Био је дете Роберта Бруса, шестог господара Анандејла и грофице од Карика. КраљАлександар III Шкотски успешно је одолевао енглеским захтевима да призна вазалствоШкотске. Умро је1286. након пада с коња. Није имао живе деце, па су шкотски племићи прогласили његову четворогодишњу унукуМаргарету краљицом Шкотске. Међутим, Маргарета је оболела и умрла је кад је имала осам година,(1290). на путу у Норвешку. Одмах су се појавили бројни претенденти на шкотски престо.
Шкотској је претио династички рат, па су племићи позвали енглеског краљаЕдварда I да арбитрира. Главни претенденти на престо су билиЏон Бејлиол и Роберт Брус V (деда Роберта Бруса). Дошло је до великог суда, којим је арбитрирао енглески краљ. Коначно, новембра1292. на великом феудалном суду пресуда је донесена у користЏона Бејлиола, чији је захтев имао најјаче упориште у закону. Роберт Брус V био је незадовољан исходом пресуде. Анандејл предаје Роберту Брусу Шестом, а Роберт Брус после смрти мајке добија грофовију Карик на управљање. И отац и син, тј. Роберт Брус VI и Роберт Брус, настојећи да се домогну трона, потпомажу енглеског краља у поткопавању положаја Џона Бејлиола.
Августа1296. Роберт Брус се заклиње на лојалност енглеском краљуЕдварду I. То је тада учинило и 2.000 шкотских племића. Међутим, млади Роберт Брус крши заклетву и1297. се придружује шкотским побуњеницима против Енглеза. Брус са пријатељима поново полаже оружје7. јула 1297. а тај чин је познат као „капитулација из Ирвина“. По том споразуму добијају амнестију у замену за заклетву о лојалности. Пошто су шкотски побуњеници под водствомВилијама Воласа победили Енглезе септембра 1297. убици код Стерлинг Бриџа, Роберт Брус поново прилази побуњеницима.[1]
Роберт Брус и Елизабета Бург
Након велике енглеске победе код Фалкерка1298. енглески краљ се још увек надао да може придобити Роберта Бруса, па му не одузима Анандејл и Карик. После пораза у бици код ФалкеркаВилијам Волас је пре септембра 1298. дао оставку на место команданта шкотске војске. Заједнички заповедници постају Роберт Брус иЏон Камин. Џон Камин је био рођак Џона Бејлиола и био је непријатељ Роберта Бруса. Да би се помириле две струје током1299. Вилијам Ламбертон постаје трећи неутрални заповедник шкотске војске. Током1300. Роберт Брус даје оставку и на месту команданта и замењује га Гилберт де Амфравил. Током 1301. три команданта дају оставку и замењује их само један командант, Џон де Сулис, који је био неутралан и чинио је све да врати Џона Бејлиола на престо.
Јула1301.Едвард I покреће шести поход на Шкотску. Иако је заузео Ботвел и замак Тернбери, није значајније ослабио шкотске редове, па се у јануару1302. склапа деветомесечни мир. Роберт Брус се у то време поново покорава Едварду I. Постојало је више разлога за тај поступак, а један од њих је био могући повратак Џона Бејлиола на престо.
Едвард I покреће нову инвазију1303, долази доЕдинбурга, па доПерта. У Перту је остао до јула. Џон Камин, командант шкотских снага, није успео да заустави енглеску инвазију. Едвард I је редом покоравао Данди, Брикин, Монтроуз иАбердин, где стиже у августу. Одатле је кренуо каМарију и Баденоху, па се вратио јужно. Покорио је целу Шкотску. Сви угледни Шкоти, сем Вилијама Воласа предали су се фебруара1304. Услови предаје су били предмет преговора. По споразуму Шкотска задржава законе и слободе као у добаАлександра III Шкотског, а промена закона треба се постићи договором Едварда I и шкотског племства.
Роберт Брус и Вилијам Ламбертон су 1304. склопили савез после шкотског пораза код Стерлинга. Било је то време када је Шкотска била поражена, а Едвард I је намеравао да је потпуно апсорбује у састав Енглеске. Поново је шкотско племство морало да се поклони енглеском краљу. Едвардов нећак је требало да успостави владу Шкотске, која ће бити само испостава енглеске владе. У то доба ухваћен је крајГлазгова задњи вођа отпора Вилијам Волас, који је погубљен23. августа1305.
