Праг (чеш.Praha,нем.Prag), званичноГлавни град Праг (чеш.Hlavní město Praha), јеглавни и највећиградЧешке. Налази се на рециВлтави, и има око 1,269 милиона становника.[1]
Праг спада у најочуваније велике градовеЕвропе, па је данас његово пространо историјско језгро под заштитомУНЕСКО-а. Град је због свог богатства познат и под надимком „Златни Праг“.
Назив града јестарословенског порекла и значигаз, место за прелаз. У данашњемчешком језику ово би била речpráh. Овај назив би по предању био везан за газ преко рекеВлтаве, међутим доказа за ову тврдњу нема. Стога се данас назив града више везује за назив брда на коме је подигнутПрашки храд (замак), који се на чешком изговараna prazě. По другом предању, када је кнегиња Либуше, која је живела на брду Вишехрад (део Прага), пала у транс, показала је према брду Храдчани, и рекла како види град чија ће слава досегнути до звезда. Рекла је својим људима да иду тамо и да ће тамо пронаћи човека који управо деље праг за своју кућу, и да по томе треба да дају назив граду. На чешком, реч праг је женског рода (Праха), па отуда и назив „Мајка свих градова“.
Град Праг се налази у „срцу“Европе, подједнако удаљен од свих њених граница. Он је, такође, у централном делу историјске земљеБохемске, која чини 2/3 данашњеЧешке Републике (западни и средишњи део). ОдБрна, другог по величини града у држави, Праг је удаљен 210 km северозападно. Најближи главни градови суБеч (320 km),Братислава (330 km) иБерлин (350 km).
Поглед са Храдшчана на Малу страну и Стари град у позадиниПрашки храд изнадВлтаве је један од најпознатијих призора из целе Чешке Републике.
Већи део града лежи у долини реке Влтаве, док је остатак у долинама 9 малих притока. С леве стране у реку се у граду улива 5 потока, а са десне 4. РекаВлтава спада у симболе града и сам појам Прага се тешко може одвојити од ње. Део реке Влтаве кроз Праг дугачак је 30 km, а средња дубина на овом потезу је 2,75 m (најдубља 10,5 m). Влтава у Прагу прави велику окуку и обилази девет острва. Она се улива у рекуЛабу 25 km северно од града.
Трг Св. Вацлава, Праг, крајем 19. века, поглед са Мустека (разгледница)Трг Св. Вацлава („Вацлавске намјести“) данасМостови преко ВлтавеМостецка улица наМалој страни је једна од најпосећенијих у граду. У Мостецкој улици се налази амбасада Србије (на слици застава СРЈ).Старомјестске намјестиСтари трамвајГрадски аеродром Рузине
Праг је основан у IX веку по доласкуСловена уЧешку, тачније 880. године оснивањемПрашког града. Убрзо је град постао седиште њенихкраљева из лозеПшемисловића, од којих ће неки достићи царски положај у изборномСветом римском царству. На тај начин, Праг је у неким периодима био престоница целогцарства.
Град је достигао свој врхунац у време владавинеКарла IV, који је изградиоКарлов мост,Катедралу Светог Вида, првуготичку катедралу уЦентралној Европи, у априлу1348. године основао јеКарлов универзитет, један од првих универзитета северно одАлпа, и проширио град ка истоку и југу. Дана3. априла1347. године, потписао је декрет о највећем средњовековномурбанистичком подухвату уЕвропи, који ће променити демографску слику Прага. Одлучио је да уједини разна насеља и створи „Нови град“. Овај град је настао на окуци рекеВлтаве, заштићен тврђавамаСтарог града, са геометријски пројектованим улицама. Године 1355, године, Праг је постао престоницаЦарства. Последње године владавине Карла IV,1378. године, Праг је имао 40.000 становника и био један од највећих градова тадашњеЕвропе.
Од1419. до1434. године је трајалаХуситска револуција, под вођствомЈана Хуса, када су сеЧеси, углавном сељаци и ситна буржоазија, борили за своја политичка права. Осим Хуса, револуционаре је предводио иЈан Жижка, који је такође постао национални јунак.
Од1526. Праг је био седиштеХабзбуршке династије, међутим Чеси су се борили против владајуће династије и после прве озбиљније револуције,1547. године и пораза устаника, грађани Прага су изгубили дотадашња политичка права. Захваљујући ИмператоруРудолфу II (1576—1612), који је био љубитељ уметности, културни живот у Прагу је наставио да се развија. После неуспеха највеће антихабзбуршке револуције,1620. године убици на Белој гори, Праг је изгубио политичке повластице, а идејне вође народа су биле принуђене да напусте земљу услед контра-реформацијеКатоличке цркве. Праг је тада потпуно престао да буде престоница царства, међутим послеТридесетогодишњег рата настављена је обнова прашких грађевина у карактеристичном стилу “прашког барока”.
