Movatterモバイル変換

Прибина (кнез)

С Википедије, слободне енциклопедије

За чланак о хрватском бану, погледајте чланакПрибина.

Прибина (кнез)

Лични подаци
Датум смрти	21. март 860.
Потомство	Коцељ
Династија	House of Mojmír
Претходник	Unknown
Наследник	Мојмир I

Прибина је биословенски кнез који је средином9. века управљаоЊитранском кнежевином (око 825—833), а потом је каофраначки вазал владаоБалатонском кнежевином (око 840—861). Подигао је828. године уЊитри првуцркву међуЗападним Словенима, да би касније и сам прешао ухришћанство, због чега се сматра једним од зачетникахристијанизације Западних Словена.^[1]

Биографија

[уреди |уреди извор]

Кнез Прибина је првобитно биозападнословенски владарЊитранске кнежевине, која је обухватала западна подручја данашњеСловачке, те се по томе сматра једним од првих родоначелникасловачког народа.

Подаци о његовој владавини су веома оскудни, али је извесно да је током своје управе у Њитранској кнежевини поред цркава, подигао и читав низутврђења. Његов сукоб са суседнимморавским кнезомМојмиром I (830—846) окончао се833. године његовим поразом и он бива приморан да са породицом и присталицама напусти земљу, док Мојмир спаја две кнежевине и ствараВелику Моравску.

Прибина се склонио кодФранака и по налогу краљаЛудвига I (817—876) бива покрштен, након чега му840. године бива додељен на управу посед окореке Зале у севернојПанонији, односно у данашњој западнојМађарској. На том простору, који је био настањенПанонским Словенима, Прибина подиже читав низ утврђења и цркава, а своју престоницу смешта уБлатноград, на обалиБлатног језера. Краљ Лудвиг12. октобра 848. године претвара његове поседе односно Балатонску кнежевину унаследно лено Прибинине породице.

Кнез Прибина је погинуо861. године у борбама са великоморавским кнезомРастиславом (846—870), као франачкивазал, а на престолу га наслеђује његов синКоцељ (861—872).