Рак, такође познат каозлоћуднитумор или малигнанеоплазма, представља групу болести која укључује абнормалнираст ћелија са потенцијалном могућношћу да нападне или се прошири на остале делове тела.[1][2] Нису сви тумори канцерозни;бенигни тумори се не шире на остале делове тела.[2] Могући знаци и симптоми укључују: нови чворић, абнормално крварење, продужени кашаљ, необјашњивигубитак тежине, као и промене упражњењу црева између осталог.[3] Мада ови симптоми могу да указују на рак, они се такође могу јавити и због неких других проблема.[3] Познато је више од 100 различитих врста рака од којих људи обољевају.[2]
Многе врсте рака се могу спречити избегавањем пушења, одржавањем здраве телесне тежине, избегавањем прекомерног конзумирањаалкохола, конзумирањем мноштва поврћа, воћа и интегралних житарица,вакцинацијом против неких заразних болести, умереном употребом црвеног меса у исхрани, као и избегавањем претераног излагања сунцу.[8][9] Рано откривање путемскрининга је корисно у случају рака грлића материце и код колоректалног рака.[10] Предности скрининга код рака дојке су спорне.[10][11] За лечење рака се често користи нека комбинацијарадијационе терапије,хирургије,хемиотерапије ициљане терапије.[1][12] Контрола бола и симптома је једна од важних ставки током неге.Палијативна нега је посебно значајна код оних са узнапредовалом болешћу.[1] Шансе за преживљавање зависе од типа рака истепена болести на почетку лечења.[5] Код деце са дијагнозом која су млађа од 15 година, у развијеном свету просечнапетогодишња стопа преживљавања износи 80%.[13] У Сједињеним Државама просечна петогодишња стопа преживљавања код рака износи 66%.[14]
Канцери су велика фамилија болести при којима долази до абнормалногћелијског раста са могућношћу ширења на друге делове тела.[1][2] Они формирају подскупнеоплазми. Неоплазма или тумор је група ћелија које су подлегле нерегулисаном расту, и често формирају масу или израслину, мада могу да буду дифузно распоређене.[21][22]
Прогресија од нормалних ћелија до ћелија које могу да формирају приметну масу непосредног канцера обухвата више корака који су познати као малигна прогресија.[23][24]
Симптомиметастазе канцера зависе од локације тумора.
Кад се канцер зачне, он никад не производи симптоме. Знаци и симптоми се јављају са порастом масе илиулцератиса. Резултирајући налази зависе од типа и локације канцера. Мали број симптома јеспецифичан, и многи се често јављају код особа са другим обољењима. Канцер је велики имитатор. Стога, није неуобичајено за људе код којих је дијагнозиран канцер да су били лечени од друге болести, за које се сматрало да узрокују симптоме.[25]
Локални симптоми се могу јавити услед масе тумора или његове улцерације. На пример, ефекти масерака плућа могу да узрокују блокадубронхија доводећи докашља илипнеумоније;рак једњака може да узрокује сужавање једњака, узрокујући потешкоће и бол при гутању; аколоректални канцер може да доведе до сужавања или блокаде црева, резултирајући у променама рада црева. Масе у дојкама или тестисима се могу лако опипати.Улцерација може да узрокује крварење које, ако се јави у плућима, може да доведе доискашљавања крви, у цревима доанемије илиректалног крварења, у бешици докрви у мокраћи, и у утерусу до вагиналног крварења. Мада се локализовани бол може јавити код узнапредовалог канцера, иницијално отицање је обично безболно. Неки канцери могу да узрокују накупљање флуида у грудима илиабдомену.[25]
Канцер се може раширити са свог оригиналног места путем локалног ширења, лимфним ширењем до локалних лимфних чворова или путем крви (хематогеним ширењем) до удаљених места, што је познато каометастаза. Кад се канцер шири хематогеним путем, он се обично рашири по целом телу. „Хипотеза земљишта и семена“ метастазе канцера постулира да „семе“ канцера расте само у појединим локацијама.
