Овај чланак садржи информације отренутном или предвиђеном догађају. Могуће је да чланак садржи непроверене податке. Могуће су честе промене садржаја током развоја догађаја.
Рат у Гази почео је7. октобра2023. године изненадним нападом више милитантних групапалестинскогХамаса, који владапојасом Газе на оближња насељаИзраела, граничне прелазе у Гази и суседне израелске војне објекте. Истовремено је испаљена и велика количина пројектила на израелске градове, укључујући иТел Авив. Ово је први директни сукоб унутардејуре територије Израела још одарапско-израелског рата 1948.[15][16]
Непријатељства су започета у раним јутарњим сатима ракетним баражом наИзраел и упадима возила на територију Израела, уз бројне нападе на израелске цивилне заједнице и војску. Поједини аналитичари су ове догађаје означили као почетак треће палестинскеинтифаде.[н. 1]
Председник Владе ИзраелаБенјамин Нетанјаху након напада изјавио је да је Израел у рату[20][21][22] у ком ће ослободити таоце и заувек уништитиХамас. Након што је повратио пуну контролу над нападнутом територијом и добио две недеље да изврши пуну мобилизацију војске, Израел је 27.октобра покренуо војну операцију великих размера. Градови у појасу Газе су бомбардовани, а касније је израелска војска и копнено ушла у Газу. Војни удариИзраела довели су до великог броја цивилних жртава и потпуног разарања зграда и инфраструктуре у појасуГазе, што је проузроковало потпунухуманитарну катастрофу.
Израел је онеспособио неке од Хамасових подземних тунела и других елемената њихове војне инфраструктуре. Хамас је изгубио своје некадашње ракетне капацитете и бројне истакнуте лидере. Већина талаца је пуштена (углавном у споразуму о размени), спашена или пронађена мртва.
Према подацима Министарства здравља Газе, повезаног са Хамасом, које не прави разлику између бораца и цивила,до августа 2025. преко 62.000Палестинаца је убијено у рату, док је рањено преко 157.000.[23] Према службеним подацима израелске војске до августа 2025. погинуло је најмање 898 израелских војника а преко 6.000 је рањено.[24] Израел процењује да је убијено 20.000 палестинских милитаната. Рат је изазвао значајна разарања и штету на зградама и инфраструктури. Већина становништва Појаса Газе је била приморана да напусти своје домове, штоУН критикује као присилно расељавање. Становништво се суочава са озбиљном несташицом хране, воде, санитетског материјала и лекова.[25]
Јужна Африка је оптужила је Израел загеноцид, подневши тужбуМеђународном кривичном суду (МКС). 12 земаља је поднело захтев да се придружи тужби на страни Јужне Африке.
Западне земље,Аргентина,Бразил иИндија осудиле су Хамас за насиље и описале коришћену тактику каотероризам,[26] док су неке арапске и муслиманске земље окривиле израелску окупацију и негирањепалестинске државности као основни узрок ескалације сукоба.[27] Већина држава позвало је на деескалацију.
