Рашка | |
|---|---|
       Рашка | |
 Грб | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Рашки |
| Општина | Рашка |
| Становништво | |
| — 2022. | 6.291 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 17′ 10″ С;20° 36′ 47″ И / 43.286247° С; 20.613131° И /43.286247; 20.613131 |
| Временска зона | UTC+1 (CET), летиUTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 497 m |
.svg)  Рашка Рашка на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 36350 36352 |
| Позивни број | 036 |
| Регистарска ознака | RA |
Рашка јеградско насеље уСрбији и седиштеистоимене општине уРашком управном округу. Премапопису из 2022. било је 6.291 становника. Налази се између рекаРашка иИбар.
Град је смештен у југозападној Србији, измеђуКопаоника иГолије, у долини где сеТрнавска река улива уРашку, а у наставку и Рашка уИбар.[1]
У насељу Рашка живи 5.195 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (38,0 код мушкараца и 39,8 код жена).
Ово насеље је великим делом насељеноСрбима (према попису из2011. године), а у последњем попису, примећен је пад у броју становника.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 6.360 | 96,08% | ||
| Роми | 104 | 1,57% | ||
| Црногорци | 42 | 0,63% | ||
| Македонци | 15 | 0,22% | ||
| Горанци | 14 | 0,21% | ||
| Југословени | 10 | 0,15% | ||
| Хрвати | 9 | 0,13% | ||
| Муслимани | 4 | 0,06% | ||
| Мађари | 4 | 0,06% | ||
| Словенци | 3 | 0,04% | ||
| Бугари | 2 | 0,03% | ||
| Румуни | 1 | 0,01% | ||
| непознато | 39 | 0,58% | ||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 450 | 591 | 710 | 1.242 | 1.756 | 1.953 | 2.085 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 250 | 437 | 473 | 671 | 164 | 72 | 11 | 2 | 3 | 2 | 3,17 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2.651 | 766 | 1.768 | 78 | 27 | 12 |
| Женски | 2.757 | 595 | 1.797 | 278 | 71 | 16 |
| УКУПНО | 5.408 | 1.361 | 3.565 | 356 | 98 | 28 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.280 | 26 | 0 | 103 | 227 |
| Женски | 996 | 14 | 0 | 44 | 197 |
| Укупно | 2.276 | 40 | 0 | 147 | 424 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 68 | 68 | 150 | 40 | 106 |
| Женски | 19 | 21 | 136 | 40 | 41 |
| Укупно | 87 | 89 | 286 | 80 | 147 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 4 | 61 | 270 | 53 | 29 |
| Женски | 17 | 40 | 83 | 109 | 192 |
| Укупно | 21 | 101 | 353 | 162 | 221 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 36 | 0 | 0 | 39 | |
| Женски | 27 | 0 | 0 | 16 | |
| Укупно | 63 | 0 | 0 | 55 | |
![[икона]](/image.pl?url=https%3a%2f%2fsr.wikipedia.org%2f%2fupload.wikimedia.org%2fwikipedia%2fcommons%2fthumb%2f1%2f1c%2fWiki_letter_w_cropped.svg%2f20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png&f=jpg&w=240) | Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја. |
.jpg)
Над главним градским тргом доминира црква посвећена Светом Гаврилу грађена од 1871. до 1874. године.[1]
Недалеко од главног трга, у Ибарској улици се налази најстарији објекат у граду - кућа Курсулића грађена између 1878. и 1895. године у стилу средњоевропске грађанске архитектуре, по чијем узору су почетком 20. века изграђене готово све куће у граду. Кућа је проглашена спомеником културе и њој је седиште Центра за културу, образовање и информисање „Градац”. У приземљу су изложена дела са међународне ликовне колоније Академије „Јелена Анжујска” која се крајем јула одржава у портиманастира Градац. Галеријска поставка се мења сваке године, после завршетка актуелне колоније, а сва дела остају трајно власништво града. На спрату здања је градска библиотека, а у поткровљу, од 2015. је и спомен соба посвећена данима када је 1915. године Рашка била ратна престоницаКраљевине Србије. У спомен соби куће Курсулића, изложено је и фототипско издањеМирослављевог јеванђеља.[1][6]
Камени мост на реци Ибар чија је градња трајала од 1893. до 1895. године. Изграђен је на месту где се некада налазила скела. Током окупаторског напада 1915. године, приликом евакуације, заштитнице српске војске су, тежећи да успоре надирање непријатеља, дигле у ваздух један део каменог моста, према левој обали реке. Мост је доведен у првобитно стање 1925. године.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
