Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Ракови

С Википедије, слободне енциклопедије
Рак преусмерава овде. За друга значења, погледајте страницуРак (вишезначна одредница).
Не поистовећивати саЉускавци илиЉускаши.

Ракови
Временски распон:511–0 MaКамбрија — данас
A segmented animal is seen from the side. It has a long antennae and small black eyes; one pair of legs is much more robust than the others; the body is slightly arched and each segment carries a pair of appendages. The whole animal is translucent or a pale brown colour.
Abludomelita obtusata
јастог
Научна класификацијаe
Домен:Eukaryota
Царство:Animalia
Тип:Arthropoda
Кладус:Pancrustacea
Подтип:Crustacea
Brünnich, 1772
класе и поткласе

Ракови илиљускари (Crustacea) сузглавкари за које је карактеристично да имају два параантена, двогранеекстремитете, да дишу нашкрге и да су, са малим изузецима, водене животиње.[1] Овајподтип зглавкара[2] обухвата око 30 000врста најчешће добро покретнихживотиња које воде слободан начин живота, са само неколико врста које сусесилне и реткимпаразитским врстама.

Спољашња анатомија

[уреди |уреди извор]

Тело им је хетерономносегментисано и најчешће подељено на два региона:

  • главеногрудни (cephalotorax), настао срастањем 6 главених и различитог броја, зависно од врсте ракова, грудних сегмената и
  • трбушни (abdomen), који се састоји од различитог броја сегмената.

На глави се налазе:

1. пар суантене 1 које најчешће примају хемијскедражи:
2. пар су антене 2 које могу да имају различите улоге: тактилних чулних органа, пливање, придржавање женке приликом парења и др.
3. пар сумандибуле као пар јакиххитинских и назубљених плоча којима се дроби храна;
4. два парамаксила, нежни, листолики екстремитети који додатно ситне храну.

Број грудних екстремитета је усаглашен са бројем сегмената који граде овај регион:

1. један од прва три пара сувиличне ноге (максилопеде) којима се храна придржава и помера ка усном отвору;
2. остали грудни екстремитети служе за кретање и називају сепереиподе. Оне могу код појединих представника, какви су десетоноги (декаподни) ракови, да буду јако снажне и у облику клешта којима се плен хвата и дроби.

Трбушни екстремитети се називајуплеоподе и присутни су само код виших ракова. Најчешће имају улогу у кретању, пливању, а могу служити и за ношењејаја, код женки, или каокопулаторни органимужјака.

Спољашњискелет је добро развијен и изграђен одкутикуле коју излучује једнослојни епидермис. На спојевима сегмената и чланака ногу кутикула је танка што омогућава добру покретљивост тих делова.

Унутрашња анатомија

[уреди |уреди извор]

Цревни систем је састоји од:

Крвни систем је отворен, крв циркулише кроз:

Укрви се налазе респираторнипигменти:

Ракови дишу:

  • помоћушкрга, они који живе у води, које могу бити у виду листића (простији ракови) или у виду великог броја нити накачених на једну централну осовину;
  • код сувоземних врста образују се шкржне коморе које функционишу каоплућа;
  • сићушне, водене врсте могу респирацију да обављају целом површином тела.

Излучивање се обавља једним јединим паром измењенихметанефридија који се излива у основи максила или антена па се према томе називају максиларне или антеналнежлезде.

Нервни систем је лествичастог типа при чему код појединих врста може да дође до стапања ганглија.

Ракови имају одвојенеполове са израженимполним диморфизмом, ахермафродити су ретки. Код највећег броја врсте развиће се одвијаметамотфозом при чему долази допресвлачења, одбацивања старе кутикуле, која постаје мала, тесна и образовања нове.

Класификација

[уреди |уреди извор]

Класа ракова дели се напоткласе:

По једној застарелој подели делили су се у две групе:

  • нижи ракови (Entomostraca) и
  • виши ракови (Malacostraca).

Заједничко је обележје виших ракова једнак број сегмената.

Такозвани нижи ракови, су подељени у :

Подред ракова се дели на:

Родови

[уреди |уреди извор]

Врсте

[уреди |уреди извор]
  • ...

Галерија

[уреди |уреди извор]

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^Calman, William Thomas (1911). „Crustacea”. Ур.: Chisholm, Hugh.Encyclopædia Britannica (на језику: енглески).7 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 552. 
  2. ^Omar Rota-Stabelli; Kayal, Ehsan; Gleeson, Dianne; Daub, Jennifer; Boore, Jeffrey L.; Telford, Maximilian J.; Pisani, Davide; Blaxter, Mark & Lavrov, Dennis V. (2010).„Ecdysozoan Mitogenomics: Evidence for a Common Origin of the Legged Invertebrates, the Panarthropoda”.Genome Biology and Evolution.2: 425—440.PMC 2998192Слободан приступ.PMID 20624745.doi:10.1093/gbe/evq030. Архивирано изоригинала 10. 7. 2012. г. 
  3. ^Hrvatska opća enciklopedija, Leksikografski zavod Miroslav Krleža. 2007. ISBN978-953-6036-39-4.

Литература

[уреди |уреди извор]
  • Блесић, Б: Артикулата, ПМФ - Крагујевац, 2002.
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака,Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1,Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2,Научна књига, Београд
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија,Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата,Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРОВук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Идентификатори таксона
Државне
Остале
Портал:
Ракови насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Таксони на Викиврстама
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ракови&oldid=29910226
Категорија:
Сакривена категорија:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp