Рио Негро (шп.Río Negro,порт.Rio Negro — „Црна река“) река је на северуЈужне Америке дуга 2.253 km (са притокомУаупес дужина јој је 2.400 km). Она је друга највећа притокаАмазона.
Извире у југоисточном делуГвајанских планина. Рио Негро даље тече ка југоистоку, пресецајућиекватор, и улива се у Амазон узводно од градаМанауса.
Спајање вода реке Рио Негро иАмазона (воде Рио Негра су тамније - лево).
Због значајног присуства органских киселина које у реку доносе кише са песковитих трулишта, воде реке Рио Негро су црне боје и релативно провидне. У њима нема хранљивих састојака, развој ларви комараца ту није могућ, па стога око реке немамаларије. После уливања у Амазон, воде реке Амазон су приметно млечно браон боје у наредних четрдесетак километара. Рио Негро је највећа река у свету овог типа.[7]
Извор реке налази се уКолумбији у департману Гвајинија, где је ток познат под именом Гвајинија.[8] Тече у правцу североистока кроз резерват Пујнавај, где пролази поред неколико мањих насеља попут Брухаса, Санта Розе и Табаквена. Након отприлике 400 km река представља границу између Колумбије иВенецуеле.
Пролазећи поред колумбијски насеља Тонина и Маканал, Рио Негро скреће на југозапад. На даљем току протиче кроз венецулески град Мароа, а око 120 km низводно прима рекуКасикијару, са десне стране. Касикијара формира бифуркацију повезујући басене рекаАмазон иОрионоко.
Река даље наставља источним правцем кроз венецуелски градСан Карлос де Рио Негро, највеће насеље на тој реци и колумбијски Сан Фелипе. У овом делу тока река прима бројне притоке са обе стране, проширује се и формира броја речна острва, карактеристична за амазонски слив. Након 260 килоематара пограничног тока, Рио негро протиче крајПиједра де Кокуја, прекамбријског монаднока на тромеђиБразила, Колумбије и Венецуеле.
Након ушћа реке Мари, корито Рио Негра се шири на бројним местима. Код места Мисау Боа Виста улива се река Исана, а код Сан Жоакима, утиче највећа притока Рио Негра — Ваупес. Река одатле скреће према истоку, прима неколико мањих притока и протиче крај трговачког града Сао Габријел де Кашоејра. У речном кориту низводно од поменутог града јављају се бројни брзаци и слапови, одакле Рио негро постепено улази у доњи ток.
Јужно од Манауса, Рио Негро се улива у реку Амазон. Након ушћа реке Мари, корито Рио Негра се шири на бројним местима. За време кишне сезоне, река плави околно земљиште у ширини и до 30 km. Од априла до октобра, формирају се бројне лагуне са острвима и уским каналима, богате живим светом.
Близу места Карвоејро, улива се једна од већих притока - Рио Бранко. Одатле Рио Негро скреће ка југоистоку и њено корито се шири све до града Манауса. Јужно од Манауса, Рио Негро се улива у реку Амазон.
Анавилханас национални парк који обухвата 350.018 хектара представља јединицу конзервације која је у својој основи била еколошка станица створена 1981. и штити делове Анавилханас реке архипелага у овом делу реке.[9] Испод архипелага сусреће се саСолимоес реком како би оформила Амазон реку.
Име реци дао је шпански истраживачФрансиско де Орелана, који ју је отркио1541. године. Средином17. векаЈезуити су се населили дуж њених обаламеђу бројна индијанска племена — Манау, Аруак и Трума. Након 1700. године долина реке Рио Негро била је стециште развоја ропства, а локално становништво озбиљно је десдетковано услед контакта са Европљанима и болестима које су са собом донели.Фауна
НазивРио Негро у преводу значи „Црна река“, што потиче од њене боје, сличне јакомчају. Тамна боја потиче одхумусне киселине као последица непотпуног распада фенола из биљака у пешчаном наносу. Река је добила тај назив јер из даљине изгледа црно.
Рио Негро има веома висок степен разноврсности живог света. Око 700 врстариба је пронађено у басену а процењено је да укупан фонд износи између 800 и 900, укључујући скоро 100 ендемичних и неколико неописаних врста. Бројне врсте су веома цењене код аквариста, нарочитокраљевска неонка (Раracheirodon axelrodi).[18] ЗбогбифуркацијеКасикијаре, многе рибе се могу наћи и у сливуОринока и Амазона, али само поједине су прилагодљиве на једне и друге услове.
Goulding, M, Carvalho, M. L, & Ferreira, E. J. G.Rio Negro, Rich Life in Poor Water : Amazonian Diversity and Foodchain Ecology as seen through Fish Communities. The Hague: SPB Academic Publishing. 1988.ISBN978-90-5103-016-7..
Saint-Paul, U, Berger, U, Zuanon, J, Villacorta Correa, M. A, García, M, Fabré, N. N, et al. (2000). "Fish communities in central Amazonian white- and blackwater floodplains,"Environmental Biology of Fishes, 57(3), 235-250.
Sioli, H. (1955). "Beiträge zur regionalen Limnologie des Amazonasgebietes. III. Über einige Gewässer des oberen Rio Negro-Gebietes."Arch. Hydrobiol, 50(1), 1-32.
Wallace, A. R (1853).A narrative of travels on the Amazon and Rio Negro, with an account of the native tribes, and observations on the climate, geology, and natural history of the Amazon Valley. London: Reeve.
Wright, R (2005).História indígena e do indigenismo no Alto Rio Negro.ISBN978-85-7591-042-9.. São Paulo, Brazil: UNICAMP & Instituto Socioambiental.
APA Margem Esquerda do Rio Negro (на језику: Portuguese), ISA: Instituto Socioambiental, Архивирано изоригинала 23. 01. 2019. г., Приступљено2016-06-28CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Rovere, Ana Lúcia Nadalutti La; Crespo, Samyra; Velloso, Rui (2002),Projeto geo cidades: relatório ambiental urbano integrado: informe GEO: Manaus(PDF) (на језику: Portuguese), Rio de Janeiro: PNUMA; Brasil. Ministério do Meio Ambiente. Secretaria de Qualidade Ambiental nos Assentamentos Humanos; Consórcio Perceria 21, Архивирано изоригинала(PDF) 02. 02. 2017. г., Приступљено2016-06-28CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Röhe, F. (2006),Área de contato entre as distribuições geográficas deSaguinus midas eSaguinus bicolor (Callitrichidae-Primates): a importância de interações e fatores ecológicos, Dissertação de Mestrado — INPA/UFAM
PES do Rio Negro Setor Norte (на језику: Portuguese), ISA: Instituto Socioambiental, Приступљено2016-06-25CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Sérgio Henrique Borges; Yara da Rocha Camargo; Clarice Bassi; Marcelo Paustein Moreira; Simone Iwanaga; Marcelo Garcia (август 2008),Plano de Gestão do Parque Estadual Rio Negro Setor Norte(PDF) (на језику: Portuguese), I - Diagnóstico da Unidade de Conservação, Manaus, Архивирано изоригинала(PDF) 24. 03. 2023. г., Приступљено2016-06-25CS1 одржавање: Формат датума (веза)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