Постоји низ фактора који узрокују рак. Најчешћи узрок рака плућа[27] у савременом свету јепушење.[28] Дуже излагањеазбестним материјама може да проузрокујемезотелиому.[29][30]
Готово је немогуће доказати шта је узрок канцера код било које особе, јер већина канцера има вишеструке могуће узроке. На пример, ако тешки пушач развије рак плућа, онда је до тога вероватно дошло због коришћења дувана, али пошто скоро свако има извесне шансе развоја рака плућа услед загађења ваздуха и радијације, онда постоји мала шанса да је канцер развијен због тих узрока упркос пушењу дувана. Изузев ретких случајева преноса до којих долази при трудноћи и маргиналног малог броја донација органа, канцер у општем случају нијепреносива болест.[32]
Излагање појединим супстанцама је повезано са специфичним типовима канцера. Те супстанце се називајукарциногенима. Пушење дувана, на пример, узрокује 90% случајеварака плућа.[33] Оно исто тако узрокује канцер угркљану, глави, врату, стомаку, бешици, бубрезима,једњаку ипанкреасу.[34] Дувански дим садржи више од педесет познатих карциногена, укључујућинитрозамине иполицикличне ароматчне угљоводонике.[35] Дуван је одговоран за приближно једну трећину свих смртних случајева од канцера у земљама у развоју, и за једну петину глобално.[35] Стопа смртности одрака плућа у Сједињеним Државама одражава патерне пушења, при чему је повишењу заступљености пушења следило драматично повећање броја смртних случаја од рака плућа и, однедавно смањењу нивоа заступљености пушења од 1950-их је следело смањење стопе морталитета од рака плућа од 1990.[36][37]
У Западној Европи, 10% канцера код мушкараца и 3% свих канцера код жена се може приписати излагану алкохолу, посебно канцера јетре и цревног тракта.[38] Канцер узрокован излагању супстанцама на радном месту се сматра да представља између 2–20% свих случајева.[39] Сваке године, бар 200.000 људи умре широм света од рака узрокованог условима на радном месту.[40] Милиони радника су изложени ризику развоја канцера попутрака плућа имезотелиома услед удисања дуванског дима иазбестних влакана на радном месту, илилеукемије услед излагањабензену.[40]
Дијета, недовољнафизичка активност, игојазност су повезани са око 30–35% смртних случајева од канцера.[4][41] У САД је прекомерна телесна тежина асоцирана са развојем многих типова канцера и фактор је у 14–20% свих канцером узрокованих фаталности.[41] Слично томе, једна УК студија, која је обухватила податке за преко 5 милиона људи, је показала да је повећани индекс телесне масе повезан са најмање 10 типова канцера, и да је одговоран за око 12.000 смртних случајева сваке године у тој земљи.[42] Сматра се да физичка инактивност доприноси повећању ризика појаве канцера, не само путем њеног утицаја на телесну тежину него и путем негативног утицаја наимунски систем иендокрини систем.[41] Више од половине ефекта исхране је узроковано прекомерним јелом, а не толико неконзумирањем поврћа и друге здраве хране.
Неки специфични типови хране су повезани са специфичним канцерима. Исхрана са високим садржајемсоли је повезана сараком желуца.[43]Афлатоксин Б1, фреквентни прехрамбени контаминант, узрокује канцер јетре.[43] Жвакањеарека ораха узрокује орални канцер.[43] Разлике у начину исхране могу делимично да објасне разлике у учесталости рака у различитим земљама. На пример, рак желуца се чешће јавља у Јапану због веома слане исхране[44] док јерак дебелог црева превалентнији у Сједињеним Државама. Имигранти подлежу ризику њихове нове земље обично у току једне генерације, што сугерише постојање значајне везе између исхране и канцера.[45]
Широм света приближно 18% смртних случајева од канцера је узрокованоинфективном болестима.[4] Ова пропорција варира у различитим регионима света од високих 25% у Африци до 10% у развијеном свету.[4]Вируси су обично инфективни агенси који узрокују канцере, мадаканцерне бактерије ипаразити такође могу да имају ефекта.