КраљЕдвард I је сумњао да Роберт Брус поново кује завере и да се спрема за отпор. Роберт Брус је поседовао Анандејл, грофовију Карик и велике поседе и у Шкотској и у Енглеској, а осим тога полагао је право на шкотски трон. Осим тога имао је и велику фамилију, коју је било нужно заштитити. Роберт Брус је стално веровао у своје право на трон. Многи унутар Шкотске престали су да му верују, јер је често мењао стране.
Џон Камин се много одлучније супротстављао Енглезима. Био је био најмоћнији племић Шкотске и повезан је био са моћним племством и Енглеске и Шкотске. Осим тога, и сам је почео полагати право на шкотски трон. Да би неутрализовао опасност, Роберт Брус га је позвао на састанак 10. фебруара1306. Вече пред састанак напао је Камина и побегао, а двојица Брусових присталица су докрајчили Камина. Брус је био екскомунициран због тога убиства. После тога више није имао алтернативе него да потврди свој захтев за шкотски трон. Крунисан је у Скону близу Перта25. марта 1306. као краљ Шкотске.[1] Крунисала га је грофица одБакана, чија породица је имала право да поставља краљеве на трон. Брус је био краљ без краљевства.
Брус је током1306. поражен, тако да је остао готово без присталица, па је побегао на острва на западној обали Шкотске.Едвард I је током1307. кренуо у нови поход, током којега је запленио Брусова имања и поделио их својим присталицама. Брусова супруга, ћерка и сестра су биле затворене, а брат му је убијен. Едвард I је умро7. јула 1307. и оставио је крунуЕдварду II, па отада се све окреће у Брусову корист.
Брус и његови следбеници вратили су се уШкотску у фебруару1308. у две групе. Једну је предводио Роберт Брус и његов брат Едвард. Они су се искрцали крај замка Тернбери и започели су герилски рат у југозападној Шкотској. Другу групу су предводила његова браћа Томас и Александар, али брзо су ухваћени и погубљени. Робер Брус побеђује Енглезе у бици код Глен Трула и у бици код Лудон Хила. Едвард Брус је остао у Галовеју, а Робер Брус се сели у област око Абердина, заузима Бакан и побеђује убици код Инверурија маја 1308. УАргајлу поново побеђује и заузима један замак.
Прво заседање слободног парламента одржало се у марту1309, а до августа 1309. контролисао је Шкотску северно од реке Тај. Током1310. шкотско свештенство је на општем сабору признало Роберта Бруса за краља. Тај догађај је био од великог политичког значаја.
Током три године падали су један по један енглески замак или утврда. Линлитгоу је пао 1310, Дамбартон1311, а Перт је Роберт Брус заузео јануара1312. Брус се већ одважио па је нападао и северне делове Енглеске. Шкоти су заузели единбуршки замак. Брус је заузео острвоМен и замак Стерлинг. Коначно Роберт Брус победом убици код Банокберна1314. осигурава шкотску независност.[2] Не страхујући више од енглеских напада, Шкоти нападају северне делове Енглеске, односноЈоркшир иЛанкашир.
Охрабрен победом над Енглезима, Брус1315. нападаИрску с циљем да и Ирску ослободи енглеске власти, а и да отвори други фронт у борби против Енглеске. Ирци су1316. крунисали Едварда Бруса за краља Ирске. Роберт је касније са својом војском помагао брату. Брус је покушао да створи и ирско-шкотско краљевство.
Шкоти су имали почетних успеха, поготово у Алстеру. Међутим, нису успели да придобију ирске вође ван Алстера, а поготово на југу Ирске где Ирци нису видели разлику између енглеске или шкотске окупације.
Папа Јован XXII је укинуо екскомуникацију Роберта Бруса. Енглески краљЕдвард III потписао је маја1328. Единбуршко-Нортемптонски споразум по коме признаје Шкотску као независну државу, а Роберта Бруса као шкотског краља.
