Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Птице

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајтеПтице (вишезначна одредница).

Птице
Научна класификацијаe
Домен:Eukaryota
Царство:Animalia
Тип:Chordata
Кладус:Ornithurae
Класа:Aves
Linnaeus,1758[2]
Постојећиредови
Синоними
  • NeornithesGadow, 1883

Птице (лат.Aves) сукласа двоножних, топлокрвнихкичмењака који полажујаја. Птице су токомјуре еволуирале оддиносауруса подредатеропода, а најранија позната птица изкасне јуре јеArchaeopteryx.[3] По величини варирају од ситнихколибрија до крупнихнојева. Постоји између 10 и 11 хиљада познатих врста птица и најразноврснији су класа међукопненим кичмењацима.

Данашње птице одликујуперје,кљун без зуба, полагање јаја са чврстом љуском, висока стопаметаболизма, срце с две коморе и две преткоморе, те лаган, али јакскелет. Многе птице имају предње удове развијене као крила којима могу летети, иако су нојевке и неколико других, углавномендемских острвских врста, изгубиле ту способност.

Многе птичје врсте сваке године крећу населидбе у удаљене крајеве, а још више их предузима миграције које су краће и мање регуларне. Птице су друштвене животиње и комуницирају визуелним сигналима, гласовним позивима и певањем, учествују у друштвеном понашању што укључује заједнички лов, помоћ при одгајању подмлатка и понашање карактеристично за јато. Неке врсте птица су искључиво моногамне, друге првенствено моногамне уз повременопарење с другим јединкама. Друге врсте суполигине илиполиандричне. Јаја обично полажу угнездима где се она инкубирају, и већина птица дуже време проводи у подизању младих након излегања.

Људи искориштавају птице као важан извор хране кроз лов иживинарство. Неке врсте, првенствено певачице ипапагаји омиљене су каокућни љубимци. Птице су истакнуто заступљене у свим погледима људске културе, одрелигије,поезије до популарне музике. Око 120 до 130 птичјих врста изумрло је као резултат људског деловања од 1600. године, а пре тога још и више. Данас многим врстама птица претиизумирање због деловања људи и врше се напори како би се заштитиле.

Еволуција и систематика

[уреди |уреди извор]
ФосилArchaeopteryx bavarica из Палеонтолошког музеја у Минхену
Модел птицеArchaeopteryx, најраније познате птице[4]

Прву класификацију птица направили суФрансис Вилоби иЏон Реј у својој књизи из1676. с насловомOrnithologiae.[5] Тај рад је, иако донекле преобликован, био основа за данашњи класификацијски систем који је први осмислиоКарл фон Лине1758.[6]

Птице су у Линеовој систематици категорисане као класаAves. Кладистика њихову класу уврштава у таксон диносаурусаTheropoda.[7] Према тренутном консензусу,Aves и сестрински редCrocodilia заједно чине заостале чланове таксонарептилаArchosauria. У кладистици се обично сви дефинишу као потомци најкаснијег заједничког претка данашњих птица,Archaeopteryx litographica.[4][8][9]Archaeopteryx изкимериџакасне јуре (пре око 155 до 150 милиона година) по овој дефиницији је најранија позната птица. Други их дефинишу тако да укључују само данашње птичје групе не узимајући у обзирфосилне остатке,[10] делом како би се избегле несигурности око смештањаArchaeopteryxa у односу на животиње за које се претпоставља да су диносауруситаксона теропода.[4][11] делом како би се избегле несигурности око смештањаArchaeopteryxa у односу на животиње за које се претпоставља да су диносауруси таксона теропода.[4][11]

Данашње птице деле се на два надреда:Paleognathae (већином птице које не лете, као нпр.нојеви), и изразито разноликеNeognathae, група у којој се налазе све остале птице. Зависно од таксономског гледишта, примери наведеног броја врста варирају између 8,8 хиљада до 10,2 хиљада познатих живих птичјих врста на свету.