У јануару 2025. године,Израел иХамас су закључили примирје, које је трајало до средине марта. А онда су ратна дејства Израела настављена до почетка октобра 2025. када је под посредништвом америчког председника Доналда Трампа завршен рат.[28]
Током нападаХамаса 7. октобра 2023. киднапован је и један држављанинРепублике Србије, који је размењен у последњој групи јеврејских талаца који су напустили Газу након завршетка рата, октобра 2025.[29]
Убијени Израелци и Палестинци пре напада Хамаса на Израел 2023. године, од којих је већина било цивилно становништво.[30]
Након оснивања државеИзраел 1948. као резултата рата измеђуЈевреја иАрапа који су насељавали територијуПалестине, неки палестински Арапи постали су избеглице упојасу Газе. Ова територија је била подегипатском контролом од 1949. до 1967. године, када ју је Израел окупирао као резултатШестодневног рата. Након неуспеха мировног процеса за решавање арапско-израелског сукоба премаСпоразумима из Осла, Израел се једнострано повукао из појаса Газе 2005. године, уништавајући насеља која су тамо претходно основана. Године 2007,Хамас, који заузима бескомпромисан став у вези са споразумима са Израелом, преузео је власт у Гази као резултат сукоба саПалестинском ослободилачком организацијом. То је изазвало блокаду појаса од стране Израела и Египта и каснији вишегодишњи сукоб.[31][32]
Ограничени оружани сукоби измеђуИзраела иХамаса догодили су се 2008, 2012, 2014. и 2021. године.[33]
Главни разлог за нападХамаса наИзраел била је нормализација односа између Израела и арапског истока, посебно планирано потписивање споразума саСаудијском Арабијом.[34] Прекид овог процеса био је главни циљ напада.[тражи се извор]
Руски оријенталиста Дмитриј Маријасис, шефОдељења за проучавање Израела и јеврејских заједница Института за оријенталне студијеРуске академије наука наводи додатне разлоге за напад:[35]
унутаризраелски сукоб и подела у друштву око питања реформе правосуђа.
потреба да Хамас демонстрира успех својим спонзорима.
потреба да се ефикасно искористи акумулирано оружје.
симболика датума напада - тачно 50 година након почеткаЈомкипурског рата.
Са израелске стране, поред горе поменутог сукоба око реформе правосуђа, напад је олакшала чињеница да је дуги низ година спровођена политика обуздавања против Хамаса без икакве жеље да се војним средствима оконча његова власт уГази.[35] У 2022. години, како је сукоб наЗападној обали ескалирао, Хамас се уздржао од ескалације, појачавајући перцепцију израелских власти да се претња коју представља смањује.[35] Током септембра и првих дана октобра 2023. године, војно и политичко руководство израела игнорисало је бројне сигнале о повећаној војној активности Хамаса и припремама за инвазију, због веровања у сопствену технолошку супериорност и скретања пажње на растуће тензије на граници саЛибаном, где јеХезболах постао активнији.[34][36][37] Све је то довело до највећег неуспеха израелског безбедносног система у последњих 50 година.[35]
Последице ваздушног напада Хамаса на породилиште у медицинском центру Барзилај
Сателитски снимак распрострањених пожара у израелским подручјима око Појаса Газе
Снимак израелских војника који обезбеђују подручје након масакра на музичком фестивалу Нова
У 6.30 ујутру 7. октобра 2023. године, 50 година након почеткаЈомкипурског рата, у суботу и на јеврејски празникСимхат Тора, палестински исламистички покретХамас и друге палестинске милитантне групе (Исламски џихад у Палестини иНародни фронт за ослобођење Палестине) извршиле су инвазију на Израел изПојаса Газе, пробивши баријеру између појаса Газе и Израела.[38] Инвазија је почела ракетирањем из појаса Газе на Израел (најмање 3.000 ракета) и инфилтрацијом најмање 3.000 милитаната копном, морем и ваздухом на израелску територију.
Нападнут је и делимично заузет низ насеља у близини Појаса Газе, укључујући градСдерот. Поред насеља, милитанти су напали израелске војне базе Нахал Оз и Реим, најближе граници. У близиникибуца Реим, нападнут је музички фестивал, где су милитанти Хамаса убили 364 особе, 40 је киднаповано или нестало.[39]Укупно је тог дана у Израелу погинуло више од 1.200 људи, укључујући више од 800 цивила. Хамас је отео 253 таоца и одвео их у Газу, међу њима је било и деце и старiјих особа. Међу погинулима и таоцима били су и странци и двојни држављани.[34]
Америчка и египатска дипломатија су одмах покушале да посредују око пуштања таоца, међутим 8. октобра портпаролХамаса је изјавио да је битка још у току, те да ће се око таоца разговарати након битке.[40]Палестинска народна самоуправа и председникМахмуд Абас, за које се процењује да не контролишу ни палестинске области наЗападној обалу, нити да имају икакав утицај међу Палестинцима, давали су након напада благе изјаве, без икакве могућности да утичу на ситуацију са таоцима.[41]
Палестинска беба прима лечење након израелског ваздушног напада у Деир ел-Балаху, у Појасу Газе
Палестински избеглица носи своје повређене унуке током бомбардовања избегличког кампа Нусеират
Зграда у Појасу Газе уништена израелским ракетама
Штета након израелског ваздушног напада на аеру Ел-Ремал у граду Гази у октобру 2023.