Јонизујуће зрачење није посебно јак мутаген.[48] Стамбена изложеност радону, на пример, има сличан ризик од рака каопасивно пушење.[48] Радијација је потентнији извор канцера кад се комбинује са другим агенсима, као што је излагање радону заједно са пушењем дувана.[48] Радијација може да узрокује канцер у већини делова тела, код свих животиња, и у свим узрастима. Деца и адолесценти су два пута склонији да развију радијацијом индуковану леукемију него одрасли; излагање радијацији пре рођења има десет пута већи ефекат.[48]
Медицинска употреба јонизујућег зрачења је мала, али је оно ипак растући узрок радијацијом узрокованих канцера. Јонизујуће зрачење се може користити у третирању других канцера, мада то може у неким случајевима да индукује другу форму канцера.[48] Оно се такође користи у неким врстамамедицинске визуализације.[49]
Дуготрајно излагањеултраљубичастом зрачењуСунца може да доведе домеланома и других кожних малигнитета.[50] Постоје јасни докази за везу ултравиолетног зрачења, посебно нејонизујућег средњеталасногУВБ, као узрока већине немеланомскихракова коже, који су најчешће форме канцера у свету.[50]
Веома велика већина канцера је ненаследна (они су „спорадични канцери“).Наследни канцери су првенствено узроковани наслеђеним генетичким дефектом. Мање од 0,3% становништва су носиоци генетичке мутације која има велики утицај на ризик од канцера и ти случајеви сачињавају од 3–10% свих канцера.[53] Неки од тихсиндрома обухватају: поједине наслеђене мутације у генимаBRCA1 иBRCA2 са више од 75% ризика одрака дојке ирака јајника,[53] инаследни неполипозни колоректални канцер (HNPCC или Линч синдром), који су присутни у око 3% људи сараком дебелог црева,[54] између осталих.
Рак се, с обзиром у ком делу тела се развио, може манифестирати на различите начине. За коначну дијагнозу најчешће је потребна микроскопска анализа ткива добивеногбиопсијом. Када се једном дијагностицира, терапија се најчешће састоји одкируршке операције,хемотерапије израчења.
Многи облици рака се лече ca успехом, а неки су и потпуно излечиви, поготово ако се рано открију. Опет, већина облика рака изазивасмрт и неизлечиви су. Рак представља један од главних узрочника смрти у развијеним земљама.
До 2009. године фармацеутска индустрија је испитала 860 лекова против рака, што је двоструко више од броја испитаних лекова противсрчаног иможданог удара заједно. Без обзира на уложено и цену лечења за болеснике, делотворност лекова је упитна. На пример, Тарцев лек против рака гуштераче чија месечна терапија кошта 3500 америчких долара продужује живот пацијентима за свега 12 дана. Слична ситуација је и с лекомErbitux који се користи против рака дебелог црева. Цена месечне терапије је 10 000 америчких долара, а он продужује живот за само 45 дана. Без обзира на упитни успех лекова, између 1998. и 2008. године се број лекова против рака нашао у врху 200 најпродаванијих, готово се удвостручио с 12 на 23, а у десет најпродаванијих су ушла три лека против рака.
Велика потенцијална добит на овим лековима присиљава предузећа на даља улагања у истраживање тако да, примерице,Фајзер улаже 20% од свог новца уложеног у истраживање (7 милијарди долара) у лекове за лечење рака.[55]
^Kushi, L. H.; Doyle, C; McCullough, M; et al. (2012). „American Cancer Society Guidelines on nutrition and physical activity for cancer prevention: reducing the risk of cancer with healthy food choices and physical activity”.CA Cancer J Clin.62 (1): 30—67.PMID22237782.doi:10.3322/caac.20140.