Употреба појма

[уреди |уреди извор]
Мужјаккоса
Плава сеница -Cyanistes (Parus)caeruleus

Овај чланак користи појам „птица“ за назначавање животиња чланова класе Aves, укључујући иArchaeopteryxa, али се првенствено бави живућим птицама, које су свеNeornithes и тако неупитно дио класеAves. У популарној науци појам „птица“ се често користи неформално, означавајући било којег теропода с перјем и крилима, тако да се животињске врсте као што суMicroraptor иRahonavis понекад називају птицама, иако их већинанаучника на бази данашњих доказима не би сматрала делом класеAves.

Диносауруси и порекло птица

[уреди |уреди извор]

Постоји значајна количина доказа да су се птице развиле из диносауруса теропода, што укључује скупину Манираптора, што између осталих укључује породицеDromaeosauridae иOviraptoridae.[12] Како је откривено још нептичјих теропода који су с њима блиско повезани, претходно јасна разлика између птица и нептица све је теже одредива. Недавна открића уЛиаонингу, североисточној покрајиниНР Кине, која показује да су многи мањи диносауруси тероподи имали перје, доприноси томе.[13] Фосил првотне птицеArchaeopteryx из јуре, пронађен у касном19. веку, познат је као једна од пронађених недостајућих карика која подржава теоријуеволуције, иако га се не сматра директним претком данашњих птица. Друга рана врста птице јеConfuciusornis која је живела у раном раздобљукреде. Обе вероватно по старости претечеProtoavis texensis, иако испрекиданост њеног фосила оставља знатне сумње у то је ли у питању птичји предак. Друге птице мезозоика укључују групеEnantiornithes,Yanornis,Ichthyornis,Gansus, теHesperornithiformes, групу нелетећих водених птица које наликујугњурцима ипленорима.

Могуће је да су дромеосауридиCryptovolans иMicroraptor имали способност летења на сличан или бољи начин одArchaeopteryx врста.Cryptovolans је у својој грађи имао гребен,кост која служи као упориште замишиће крила. По том критеријуму,Cryptovolans је пре птица негоArchaeopteryx коме нека од ових обележја данашњих птица недостају. Због тога некипалеонтолози наводе на то да су у ствари дромеосаури првотне птице и да већи дио чланова те породице секундарно није способан да лети, тј. да су се дромеосаури развили из птица а не обрнуто. Докази за ову тезу тренутно нису довољно уверљиви, јер однос између најнапреднијих диносауруса манираптора и најпримитивнијих правих птица још није разјашњен.

Иако диносауруси надредаOrnithischia (сазделицом налик на данашње птице) имају исту структурукукова као птице, оне су у ствари настале од диносауруса надредаSaurischia (зделице наликгуштерима) и тако независно наследилеанатомију кукова. У ствари је птичја структура зглобова по трећи пут развијена међу посебном групом тероподаTherizinosauridae. Алтернативна теорија о диносаурском пореклу птица коју подржава неколико научника (најзначајнији суЛари Мартин иАлан Федуција), тврди како су птице (укључујући и диносаурусе групе манираптора које су еволуирале од раних архосаура као што јеLongisquama.[14] Tu teoriju osporava većina drugih znanstvenika upaleontologiji, kao i stručnjaci za razvoj i evoluciju perja.[15]