Повређени Палестинци, укључујући децу, примају лечење у болници Ал-Акса након израелског ваздушног напада на избеглички камп Нусеират
Убрзо након напада палестинских милитаната на пограничне области Израела, израелска влада је објавила почетак антитерористичке операције под називом „Гвоздени мачеви“ и први пут од почеткаЈомкипурског рата 1973. године проглашено је ванредно стање у земљи.[42] Израелско руководство је изјавило да су циљеви рата уништење Хамаса и ослобађање талаца.[тражи се извор]
Најављена је мобилизација резервиста: 300.000 људи је позвано за 48 сати. Хиљаде Израелаца који су били у иностранству вратили су се у земљу да учествују у рату. Израелска авио-компанијаЕл Ал најавила је специјалне летове за превоз резервиста, спасилаца, лекара и припадника обезбеђења из иностранства, а први пут од 1982. године, 12. октобра, извршила је лет у суботу (наШабат).[43] До вечери 9. октобра, војска је објавила да су сва насеља и објекти ослобођени од милитаната Хамаса. Током сукоба, уништена је полицијска станица у градуСдерот, коју је Хамас претходно заузео. Израелско цивилно становништво у насељима близу линије разграничења са Појасом Газе је евакуисано.{{извор?}
Граница са Газом је стављена под контролу до 10. октобра.[44] Након инвазије Хамаса, Израел је 9. октобра увео потпуну блокадуПојаса Газе, искључујући могућност за било какво снабдевање ове области. Објављено је да је снабдевање водом обновљено 15. октобра и да је почео да дозвољава снабдевање горивом 16. новембра.МеђутимПалестинци из Газе су ово демантовали.[45] Израелско ратно ваздухопловство је одмах 7. октобра почело да изводи масовне ударе на циљеве Хамаса у Појасу Газе (места за лансирање ракета, складишта муниције и друга места) и појединачне милитантне групе. Многи од ових војних циљева налазили су се унутар цивилне инфраструктуре. До 9. октобра уништено је више од 500 таквих циљева.У ноћи између 9. и 10. октобра, војска је извела више од 200 удара на циљеве у Гази.[46] До 12.октобра како је саопштила израелска војска бачено је преко 6.000 бомби на Газу.[47]
Израел је 13. октобра, упозорио становништво северног дела појаса Газе да крене на југ, с обзиром да је у првој фази планирао улазак у северни део ове области. Појас Газе се сматра најгушће насељеном облашћу на свету. То је узак појас ширине 6-12 км, дугачак 40 км, на ком живи преко 2,2 милиона Палестинаца.[48] Ово упозорење је подразумевало да се 1,1 милиона становника помери га јужном делу области у року од 24 часа, након чега ће уследити инвазија.[49] Од 13. до 26. октобра, такве нападе су изводиле пешадија, инжењеријске и оклопне снагеИзраелских одбрамбених снага (ИДФ) као и борци 13. флотиле морнарице. Медији су преносили сцене страдања цивилиног становништа Газе, а извештаји коју су стизали говорили су о великим жртвама и неселективном разарању.[50][51][52] Амерички државни секретарЕнтони Блинкен позвао јеИзраел да избегне цивилне жртве у појасу Газе, где је војска започела копнене упаде, као увод у офанзиву на то густо насељено палестинско подручје.[49] Посебно је критична ситуација била у болницама, где је како је речено угрожен живот великог броја рањених грађана због недостатка горива за генераторе. Такође је упозорено на немогућност евакуације тек рођених беба. Несташица је су биле значајне, укључујући и пијаћу воду.[53] Уједно и Хамас је спречавао евакуацију цивила како би отежао дејства израелске војске.
