Приштина је привредни, финансијски, политички и трговински центар Косова и Метохије, највише захваљујући свом положају. Такође је једно од најважнијих транспортних чворишта у Србији за ваздушни, железнички и друмски саобраћај.Аеродром Приштина је међу највећима у региону. Низ брзих пруга и аутопутева повезују град са суседномАлбанијом иСеверном Македонијом. Приштина ће бити домаћинМедитеранских игара 2030.
Порекло имена града је непознато. Не зна се тачно када је Приштина усвојила ово име, али се у српским изворима први пут помиње у 13. веку. Верује се да име води порекло од болестицрни пришт (антракс) од које је умрло пола становника и стоке из те области.[1]
Поједини сматрају да је Приштина добила име по реци Приштевки на којој се налази. Мишљења су да се зато за становника Приштине каже Приштевац, а не Приштинац. Река је добила име у доба краљаСтефана Милутина када је исти дао наредбу да се на поменутој реци направи карантин, први у то време, за све путнике са југа који су долазили уКраљевину Србију а заражени су црним приштом.[2]
Бранислав Нушић је у свом путописуКосово — опис земље и народа из 1902. написао: „Старо је име Приштини Вицианум, ако је та важна станица на римскоме војничком друму лежала на месту на коме је данашња Приштина, јер има писаца (Хан) који према правцима старих римских путева, мисле да је Вицианум био на месту на коме је отприлике данашње село Чаглавица. По Пуквиљу, који се на Лукарија позива, Приштина се некад звала Преславо. Данашње име Приштину има их које изводе из речи пришт јер се, веле, расприштила насред равнице а међутим Приштина и није насред равнице већ се збила међу огранке околних брда. У Приштини самој веле да се ова некад звала Збирштина, што би означавало место где се збира, па од тога после постало Приштина.”
Ернст Ајхлер увидео је везу сацаремПримусом Јустинијаном за кога се сматра да је саградио град, док термин „Приштина” види као назив који је настао од његовог имена.[3]
Приштина је једно од урбаних подручја са највећом несташицом воде на Косову и Метохији.[6] Њено становништво мора да се носи са свакодневним ограничењима воде због недостатка кише и снежних падавина, због чега је градско водоснабдевање у ужасном стању.[6] Два главна резервоара за водоснабдевање суБатлавско иГрачаничко језеро.[6] Међутим, постоје многи проблеми са ова два резервоара који збрињавају 92% становништва Приштине.[7] Због ових проблема, власти су појачале свој труд да поправе ситуацију и да се постарају да овакве кризе више не погоде град.[8]
ПремаКепеновој класификацији климе, Приштина спада под периферијуокеанске климатске зоне са просечном годишњом температуром од 10,6 °C.[9] Најтоплији месец је август са просечном температуром која достиже 21,8 °C, док је најхладнији јануар са просечном температуром која иде до −0,6 °C.[9] Приштина има умерену климу са просечно 2909,69 сунчаних сати годишње.[9] Јул је најсунчанији месец у години са просечно око 11,5 сунчаних сати дневно, а за разлику од њега, просечни сунчани сати су мањи од 4,5 сати дневно у јануару.[9]
Улпијана је била један од најзначајнијих римских градова наБалканском полуострву, док је у 2. веку п. н. е. постала јемуниципијум. Године 518. град је претрпео огромну штету преузроковану земљотресом. За време Римљана насеље се звало Вицијанум, а под садашњим именом се спомиње од 13. века у српским изворима.[17] Наконподеле Римског царства, ова област је наредних векова била у властиВизантије. ЦарЈустинијан I је обновио град и преименовао га у „Јустинијана Секунда”, док је у 6. веку дошло до великих промена накондоласка већег број Словена, односноСрба на Балкан.[17] Средином 9. века град је уступљенПрвом бугарском царству.