Географско ширење данашњих птица

[уреди |уреди извор]
Снежнасова

Данашње птице класификују се у групуNeornithes, за коју је познато да је еволуирала крајем креде. Даље се деле наPaleognathae иNeognathae. ГрупаPaleognathae укључује тинамуовкеСредње иЈужне Америке као и нојевке. Нојевке су крупне птице које не лете и укључујунојеве,казуаре,кивије иемуе (иако неки научници сумњају да нојевке представљају вештачку групацију птица које су независно изгубиле способност летења кроз низ неповезаних еволуцијских токова). Прво одступање од остатка групеNeognathes представља надредGalloanseri у којем су редови паткарица (Anseriformes;патке,гуске илабудови) и кокошки (Galliformes;фазани,тетреби и сродници). Еволуцијско раздвајање од остатка групеNeognathes догодило се пре нестанка диносауруса, али постоје различита мишљења о томе да ли се ширење преосталих врста групеNeognathes догодило пре или после тога.[16] Ово неслагање делом је проузроковано одступањем између различитих доказа, при чемумолекуларно одређивање старости сугерише ширење у доба креде, док фосилни остаци подржавају ширење утерцијару. Покушаји усклађивања ових двају доказа показали су се контроверзним.[16][17]

Класификовање птица врло је контроверзна тема. ДелоPhylogeny and Classification of Birds (Филогенеза и класификација птица) из1990. Сиблија и Ахлквиста је међу најважнијим у том подручју, иако се о њему често расправља и непрестано преиспитује. Знатна превага када су у питању докази сугерише како данашње птице чине прецизнетаксоне. Међутим научници се не слажу о односима између њихових редова; докази из анатомије данашњих птица, фосила иДНК помогли су у решавању проблема, али до чврстог консензуса још није дошло. Новији молекуларни и фосилни докази пружају све јаснију предоџбу еволуције редова данашњих птица.

Редови птица

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Класификација птица

Кладограм модерног односа птица базиран на Јарвис, Е. Д. display-authors = et al (2014)[18] са неким именимакладаа по Јури, Т. display-authors = et al (2013).[19]

Aves
Palaeognathae

Struthioniformes (нојеви)

Notopalaeognathae

Rheiformes (нанду)

Dinornithiformes (моа)

Lithornithiformes

Tinamiformes (тинаму)

Novaeratitae

Casuariiformes (ему & казуари)

Apterygiformes (киви)

Aepyornithiformes (слоновска птица)

Neognathae
Galloanserae

Galliformes (коке)

Odontoanserae

Pelagornithidae

Anserimorphae

Gastornithiformes

Anseriformes (пловуше)

Neoaves
Columbea
Mirandornithes

Phoenicopteriformes (фламингоси)

Podicipediformes (гњурци)

Columbimorphae

Columbiformes (голубови)

Mesitornithiformes (месите)

Pteroclidiformes (саџе)

Passerea

Cypselomorphae (колибри, чиопе)

Otidimorphae

Cuculiformes (кукавице)

Otidiformes (дропље)

Musophagiformes (туракои)

Opisthocomiformes (хоацин)

Cursorimorphae

Gruiformes (ждралови)

Charadriiformes (шљукарице)

Aequornithes (пингвин, чапља, пеликан, рода, итд)

Eurypygimorphae

Eurypygiformes (сунчана чапља)

Phaethontiformes (тропске птице)

Telluraves
Afroaves
Accipitrimorphae

Cathartiformes (лешинари Новог света)

Accipitriformes (орлови и јастребови са сродницима)

Strigiformes (сове)

Coraciimorphae

Coliiformes (мишовкиње)

Eucavitaves

Leptosomatiformes (кукавичје модривране)

Cavitaves

Trogoniformes (трогони)

Picocoraciae

Bucerotiformes (кљунорошци)

Coraciformes (модровране)

Piciformes (детлић, тукан итд.)

Australaves

Cariamiformes

Eufalconimorphae

Falconiformes (соколови)

Psittacopasserae

Psittaciformes (папагаји)

Passeriformes (певачице)

Ово је списак таксономских редова у подкласиNeornithes, тј. данашњих птица.

ПодразредNeornithes

Paleognathae:

Neognathae:

Popis taksonomskih redova u класиAves према традиционалном класификовању (тзв. Клементсов поредак; потпуно различити тип поделе на темељу молекуларних истраживања, "Сиблијев поредак", је још у фази потврде од стране научне заједнице). Тај поредак знатно је утицао на гледишта у систематици у којима је група кокошки попримала све чвршће доказе о свом птичјем пореклу молекуларним, фосилним и анатомским доказима. С повећањем квалитете доказа до2006. године, постало је могуће да се провере значајнији предлози у систематици Сибли-Ахлквиста, с повољним резултатима, поготово у групамаCharadriiformes,Gruiformes илиCaprimulgiformes.

Разнолик број изумрлих птичјих таксона постојао је у еримезозоика без данас постојећих потомака. То укључује групеConfuciusornis, зубате морске птице као што суHesperornithes иIchthyornithes, као и разнолик подразредEnantiornithes („супротне птице“).

Фамилије

[уреди |уреди извор]

Подфамилије

[уреди |уреди извор]

Родови

[уреди |уреди извор]

Врсте

[уреди |уреди извор]

Подврсте

[уреди |уреди извор]

Карактеристике

[уреди |уреди извор]

Данашње врсте птица се карактеришу присуством перја, специјалне диференцијацијекоже. Поседујукљун беззуба, лагане али чврсте кости,срце са две коморе и две преткоморе, висок интензитетметаболизма, полажујаја са чврстом љуском. Већина врста има предње екстремитете модификоване укрила и способност летења, иако су неке групе секундарно изгубиле ову способност. Интересантна карактеристика великог броја врста птица је њиховамиграција. Имају сталну телесну температуру. Развијено је чуловида и чуло слуха. Предњи удови су преображени у крила. Митарење је појава када птице збацују перје.

  • Све птице имају перје.
  • Свака птица има кљун.
  • Све птице се излегу из јајета.

Распрострањеност

[уреди |уреди извор]

Птице су настањене на свимконтинентима. Највећибиодиверзитет имају у тропској области (што је последица веће брзинеспецијације у тропима, или већег степена изумирања у севернијим и јужнијим областима).[20] Птице живе и хране се у већини копненихекосистема, чак и у леденим областимаАнтарктика (где постоје колоније птица и до 440 km удаљене од обала овог континента).[21] Поједине врсте птица су се адаптирале и на повремен живот и исхрану у водамамора иокеана, а неке су се толико оспособиле за морски начин живота, да на копно излазе једино ради гнежђења[22]. Велики утицајчовека на популације птица се огледа и у постојању неких синантропних врста.

Морфологија и анатомија

[уреди |уреди извор]
Типска морфологија птице на примеру врстеVanellus malabaricus: 1 кљун, 2 теме, 3 очни прстен, 4 око, 5 плашт, 6-11 перје крила, 12 доња покривна пера репа, 13 бедро, 14 тибиотарзални зглоб, 15 писак tarsus, 16 прсти, 17 tibia, 18 трбух, 19 бокови, 20 груди, 21 образ, 22 креста
Главни чланак:Морфологија и анатомија птица

У поређењу са морфологијом тела осталих кичмењака, тела птица имају унеколико необичне адаптације, које им олакшавају или омогућавају летење. У морфолошкоанатомске адаптације спада присуство перја, шупљих костију, специјално грађене грудне кости, костијадца, модификација целокупних предњих екстремитета у крила, специфична диференцијација крилних мишића. Сем морфоанатомских постоје и бројне физиолошке адаптације птица.

Птице певачице

[уреди |уреди извор]

Птице певачице су ред птица летачица које у доњем делу грла имају развијен гласни орган. Овај ред обухвата више од половине свих птица. Већина врста су птице мале до средње величине које граде врло сложена, раскошна и лепа гнезда. Међусобно се разликују по начину живота.

Грабљивице

[уреди |уреди извор]

Птица грабљивица је животна форма птица предатора које лове плен, најчешће ситније кичмењаке, током лета. Адаптације на грабљиви начин живота су јак кљун, као и оштре и снажне канџе. Женке су знатно веће од мужјака.