Израелска војска током копнених операција у Гази
Дана 27. октобра,Израел је започео копнену операцију у Гази великих размера.[54] Територија појаса је условно подељена на „север“ (са главним градом Газе), „центар“ и „југ“ (са градовима Хан Јунис и Рафах). Тактика израелске војске била је да опколи одабрани део, а затим га стисне, спроводећи „чишћење“.[55] Хамасова тактика је била коришћење огромног система тунела и герилског ратовања, укључујући коришћење било каквих цивилних објеката[. Хамасов систем тунела је дугачак и до 700 километара уграђен је у цивилну инфраструктуру на површини и опремљен свиме потребним за вођење рата[56] Уједно Хамас је прихватио да ослободи таоце у замену за ослобађање Палестинаца који се налазе у израелским затворима.[тражи се извор]
Ослобађање талаца током првог примирја, 26. новембра 2023.Поглед из ваздуха који приказује разарања у Рафи након повлачења израелских снага и успостављања примирја, Појас Газе
Током месец дана интензивних борби у северном делу појаса, уништена је значајна војна инфраструктураХамаса.У новембру 2023. године постигнут је споразум о размени дела талаца које је Хамас заробио за палестинске затворенике у израелским затворима и привременом прекиду ватре. Од 24. новембра, из Газе је враћено 105 талаца, укључујући 81 израелског држављанина. Почетком децембра примирје је прекинуто, а обе стране су се међусобно оптуживале за прекид примирја.[57] Од 4. до 5. децембра 2023. године, израелска војска је почела борбе за градХан Јунис, који се сматра упориштем и главном базом лидера Хамаса у Гази. Борбе за Хан Јунис су се наставиле до марта 2024. године.[58]7. маја, израелска војска је ушла уРафу.[59] Почетком јуна 2024. године, Израел је преузео контролу надФиладелфијским коридором, одвајајући сектор одЕгипта.[60]
Израел је онеспособио неке од Хамасових тунела и друге елементе њихове војне инфраструктуре. Хамас је изгубио свој претходни ракетни потенцијал и низ познатих лидера. Политички лидер ХамасаИсмаил Ханија је убијен у Техерану 31. јула 2024. године.[61] Лидери милитаната у ГазиЈахја Синвар иМохамед Деиф такође су убијени у израелским нападима. Међутим, у априлу 2025. године, према различитим проценама, 40 до 65% Хамасових тунела је остало активно.[62]
Под притиском међународних фактора, у јануару 2025. договорено је примирје које је требало да се спроведе кроз 3 фазе, а које би водило коначном прекиду рата. Ово је подразумевало у првој фази пуштање 33 таоца који би били размењени заПалестинце који се налазе у израелским затворима. УједноИзраел би допустио да се становништвоГазе врати у северни део области. Због ратних дејстава готово целокупно становништво појаса Газе било је приморано да се исели из домова. У 2.фази требало је да дође до пуштања свих преосталих таоца и предаје тела погинулих талаца, као и да дође до повлачења израелске војске из Појаса Газе, и.стим да би они задржали бебедносну зону око саме области укључујући иФиладелфијски коридор. У трећој фази би отпочела обнова Газе, с тим да је нејасно ко би управљао Газом.[63]
Прекид ватре је реализован од 19. јануара до 1. марта 2025. а продужење није могло бити договорено. Током овог примирја Хамас је вратио 33 таоца, а Израел је пустио око 50 затвореника за сваког враћеног таоца.[64]
Расељени Палестинци добијају храну од добротворне организације Текија током Рамазана у Деир ел-Балаху, у Појасу Газе.
Дана 18. марта 2025. године, Израел је наставио непријатељства у Гази, под објашњењем да је то неопходно како би приморао Хамас на ослобађање осталих талаца. Док су супарници тврдили да Израел жели да избегне другу фазу примирја.[65] У априлу 2025. године, прва борбена употреба нове високопрецизнеракете Бар догодила се у оквиру рата у Гази.[66]
Израелска војска мобилисала је десетине хиљада резервиста за коначни обрачун са Хамасом упојасу Газе,најављујући у мају 2025. акцију под називом "Гидеонове кочије", упркос позивима унутар и ван Израела да се оконча 18 месеци дуг рат.[67]
Израелска влада је суочена са растућим међународним критикама због патње и разарања које је рат нанеоПалестинцима уГази, те је у јулу 2025. питање примирја поново актуализовано.[68]
Размере уништења и оштећења зграда у Појасу Газе сврставају се међу најозбиљније у модерној историји,[69] надмашујући бомбардовањеДрездена,Хамбурга иЛондона заједно токомДругог светског рата. Разарање обухвата стамбене зграде, болнице, школе, верске објекте (џамије и цркве), фабрике, тржне центре и управну инфраструктуру.[70][71]У јануару 2024. године, истраживачи са Државног универзитета Орегона и Градског универзитета Њујорка проценили су да је 50–62% зграда уПојасу Газе оштећено или уништено.[72] Штета на зградама у северној Гази наводно премашује штету уБахмуту и Мариупољу токомруске инвазије на Украјину,Алепу у бици за Алеп иМосулу и Раки у рату противИсламске државе. 29.000 муниције коју јеИзраел бацио на Газу за три месеца премашило је количину (3.678) коју суСАД бациле између 2004. и 2010. године наконинвазије на Ирак.[73] Према сателитским анализама, 68% путева, 70% пластеника и скоро 70% засада дрвећа је оштећено или уништено. Након годину дана рата,УН су процениле да је укупно 42 милиона тона рушевина затрпано у Гази, чије чишћење и обнова би могли трајати 80 година и коштати преко 80 милијарди долара.[74]
Током 2024.HRW је изјавио да је наређење израелске војске о пресељењу становништва представља ратни злочин присилног расељавања становништва. По извештајуУН 1,9 милиона људи од 2,2 милиона становника појасе Газе је морало да се принудно премести. Посебан проблем је било питање где би се евакуисао толики број становника, с обзиром да је цео појас Газе најгушче насељена област на свету, као да и да је велики део области управо састављен од предходних палестинских избегличких кампова.[75] Уједно суседни Египат и Јордан нису били заинтересовани за пријем палестинских избеглица због могућих импликација на њихове државе.[76]
Појас Газе доживљава хуманитарну кризу као последицу рата, укључујући кризу глади и колапс здравствене заштите.[1][77] На почетку рата, Израел је пооштрио блокаду Газе, што је резултирало значајном несташицом горива, хране, лекова, воде и основних медицинских потрепштина.[78][79]Ова опсада је резултирала падом доступности електричне енергије од 90%, што је утицало на снабдевање болница електричном енергијом, водоводног постројења и затварање постројења за десалинизацију која обезбеђују пијаћу воду.[80] У јулу 2024. године, расположива вода је износила 4,74 литра по особи дневно, што је нешто мање од трећине препорученог минимума у ванредним ситуацијама. Лекари су упозорили на ширење болести због пренатрпаних болница. Директни напади Израела на телекомуникациону инфраструктуру, блокаде струје и несташица горива довели су до готово потпуног колапса највећих провајдера мобилне мреже у Гази.Недостатак приступа интернету спречио је грађане Газе да комуницирају са члановима породица, сазнају о операцијамаИДФ-а и идентификују подручја која су најизложенија бомбардовању и могуће путеве за бекство.[81] Нестанак струје ометао је рад хитних служби, отежавајући лоцирање и приступ повређенима којима је потребан хитан приступ, и ометао је рад организација за хуманитарну помоћ.