^Parkin, DM; Boyd, L; Walker, LC (06. 12. 2011). „16. The fraction of cancer attributable to lifestyle and environmental factors in the UK in 2010.”.British journal of cancer. 105 Su: 2.PMID22158327.doi:10.1038/bjc.2011.489.
^Gøtzsche PC, Jørgensen KJ (04. 06. 2013). „Screening for breast cancer with mammography.”.The Cochrane database of systematic reviews.6: CD001877.PMID23737396.doi:10.1002/14651858.CD001877.pub5.
^Dubas, LE; Ingraffea, A (2013). „Nonmelanoma skin cancer.”.Facial plastic surgery clinics of North America.21 (1): 43—53.PMID23369588.doi:10.1016/j.fsc.2012.10.003.
^Cakir, BÖ; Adamson, P; Cingi, C (2012). „Epidemiology and economic burden of nonmelanoma skin cancer.”.Facial plastic surgery clinics of North America.20 (4): 419—22.PMID23084294.doi:10.1016/j.fsc.2012.07.004.
^Jemal A, Bray F, Center MM, Ferlay J, Ward E, Forman D (2011). „Global cancer statistics”.CA: a cancer journal for clinicians.61 (2): 69—90.PMID21296855.doi:10.3322/caac.20107.
^Sasco AJ, Secretan MB, Straif K (2004). „Tobacco smoking and cancer: a brief review of recent epidemiological evidence”.Lung cancer (Amsterdam, Netherlands). 45 Suppl 2: S3—9.PMID15552776.doi:10.1016/j.lungcan.2004.07.998.
^Biesalski HK, Bueno de Mesquita B, Chesson A, et al. (1998). „European Consensus Statement on Lung Cancer: risk factors and prevention. Lung Cancer Panel”.CA: a cancer journal for clinicians.48 (3): 167—76; discussion 164—6.PMID9594919.doi:10.3322/canjclin.48.3.167.
^Kravchenko J, Akushevich I, Manton, KG (2009).Cancer mortality and morbidity patterns in the U. S. population: an interdisciplinary approach. Berlin: Springer.ISBN978-0-387-78192-1. „The termenvironment refers not only to air, water, and soil but also to substances and conditions at home and at the workplace, including diet, smoking, alcohol, drugs, exposure to chemicals, sunlight, ionizing radiation, electromagnetic fields, infectious agents, etc. Lifestyle, economic and behavioral factors are all aspects of our environment.”
^Tolar J, Neglia JP (2003). „Transplacental and other routes of cancer transmission between individuals”.J. Pediatr. Hematol. Oncol.25 (6): 430—4.PMID12794519.doi:10.1097/00043426-200306000-00002.
^Biesalski HK, Bueno de Mesquita B, Chesson A, Chytil F, Grimble R, Hermus RJ, Köhrle J, Lotan R, Norpoth K, Pastorino U, Thurnham D (1998). „European Consensus Statement on Lung Cancer: risk factors and prevention. Lung Cancer Panel”.CA Cancer J Clin.48 (3): 167—76; discussion 164—6.PMID9594919.doi:10.3322/canjclin.48.3.167.
^абвKushi LH, Byers T, Doyle C, Bandera EV, McCullough M, McTiernan A, Gansler T, Andrews KS, Thun MJ (2006). „American Cancer Society Guidelines on Nutrition and Physical Activity for cancer prevention: reducing the risk of cancer with healthy food choices and physical activity”.CA Cancer J Clin.56 (5): 254—81; quiz 313—4.PMID17005596.doi:10.3322/canjclin.56.5.254.
^Pagano JS, Blaser M, Buendia MA, Damania B, Khalili K, Raab-Traub N, Roizman B (2004). „Infectious agents and cancer: criteria for a causal relation”.Semin. Cancer Biol.14 (6): 453—71.PMID15489139.doi:10.1016/j.semcancer.2004.06.009.