Занимљивости

[уреди |уреди извор]
  • Највећа птица летачица је албатрос. Уједно и распон крила албатроса је највећи, износи 3m од врха једног, до врха другог крила.
  • Кондор не лети, него лебди.
  • Гуска је прва птица припитомљена од стране човека.
  • Орлови не могу живети дуже од 46 дана у ропству.
  • Птица која најбрже лети је сиви соко.
  • Најмања птица на свету је бумбарски колибрић. Величине је само 5,7 cm.
  • Нојево јаје је 24 пута веће од кокошијег. Тешко је око 1 900 грама. Да би се скувало потребно је два сата, а љуска ће му остати врућа и два сата након кувања.
  • Најтежа птица која лети је аустралијска дропља тешка око 18 kg.
  • Птица ругалица опонаша гласова чак 40 птица.
  • Птица чије срце најбрже куца је црна сеница. Када је узнемирена, њено срце направи и 1000 откуцаја у минуту.

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^Lee, Michael SY; Cau, Andrea; Darren, Naish; Gareth J., Dyke (2014). „Morphological Clocks in Paleontology, and a Mid-Cretaceous Origin of Crown Aves”.Systematic Biology. Oxford Journals.63 (1): 442—449.PMID 24449041.doi:10.1093/sysbio/syt110. 
  2. ^Brands, Sheila (14. 8. 2008).„Systema Naturae 2000 / Classification, Class Aves”.Project: The Taxonomicon. Приступљено11. 6. 2012. 
  3. ^Brown, J.W. & Van Tuinen, M. (2011). „Evolving Perceptions on the Antiquity of the Modern Avian Tree, in Living Dinosaurs”.The Evolutionary History of Modern Birds. John Wiley & Sons LtD: 306—324.ISBN 9781119990475.doi:10.1002/9781119990475.ch12. 
  4. ^абвгAlonso, P. D.; Milner, A. C.; Ketcham, R. A.; Cookson, M. J.; Rowe, T. B. (2004).„The avian nature of the brain and inner ear of Archaeopteryx”(PDF).Nature.430 (7000): 666—669.Bibcode:2004Natur.430..666A.PMID 15295597.doi:10.1038/nature02706. Архивирано из оригинала 09. 02. 2006. г. Приступљено01. 09. 2018. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)Supplementary info
  5. ^del Hoyo, Elliott & Sargatal 1992. sfn грешка: no target: CITEREFdel_HoyoElliottSargatal1992 (help)
  6. ^Livezey & Zusi 2007, стр. 1–95. sfn грешка: no target: CITEREFLivezeyZusi2007 (help)
  7. ^Padian 1997, стр. 41–96. sfn грешка: no target: CITEREFPadian1997 (help)
  8. ^Xu, X; You, H; Du, K; Han, F (28. 7. 2011).„AnArchaeopteryx-like theropod from China and the origin of Avialae”(PDF).Nature.475 (7357): 465—470.PMID 21796204.doi:10.1038/nature10288. Архивирано изоригинала(PDF) 20. 12. 2016. г. Приступљено27. 2. 2017. 
  9. ^Godefroit, Pascal; Cau, Andrea; Hu, Dong-Yu; Escuillié, François; Wu, Wenhao; Dyke, Gareth (2013). „A Jurassic avialan dinosaur from China resolves the early phylogenetic history of birds”.Nature.498 (7454): 359—362.Bibcode:2013Natur.498..359G.PMID 23719374.doi:10.1038/nature12168. 
  10. ^Gauthier 1986, стр. 1–55.
  11. ^абGauthier 1986, стр. 1–55
  12. ^Hou L,Martin M, Zhou Z & Feduccia A (1996).„Early Adaptive Radiation of Birds: Evidence from Fossils from Northeastern China”.Science.274 (5290): 1164—1167. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
  13. ^Norell, M; Ellison, M. (2005).Unearthing the Dragon, The Great Feathered Dinosaur Discovery. New York: Pi Press.ISBN 978-0-13-186266-1. 
  14. ^Feduccia A, Lingham-Soliar T, Hinchliffe JR (2005). „Do feathered dinosaurs exist? Testing the hypothesis on neontological and paleontological evidence”.Journal of Morphology.266 (2): 125—166. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
  15. ^Prum, R. (2003). „Are Current Critiques Of The Theropod Origin Of Birds Science? Rebuttal To Feduccia 2002”.Auk.120 (2): 550—561. 
  16. ^абEricson PGP, Anderson CL, Britton T, Elzanowski A, Johansson US, Kallersjo M, Ohlson JI, Parsons TJ, Zuccon D, Mayr G (2006)„Diversification of Neoaves: integration of molecular sequence data and fossils”.Biology Letters.2 (4): 543—547. 
  17. ^Brown J, Payn B, & Mindell D„"Nuclear DNA does not reconcile 'rocks' and 'clocks' in Neoaves: a comment on Ericson et al”.Biology Letters.3: 1—3. 2006. 
  18. ^Jarvis, E.D.; et al. (2014).„Whole-genome analyses resolve early branches in the tree of life of modern birds”.Science.346 (6215): 1320—1331.ISSN 0036-8075.PMC 4405904Слободан приступ.PMID 25504713.doi:10.1126/science.1253451. 
  19. ^Yuri, T.; et al. (2013).„Parsimony and Model-Based Analyses of Indels in Avian Nuclear Genes Reveal Congruent and Incongruent Phylogenetic Signals”.Biology.2 (1): 419—444.PMC 4009869Слободан приступ.PMID 24832669.doi:10.3390/biology2010419. 
  20. ^Weir, J.; Schulter, D. (2007). „The Latitudinal Gradient in Recent Speciation and Extinction Rates of Birds and Mammals”.Science.315: 1574—1576. 
  21. ^Brooke 2004, стр. 5818.
  22. ^Schreiber, EA; Burger, J. (2001).Biology of Marine Birds. Boca Raton: CRC Press.ISBN 978-0-8493-9882-7. 

