ПрабугарскерунеРеконструкција ПрабугараПрапостојбина Прабугара,Хиндукуш иПамир, извор је мапацентралне Азије из јерменског географског атласа ‘Ashharatsuyts’ (из 5—7. века). Реконструкција академика С. Т. Еремијана. Призор из битке код Ришког прелаза (Стара планина). Прабугари убијају византијске војнике.
Порекло етнонимаБулгар, ко је био оригинални назив за Прабугаре, је нејасно, па зато за њега има више претпоставки. Једна е да реч долази од рекеВолге, где су били једно време Прабугари насељени. Такође речбулга (куна) означава животињу чијим крзном су Прабугари трговали у својој прадомовини —централној Азији. Према бугарским историчарима терминПрабугари означава несловенски народ Бугара, па се тако та реч употребљава уБугара који говоресловенским језиком. Резултатсловенизације ипохришћавања у 9. веку је био и преименовање терминаБулгари уБугари.
Оригинални језик Прабугара је данас изумро.
Иранска теорија говори да језик Прабугара потиче изсатемске (иранске) групе и да су онииранско племе, атурцизме у њиховом језику се објашњавајухунском војном превлашћу. По тој теорији, Прабугари долазе из планинског венцаХиндукуша иПамира[1], а њихов бог Тангра је истог порекла као исумерски бог Дингир (сумерски:𒀭,, касније)[2].
Већина ипак сматрају да је тај језик био из групетуркијскихогурских језика, чији једини ближњи је преживеличувашки језик наУралу. Језик Прабугара је данас очуван на неким каменим записима[3]. На тим записима се налазе и неке речи који потврђују туркијски изворпрабугарског језика (таркан, боритаркан, ичергубоил, кан).
Прабугари су користили 12-годишњи циклични календар, којег су преузели од племена изКине, а главно божанство им је било Тангра, које је било врло познато и код осталихтуркијских племена.
Крајем 2. века део Прабугара преселио се уисточну Европу, тачније окоКавказа између рекеДњестар и Волге —Волшки Прабугари. Први пут су поменути у неком римском летопису354. Између351. и389. део Прабугара је прешао Кавказ и населио се уЈерменији. Топоними показују да су и остали, али су се асимиловали саЈерменима. Због притиска Хуна у 4. веку, део Прабугара се одселио из централне Азије и населио окоДона, где су били и бољи животни услови. При томе су наводно асимиловали тамошње остаткеСармата. Неки Прабугари остају на тим местима, док се остали насељавају саХунима уПанонији. Тамо су били између377. и453. учесници хунских пустошења по централној изападној Европи. Након смрти хунског поглавараАтиле, Прабугари се насељавају ујугоисточни део Европе.
Становништво источнобалканског типа заузима области на истоку одТимока доЦрног мора и на северу одДунава до долине планинаРодопи иПирина, које су отворене премаЕгејском мору. Његова је права колевка доњодунавска плоча. Ту се формираословенскибугарскинарод, где се развила бугарска држава.
Доњодунавска плоча је једноставна област, много слабије израженогрељефа него остали делови полуострва, врло оскудна шумама и великим делом са степском климом. То је учинило да је њено становништво, насељено још почетком средњег века, постало земљорадничко. Она је допринела утврђивању централне власти која је била способна да одржи круту стегу, али је после исто тако привукла страног освајача. Због свога географског положаја ова је област одржала везе саВизантијом иМалом Азијом, са јужномРусијом и сатуранскимнародима. Њена историја се стално мешала са историјом ових земаља и народа.Словенима који су заузели доњнодунавску плочу придолазили су једно за другим турански Прабугари,Кумани,Печенези иТатариЗлатне хорде, који су се мање или више утопили у ово словенско становништво. Више него све остало балканско становништво они су имали да се боре са Византијом и на њих је најпре наишлатурска најезда. Исто су се тако међу њима населиле Османлије у највећем броју. Због таквог географског положаја Бугари нису захваћени ни културним утицајемРенесансе, који се осетио кодЈужних Словена на западу. Напротив, више него сви остали Бугари су прожети турско-источњачким утицајима. Док су њихови западни суседи били под влашћуТурске,Млетака иАустроугарске, они су сви остали само под турском влашћу. Због тога је цивилизација Бугара остала једноставнија.
Уместо лаког и широког одела,Јужни Словени на западу носе тешко одело од шајка, неукусно скројено али топло. То је најтоплије одело наБалканском полуострву. Чак се и лети топло одевају шта даје утисак са високим азијским заравнима.ИакоБугари и Јужни Словени на западу имају заједничку језичку основу, измеђубугарског исрпског језика има разлика. Оне су резултат различног развитка који је настао од почетка средњег века. Другачије је и дружтвено уређење, нарочито, после најезде Турака. Вроватно је било друкчије још у доба бугарске државе у средњем веку.