Чеси су се потпуно вратилиримокатоличкој вери1648. године. За времеСедмогодишњег рата,Прусија је заузела Праг1757. године, а ИмператорЈосиф II је1784. године спојио четири дела града (Стари град, Нови град, Мала Страна и Храдчани) у једну целину — престони град Праг, који је постао средиште привредног развоја и националног препородаЧешке. Овај процес је достигао врхунац1848. године после ослобођења државе, а праћен је стварањем Националног позоришта (1881—1883), оснивањем Чешког универзитета (1882) и Чешке академије наука и уметности (1890) и изградњом Националног музеја (1890).
Праг је 28. октобра1918. године постао главни град новостворенеЧехословачке, која је настала по распадуАустроугарске. Четири године касније, 1. јануара1922, Праг је окупио 37 градских целина, чиме је створен савремени метрополис, који је1938. године године имао близу милион становника.Хитлерове трупе су окупирале град 15. марта1939. године, а антифашистичка борба је трајала више од шест година. Обележили су је затварање чешког универзитета 17. новембра 1939. године и убиство “протектора”Рајнхард Хајдриха 27. маја 1942. године. Врхунац ослободилачких борби је био од 5–9. маја1945. године
После избора1946. године и Фебруарских догађања1948. године, на власт је дошлаКомунистичка партија Чехословачке. После успостављања програма “Пут ка социјализму”, дошло је до интензивног привредног развоја, у Прагу је изграђено 150 хиљада станова, метро (један од најбољих на свету према величини града), мостови и инфраструктура. Међутим, град је ипак почео заостајати за осталимевропским метрополама. Пет чланица Варшавског пакта су окупирале Праг1968. године у знак одмазде због започетих политичких и културних реформи чешке владе. У периоду нормализације, од 1969—1989, дошло је до заостајања у привредном развоју и стагнације у свим сферама живота. Једини успешан процес у овом периоду је реконструкцијастарог, историјског језгра Прага, чиме је створена јединствена урбана целина са више од две хиљаде историјски значајних грађевина и споменика. Тако је Праг постао један од најзначајнијих културних средишта Европе.
Значајан историјски обрт који је донео наду у бољу будућност Прага је била „плишана револуција”, која је почела 17. новембра1989. године демонстрацијама наВацлавским намјестима и довела до слободних парламентарних и локалних избора у лето и јесен1990. године. После раздвајања Чехословачке, 1. јануара1993. године Праг је постао главни градЧешке републике, која од тада доживљава интензиван економски развој.
Старо јеврејско гробље у средишту ПрагаПетринска кула, реплика Ајфеловог торња висока 63,5 m, изграђена 1891. године
У граду Прагу живи 1.237.893 становника (11,4% становништва државе).[6] Већина станује у бројним градским насељима на ивицама градског подручја. Историјско језгро града има око 40.000 житеља. Из статистичких података се може закључити да додатних 300.000 ради у Прагу, иако нису уписани као становници.
Стопа незапослености је 3,4%, што је око 20.000 људи.
Праг, као главни град, има посебан статус независне управне јединице и не припада ниједном одчешких крајева. Град је истоимено и управно седиштеСредњочешког краја (али му не припада), који га окружује са свих страна и коме припадају сва градска предграђа.
Кроз историју град је добијао многе епитете, каоPraga totius Bohemiae domina (Праг, господарица Чешке),Praga mater urbium (Праг, мајка свих градова), илиPraga caput regni (Праг, глава империје — мисли са наСвето римско царство). Цар Светог римског царстваКарло IV назвао је Праг „златни град“. Од19. века зову га и „град стотину торњева“, иако их у граду има чак 550.
Бруто приход по становнику у Прагу је дупло виши него у Чешкој и износи 33.784 € (2004. г.). То је 157% просекаЕвропске уније. Град је такође постао седиште многих међународних компанија.
Од 1990-их, Праг је постао популарно место за снимање филмова, највише због своје очуване предратне архитектуре.
Индустријски сектор је махом усредсређен на високе технологије — авио-индустрија, електроника, енергетика, петрохемија.
Туризам постаје све више мотор развоја града. Последњих година он доноси 20% прихода граду.
^Ernst Mischler i Theodor Inama von Sternegg|Karl Theodor von Inama-Sternegg:Oesterreichisches Städtebuch – Statistische Berichte der grösseren österreichischen Städte, II. Jahrgang 1888, Verlag von Carl Gerold's Sohn, Wien 1888,AbschnittPrag, S. 6.
.jpg)
![[икона]](/image.pl?url=https%3a%2f%2fsr.wikipedia.org%2f%2fupload.wikimedia.org%2fwikipedia%2fcommons%2fthumb%2f1%2f1c%2fWiki_letter_w_cropped.svg%2f20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png&f=jpg&w=240)
.jpg)