Литература

[уреди |уреди извор]
  • Schreiber, EA; Burger, J. (2001).Biology of Marine Birds. Boca Raton: CRC Press.ISBN 978-0-8493-9882-7. 
  • Brooke, M. (2004).Albatrosses And Petrels Across The World: Procellariidae. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 5818.ISBN 978-0-19-850125-1. 
  • Norell, M; Ellison, M. (2005).Unearthing the Dragon, The Great Feathered Dinosaur Discovery. New York: Pi Press.ISBN 978-0-13-186266-1. 
  • Gauthier, J (1986). „Saurischian Monophyly and the origin of birds”. Ур.: Padian K.The Origin of Birds and the Evolution of Flight. Mem. California Acad. Sci 8. стр. 1—55. 
  • Петров, Бригита: Биологија за 6. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2012.

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Више информација о чланкуПтицепронађите наВикипедијиним
сестринским пројектима:
Анатомија
Понашање
Еволуција
Фосили
Интеракција са људима
Листе
Neornithes
Palaeognathae
Neognathae
Galloanserae
Anseriformes
Anatidae
Anhimidae
Anseranatidae
Galliformes
Cracidae
Megapodidae
Numididae
Odontophoridae
Phasianidae
Neoaves
Columbea
Columbimorphae
Mirandornithes
Passerea
Otidimorphae
Strisores
Opisthocomiformes
Gruimorphae
Phaethontimorphae
Aequornithes
Afroaves
Australaves
Идентификатори таксона
Државне
Остале
Портали:
Птице насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Цитати на Викицитатима
Подаци на Википодацима
Таксони на Викиврстама
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Птице&oldid=30330575
Категорије:
Сакривена категорија:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp