| Прибина (кнез) | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум смрти | 21. март860. |
| Потомство | Коцељ |
| Династија | House of Mojmír |
| Претходник | Unknown |
| Наследник | Мојмир I |
Прибина је биословенски кнез који је средином9. века управљаоЊитранском кнежевином (око 825—833), а потом је каофраначки вазал владаоБалатонском кнежевином (око 840—861). Подигао је828. године уЊитри првуцркву међуЗападним Словенима, да би касније и сам прешао ухришћанство, због чега се сматра једним од зачетникахристијанизације Западних Словена.[1]


Кнез Прибина је првобитно биозападнословенски владарЊитранске кнежевине, која је обухватала западна подручја данашњеСловачке, те се по томе сматра једним од првих родоначелникасловачког народа.
Подаци о његовој владавини су веома оскудни, али је извесно да је током своје управе у Њитранској кнежевини поред цркава, подигао и читав низутврђења. Његов сукоб са суседнимморавским кнезомМојмиром I (830—846) окончао се833. године његовим поразом и он бива приморан да са породицом и присталицама напусти земљу, док Мојмир спаја две кнежевине и ствараВелику Моравску.
Прибина се склонио кодФранака и по налогу краљаЛудвига I (817—876) бива покрштен, након чега му840. године бива додељен на управу посед окореке Зале у севернојПанонији, односно у данашњој западнојМађарској. На том простору, који је био настањенПанонским Словенима, Прибина подиже читав низ утврђења и цркава, а своју престоницу смешта уБлатноград, на обалиБлатног језера. Краљ Лудвиг12. октобра848. године претвара његове поседе односно Балатонску кнежевину унаследно лено Прибинине породице.
Кнез Прибина је погинуо861. године у борбама са великоморавским кнезомРастиславом (846—870), као франачкивазал, а на престолу га наслеђује његов синКоцељ (861—872).
? | Њитрански кнез 825 -833 | Нема |
Нема | Блатенски кнез 840 -861 |