Косовска битка, вођена 15. јуна 1389. године недалеко од Приштине, није много утицала на сам град, али је убијен велики број становништва уз кнезаЛазара Хребељановића. У близини Приштине подигнут је споменик наГазиместану (висок 25 m) који обележава место на коме је вођена Косовска битка. Ово је био један од најистакнутијих догађаја уисторији Србије, који је касније покренуокосовски завет.[23] Иако је српска војска остварила победу надОсманлијама, она је само краткотрајно успела да заустави даљеОсманско освајање Балканског полуострва.
Прваџамија је изграђена крајем 14. века, док је област била под српском влашћу. Будући да се налази на путу измеђуДубровника иЦариграда, Приштина у 14. и 15. веку доживљава процват као трговински центар, захваљујући оближњем градуНово Брдо, те рудницимаЈањево иТрепча.[24]
Османско царство први пут заузима Приштину 1396. године, али је заједно са деломземље Бранковића уступаСтефану Лазаревићу који је њоме владао све до 1402. године, када се измирио са својим рођацима и препустио им власт. На прелазу у 15. век, у времеСрпске деспотовине, Приштина је била позната по трговинисребром, са многим трговцима пореклом изДубровачке републике.[25] У каснијим сукобима између Бранковића и Лазаревића, трупеКраљевине Угарске су 1409. године спалиле Приштину.Падом Новог Брда 1441. године, Приштином су управљале Османлије, под чијом је власти била пуна четири и по века.Дефтер из 1487. године забележио је 412 хришћанских и 94 муслиманске породице у Приштини, која је у то време била административни деоВучитрнског санџака.[12] За време Османлија, српске власти су у Приштини ималеконзулат, у коме су извесно време радилиМилан Ракић иБранислав Нушић. У ово време, подручје Приштине било је подлежно великом процесуисламизације.[12] Привредно слабљење града почело је 1448. године.[12] Већ 1485. године локалне занатлије у Приштини почеле су са производњом барута.
Фотографија „Чаршија у Приштини”, настала крајем 19. или почетком 20. века
ТокомВеликог турског рата крајем 17. века, грађани Приштине под вођством католичког свештеникаПетра Богданија обећали су лојалност аустријској војсци и снабдевали њене трупе. Богдани је уложио снаге од 6.000 борацааустријској војсци која је стигла у Приштину. Под аустријском окупацијом,Царска џамија је накратко претворена ујезуитску цркву.[12] После аустријског пораза у јануару 1690. године, становници Приштине били су препуштени османским итатарским трупама које су се светиле локалном становништву као казну за сарадњу са Аустријанцима. Француски официр који је путовао у Приштину приметио је убрзо након тога „Приштина из даљине изгледала импресивно, али изблиза је била маса блатњавих улица и кућа од земље”.[12]
Година 1874. била је прекретница. Исте године је почела са радом железничка пруга измеђуСолуна иКосовске Митровице, која је имала велики утицај на привреду Приштине.
Септембра 1920. Декрет околонизацији нових јужних земаља омогућио је српским колонистима преузимање великих османских поседа у Приштини. У међуратном периоду дошло је до првог одласка албанског и турског говорног становништва.[12][28] Између 1929. и 1941. године Приштина је била деоВардарске бановине која се налазила у склопу тадашњеКраљевине Југославије. Град је погодила велика поплава 11. маја 1938. године.[29]
Године 1945. основана јеДемократска Федеративна Југославија, која је 1947. одлучила да Приштина постане административни центарАутономне Косовско-метохијске Области, а тиме је отпочео период убрзаног развоја града и читавог региона.[12]Уставом Југославије из 1963. АКМО је уздигнута на степен покрајине, поставшиАутономна Покрајина Косово и Метохија. Први Статут АПКиМ усвојен је 10. априла 1963. године.[33] Покрајина је добила шира овлашћења у области судства, привреде и социјалне политике. Иако је тиме био остварен виши степен аутономије, албански део покрајинског руководства није био задовољан новим уставним решењима као ни самим именом, те је 1968. године оно промењено у Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово, чиме је термин „Метохија” уклоњен из назива.