Министарство здравља Газе пријавило је преко 4.000 деце убијене у првом месецу рата. Генерални секретарУНАнтонио Гутереш изјавио је да је Газа „постала гробље за децу“.[2] По подацима УН до јула број деце који је преминуо од дехидратације је био преко 40, због несташице воде за пиће.[82] Израел контролишући целокупно окружење Појаса Газе, укључујући једини прелаза са Египтом, у више наврата није дозвољавао пролаз никакве хуманитарне помоћи, правдајући се тиме да ће сву помоћ узети управоХамас, иако за такве тврдње није било основе. Епидемијаполиомијелитиса (дечије парализе) била је мета углавном успешних кампања вакцинације полио вакцином, коју су успеле да обезбедеУНИЦЕФ иСЗО.[83]
Дана 16. маја 2025, ПредседникСједињених Америчких ДржаваДоналд Трамп је потврдио да је у Гази глад и промовисао америчко-израелски план хуманитарне помоћи где би се храна дистрибуирала кроз систем центара којима управљају приватни извођачи а штите их израелски војници.Хуманитарна фондација за Газу, коју подржаваСАД, основана је ради спровођења овог плана и најавила је да ће бити спремна да почне са радом до краја маја.[84] Међународне хуманитарне агенције укључујући иагенције УН одбациле су америчко-израелске планове помоћи, рекавши да они претварају хуманитарну помоћ у оружје, крше принципе неутралности, погоршавају масовно расељавање и не би могли да задовоље потребан обим помоћи.[3] У јулу 2025. године, директор хуманитарне помоћи УН, Том Флечер, рекао је да не пролази довољно камиона помоћи у храни. Као пример, 27. јула, 110 камиона је ушло у Газу, док је током двомесечног примирја 2025. године количина камиона са помоћи била у распону од 600 до 700 камиона дневно.Доналд Трамп је рекао да Газа доживљава „праву глад“, док јепремијер Израела Нетањаху поново оптуживао Хамас.[85]
Пројекције агенција УН показују да 100% становништва у Гази доживљава „висок ниво акутне несигурности у вези са храном“, а око 20% доживљава катастрофалне нивое глади од јула 2025. године.[4]
До 8. августа број становника у Гази који је умро од глади попео се на 201, укључујући 98 деце.[86]
Дим се диже након напада на седиште Хезболаха 2024.
Оштећена зграда у Кирјат Шмони, северни Израел
Две америчке ударне групе носача авиона уМедитерану.
Војне акције нису биле ограничене само наПојас Газе, јер сулибанска исламистичка групаХезболах, затимХути изЈемена, милитантне групе наЗападној обали и друге ушле у рат на страниХамаса, уз подршкуИрана. Иран је такође био делимично укључен у директне војне сукобе са Израелом.Сједињене Америчке Државе и војна коалиција од скоро 20 земаља стала је на странуИзраела у сукобу саХутима.[87] Сједињене Државе, Велика Британија, Немачка и неке друге земље такође пружају војну помоћ Израелу.[88]
Хезболах је одмах 8. октобра 2023. након извршеног нападаХамаса, почео да напада израелску границу са наоружаним групама и неселективно гранатира насеља на северу Израела. До јануара 2024. године, евакуисано је 96.000 становника северног Израела.Израелске одбрамбене снаге су одговориле покретањем ваздушних напада на концентрисане снаге Хезболаха у Либану, као и уништавањем војне опреме и оружја Хезболаха. До средине децембра 2023. године, између 20.000 и 60.000 становника јужног Либана евакуисало се на север земље самостално или по наређењу Хезболаха, због напада које су вршиле Израелске одрбрамбене снаге.
Током 17. и 18. септембра 2024. године догодиле су се масовне експлозијепејџера Хезболаха у Либану и Сирији.[89] Дана 27. септембра, вођа ХезболахаХасан Насралах је убијен у израелском бомбардовању.[90] Готово сви врховни команданти организације су такође убијени у израелским нападима.[тражи се извор]
У ноћи између 30. септембра и 1. октобра 2024. године, Израелске одбрамбене снаге покренуле су копнену операцију и окупирале појас од приближно 5 километара дуж границе уЛибану, где су се бориле против јединица Хезболаха и уништиле војну инфраструктуру.[91] Споразум о прекиду ватре потписан је 27. новембра, а до 18. фебруара 2025. године Израел је повукао скоро све своје снаге из Либана. Дана 22. марта 2025. године Израел је наставио непријатељства против Хезболаха као одговор на гранатирање израелске територије из Либана.[тражи се извор]
Карајем 2023. године, исламистичка групаХути, која иначе себе декларише као смртног непријатељаИзраела и "америчкогимперијализма", а која је претходно преузела власт у Јемену, објавила је потпуну мобилизацију и улазак у рат против Израела, као одговор на страдање палестинског народа у појасу Газе.[92] Они систематски лансирају крстареће и балистичке ракете, као и дронове, према Израелу. Готово све ове нападе успешно зауставља противваздушна одбрана Израела и његових савезника, као и противваздушна одбрана Саудијске Арабије и Јордана. Само неколико њих је стигло до израелске територије, али није изазвало значајну штету.[93]
Дана 19. новембра 2023. године,Хути су објавили своју намеру да нападну све израелске бродове уЦрвеном мору, без обзира да ли су под израелском заставом ако су у власништву или под управом израелских компанија. Од тада, Хути су систематски покретали ракетне нападе, потапали и заробљавали бродове који су пролазили кроз мореузБаб ел-Мандеб. Акције Хута су довеле до тога да већина светских бродарских компанија преусмери своје трговачке бродове из Азије у Медитеран око Африке.[94]
Од 12. јануара 2024. године, Сједињене Државе и њихови коалициони савезници систематски бомбардују и испаљују ракете на циљеве Хута у Јемену. Почев од 20. јула 2024. године, израелско ратно ваздухопловство је такође извршило низ бомбардовања циљева у Јемену, укључујући међународни аеродром уСани.[95][96]
Дана 22. јануара 2025. године, председник САДДоналд Трамп потписао је извршну наредбу којом се Хути означавају као терористичка организација, а почев од 15. марта 2025. године, како би се осигурала слобода пловидбе у Црвеном мору, наредио је америчким снагама да наставе ваздушне нападе на положаје Хута у Јемену.[97][98]
У априлу 2024. године, посреднички (прокси) сукоб измеђуИрана иИзраела ескалирао је у директан сукоб између оружаних снага две земље. 1. априла 2024. године, израелски ваздушни напад уништио је зграду иранског конзулата уДамаску, уСирији. Као резултат тога убијено је седам иранских војних саветника, укључујући два генералаИранске револционарне гарде.Иран је изјавио да ће одговорити на овај напад.[тражи се извор]
13. априла 2024. године, иранске специјалне снаге заплениле су контејнерски брод MSC Aries, делимично у власништву израелског бизнисмена Ејала Офера, у међународним водама близу УАЕ.[109] Увече 13. априла,Иран је лансирао неколико стотина дронова и балистичких ракета према Израелу у неколико таласа из Ирана, Либана и Ирака. Скоро све ракете и дронове оборила је противваздушна одбрана у Израелу, и њихови савезници у Јордану. Иранска мисија приУН-у је рекла да је одговор на израелски напада на конзулат уСирији “закључен” и упозорила на “знатно оштрији” одговор “ако израелски режим направи још једну грешку”.Иран се позвао на члан 51Повеље УН-а како би оправдао свој напад наИзраел. Ова одредба даје земљама право на самоодбрану ако буду нападнуте. Иран тврди да смртоносни израелски зрачни напад на конзулат Ирана у Дамаску представља директан напад на суверенитет земље.[99]
Следећи, знатно мањи ирански удар на Израел извршен је увече 1. октобра 2024. године, као одмазда за смрт Генералног секретараХезболахаХасана Насралаха и друге акције Израела у Либану и Гази.[100][101] Само пар ракета су успеле да падну на територију Израела. Израел је узвратио 26. октобра 2024. године. Штета од оба удара била је мала.
