Пролеће (ијек.прољеће) једно је од четиригодишња доба, послезиме и прелета.[1] Постоје различите дефиниције пролећа, али локална употреба појма варира у складу с локалном климом, културама и обичајима. По конвенцији, на северној полулопти траје део марта, цео април, мај и део јуна, а на јужној полулопти део септембра, цео октобар, новембар и део децембра. Када је насеверној хемисфери пролеће, најужној хемисфери јејесен и обрнуто.
На први дан пролећа, обданица и ноћ трају једнако, око дванаест сати (пролећнаравнодневица). Како време одмиче од равнодневице, дужина обданице се повећава, а дужина ноћи смањује.
Пролеће симболизује препород, подмлађивање, обнову, васкрсење и поновни раст.[2] Разне културе могу имати локална имена годишњих доба која имају мало еквиваленције с појмовима који потичу изЕвропе.
Метеоролози генерално дефинишу четири годишња доба у многим климатским областима: пролеће, лето, јесен и зима. Оне су одређене вредностима њихових просечних температура на месечном нивоу, при чему свака сезона траје три месеца. Три најтоплија месеца су по дефиницијилето, три најхладнија месеца сузима, а празнине између њих су пролеће ијесен. Метеоролошко пролеће стога може почети на различите датуме у различитим регионима.
На северној хемисфери (нпр. Немачка, Сједињене Америчке Државе, Канада и УК),[4] астрономскапролећна равнодневица (која варира између 19. и 21. марта) може се сматрати да се означава први дан пролећа, при чемулетњи солстициј (око 21. јуна) обележава први дан лета. По соларном рачунању, пролеће се одржава тако да почиње 1. фебруара до првог дана лета наПрви мај, при чему се летњи солстициј означава каосредина лета уместо као почетак лета као код астрономског рачунања.
Пролећна сезона уИндији је културно у месецима марту и априлу, са просечном температуром од око 32 °C.[10] Неки људи у Индији, посебно из државе Карнатака, славе своју нову годину у пролеће,Угади.
Почетак пролећа није увек одређен фиксним календарским датумима.Фенолошка илиеколошка дефиниција пролећа односи се на биолошке показатеље, као што су цветање низа биљних врста, активности животиња и посебан мирис земљишта који је достигао температуру за цветањемикрофлоре. Ови показатељи, заједно са почетком пролећа, варирају према локалнојклими и према специфичномвремену одређене године.
Неки еколози деле годину на шест годишњих доба. Поред пролећа, еколошки обрачун идентификује ранију одвојену препролећну (рану или претпролећну) сезону између хиберналне (зимске) и пролећне (пролећне) сезоне. Ово је време када цветају само најиздржљивији цветови попут шафрана, понекад док на земљи још има снежног покривача.[11]
Током раног пролећа,Земљина оса повећава свој нагиб у односу на Сунце, а дужина дневне светлости се брзо повећава за релевантну хемисферу. Хемисфера почиње значајно да се загрева, што доводи до „пролећног“ новог раста биљака.[14]
Многе цветнице цветају у ово доба године, у дугом низу, понекад почевши када је снег још увек на тлу и наставља се у рано лето.[15] У областима које обично немају снег, „пролеће“ може да почне већ у фебруару (северна хемисфера) или августу (јужна хемисфера), најављено цветањем листопадних магнолија, трешања и дуње.[16] Многа умерена подручја имају суво пролеће, а влажну јесен, што доноси цветање у овој сезони, више у складу са потребом за водом, као и топлотом.Субарктичке области можда уопште неће доживети „пролеће“ до маја.
Нестабилно пролећно време може се чешће јавити када топли ваздух почне да надире из нижихгеографских ширина, док хладан ваздух још увек долази изполарних региона. Поплаве су такође најчешће у планинским пределима и близу њих у ово доба године, због топљења снега које убрзавају топле кише. У Северној Америци,Алеја торнада је најактивнија у ово доба године, посебно зато штоСтеновите планине спречавају ширење топлих и хладних ваздушних маса на исток, и уместо тога их терају на директан сукоб. Поредторнада,суперћелије олуја са грмљавином могу такође произвести опасно великиград и веома јаке ветрове, за које се обично издајејако упозорење на грмљавину илиупозорење на торнадо. Чак и више него зими,млазне струје играју важну улогу у нестабилном и тешком времену на северној хемисфери у пролеће.[17]
Пролеће на јужној хемисфери се на неколико значајних начина разликује од оног на северној хемисфери, укључујући:
Не постоји копнени мост између земаљајужне хемисфере иантарктичке зоне који би могао да унесе хладан ваздух без утицаја великих површина воде који ублажавају температуру;
Много је већа количина океана на јужној хемисфери на већини географских ширина;
Постоји циркумполарни ток ваздуха (бурне 40-те и 50-те) непрекидан великим копненим масама;
Нема еквивалентних млазних струјања; и
Особености преокретања океанских струја у Пацифику.[18]
„FAQ”(PDF).India Meteorological Department. Архивирано изоригинала(PDF) 2019-12-31. г.
Meeus, J.; Savoie, D. (1992). „The history of the tropical year”.Journal of the British Astronomical Association.102 (1): 40—42.Bibcode:1992JBAA..102...40M.
.jpg)