Као административни центар, Приштина је преузела велики део југословенских развојних фондова усмерених на Косово и Метохију. Тиме су се становништво и привреда брзо променили. Године 1966. у Приштини је било неколико асфалтираних путева, старе куће су имале текућу воду, али јеколера и даље представљала проблем.Призрен је и даље био највећи град на Косову и Метохији. Огромна улагања у државне институције, као што је новооснованиУниверзитет у Приштини, изградња нових стамбених блокова високих зграда и нова индустријска зона на периферији Приштине, привукла је велики бројмиграната, махом из суседнеАлбаније која је била неразвијена и политички изолована. Оснивањем Универзитета у Приштини је окончан дуг период када је институција вођена као испоставаУниверзитета у Београду.[12] У року од једне деценије, доласком Албанаца, Приштина је скоро удвостручила становништво, са око 69.514 (1971) на 109.208 (1981).[12]
Устав Југославије из 1974. изазвао је много контроверзи и касније довео до историјских последица, нарочито уСоцијалистичкој Републици Србији. Њиме су покрајине у склопу СР Србије (САП Војводина иСАП Косово) добиле овлашћења савезних република иако су званично биле део Србије. Ово је убрзо изазвало побуну дела албанског становништва, које је незадовољно овим овлашћењима, захтевало пуну независност за САП Косово.[34]
НедовршениХрам Христа Спаса честа је мета албанских екстремиста након рата на Косову и Метохији
Након доласкаСлободана Милошевића на власт и усвајањаУстава из 1990, Србија је поново успоставила политичку контролу над својом јужном покрајином. Поред дотадашњих албанских сепаратистичких лидера и покрета, 1996. појавила се нова организација унутар албанског становништва,Ослободилачка војска Косова, која је покренула терористичке оружане акције против српских и југословенских снага безбедности.[12] Оружане терористичке акције ОВКна Косову и Метохији започете 1995. ескалирале су убрзо у прави рат саПолицијом Србије, а касније и саВојском Југославије. Ово је изазвало реакцију западнихНАТО чланица које су тражиле да Србија и СРЈ повуку своје безбедносне снаге са Косова и Метохије и да допусти миран улазак страних безбедносних трупа на целокупну своју територију. Након дефинитивног негативног одговора југословенске делегације, НАТО је покренуоваздушну кампању бомбардовања СРЈ. Приштина је током рата била поштеђена великих разарања у поређењу са градовима као што суЂаковица илиПећ. Међутим, због свог стратешког значаја, одређени број војних циљева погођен је током бомбардовања, укључујући пошту, полицијски штаб и војне касарне.
Прве трупе НАТО-а које су почетком јуна 1999. године ушле у Приштину биле су норвешке специјалне снаге и војници британскеСпецијалне ваздушне службе.[35][36] Незаконито су заузимани поседи неалбанског становништва, а ромске четврти иза градског парка су запаљене. На крају рата, почињени су вишеструкизлочини над Србима на Косову и Метохији од стране албанских екстремиста. Србе су убијале гомиле екстремиста само зато што су говорили српски у јавности или се изјашњавали као Срби.[37] Насиље је достигло врхунацмартовским погромом 2004. године, док су албански екстремисти од краја рата до тада протерали више од 40.000 Срба из Приштине, односно преко 250.000 с читавог простора Косова и Метохије.[38][39]
Реновирани центар Приштине
Као највећи град и седиште управеУједињених нација (УНМИК), Приштина је имала велике користи од високе концентрације међународног особља са расположивим приходима и међународних организација са значајним буџетима. Многа средстава за обнову од донатора, међународних организација и албанске дијаспоре подстакла је привредни процват, али краткотрајан.[40] Мноштво нових кафића, ресторана и приватних предузећа отворено је да задовољи потребу за почетком новог доба за Приштину.
Последњих година Приштина се истакла као домаћин манифестација које привлаче велики број посетилаца. Године 2022. у Приштини је одржано бенијале савремене уметности под називомМанифеста,[46] док ће 2030. град бити домаћин спортског такмичењаМедитеранске игре.[47] Године 2023. отворен је иPrishtina Mall, који представља други највећи тржни центар у Србији, док је испред његаGalerija Belgrade.[48]
Према попису из 2024 године, у погледу етничке припадности, становнике града Приштине чинило је 98%Албанаца, 0,94%Турака, 0,34%Срба, 0,22%Рома, 0,19%Ашкалија и 0,16%Бошњака.[52] Званични језици града Приштине сусрпски иалбански језик, који су и најраспрострањенији међу грађанима Приштине, док су такође присутни итурски иромски језик.
Према попису из 2024. становништво града Приштине чинило је 91,46%муслимана, 1,02%католика, 0,36%православаца, 0,14% верника других религија, 1,82%нерелигиозних и 4,19% који су одбили да се изјасне.[52]Србија је секуларна држава безслужбене религије. Слобода мисли, савести, уверења и веросиповести загарантована јеУставом Србије.Ислам ихришћанство су најраспрострањеније религије међу грађанима Приштине.
СРЦ Боро и Рамиз, највећа вишенаменска хала на Косову и Метохији
Приштина представља срце привредеКосова и Метохије и од виталног је значаја за стабилност покрајине. Терцијарни сектор је најважнији запривреду града и запошљава више од 75% радне снаге Приштине.[63] 20% радно способног становништва чини секундарни сектор, а следи примарни сектор са само 5%.[63]
Има велики број луксузних хотела, модерних ресторана, барова, пабова и веома великих ноћних клубова, док је највише позната по великом броју кафе-барова. Највећи хотели суSwiss Diamond иGrand Hotel који се налазе у центру града.[68] Други велики хотели су Emerald Hotel, Sirius Hotel и Hotel Garden.
Приштина представља економско и финансијско срце Косова и Метохије, делимично због великог броја становника, модерне инфраструктуре и географског положаја. У последњих неколико година доживела је значајна побољшања и развој који је у великој мери модернизовао и побољшаопривреду,инфраструктуру и пре свегаваздушни,железнички идрумски саобраћај.[74]
Приштина је најважнија и најфреквентнија путна раскрсница на Косову и Метохији јер све главне брзе железнице и аутопутеви пролазе кроз град. Већина аутопутева на Косову и Метохији је у великој мери завршена, делимично у изградњи или у процесу планирања. Аутопутем 6 Приштина је повезана саСкопљем,[75] док је аутопут 7 повезује саДрачом ипаневропским коридором 10.[76]
Приштина је чвориште друмског, железничког и ваздушног саобраћаја. Градски аутобуси, возови и авиони заједно раде на одржавању високог нивоа повезаности међу местима на Косову и Метохији, али и шире. Анализа Саобраћајне полиције показала је да је од 240.000 аутомобила регистрованих на Косову и Метохији, око 100.000 (41%) из области Приштине.[78]
Приштина је центаробразовања на Косову и Метохији и дом многих државних и приватних основних и средњих школа, факултета, академија и универзитета, који се налазе у различитим деловима града.Универзитет у Приштини је највећи и најстарији универзитет у покрајини, основан у 20. веку.[80] Међутим, због политичких преокрета, дошло је до две неповезане институције које користе исто име. Активности на албанском језику се обављају на првобитној локацији (Универзитет у Приштини), док сеУниверзитет у Приштини на српском језику привремено преселио уКосовску Митровицу.[81][82]
Финансије, уметност, новинарство, медицина, стоматологија, фармација, ветеринарски програми и инжењеринг су међу најпопуларнијим областима у којима странци могу да се баве у граду. Ово доводи многе младе студенте из других градова и земаља у Приштину. Град је познат по неколико образовних институција као што су Универзитет у Приштини,РИТ Косово иАкадемија наука и уметности Косова.[83]
