Египћани брзо прихватају Птолемејиде као наследнике фараона у независном Египту.Птолемејиди у својој новој 33. династији владају до 30. п. н. е. Сотер је за своју резиденцију изабраоАлександрију, а вођење земље је поверио људима македонско-грчког порекла. Након доласка на власт покренуо је многобројне реформе у политици и религији. Основао је и Александријски музеј иАлександријску библиотеку. Сотерова владавина је била просперитетна, а наставио ју је његов синПтолемеј II Филаделф који је наставио очевим стопама и Александрију претворио у седиште хеленистичке културе, а од Египта направио велику војну силу источног Средоземља.Птолемеја II наслеђује његов син,Птолемеј III Еуергет који је након ратова са сиријскимСелеукидима проширио границе од Либије до Мале Азије, Палестине и Црвеног мора, што је било и највеће територијално проширење.[2]
Слабљење птолемејске државе почело је за време владавинеПтолемеја IV Филопатора и каснијеПтолемеја V Епифана против којих је владао отпор самих Египћана, али и Рима који је почео да продире на исток.
Мушки чланови династије узимају име Птолемеј, а имена краљица су обично била Клеопатре, Арсиноја или Береника. Најпознатија је последња краљицаКлеопатра VII, позната по својој улози у римским грађанским ратовимаЈулија Цезара иПомпеја, а касније измеђуОктавијана иМарка Антонија. Кад су Римљани окупирали Египат, Клеопатра је извршила самоубиство и тиме је завршена владавина Птолемеја али и доба хеленизма на пољу политичке историје.
Датуми у заградама означавају време краљевске власти. Обично би владали заједно са својим супругама, које су им обично биле сестре. Неколико краљица је обављало краљевску дужност, а најпознатија јеКлеопатра VII (51. п. н. е.—-30. п. н. е.).
Птолемеј X Александар I (107. п. н. е.-88. п. н. е.) оженио се Клеопатром Селеном, онда саБереником III; заједнички влада са Клеопатром III до 101. п. н. е.
