Пух јеглодар изпородицеGliridae (ова породица се такође различито називаMyoxidae илиMuscardinidae од стране различитих таксонома). Пухови су ноћне животиње које се налазе у Африци, Азији и Европи. Име су добили по дугом, неактивном периодухибернације од шест месеци или дуже.[3]
Пошто је само једна врста пуха –лешнички пух – пореклом изУједињеног Краљевства, у свакодневној енглеској употреби „пух“ се може односити било на ту једну врсту или на породицу у целини.
У енглеском језику се назив ове фамилије,dormouse, сматра да је „дугорепи глодар из Старог света познат по стању полу-хибернације зими, почетком 15. века, вероватно од англо-францускогdormouse 'који има тенденцију да мирује' (што потиче одdormir 'спавати', погледајтеdormant), са другим елементом који се погрешно поистовећује самишем; или је можда из средњеенглеске дијалекатске сложеницеmouse и средњофранцускогdormir. Францускиdormeuse, жен. одdormeur 'спавачица' је посведочен тек од 17 века.[5]
Пухови су мали глодари, дужине тела између 6 и 19 cm (2,4 и 7,5 in), и тежине између 15 и 180 g (0,53 и 6,35 oz).[6] Генерално су по изгледу сличнимишу, али сакрзненим, а не љускавимреповима. Они су углавномарбореални, окретни и добро прилагођени пењању. Већина врста јеноћна. Пухови имају одлично чулослуха и сигнализирају једни другима различитим вокализацијама.[7]
Пухови сусвеједи и обично се хране бобицама, цвећем, воћем, инсектима и орасима. Јединствени су међу глодарима по томе што им недостајецекум, део црева који се користи код других врста за ферментацију биљних материја. Њиховазубна формула је слична оној кодвеверица, иако им често недостајупреткутњаци:
Пухови се размножавају једном или повремено два пута годишње, производећи легла са у просеку четири млада након периодагестације од 22-24 дана. Они могу да живе чак пет година. Млади се рађају без длаке и беспомоћни су, а очи им се отварају тек око 18 дана након рођења. Они обично постају сексуално зрели након завршетка прве хибернације. Пухови живе у малим породичним групама, са домским распонима који се увелико разликују међу врстама и зависе од доступности хране.[7]
Једна од најзначајнијих карактеристика пухова који живе уумереним зонама јехибернација. Они могу да хибернирају шест месеци у години, или чак и дуже ако време не постане довољно топло, понекад се буде на кратко да би јели храну коју су претходно обезбедили у близини. Током лета, они акумулирају масноћу у својим телима да би се хранили током периода хибернације.[7]
Јестиви пух (Glis glis) је у старом Риму сматранделикатесом, било као слано предјело или као десерт (умочен у мед и мак). Римљани су користили посебну врсту ограђеног простора,глираријума, да узгајају и тове пухове за трпезу.[7] И даље се сматра деликатесом уСловенији и на неколико места уХрватској, и то уЛици, и на острвимаХвар иБрач.[8][9]Елизабетанци су веровали да пухова маст изазива сан, јер се животиња накупљала масти пре хибернације.[10]
Последњих година[11] пухови су почели да улазе у трговину кућним љубимцима, иако су неуобичајени као кућни љубимци и сматрају сеегзотичним кућним љубимцима.Шумски пух (Graphiurus murinus) је најчешће виђена врста у трговини кућним љубимцима.[12]Азијски вртни пухови (Eliomys melanurus) се такође повремено држе као кућни љубимци.[13]
Gliridae су једна од најстаријих постојећих породица глодара, са фосилним записима који датирају из раногеоцена. Како се тренутно разуме, они су у Европи потекли од ранихпалеогенскихисчиромида као што суMicroparamys (Sparnacomys)чандони. Рани и средњи еоценски род Eogliravus представља најранији и најпримитивнији глиридни таксон; најстарија врста,Eogliravus wildi, позната је по изолованим зубима из раног еоцена Француске и комплетном примерку раног средњег еоцена јамеМесел у Немачкој.[14] Они се појављују у Африци у горњеммиоцену и тек релативно недавно у Азији. Идентификоване су многе врсте изумрлих врста пухова. Токомплеистоцена, џиновски пухови величине великих пацова,Leithia melitensis, живели су на острвимаМалта иСицилија.[15]
^„www.oocities.org/efexotics/africandormouse.html”. 2009. „As far as I know, my own pet shop in Cambridgeshire was the first pet shop in Britain to regularly stock the species (this was as recently as the 1990s).”
^Storch, G.; Seiffert, C. (2007). „Extraordinarily preserved specimen of the oldest known glirid from the middle Eocene of Messel (Rodentia)”.Journal of Vertebrate Paleontology.27 (1): 189—194.doi:10.1671/0272-4634(2007)27[189:EPSOTO]2.0.CO;2.
^Holden, Mary Ellen; Levine, Rebecca S (2009). „Chapter 9. Systematic Revision of Sub-Saharan African Dormice (Rodentia: Gliridae:Graphiurus) Part II: Description of a New Species ofGraphiurus from the Central Congo Basin, Including Morphological and Ecological Niche Comparisons withG. crassicaudatus andG. lorraineus”.Bulletin of the American Museum of Natural History.331: 314—355.doi:10.1206/582-9.1.
Holden, M. E. (2005). Wilson, D. E.; Reeder, D. M., ур. „Family Gliridae”.Mammal Species of the World a Taxonomic and Geographic Reference. Baltimore: Johns Hopkins University Press. стр. 819—841.
Kingdon, Jonathan; Happold, David; Butynski, Thomas; Hoffmann, Michael; Happold, Meredith; Kalina, Jan (2013).Mammals of Africa. A&C Black. стр. 110—111.ISBN978-1-4081-8996-2.
Holden, M. E.. 2005. Family Gliridae. pp. 819–841in Mammal Species of the World a Taxonomic and Geographic Reference. D. E. Wilson and D. M. Reeder eds. Johns Hopkins University Press, Baltimore.
*Wang, Youzhi. 1985. A new genus and species of Gliridae. Acta Theriologica Sinica, Vol. 5 (1985), pp. 67–75.