Велика Бугарска (650)Миграција Прабугара у 7. векуКрум напада византијску војску (813)
МеђуСловене на доњодунавској плочи су дошле многе групе становништватуранског порекла, а најпре Прабугари.То је био азијски народ, сроданХунима,Аварима,Куманима иПеченезима. Напустившки Азију, заджали су се наВолги, где су основали државуСтару Велику Бугарску, а затим иПоволшку Бугарску. Један део ових Прабугара се поновно одселио према југозападу и после многих пустоловина и дужег боравка на левој обалиДунава населио се на другој обали ове реке где је основаоПрво бугарско царство. Прабугарски канови су били неограничени господари, одвојени од својих поданика са врло строгим источњачким дворским прописима. Имали су и врло дисциплиновану војску. Пошто су наметнули своју власт доњодунавским Словенима, појачали су ову војску прикупљајући је у новој средини и почели су се ширити наБалканском полуострву. Ови су се номади претопили у Словене усред укрштања са њима, нарочито бавећи се земљорадњом и усвојивши начин живота доњодунавске плоче. Поред тога усвојили су исто тако и њихов језик, али су Прабугари дали Словенима своје име и нешто од менталитета.
У првом периоду своје историје, од 681. године до цараБориса I (владање 852-889), Прабугари су господарили судбином ове заједнице, под кановимаАспарухом,Тервелом,Кормесијом,Севаром,Кормисошом,Винехом,Телецом,Савином, Умором,Токтуом, Паганом,Телеригом,Кардамом,Крумом,Омуртагом,Маламиром иПерсијаном. Покорени Словени нису имали никаква удела у државним пословима. Превласт Прабугара, већ увелико пословењених, осећа се и после смрти цараСимеона I; за време малолетства његовог синаПетра I Бугарског је управљао Прабугарин Сурвусул. Најезда Кумана и Печенега у 11. веку је мало изменила словенско-прабугарску мешавину која је веч била позната под именомБугари. Они су се раширили чак и западно од рекеИскаре, у један део од шопских крајева. Године1048. печењешки канКеген (или Келен) са 20 хиљада војника примио јехришћанство и настанио се усред Бугара, у околиниСилистре. Године 1064. многобројни Кумани пређу Дунав и око 60.000 од њих се насели у СевернојБугарској и у околиниПловдива иЈедрена. Многи су се Кумани раширили поДобруџи, Северна Бугарска је била скоро покумањена, ислив рекеМарице су испунили Кумани. Примивши хришћанство Кумани и Печенези су се полако бугаризовали. За време бугарских царевавлашког порекла,Јована Асена I иПетра IV (владар 1185-1197), још увек су се држали у компактним масама и чинили велики део бугарске војске. Чак и1206. године је бугарска војска цараКалојана била састављена готово једино од Кумана. Десељени Кумани су били врло моћни још и у 13. веку. Један од њихових вођа,Ђорђе I Тертер, крунисан је1280. године забугарскога цара. Али други претенденти, помогнути одТатараЗлатне хорде продрли су у Бугарску и цар Ђорђе I Тертер је био приморан да уда својукћер за сина ханаНогаја и да плаћа данак (1285). У ово време, 1290. године[4][5][6], бојарШишман, куманског порекла, основао је видинску краљевину и постао Михајло III Шишман.
На Балкану и наРодопима је утвђено и присуствоВлаха, који су били многобројни још у 11. и у 12. веку. Они су били појачањеВизантије, које је населио царАлексије I Комнин (период владања 1081-1118). Тада је поред Влаха населио иЈермене. Балкански Власи, који су тада чинили вероватно компактну масу, устали су против Византије у 12. веку и са Бугарима су основали влашко-бугарску краљевину династијеАсена. Његов брат Калојан је уТрнову крунисан од изасланикапапе Иноћентија III, као "Imperator Caloihannes omnium Bulgarorum atque Blachorum"[7] (Цар свих Бугара и Влаха). УСредњој гори и у Родопима је још у 18. веку било влашких села, која су касније бугаризована и тамо данас има врло мало номадских Цинцара. Тако је део бугарских породица, нарочито на Балкану и у Средњој гори, несумњиво влашког порекла. Иначе се чини да је становништво ове две области сачувало више словенскога и да је мањи утицај туранских елемената.Најзад, источнобалканско становништво је примило у себе и некеГрке, Јермене,Сирце који су већ живели у овим областима или су тамо дошли у току средњег века и за време турске управе, нарочито у маричком сливу.
Примањем хришћанске вере владари су добили словенске називекнез,цар. Први владар који је ујединио прабугарска племена је био канКубрат, који је632. основао каганат -Стару Велику Бугарску.
Shirakatsi, Anania.The Geography of Ananias of Sirak (Asxarhacoyc): The Long and the Short Recensions. Introduction, Translation and Commentary by Robert H. Hewsen. Wiesbaden: Reichert Verlag, 467 pp. 1992. ISBN978-3-88226-485-2.
Golden, Peter B. (2012),Oq and Oğur~Oğuz*(PDF), Turkish and Middle Eastern Studies, Rutgers University, Архивирано изоригинала(PDF) 2015-04-19. г., Приступљено2015-04-13
