветио цео свој живот
Када се Рос вратио у Индију у оквиру британско-индијске санитетске службе послат је уМадрас, где је највише времена проводи на лечењу војника оболелих од маларије. Лечењекинином (који се тада примењивао), било је прилично успешно, али многи оболели од маларије су умрли због тога што нису успели да добију ову терапију.
У то време веровало се да маларију изазва удисање лошегваздуха у топлим, мочварним земљама. Зато и име болести маларија („malearia“), потиче одиталијанских речи (итал.male што значи „лош, лоше" иитал.aria, што значи „ваздух"). Међутим, Рос је изразио сумњу да лош ваздух узрокује маларију, и да узроке њеног настанка и преношења треба тражити у другим чиниоцима.
У1883, Рос је постављен на место вршиоца дужности Гарнизонског хирурга уБанглалору. Око бунгалова у коме је Рос био смештен уочио је велики броја комараца који су стално зујали по његовој соби. Он је такође приметио веће присуство комараца у његовом бунгалову него у другим и да је нарочито велики рој око воде у његовој кади (бурету) испред прозора. Када је Рос погледао у каду видео је много грубих партикула које је идентификовао као ларве комараца, за чији је узгој била потребна вода. Рос је испразнио воду и установио да се број комараца смањио. То га је навело на размишљање да постоји могућност да се уклањањем (исушивањем) места где се узгајају комарци они можда могу потпуно елиминисати.
Ова сазнања навела су Роса да почне да, формулише теорије о маларији. У почетном „незнању“ о постојањупаразита, он је поставиохипотезу да маларију изазивају „невиђено, мали, али убиствени милиони узрочника“ који можда леже унутар црева, као вероватно неки облик тровања. Али је1892. коначно сазнао за открићаАлфонса Лаверана, након читања његових радова који су били објављени у Индијском медицинском часопису у којима он описује паразите. Подстакнут овим сазнањима Рос је провео сате вирећи крозмикроскоп убрисовекрви, али није могао да види малу полумесечасту промену коју је описаоАлфонс Лаверан. Огорчен, он је посумњао у исправност Лаверанових запажања и чак се и питао да нисуФранцузи можда фалсификовали Лаверанове податке. Росова немогућност да потврдиЛаверанов рад, вероватно је била последица (коју су делили и многи други истраживачи), највероватније лоше микроскопске опреме, технике микроскопирања или неадекватних илустрација паразита у оригиналним Лавереновим чланцима.
Од1894. до95 Рос је провео дужи одмор уЕнглеској у току кога је о својим размишљањима разговарао са дрПатриком Менсоном специјалистом за тропске болести.Они су тада разговарали и о раду Лаверана, француског лекар који је у то време открио паразит плазмодијум у крви људи из северне Африке који су боловали од маларије. О тим сусретима са Менсоном Рос је касније писао; ...„Он ми је показао Лаверанова телашца (нап.плазмодијуме) која су технички називана „полумесеца“ у узорку из крви маларичара и ја сам одмах препознао да таква телашца не постоје у „здравој крви“. Моје сумње су сада уклоњене...“
Како је др Менсон1887. открио да комарци преносе филаријазу он је своје размишљање да можда комарци преносе и маларију, али ту своју хипотезу није могао да докаже у Лондону који није био ендемично подручје за маларију и предложио је Росу да он то учини у Индији. Др Менсон је Росу дао значајну стручну и другу помоћ у његовом проучавању капљица крви под микроскопом, из тела морнара који су у Енглеску допутовали из Африке. Налази у крви су показали присуство плазмодијума у црвеним крвним зрнцима. Ту, је први пут, Рос успео да види малог паразита маларије под микроскопом.„Једно поподне у новембру Менсон је био импресиониран овим хтењима, његовог способног ученика и изложио му своју идеју да плазмодијум маларије преносе комарци“.
Животни циклус и начин преноса маларије, за чије је откриће Росу додељена Нобелова награда.
„Иако се Рос не би сложио, медицински историчари данас су категорични да му Нобелове награде за откриће вектора маларије не би била додељена без помоћиМенсона. Кад год су надређени „ометали“ Роса, ту је био Менсон да му помогне. Стално је долазило до размене идеја између два човека, прво у директним контактима а затим у писмима.Менсон му је стално предлагао нове приступе и подстрекивао је Роса када је он постајо депресиван.“
Али, како се добија и преноси маларија са болесних на здраве људе, Рос је желео и требало је да докаже то у својим истраживањима. Када се вратио уИндију свој даљи рад посветио је тражењу веза измеђукомараца и маларије и и у том циљу спровео је читав низ експеримената како би доказао ову теорију.
Овога пута Рос је успео да у желуцукомарца из рода анофелеса, који се хранио крвљу болесника оболелог од маларије, пронађе пигментисане ћелије плазмодија а касније и његове сексуалне форме. Тиме је недвосмислено доказао да је анаофелес преносилац узрочника маларије. Године 1898, Рос је доказао присуство спорозоита у пљувачној жлезди анофелеса и приказао компликован циклус развоја узрочника маларије.
Росово откриће да комарци преносе маларију, отворило је сасвим нове путеве за уништавање комараца на научној основи. Сам Рос написао је упутство о примениларвицида који су први пут успешно примењени1899. уСијера Леонеу,Лагосу на Златној обали и уИсмаилији.
Рос се бавио иматематиком, па је тако1916, покушао да примени математичке формуле у прогнозиепидемија. Он је пронашао и нови системстенографије.
Ronald Ross,An Application of the Theory of Probabilities to the Study of a priori Pathometry.Part I, Proceedings of the Royal Society of London. Series A, Vol. 92 (1916)pp.204-230.
Ronald Ross; Hilda P. Hudson,An Application of the Theory of Probabilities to the Study of a priori Pathometry.Part II", Proceedings of the Royal Society of London. Series A, Vol. 93 (1917)pp.212-225.
Ronald Ross; Hilda P. Hudson,An Application of the Theory of Probabilities to the Study of a priori Pathometry.Part III", Proceedings of the Royal Society of London. Series A, Vol. 93 (1917)pp.225-240.