Међу првим познатим школама у граду биле су оне отворене током османског периода.[84] Становницима је било дозвољено да похађају ове школе, од којих су већина биле верске, док је само неколико њих било секуларног типа.[84]
Медије у Приштини чине неке од најважнијих новина, највећих издавачких кућа и најгледанијих телевизијских станица на Косову и Метохији. Такође је средиштеИКТ сектора у покрајини. Скоро све главне медијске организације на Косову и Метохији имају седиште у Приштини.[89] Телевизијска индустрија је значајан послодавац у привреди града, док своја седишта у Приштини имају четири главне радиодифузне мреже на Косову и Метохији:RTV21,Kohavision,Klan Kosova, као и јавни медијски сервис грађана Косова и Метохије —Радио-телевизија Косова (РТК). Све дневне новине у Приштини имају читалачку публику широм покрајине.[90]
Прекретница за медије у Приштини, као и читав простор Косова и Метохије, била је изградњаАдминистративне куле Дом штампе која је постала највиша грађевина ове покрајине. Најпознатији недељни лист на Косову и Метохији —Јединство, уз листRilindja на албанском иTan на турском језику, преместио је седиште у Дом штампе.
Музеј Косова и Метохије је прва институција културног наслеђа на Косову и Метохији, основана са циљем очувања, рестаурације-конзервације и презентације покретног културног добра
Богиња на трону је један од најдрагоценијих археолошких артефаката Србије, а усвојен је као симбол Приштине
Од 426 заштићених историјских споменика на Косову и Метохији, 21 се налази у Приштини.[98] Велики број ових споменика долази извизантијског иосманског доба.[99]
Почевши од 1945. године, властиЈугославије су почеле да граде модерну Приштину.[100] Ова модернизација довела је до великих промена у структури зграда, њиховој функцији и околини.[101]
Библиотека града Приштине, позната под називом „Миладин Поповић”, основана је 1945. године и једна је од највећих библиотека у Србији по броју књига у свом инвентару који износи близу 100.000. Све те књиге су у служби за регистроване читаоце библиотеке.[103]
Дарданска дама иБогиња на трону су артефакти који је пронађени током ископавања 1955.[104] у близиниУлпијане,[105] данас предграђа Приштине. Направљени су од глине око 3500. године п. н. е. у неолитском периоду.[106] У Приштини се налазиВелики хамам и кућа Емина Ђикуа која је постала Етнографски музеј. Приштина такође има свој Градски архив који је основан 1950-их година и чува сву евиденцију града и региона.[103]
ПевачицаДуа Липа ћерка је родитеља пореклом из Приштине
Српска музика се сматра веома богатом жанровима и њиховим развојем током времена. Али пре развоја жанрова, кључна тачка је богатфолклор Косова и Метохије, од којих већина нажалост није дигитализована и сачувана у архивама. Значај фолклора огледа се у две главне категорије: сматра се ризницом културног наслеђа Србије и помаже у расветљавањуњене историје.[107][108] Фолклор је такође послужио као инспирација и утицај у многим областима, укључујући композицију музике у наредним генерацијама.[109]
Неки међународно познати извођачи који су рођени или одрастали у Приштини суРита Ора,Дуа Липа иЕра Истрефи, уз српске извођаче попутЈане иРасте.
Фестивали и свечани догађаји су једна од ствари које становништво Приштине посећује у великом броју. Упркос генерално малој површини, Приштина има знатан број фестивала и свечаних догађаја. Разноликост фестивала омогућава људима различитих укуса да се нађу у овом граду. Домаћин је само три активна позоришта, од којих је најзначајнијеНародно позориште, које се налази у центру града, а основано је 1946.[110] Народно позориште је такође највиши рангирани позоришни институт на Косову и Метохији који има највећи број продукција. Приказало је више од 400 представа које је пратило више од три милиона гледалаца.[111]
Филмски фестивал у Приштини приказује значајне међународне филмове произведене на Балкану и шире, али и скреће пажњу на сопственуфилмску индустрију. Настао је 2008. године као начин промовисања сопствене културе.[112][113]
Питер Донохо за клавиром у Приштини, 2013.