Дана 13. јуна 2025. године, након извештајаИАЕА да Иран крши своје обавезе премаСпоразуму о неширењу нуклеарног оружја,Израел је напаоИран, нападајући нуклеарне и војне објекте.СједињенеАмеричке Државе су се придружиле ударима на иранска нуклеарна постројења. Иран је, заузврат, испалио балистичке ракете и дронове на Израел.[102] Као резултат 12-дневног рата, иранска војна инфраструктура је претрпела озбиљну штету. Нуклеарни програм земље је уназадио - према различитим проценама, за период од неколико месеци до неколико година. Губици Ирана су, према различитим изворима, износили 1.060-1.190 погинулих и 4.475-4.870 рањених. Израелски губици су износили 28 погинулих и преко 3.000 рањених.[тражи се извор]
Сирија подБашаром ел Асадом била је један од најважнијих савезникаИрана. Уједно њена територија је коришћена за снабдевање и наоружавањеХезболаха. Израел је систематски вршио ваздушне нападе на иранску инфраструктуру у Сирији.[103]
Као резултат свргавања Асадовог режима од стране опозиционих снага од 27. новембра до 8. децембра 2024. године, иранска „оса отпора“ је значајно поткопана. Искористивши вакуум моћи у земљи, Израел је уништио значајан део сиријске војне опреме и складишта оружја, која су, између осталог, коришћена за снабдевање Хезболаха у Либану, а иранска војска је напустила Сирију. 8. децембра 2024. године, израелске трупе су окупирале тампон зону наГоланској висоравни успостављену споразумом из 1974. године.[104]
Након 7. октобра 2023. године,Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) су појачале своје операције наЗападној обали. Рације против милитаната Хамаса и других палестинских организација извођене су готово свакодневно, углавном на северу региона. По први пут одДруге интифаде, у овом подручју су коришћени војни ваздушни удари.[105][106] Крајем августа и почетком септембра 2024. године, у градовима Западне обале изведена је највећа војна операција у последњих 20 година.[107] Нова војна операција је покренута у јануару 2025. године, која подразумева бомбардовање палестинских градова.[108]
Почетком октобра 2025. објављено је да је постигнут договор измеђуХамаса иИзраела у египатском летовалиштуШарм-ел Шејк. Овиме је договорен прекид израелских војних дејстава у Гази, ослобађање свих 20 преосталих талаца од стране Хамаса, и пуштање из израелских затвора око 2.000Палестинаца који су издржавали вишегодишње а неки од њих и доживотне робије у израелским затворима. Договор је постигнут након вишеденевних преговора, у којима је посредовао председник САДДоналд Трамп. Позитивне реакције на крај двогодишњег рата низале су се из целог света. А највише је одахнуо палестински и израелски народ. ПредседникДоналд Трамп је слављен на обе стране.[тражи се извор]
Оно што је у првим реакцијама остало као непознаница је ко ће управљатипојасом Газе након рата. ИСједињене Америчке Државе иИзраел сложиле су се у томе, да то не може бити Хамас. Израел је изразио право да на 51% територије појаса Газе задржи своје трупе.[109][110][111][112]
^Ynet (07. 10. 2023).„Netanyahu: 'We are at war'”.Ynetnews (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 7. 10. 2023. г. Приступљено07. 10. 2023.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^абвгМарьясис, Д. А (2025).История палестино-израильского противостояния. стр. 332.ISBN978-5-00223-248-2. Проверите вредност параметра|isbn=: invalid character (помоћ).
^Марьясис, Д. А. (2025).Хроника с открытым финалом. История палестино-израильского противостояния. стр. 38—39.ISBN978-5-00223-248-2. Проверите вредност параметра|isbn=: invalid character (помоћ).
.svg)
.svg)
.jpg)
.jpg)