^абвгдLittle JB (2000). „Chapter 14: Ionizing Radiation”. Ур.: Kufe DW, Pollock RE, Weichselbaum RR, Bast RC Jr, Gansler TS, Holland JF, Frei E III.Cancer medicine (6th изд.). Hamilton, Ont: B.C. Decker.ISBN978-1-55009-113-7.
^Brenner DJ; Hall, E. J. (2007). „Computed tomography—an increasing source of radiation exposure”.New England Journal of Medicine.357 (22): 2277—84.PMID18046031.doi:10.1056/NEJMra072149.
^абCleaver JE, Mitchell DL, et al. (2000). „15. Ultraviolet Radiation Carcinogenesis”. Ур.: Bast RC, Kufe DW, Pollock RE.Holland-Frei Cancer Medicine (5th изд.). Hamilton, Ontario: B.C. Decker.ISBN978-1-55009-113-7. Приступљено31. 01. 2011.
^абRoukos, D. H. (2009). „Genome-wide association studies: how predictable is a person's cancer risk?”.Expert Rev Anticancer Ther.9 (4): 389—92.PMID19374592.doi:10.1586/era.09.12.
Little JB (2000). „Chapter 14: Ionizing Radiation”. Ур.: Kufe DW, Pollock RE, Weichselbaum RR, Bast RC Jr, Gansler TS, Holland JF, Frei E III.Cancer medicine (6th изд.). Hamilton, Ont: B.C. Decker.ISBN978-1-55009-113-7.
Kravchenko J, Akushevich I, Manton, KG (2009).Cancer mortality and morbidity patterns in the U. S. population: an interdisciplinary approach. Berlin: Springer.ISBN978-0-387-78192-1. „The termenvironment refers not only to air, water, and soil but also to substances and conditions at home and at the workplace, including diet, smoking, alcohol, drugs, exposure to chemicals, sunlight, ionizing radiation, electromagnetic fields, infectious agents, etc. Lifestyle, economic and behavioral factors are all aspects of our environment.”
H.-J. Schmoll, K. Höffken, K. Possinger (eds.):Kompendium Internistische Onkologie. 2005.ISBN978-3-540-20657-6. 4. izdanje. Springer, Berlin 3 Bände.
Krebs in Deutschland, Häufigkeiten und Trends. (PDF; 2,4 MB) 4. izdanje 2004, herausgegeben von der Arbeitsgemeinschaft Bevölkerungsbezogener Krebsregister in Deutschland, Saarbrücken (= Krebsatlas)
W. U. Eckart (eds.):100 Jahre organisierte Krebsforschung; 100 Years of Organized Cancer Research. 2000.ISBN978-3-13-105661-0., Thieme, Stuttgart 201 S.
Siddhartha Mukherjee (2010).The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer.ISBN978-1-4391-0795-9.. Scribner. Deutsche Ausgabe:Der König aller Krankheiten: Krebs – eine Biografie. 2012.ISBN978-3-8321-9644-8., DuMont Buchverlag, Köln.
H. Stamatiadis-Smidt, Harald zur Hausen, Otmar Wiestler, ур. (2006).Thema Krebs. (3rd изд.). Berlin: Springer.ISBN978-3-540-25792-9.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза)
Ames, Bruce N.; Lois Swirsky Gold (1990). „Falsche Annahmen über die Zusammenhänge zwischen der Umweltverschmutzung und der Entstehung von Krebs”.Angewandte Chemie.102 (11): 1233—1246.doi:10.1002/ange.19901021106.
Johann Heinrich Jänisch:Abhandlung von dem Krebs und von der besten Heilart desselben. 2. Ausg. St. Petersburg 1785 (Digitalisierte Ausgabe der Universitäts- und Landesbibliothek Düsseldorf)