Један од највећих фестивала је Клавирски фестивал Шопен који је основан 2010. године поводом 200. годишњице рођењаФредерика Шопена.[114] Временом је постао традиционални клавирски фестивал који се одржава током пролећа сваке године. Сматра се националним благом.[115] Током првих пет година рада, понудио је интерпретације светски познатих пијаниста као што су Питер Донохо, Јанина Фјалковска, али и локалних уметника.[115][116] Настоји да промовише уметност интерпретације, као вредност музике.
Фестивал ДАМ један је од најзначајнијих културних догађаја у Приштини. Музички је фестивал који се одржава једном годишње и окупља младе и талентоване домаће и иностране музичаре из целог света. Ради на обогаћивању културне сцене спајањем традиционалног и савременог. Основао га је тадашњи студент уметности, сада познати телевизијски продуцент, музичар, новинар и менаџер Филхармонијског оркестра Косова и Метохије, Дардан Селимај.[117]
У августу 2018. одржан је првиSunny Hill Festival у градском паркуГрмија који се од тада одржава сваке године, а организује га певачицаДуа Липа заједно са својим оцем, Дукађином Липом. На фестивалу наступају истакнути међународни и локални извођачи, а сам фестивал је убрзо постао један од симбола града.[118] Сав остварени приход од фестивала намењен је хуманитарној организацији Sunny Hill Foundation.[119]
Формирањем Југославије почело је с развојем културе у Приштини. Сваке године у административном центру Косова и Метохије одржавају се разне врсте манифестација, попутСајма књига иПараде поноса. Суштина ових манифестација је обично привремена; неке трају само једно поподне, док друге могу трајати око три дана, седмицу или чак дуже. Оне су током година расле по величини и значају. Ове манифестације се организују сваке године и отворене су за посетиоце и јавност. Број излагача и посетилаца је обично веома висок.
Приштина је центар спорта на Косову и Метохији, где су активности организоване на аматерским и професионалним нивоима.[120] Фудбал је најпопуларнији спорт у граду. Представља гаФК Приштина, која игра своје домаће утакмице наСтадиону Фадиљ Вокри. Кошарка је такође један од популарнијих спортова у Приштини, а представља јеКК Приштина,[121] која је најуспешнији кошаркашки клуб на Косову и Метохији и деоБалканске лиге у кошарци. Суперлиги се касније придружио још један тим из Приштине — РТВ 21.[122]
Улична кошарка је од 2000. године традиционално организовани спортски и културни догађај уПарку природе Грмија. Поред успеха у дворанској кошарци, екипа Че Бара освојила је титулу шампиона државног првенства 2013.[123]Рукомет је такође веома популаран. Представници Приштине признати су на међународном нивоу и играју међународне утакмице.
Град Приштина обухвата 46 насељених места, док је средиште градско насеље Приштина.[124][125][126] Скупштина града Приштине је највиши орган града, који врши функцију локалне власти, одређено Законом о локалној самоуправи и Статутом града.[127] Скупштину чини 51 одборник.[128] Надлежности и одговорности града врше Скупштина града иградоначелник, сем ако је предвиђено другачије. Одборници се бирају на директан начин, у складу са законским одредбама за локалне изборе, те сви имају иста права и могућности за присуствовање у процесима Скупштине.[129]
Косово и Метохија је аутономна покрајина у саставуРепублике Србије и на основуРезолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244 од 10. јуна 1999. године налази се под привременом цивилном и војном управом Уједињених нација (УНМИК). Држава Србија, упркос томе што су привремене институције самоуправе у Приштини једнострано, противно основним принципима међународног права,прогласиле независност 17. фебруара 2008. године, води дипломатску и правну борбу за очување Косова и Метохије у свом саставу.[131]
^Loma, Aleksandar (2013),Топонимија Бањске хрисовуље [Toponymy of the Banjska Chrysobull], Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts, стр. 181,ISSN0351-9171
^Namenforschung : ein internationales Handbuch zur Onomastik. 1. Teilband. Ernst Eichler. Berlin: De Gruyter. 1995.ISBN978-3-11-020342-4.OCLC435630850.
^Adams 1997 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFAdams1997 (help)
^Wilson 2006 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFWilson2006 (help)
^аб„Archaeological Guide of Kosovo”(PDF). Архивирано изоригинала(PDF) 10. 10. 2017. г. Приступљено27. 12. 2018. Ministry of Culture, Youth and Sport, Archaeological Institute of Kosovo, Pristina 2012
^Zadruga, Srpska Književna (1913).Izdanja. стр. 265.
^Bogdanović, Dimitrije (новембар 2000) [1984].„Albanski pokreti 1908—1912.”. Ур.: Antonije Isaković.Knjiga o Kosovu.2. Belgrade:Serbian Academy of Sciences and Arts. Архивирано изоригинала 31. 01. 2011. г. Приступљено9. 1. 2011. „... ustanici su uspeli da ... ovladaju celim kosovskim vilajetom do polovine avgusta 1912, što znači da su tada imali u svojim rukama Prištinu, Novi Pazar, Sjenicu pa čak i Skoplje ... U srednjoj i južnoj Albaniji ustanici su držali Permet, Leskoviku, Konicu, Elbasan, a u Makedoniji Debar ...”
^Josef Redlich, Baron d'Estournelles, M. Justin Godart, Walter Shucking,Francis W. Hirst,H. N. Brailsford, Paul Milioukov, Samuel T. Dutton (1914).„Report of the International Commission to Inquire into the Causes and the Conduct of the Balkan Wars”. Washington D.C.: Carnegie Endowment for International Piece. стр. 47. Приступљено10. 1. 2011. „This demonstration of Turkish weakness encouraged new allies, the more so that the promises of Albanian autonomy, covering the four vilayets of Macedonia and Old Servia, directly threatened the Christian nationalities with extermination.”CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
^„Division of Kosovo”. Population statistics of Eastern Europe and former USSR.Архивирано из оригинала 2. 10. 2021. г. Приступљено2. 10. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Kosovo Media Institute”(PDF). Архивирано изоригинала(PDF) 17. 07. 2019. г. Приступљено02. 12. 2018. Major media organizations in Kosovo and their addresses.
^„OSCE”.Архивирано из оригинала 08. 05. 2013. г. Приступљено17. 11. 2015.
^„Një e ardhme për të kaluarën e Pishtinës”(PDF) (на језику: Albanian). Kosova Stability Initiative, European Stability Initiative. стр. 8.Архивирано(PDF) из оригинала 10. 10. 2017. г. Приступљено23. 2. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Goldsworthy, Adrian Keith; Haynes, Ian; Adams, Colin E. P. (1997).The Roman army as a community. Journal of Roman Archaeology. стр. 100.ISBN1887829342. Приступљено 2 March 2014.
Edwards, Iorwerth Eiddon Stephen; Gadd, Cyril John; Boardman, John (13. 10. 1994).The Cambridge Ancient History. D. M. Lewis, Nicholas Geoffrey Lemprière Hammond, Simon Hornblower, M. Ostwald, Frank William Walbank, A. E. Astin, Andrew William Lintott, John Anthony Crook, Alan K. Bowman, Elizabeth Rawson, Edward Champlin, Peter Garnsey, Averil Cameron, Dominic Rathbone, Bryan Ward-Perkins, Michael Whitby. Cambridge University Press. стр. 428.ISBN978-0-521-23348-4.
.svg)
.jpg)
_(53837659916).jpg)
